Eksterni efekti

1. Eksterni efekti

2. Teme • Pojam eksternih efekata • Privatna rešenja problema eksternih efekata • Rešenja eksternih efekata implementirana od strane javnog sektora

3. Pojam i definicija • Eksterni efekti • aktivnost jednog subjekta koja mimo tržišnog mehanizma (cena) utiče na blagostanje drugog • Primeri: ispuštanje štetnih materija u vazduh ili u vodu, zagušenje saobraćaja, buka, neprijatni mirisi i dr. • Eksterni efekat je posledica neuspeha, ili nesposobnosti da se uspostave vlasnička prava • kada bi postojali vlasnici vazduha, reka, i dr. eksterni efekti ne bi postojali • Vrste: pozitivni, negativni, u proizvodnji, u potrošnji...

4. Priroda eksternih efekata - grafička analiza MSC = MPC + MD $ MPC h d g c MD f b MB a e 0 Q* Q1 Q godišnje Društveno efikasan obim proizvodnje Stvarna proizvodnja

5. Posledice prelaska na društveno efikasan nivo proizvodnje • Prelaskom sa nivoa proizvodnje Q1 na društveno efikasan nivo Q* ima sledeće implikacije: • privatni profit se smanjuje za površinu dcg • društvene koristi od smanjenja proizvodnje rastu za abfe = cdhg • rast društvenih koristi od smanjenja proizvodnje je veći od smanjenja privatnog profita, za iznos: dhg=cdhg-dcg • Zagađenje jednako nuli nije društveno optimalno, jer bi ono impliciralo nulti nivo proizvodnje • Da bi se utvrdio društveno optimalan nivo proizvodnje moraju se primenom empirijskih metoda oceniti krive predstavljene na prethodnom grafikonu – što je često komplikovano

6. Rešenja problema eksternih efekata • Privatna rešenja eksternalija: • Pregovaranje i Kousova teorema • Spajanje • Društvene konvencije • Rešenja javnog sektora: • Porezi • Subvencije • Naknade za zagađenje • Sistem “ograniči i trguj”

7. Pregovaranje i Kousova teorema • Da li je moguće dogovorom postići smanjenje proizvodnje (i zagađenja)? • Ako je vlasništvo nad rekom dodeljeno zagađivaču: • zagađivač je spreman da smanjuje proizvodnju sve dok je naknada za ribarenje koju naplaćuje veća od izbubljenog profita usled smanjenja proizvodnje • ribar je spreman da plati smanjenje proizvodnje u fabrici sve dok su koristi od smanjenja proizvodnje veće od granične štete koju trpi usled proizvodnje: MD > MB – MPC • Pri optimalnom nivou proizvodnje u tački Q* važi da je • MD = MB – MPC • Iznos koji bi ribar platio nalazi se u intervalu od dcg do dcgh i on zavisi od pregovaračke snage fabrikanta i ribara

8. Pregovaranje i Kousova teorema MSC = MPC + MD $ MPC h d g c MD MB 0 Q* Q1 Q godišnje

9. Pregovaranje i Kousova teorema • Kousova teorema • pod uslovom da su transakcioni troškovi zanemarljivi, efikasno rešenje za problem eksternih efekata postiže se dokle god neko – ma ko to bio – ima vlasnička prava • Pretpostavke Kousove teoreme: • troškovi pregovaranja zainteresovanih strana su niski • vlasnici resursa mogu da identifikuju izvor koji nanosi štetu njihovoj svojini i da tu štetu zakonski spreče • Kousova teorema je relevantna za situacije kada je izvor zagađenja jasno definisan i kada se efekti zagađanja tiču samo nekoliko učesnika • npr. teško se može primeniti kod zagađenja vazduha

10. Spajanje i društvene konvencije kao rešenja • Ako postoji mali broj strana kojih se tiču eksterni efekti, onda se problem eksternih efekata može rešite njihovim spajanjem • Internalizacija eksternih efekata • Ako bi fabrikant kupio ribarsko preduzeće tada bi maksimizacija njegovog profita zahtevala da smanjuje proizvodnju u fabrici sve dok je rast graničnog profita od ribarenje veći od smanjenja graničnog profita fabrike • Pri optimalnom niovu proizvodnje granični profiti u fabrici i ribarskom preduzeću bili bi jednaki • Društene konvencije utiču na ljude da vode računa o eksternim efketima koje stvaraju • Važnu ulogu imaju vaspitanje i obrazovanje

11. Piguovski porez • U prisustvu eksternih efekata privatni troškovi proizvodnje su niski, usled toga je obim proizvodnje veći od optimalnog nivoa • Uvođenjem poreza zagađivaču povećali bi se njegovi troškovi, a to bi imalo za posledicu smanjenje obima njegove proizvodnje • Piguovski porez • porez koji se naplaćuje na svaku jedinicu proizvodnje koja izaziva eksterni efekat i to u iznosu jednakom graničnoj šteti na efikasnom nivou proizvodnje

12. Javni odgovori na eksternalije: piguovski porezi MSC = MPC + MD $ (MPC + cd) Prihodi od piguovskog poreza MPC d i j c MD MB 0 Q* Q1 Q godišnje

13. Piguovske subvencije MSC = MPC + MD $ (MPC + cd) MPC Piguovska subvencija d k i f g j h c MD MB e 0 Q* Q1 Q godišnje

14. Javni odgovori: alternative piguovskim porezima • Piguovski porez ili subvencija podstiču proizvođača da smanji zagađenje isključivo smanjenjem obima proizvodnje • Proizvođač nema podsticaje da zagađenje smanji na druge načine: uvođenjem nove opreme, korišćenjem drugih inputa i dr. – jer na taj način ne smanjuje porez • Kao alternative pigovskom porezu razvijeni su različiti mehanizmi koji podstiču proizvođače na smanjenje zagađenja: • naknada za zagađenje • sistem “ograniči i trguj” i • pristup zasnovan na naredbama i kontroli

