1 / 35

Transparentnost – Srbija April 2006

Javni interes, sukob interesa, slobodan pristup informacijama i etički kodeks funkcionera lokalne vlasti. Transparentnost – Srbija April 2006. O projektu.

jenna-burt
Download Presentation

Transparentnost – Srbija April 2006

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Javni interes, sukob interesa, slobodan pristup informacijama i etički kodeks funkcionera lokalne vlasti Transparentnost – Srbija April 2006

  2. O projektu • Istraživanje javnog mnenja (stratifikovani nacionalni uzorak, 1000 punoletnih ispitanika, Srbija bez Kosova i Metohije) kao deo šireg projekta podržanog od strane Freedom house Serbia • Ciljevi: • Utvrđivanje prioriteta građana Srbije (određivanje šta je to prevashodni javni interes) • Utvrđivanje stavova građana po pitanju sprečavanja sukoba interesa kod javnih funkcionera • Utvrđivanje zadovoljstva građana ostvarenjem prava na pristup informacijama o radu državnih organa • Isptivanje dosadašnjeg dejstva usvajanja Etičkog kodeksa funkcionera lokalne samouprave

  3. Šta je prevashodni javni interes? • Među ponuđenim odgovorima za najveći broj građana (20,4%) prioritet predstavlja naglašenija i uspešnija socijalna uloga države – njeno veće angažovanje radi obezbeđivanja veće zaposlenosti, kvalitetnijeg obrazovnog i zdravstvenog sistema; nasuprot tome, zanemarljiv broj onih koji kao prioritet uočavaju “razvijanje lične odgovornosti građana za sopstvenu budućnost” (2,8%) • Značajan broj građana ističe kao prioritet ekonomski razvoj zemlje (16,4%), a zatim i poštovanje građanskih prava (13%); za 6,7 % najvažnija je borba protiv kriminala a za 5,7% stiktno poštovanje propisa • Velika politička pitanja (teritorijalna celovitost, državnopravni status, priključenje EU, decentralizacija) velikoj većini građana nisu na prvom mestu (1,2 – 4,7%), bez obzira na njihovu političku aktuelnost (npr. pregovori o Kosovu, crnogorski referendum)

  4. Šta od navedenog po Vašem mišljenju predstavlja prevashodni javni interes?

  5. Promena prioriteta u odnosu na prethodnu godinu • Nema drastičnih promena u odnosu na prethodnu godinu - najveća promena kod pojedinačnih odgovora je jednaka samo 3,5 % od ukupnog broja ispitanika! • Procentualno, najviši porast za odgovore “očuvanje tradicionalnih vrednosti (48%) “da stručnost dobije prevagu u odnosu na privatne i partijske veze” (40%), borba protiv kriminala (37%), izgradnja moralnih vrednosti (36%), razvijanje osećaja solidarnosti (35%) • Najveći pad na listi prioriteta beleži se za odgovore: “razvijane lične odgovornosti za sopstvenu budućnost” i “što brži ulazak u EU” (42%)

  6. Prioriteti građana Srbije

  7. Šira slika o prioritetima građana – šta se navodi među prva tri odgovora • Primetno veći broj građana koji kao svoj drugi ili treći odgovor o prioritatima ukazuju na borbu protiv kriminala, prevagu stručnosti u odnosu na private i partijske veze, poštovanje propisa i bolju kontrolu vlasti od strane građana • Male promene u odnosu na 2005 – tu godinu: u odnosu na ukupan uzorak, najveći gubitak glasova za “što skoriji ulazak u EU” (6,2%), “razvijanje lične odgovornosti za sopstvenu budućnost” (5,0 %); s druge strane, najveći napredak za “očuvanje tradicionalnih vrednosti” (4,8% ukupnog uzorka)

