Srbija u I svetskom ratu

1. Srbija u I svetskom ratu

2. Početak rata • 28.jula 1914.god. Austrougarska je objavila rat Srbiji • Ona je želela da rat ostane lokalnog karaktera, ali se on pretvorio u evropski i svetski • Srbija je bila iscrpljena balkanskim ratovima, njene vojne i finansijske rezerve su bile iscrpljene • U takvim uslovima Srbija nije želela rat, on joj je bio nametnut

3. Srpska vojska • Vrhovni komandant vojske bio je prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjević, načelnik generalštaba bio je vojvoda Radomir Putnik • Bila je podeljena u tri armije: • 1.armija: general Petar Bojović • 2.armija: general Stepa Stepanović • 3.armija: general Pavle Jurišić Šturm

4. Aleksandar Karadjordjević ( Cetinje 1888-Marselj 1934) • Kralj (1921-1934)

5. Cerska bitka (16-20.avgust 1914) • Srpska vrhovna komanda je glavni napad očekivala preko Save i Dunava • Vrhovni komandant austrougarske balkanske vojske, Oskar Poćorek odlučio je da napad izvrši sa zapada, preko Drine • Tako je avgusta 1914.god. došlo do prve veće bitke u I svetskom ratu • Cerske bitke

6. Prodor austrijske armije usporila je III armija, a za to vreme je II armija Stepe Stepanovića izvršila ubrzani “marš na Drinu” • Posebno žestoke borbe bile su u noći 15/16.avgusta kod sela Tekeriša • Srpska vojska odnela je veliku pobedu a Stepa Stepanović nagradjen je činom vojvode

8. Stepa Stepanović (1856-1929)

9. Borbe nakon Cerske bitke • Srpska vojska prešla je u privremenu kontraofanzivu u Sremu, istočnoj Bosni i Hercegovini, stigla je blizu Sarajeva • Ujesen 1914.god. počela je nova austrijska ofanziva na Drini • Vodjene su teške borbe, najteže na Gučevu i Mačkovom kamenu • Nadmoćnija austrijska vojska počela je da potiskuje srpsku vojsku • Početkom decembra, Austrijanci zauzimaju Beograd

10. Kolubarska bitka • U najtežoj situaciji, komandu nad I armijom preuzeo je Živojin Mišić • Iznenada, srpska vojska, prvih dana decembra 1914.god. prelazi u kontraofanzivu na reci Kolubari • Za dve nedelje, do 15.decembra srpska vojska je u potpunosti oslobodila teritoriju Srbije

11. Ratna 1915.god. • Prvih nekoliko meseci je trajalo zatišje • Centralne sile su sve veću pažnju poklanjale Balkanu, kako bi uspostavile direktnu železničku vezu sa Turskom • Da bi to ostvarile, morale su da okupiraju Srbiju • Za jesen 1915.god. Centralne sile su pripremile veliku ofanzivu, pored austrijske vojske, angažovane su i nemačke snage, a komandu nad njima je preuzeo nemački general August fon Makenzen

12. Živojin Mišić (1855-1921.god.)

13. August fon Makenzen(1849-1955) • Pobednik nad Rusima 1915.god. • Podigao je spomenik u čast hrabrosti srpskih vojnika u Topčideru

15. Napad na Srbiju počeo je početkom oktobra 1915.god., sa severa i zapada • Ubrzo u rat ulazi i Bugarska, čija vojska je nadirala sa istoka • Bugarska vojska je presekla put povlačenja moravsko-vardarskom dolinom, čime je onemogućeno da britansko-francuske trupe u Grčkoj pomognu Srbiji • Srpska vrhovna komanda je odlučila da se izvrši povlačenje prema albanskoj obali, gde bi srpsku vojsku prihvatili saveznički brodovi

16. Evakuacija srpske vojske počela je januara 1916.god. i trajala je skoro dva meseca • Povlačenje srpske vojske štitila je crnogorska vojska • Na Božić 1916 crnogorska vojska, predvodjena serdarom Jankom Vukotićem privremeno je zaustavila napredovanje Austrijanaca u Mojkovačkoj bici

17. Serdar Janko Vukotić (1866-1927) • Posle rata adjutant kralja Aleksandra u vojsci Kraljevine SHS

18. Solunski front • Srpska vojska prebačena je na ostrvo Krf, tamo je prebačena i vlada i Narodna skupština • Krajem proleća 1916.god. srpska vojska prebačena je na Solunski front • U jesen 1916.god. posle velike borbe i velikih gubitaka, srpska vojska je zauzela planinski vrh Kajmakčalan, a zatim i Bitolj

19. Spomen kapela na Kajmakčalanu

20. Okupirana Srbija • Okupacija Srbije trajala je od oktobra 1915 do oktobra 1918 • Srbija je bila podeljena na dve okupacione zone: • Istočnu, pod kontrolom Bugarske • Zapadnu, pod kontrolom Austrougarske • Granica dveju zona bila je Velika Morava • Posebno teška situacija bila je u bugarskoj okupacionoj zoni, gde je vršena bugarizacija stanovništva

21. Februara 1917.god. došlo je do ustanka protiv Bugara, poznat kao Toplički ustanak • Na čelu ustanka bili su Kosta Vojinović i Kosta Milovanović Pećanac • Ustanak je brzo ugušen