15. Naknada za zagađenje • ... vrsta poreza koji se uvodi na jedinicu zagađenja umesto na jedinicu proizvodnje • podstiče proizvođača da smanji zagađenje na bilo koji način: smanjenjem proizvodnje, instalisanjem nove opreme, korišćenjem čistijih inputa i dr. • Pretpostavimo da države uvede naknadu za jedinicu zagađenja u iznosu od f*, pri čemu je f* granična društvena korist od smanjenja zagađenja na efikasan nivo e*

16. Naknada za zagađenje $ MC f* MSB 0 e* Smanjenje zagađenja

17. Naknada za zagađenje • MSB - Drušvena granična korist od smanjenja zagađenja predstavljena je opadajućom krivom MSB • MC - Proizvođačevi granični troškovi smanjenja jedinice zagađenja iznose • f*- Proizvođačeva granična korist od smanjenja zagađenja • On ima interes da smanjuje zagađenje sve dok je f*>MC • U tački e* proizvođačevi granični troškovi od smanjenja zagađenja jednaki su njegovim i društvenim koristima od smanjenja zagađenja: MC=f*=MSB

18. 50 50 75 75 90 90 Troškovna efikasnost smanjenja zagađenja MCH Bartovi izdaci zanaknadu Homerovi izdaci za naknadu MCB f = $50 f = $50 25 Bartovo smanjenje zagađenja Homerovo smanjenje zagađenja

19. Troškovna efikasnost naknade za zagađenje • Troškovna efikasnost: politika koja ostvaruje određeni nivo smanjenja zagađenja uz najniže moguće troškove • Ako postoji veći broj zagađivača njihove krive graničnih troškova smanjenja zagađenja ne moraju biti jednake: MCH > MCB • smanjenje zagađenje za sve nije troškovno efikasano ako svi smanje zagađenje za isti iznos npr. za 50 jedinica zagađenja • Ukupni troškovi smanjenja zagađenja su minimalni samo kada su granični troškovi svih zagađivača jednaki: MCH = MCB • Naknada za zagađenje je troškovno efikasna • podstiče sve zagađivače da smanjuju zagađenje do tačke u kojoj su MC=f*, a to znači da su i granični troškovi svih zagađivača jednaki

20. Sistem “ograniči i trguj” • Država može da izda određeni broj dozvola za zagađenje i da ih podeli (ili proda) zagađivačima i da im dopusti da trguju dozvolama • ... zagađivači imaju interesa da njima trguju sve dok se njihovi granični troškovi smanjenja zagađenja ne izjednače (MCB = MCH) • Na troškovno efikasnom nivou zagađenja, tržišna cena dozvole jednaka je iznosu naknade za zagađenja • Iako se troškovna efikasnost postiže bez obzira na početnu raspodelu dozvola, početna raspodela je bitna sa stanovišta raspodele dohotka

21. 50 50 75 75 90 90 Sistem “ograniči i trguj” MCH b MCB f = $50 f = $50 a 10 25 Bartovosmanjenjezagađjenja Homerovo smanjenjezagađenja

22. Pristup zasnovan na naredbama i kontroli • Propisivanja tehnoloških standarda • Propisivanje standarda izvršenja • određuje se dozvoljena količina emisije zagađenja za svakog zagađivača • Pristupi zasnovani na podsticajima su troškovno efikasniji • Pristupi zasnovani na naredbama i kontroli su efikasniji kada: • postoji veliki broj malih zagađivača, čija je kontrola skupa (npr. hemikalije u poljoprivredi) • zagađivači se koncentrišu na određenoj teritoriji (vruće tačke) – tada je efikasno da se ograniči apsolutna količina zagađenje za svakog od njih

23. Pozitivni ekterni efekti • Pozitivni eksterni efekti postoje onda kada aktivnosti jednog subjekta donose koristi drugim, a one se ne mogu naplatiti kroz tržišne mehanizme • Pretpostavimo da se preduzeće koje se bavi istraživačko razvojnim aktivnostima suočava sa: • krivom graničnih privatne koristi (MPB) • krivom graničnih troškova (MC) • krivom eksternih graničnih koristi (MEB) • krivom graničnih društvenih koristi (MSB=MPB+MEB) • Efikasan nivo proizvodnje: • za preduzeća se nalazi u tački R1,gde je MPB=MC • društveno efikasan nivo proizvodnje je u tački R* gde je MSB=MC

24. Pozitivni ekterni efekti $ MC MSB = MPB + MEB MPB MEB R1 R* Godišnja istraživanja

25. Pozitivni eksterni efekti i subvencije • Tržište će obezbediti nedovoljnu količinu naučno-istraživačkih rezultata (R1<R*) • Ukoliko preduzeće dobije subvenciju koja je jednaku eksternim efektima u tački R*, ponuda naučno-istraživačkih aktivnosti biće efikasna • Pri odobravanju subvencija neophodno je voditi računa o: • poželjnosti preraspodele dohotka koja se ostvaruje subvencijom (čak iako je subvencija efikasna ona ne mora biti društveno poželjna) • korisnost neke aktivnosti ne znači da ona generiše eksterne efekte i da je potrebno da se subvencioniše da bi bila efikasna(npr. vrhunski hirurg ili neki vrhunski sportisti)