  8. Prioriteti građana Srbije (učestalost među prva tri odgovora)

  9. Prioriteti građana Srbije – prva tri odgovora

  10. Uticaj demografskih kategorija na određivanje prevashodnog javnog interesa • Ispitanici sa većim prihodima domaćinstva daju više različitih odgovora dok su odgovori siromašnijih građana koncentrisani oko tri najčešća odgovora • Ispitanici sa najnižim prihodima, stariji i manje obrazovani se češće izjašnjavaju za veću brigu države o zapošljavanju, školovanju i lečenju; bogatiji daju češće prioritet ekonomskom razvoju • Građani od 25 – 34 godine jedini imaju značajno drugačiju listu prioriteta dajući prednost obezbeđivanju građanskih prava i ekonomskom razvoju nad ostalim kategorijama • Fakultetski obrazovani najčešće pominju “ekonomski razvoj”, “poštovanje građanskih prava” i “borbu protiv kriminala”

  11. Uticaj prihoda domaćinstva na prioritete građana

  12. Javni interes i starost ispitanika

  13. Javni interes i obrazovanje ispitanika

  14. Sukob interesa kod funkcionera organa lokalne samouprave i lokalnih javnih preduzeća

  15. Obavljanje više funkcija i poslova • Za preko 60 % građana su poznati slučajevi da je neko od njihovih lokalnih funkcionera vlasnik ili suvlasnik privatnog preduzeća, a preko polovine zna za funkcionere koji su angažovani u preduzećima i institucijama, sportskim društvima, kao i za one koji obavljaju istovremeno i funkciju na nekom drugom nivou vlasti (pokrajinskom, republičkom, SCG)

  16. Da li ste čuli za nekog funkcionera vaše opštine ili lokalnog javnog preduzeća koji je i ...

  17. Ocena istovremenog obavljanja više funkcija i vršenja drugih poslova • Građani imaju strog stav prema mogućnosti da funkcioneri lokalne vlasti obavljaju uz naknadu i neki drugi posao, bilo da je reč o radnom odnosu ili nekom drugom vidu angažmana • “Strogost” građana (broj onih koji bi takve aktivnosti funkcionerima zabranili) opada u srazmeri sa moći kojom pojedine kategorije funkcionera raspolažu (68,8% bi takve aktivnosti bezrezervno zabranilo predsedniku opštine, a 41% odborniku u opštinskoj skupštini) • Polovina građana smatra da bi trebalo zabraniti da njihovi opštinski funkcioneri obavljaju i funkcije na drugim nivoima vlasti (sadašnji zakon dopušta takvu mogućnost) a još 30 % građana bi tako nešto dopustilo samo uz odobrenje nadležnog organa • Oko 15% građana nema izgrađen stav po ovim pitanjima, a veoma je mali broj onih koji ovakve aktivnosti funkcionerima ne bi podvrgli nikakvim ograničenjima • Kao razlog za moguće izuzetke u pogledu obavljanja dodatnih funkcija i poslova najčešće se navodi situacija u kojoj je funkcioner ujedno i “priznat stručnjak, čija je pomoć neophodna”

  18. Da li bi po Vašem mišljenju trebalo da bude zabranjeno ili dozvoljeno da

  19. U kojim slučajevima je po vašem mišljenju opravdano da ista osoba radi istovremeno za organe lokalne samouprave ili lokalna javna preduzeća i za privatna preduzeća, ustanove, nevladine organizacije, sindikate ili sportske saveze i klubove?

  20. Prijavljivanje imovine i dostupnost podataka o funkcionerima

  21. Prijavljivanje imovine • Iako je Zakon o sprečavanju sukoba interesa, koji predviđa obavezu podnošenja izveštaja o imovini i prihodima funkcionera usvojen pre dve godine, i dalje veliki broj građana koji ne znaju da ova obaveza postoji (između 24,5% i 41,8%) • Više od polovine ispitanika zna za obavezu da se izveštaji podnose na početku i na kraju mandata, a jedna trećina da se moraju podnositi i jednom godišnje u toku mandata • Iz ovih rezultata proizlazi potreba za širom promocijom u javnosti rezultata do kojih je Odbor došao prikupljanjem i analizom izveštaja

  22. Da li po trenutno važećim zakonima postoji obaveza da državni funkcioneri, na početku, u toku, i na kraju mandata, prijave svoju imovinu?