22. Proboj Solunskog fronta • Nakon pobede na Kajmakčalanu i oslobadjanja Bitolja, u jesen 1916.god. usledilo je skoro dvogodišnje zatišje na Solunskom frontu • Francuska i Engleska ovaj front nisu smatrale važnim i nisu na njega upućivale značajnije snage • U leto 1918.god komandu nad savezničkim trupama na Solunskom frontu preuzeo je francuski general Franše D‘Epere • On se zalagao za pokretanje ofanzive na ovom ratištu

23. Glavni proboj planiran je na delu, na kojem je boravila srpska vojska • U proboju fronta su učestvovale i francuske, britanske i grčke snage • Proboj Solunskog fronta počeo je 15.septembra 1918.god., srpske snage su brzo probile bugarsko-nemačke položaje • Do kraja septembra bila je oslobodjena Makedonija, što je Bugarsku navelo da kapitulira

24. Odlučujuća pobeda nad nemačkim trupama ostvarena je sredinom oktobra kod Niša • Do 1.novembra 1918.god. oslobodjena je čitava Srbija • Austrougarska je kapitulirala 3.novembra • Srbija je platila veliku cenu: 1.250.000 stradalih (oko 30%)

25. Stvaranje jugoslovenske države • Ideje o jugoslovenskom ujedinjenju pojavljuju se još krajem 18. i tokom 19.veka, u vreme nacionalnog budjenja Južnih Slovena • Medjutim, nije bilo ozbiljnih političkih uslova • 1878.god. Srbija i Crna Gora postaju nezavisne države, pa počinje da se razmišlja o oslobadjanju ostalih Srba i Južnih Slovena od turske i austrijske vlasti • Ugled Srbije naročito je porastao nakon balkanskih ratova, Srbija dobija ulogu Pijemonta (ujedinitelja) Južnih Slovena

26. Ratni ciljevi Srbije • Srpska vlada je 7.decembra 1914.god. donela Nišku deklaraciju • Niškom deklaracijom su definisani ratni ciljevi Srbije • Ratni ciljevi Srbije bili su: odbrana Srbije i oslobodjenje i ujedinjenje svih Južnih Slovena

27. Ratni ciljevi Srbije trebali su da utiču na sile Antante i njihove planove o posleratnom uredjenju Evrope • Time je izražen i otpor savezničkim planovima da se izdejstvuju ustupci Srbije da bi Italija, Rumunija i Bugarska ušle u rat na stranu Antante • Velika jugoslovenska država mogla je da bude posleratni garant stabilnosti u Evropi • Stvaranjem velike jugoslovenske države, Srbija je težila da izbegne stvaranje nove potencijalno neprijateljske države, na zapadu i severu

28. Jugoslovenski odbor • Jugoslovenski političari iz Austrougarske, naklonjeni saradnji sa Srbijom emigrirali su iz Austrougarske početkom rata • Oni su aprila 1915.god. u Parizu formirali Jugoslovenski odbor • Predsednik odbora bio je Ante Trumbić • Ostali istaknuti članovi bili su: Frano Supilo, Ivan Meštrović, Nikola Stojanović, Dušan Vasiljević • Odbor je zajedno sa srpskom vladom radio kod saveznika na dobijanju podrške za ideju ujedinjenja

29. Ivan Meštrović (1883-1962) • Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu • Pobednik na Kalemegdanu • Spomenik neznanom junaku na Avali

30. Krfska deklaracija • Tokom leta 1917.god. na Krfu su se okupili predstavnici srpske vlade i Jugoslovenskog odbora, kako bi usaglasili izgled buduće države • Tako je krajem jula 1917.god. potpisana Krfska deklaracija • Dogovoreno je da se nova država zove Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca • Da bude ustavna demokratska i parlamentarna monarhija, na čelu sa dinastijom Karadjordjevića

31. Usvojen je stav da novi ustav, posle rata, bude usvojen u Ustavotvornoj skupštini dvotrećinskom većinom • Usvojen je stav da su Srbi, Hrvati i Slovenci jedan narod • Dogovorena je ravnopravnost tri glavne religije (pravoslavna, katolička, muslimanska), kao i oba pisma

32. Učesnici Krfske konferencije

33. Ujedinjenje • Proboj Solunskog fronta ubrzao je proces ujedinjenja • Uvidevši propast Austrougarske, Hrvatski sabor je oktobra 1918.god. doneo odluku o prekidu svih državnih veza sa Austrougarskom • U Zagrebu je osnovano Narodno veće Države Slovenaca, Hrvata i Srba, koje je obuhvatalo sve jugoslovenske teritorije bivše Austrougarske • Ova “država” nije bila medjunarodno priznata, dobar deo njenih teritorija po Londonskom ugovoru trebalo je da pripadne Italiji, širom teritorije došlo je do socijalnih nemira

34. Zbog toga je Veće pozvalo srpsku vojsku da uspostavi red i da zaštiti jugoslovenske teritorije • Velika skupština u Novom Sadu izglasala je 25.novembra 1918.god. priključenje Vojvodine Kraljevini Srbiji • Velika Narodna skupština u Podgorici izglasala je 26.decembra 1918.god. da se Crna Gora ujedini sa Srbijom pod dinastijom Karadjordjevića • 1.decembra 1918.god. proglašeno je ujedinjenje i stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca

35. Proglašenje ujedinjenja