ДОКТОРСКА ШКОЛА НА УКИМ НАУЧНО-ИСТРАЖУВАЧКА ЕТИКА – 1 UNIVERZITET , НАУКА и ЕТИКА

1. ДОКТОРСКА ШКОЛА НА УКИМ НАУЧНО-ИСТРАЖУВАЧКА ЕТИКА – 1 UNIVERZITET, НАУКА и ЕТИКА

2. UNIVERZITET Група на образовни и научни институции за врвни испитувања, проверување, објавување и пренесување на значајни знаења

3. Univerzitetot e najzna~ajna nau~na i nastavna institucija vo op[testvoto

4. Od edna od tajnite na ~ove~kataegzistencija kako izblik na ~ovekovata genijalnost, [iroka obrazovanost i logi~ki potencijali Univerzitetot stana institucija koja ja opfa]a seta duhovnost, neophodna za svetot i za sekoja li~nost. Negovite dostreli se me\u najzna~ajnite elementi na gradbata na ~ove[tvoto i na sekoe op[testvo. Univerzitetot e edinstven op[t ~in na ~ove~koto postoewe. (Temkov, Otvoren Univerzitet)

5. Univerzitetot preferira samo najvredni tendencii I mo`e da se ostvari samo kako visoka doblest. So toa ja kreva tenzijata, intencijata i inicijativnosta na zaednicata. Toj e ku]a na soznanieto, vistinata i na doblestite. Toj postavuva maksimalni barawa, idealen e za aksiolo[ki cvrstite i vozvi[eni dejnosti, kako naukata i obrazovanieto, koi artikultiraat najdobar i sopstven pat. (Temkov, Otvoren Univerzitet)

6. НАУКА Naukata e organizirano znaewe. (Herbert Spenser) `ivotot gi postavuva celite na naukata, naukata go osvetluva patot na `ivotot. (Nikolaj Mihajlovski)

7. SILEN RAZVOJ NA ETIKATA BARAWA ZA POZITIVNO ETI^KO ODNESUVAWE VO CELIOT SVET i ZA SITE DEJNOSTI POSEBNO ZA NAUKATA (Nade` vo u~eweto, vo naukata i vo Univerzitetot)

8. ETIKA - IZBOR, ODBRANA, PRAVEWE NA DOBROTO - KRITIKA, OSUDA, OTFRLAWE NA ZLOTO

9. KONCEPCIJA i PRAKTIKA na Univerzitetot Sv. Kiril i Metodij Kako najzna~ajna nau~na i nastavna institucija vo op[testvoto, kakva e eti~kata pozicija i uloga na Univerzitetot Sv. Kiril i Metodij

10. Eti~kite tradicii na Univerzitetot Sv. Kiril i Metodij i eti~kite pouki na patronite Istra`uvawa na Aristotel/Likej - Nikomahova etika Delo i idei na sv. Kiril i sv. Metodij Delo i poraki na sv. Kliment i sv. Naum Ohridski Razvivawe na najva`ni nau~ni oblasti i nivna profesionalna etika + studii po etika + voveduvawe Eti~ko obrazovanie kaj nas + Eti~ki kodeks na UKiM

11. Definicija na filosofijata od KONSTANTIN FILOSOF, sveti KIRIL Filosofijata e razbirawe na Bo`jite i na ~ove~kite ne[ta, za ~ovek da mo`e da mu se dobli`i na Boga. Taa go u~i ~oveka so delata na bide slika i lik na onoj [to nego go sozdal. So ovaa eti~ka definicija na filosofijata - spored koja qubovta kon mudrosta e vo slu`ba na pravilnoto ~ovekovo postapuvawe - sveti Kiril im uka`uva na lu\eto deka moralot e smislata na nivnata egzistencija, vrv na nivnata `ivotna aktivnost, za[to tie umot i krajnoto soznanie gi koristat da se istaknat vo eti~nosta na odnesuvaweto, da stanat sli~ni na bo`estvoto, koe ne gi sozdalo za da pravat belji i nevolji.

12. Konstantin e roden vo Solun vo 827 g. Kako dete sonil deka mu ponudile da si odbere `ena od mnogu devojki. A jas dogledav edna, najubava od site, so svetlo lice, bogato ukrasena... Imeto ibe[e SOFIJA, t.e. mudrost. Ja odbrav nea. Roditelite mu rekle: - ^uvaj ja, sinko, zapovedta na tatka ti i ne gi otfrlaj poukite na majka ti, oti zapovedta e svetlilo i svetlina na zakonot. Tuku ka`i i na Premudrosta (= ubava forma na Duhot): Stani mi sestra, a mudrosta napravi ja svoja prijatelka, oti Premudrosta sveti posilno od sonceto i, ako si ja izbere[ za drugarka, ]e te spasi od mnogu zla.