  23. Šta bi funkcioneri trebalo da navedu u svojim izveštajima? • Gotovo da nema dilema po pitanju potrebe da se prijave nekretnine u vlasništvu funkcionera i njihovi prihodi • Dve trećine građana smatra da prijavljivanju treba da podležu i ušteđevina funkcionera, prihodi i imovina članova njihovih porodica • Više dilema (uz pretežan broj onih koji su za prijavljivanje) kod dugovanja i imovine osoba koji sa funkcionerom imaju poslovni interes

  24. Šta bi po Vašem mišljenju državni funkcioneri trebalo da prijave ?

  25. Šta od prijavljenog treba da bude javno? • Natpolovična većina građana smatra da uvek mora da bude dostupno da li je funkcioner podneo svoj finansijski izveštaj i koliko je njegova imovina vredna • Imena firmi sa kojima je funkcioner interesno povezan i imena ljudi koji su funkcioneru dali poklon bi, po mišljenju građana trebalo da budu dostupna, ali ne uvek bezuslovno već pod određenim uslovima (npr. sumnja da je počinjen prekršaj) • Jedna četvrtina ispitanika smatra da bi uvek moralo da se zna i to kome je funkcioner nešto dužan, gde rade i šta poseduju članovi njihovih porodica, ko su im rođaci, poslovni partneri i slično.

  26. Da li bi građanima trebalo da budu dostupne sledeće informacije?

  27. Etički kodeks ponašanja funkcionera lokalne samouprave • Iako su kodeks u vreme sprovođenja ankete usvojile gotovo sve opštine u Srbiji, čak 71,8% građana izjavljuje da za to nisu uopšte čuli • Među onima koji su čuli za Kodeks, u velikoj meri preovlađuju gražani koji ne znaju o čemu se u kodeksu radi, a samo 4,5% ispitanika kaže da je “upoznato sa sadržajem Kodeksa”

  28. Da li ste čuli da je u Vašoj opštini usvojen Etički kodeks za funkcionere lokalne vlasti ?

  29. Pristup informacijama

  30. Koliko građane zadovoljavaju podaci koje im pružaju opštine • Mali broj građana smatra da su im organi njihove opštine na zadovoljavajući način stavili na uvid podatke (npr. 17% je zadovoljno načinom prezentovanja urbanističkih planova, 10,6% prikazom podataka o rashodima budžeta) • Sličan je broj onih koji smatraju da se podaci o radu organa lokalne samouprave i javnih preduzeća kriju • Preko trećine građana ne zna da odgovori, pre svega, usled nezainteresovanosti za ove informacije • Najčešći odgovori su oni prema kojima su prikazani podaci nepotpuni ili predstavljeni na način koji nije odgovarajući

  31. Da li su organi vaše opštine (grada) na zadovoljavajući način stavili na uvid građanima:

  32. Zainteresovanost za podatke o radu opštinskih organa, službi i ustanova • Blizu jedne petine građana uopšte nije zainteresovano za ove podatke • Građani misle da bi informacije o radu trebalo uglavnom da se distribuiraju preko medija (pre nego što bilo ko uputi službeni zahtev za njima) • Nešto je veća zainteresovanost za podatke o radu opštinskih organa nego javnih ustanova (npr. obrazovnih, zdravstvenih)

  33. U kojoj meri ste zainteresovani za informacije o radu (način donošenja odluka, izbor rukovodećih organa i trošenje novca) navedenih opštinskih ustanova i institucija?

  34. Informatori o radu • 44% građana kaže da zna za obavezu organa vlasti da sačine informatore o svom radu, što je relativno dobar podatak s obzirom na to da o ovoj obavezi nije do sada bilo mnogo reči • Opštinske informatore je imalo prilike da vidi svega 5,1% građana, od kojih polovina nije zadovoljna njihovim kvalitetom • 11,1% uopšte nije zainteresovano za to da organi ovu svoju obavezu ispune • S druge strane, velika većina građana smatra da bi bilo dobro da opštine ovu obavezu ispune, ali značajan broj izražava i skepticizam u pogledu njenog ispunjenja (13,8%)

  35. Da li vam je poznato da su opštinski organi i javna preduzeća obavezni da pripreme i objave Informator, koji treba da sadrži detaljne informacije o njihovom radu, organizaciji, rashodima i imovini?

More Related