13. Vo Venecija sve[tenicite tvrdele deka so novata azbuka i jazik ne e dostojno da se slavi Bog, [ta bo`emski mo`elo da se pravi samo na evrejskiot, helenskiot i latinskiot jazik. Konstantin ja iznel svojata veli~estvena filosofska ideja (koja denes e najmoderna svetska ideologija) za edinstvenoto ~ove[tvo i svetot za site: Ne vrne li do`d od Boga podednakvo vrz site? A sonceto ne gree li isto taka za site? Zar ne di[eme vozduh site ednakvo? Pa toga[, kako ne se sramite da priznaete samo tri jazika, a site drugi narodi sakate da bidat slepi i gluvi? Ka`ete mi dali Boga go smetate tolku bessilen [to da ne mo`e da go dade toa i na drugi jazici, ili tolku zavidliv [to da nej]e?... Ako go ka`ete nerazbirliviot zbor na drug jazik, kako ]e se razbere [to ka`uvate?... Ako ne ja znam smislata na govorot, ]e bidam sli~en na varvarin, a toj [to govori varvarin za mene... Ako se molam na tu\ jazik, duhot moj se moli, a umot moj ne dava plod... Sakam pet zbora da ka`am od svojot um, za i drugi da pou~am, odo[to iljada zborovi na razni jazici... (Spomen i `itie na bla`eniot Konstantin Filosof, prv u~itel na slovenskiot narod)

14. Bog ne go ostavil dokraj ~ovekot, so svojata milost i qubov, no sekoja godina i vreme odbiral lu\e i im gi poka`uval na lu\eto nivnite dela i podvizi, za ugleduvaj]i se na site niv da se stremat kon dobro. (Spomen i `itie na bla`eniot na[ otec i u~itel Metodija, arhiepiskop moravski) Na[iot prebla`en otec Kiril, nov apostol i u~itel na site zemji... Na site narodi tajnite im gi otkri razumno ispoveduvaj]i, na edni so pismo, na drugi so pouka... Zatoa, da bide bla`ena tvojata usta, o, bla`en o~e Kirile, od nea na mojata usta se isto~i duhovna sladost... Bla`eni da se tvoite zlatozra~ni o~i koi go odzedoa nerazumnoto slepilo od moite o~i i im ogrea bogorazumna svetlina. Tvoite angelovidni zenici mi go razgonija slepiloto od srceto i go prosvetija so bogovdahnoveni zborovi... Bla`eni da se tvoite sveti noze so koi go obikoli kako sonce siot svet propoveduvaj]i od Boga vdahnovena nauka. So tvoite zlatozra~ni stapki gi upati na[ite noze na prav pat. (Pohvala na na[iot bla`en otec i u~itel slovenski Kiril Filosof od sv. Kliment Ohridski

15. Pofalbi za sveti Metodij od negoviot u~enik i sorabotnik sveti Kliment. Toj uka`uva deka Metodija go vodela devizata: - Kakva polza ima ~ovek - i celiot svet da go dobie, a du[ata svoja da ja isprazni ili da ja pogubi? {to ]e dobie ~ovek vo zamena za svojata du[a? Takviot doblesen posvetenik sveti Metodij imal samo edna suverena eti~ka zada~a: - Da slu`i sekomu so site postapki, za da gi pridobie site.

16. ТРГАЈ СЕ ОД ЗЛОТО • И ПРАВИ ДОБРО! • СВЕТИ КЛИМЕНТ ОХРИДСКИ

17. ? ZO{TOETIKATA E TOLKU POTREBNA?

18. 10 dekemvri 1948 g. NOVA ERA NA ^0VE{TVOTO UNIVERZALNA DEKLARACIJA ZA PRAVATA NA ^OVEKOT • Site ~ove~ki su[testva se ra\aat slobodni i ednakvi vo dostoinstvoto i vo pravata. Tie se obdareni so razum i sovest i treba da se odnesuvaat eden kon drug vo duhot na op[to~ove~kata pripadnost. 2. Site prava i slobodi od ovaa Deklaracija im pripa\aat na site lu\e…

19. Naukata e bleskav i neodminliv del od sovremenoto `iveewe. Naukata e osnova na sovremenata civilizacija i na golemiot del od ~ove~koto mislewe. Denes postojat nekolku stotici oformeni nau~ni disciplini, tehnikata i tehnologijata se potpiraat vrz naukata, kako i sekojdnevniot `ivot, medicinata, pedagogijata, komunikacijata i site formi na ~ovekuvaweto. No, u[te Fransoa Rable ja istakna predupreduva~kata maksima: SOZNANIETO BEZ SOVEST E PRAZNOTIJA. Golemo e zna~eweto na etikata za znaeweto i za koristeweto na soznanijata. Na toa uka`uvaat najgolemite umovi na svetot, osobeno vo dene[nata epoha na opasni oru`ja, valkani tehnologii, mo`na ne~esna ekonomija i drugi projavi na zagrozuvawe na lu\eto i manifestirawe na ~ove~kata nemoralnost, al~nost i negri`a za Prirodata. Nau~nicite se lu\e so najrazvieni soznanija, so najgolem broj li~ni studiski godini, so etika na objektivnost, posvetenost na otkrivaweto i ka`uvaweto na vistinata, so po~ituvawe na iskrenosta i kriti~nosta, so sorabotka so sli~ni li~nosti i so razviena solidarnost pome\u niv. Nivnata rabota e naso~ena kon upotreba na umot i na raznite metodi za dobivawe re[enija za problemite i razvojot na ~ove[tvoto. Zatoa nau~nicite imaat posebno motiv i inspiracija za nau~na rabota i visoka cel da dobijat pozitivni rezultati, za tie da mo`at da se iskoristat za unapreduvawe na ~ove~koto `iveewe.

20. IMANUEL KANT Dve ne[ta ja ispolnuvaat du[ata so strahopo~ituvawe • YVEZDENOTO NEBO NAD MENE i • MORALNIOT ZAKON VO MENE Kritika na prakti~niot um, 1993

21. Карл фон Вајцсекер: Степенот на моралната зрелост нанаучниците е пропорционален на нивната продуктивна одговорност за последиците од нивните сознанија, т.е. од нивната практична примена