Organska proizvodnja - potreba Europe , perspektiva Srbije

1. Organska proizvodnja - potreba Europe, perspektiva Srbije mag. Aleksandra Krumpak III. Konferencija asociacija žena preduzetnica Srbije 27. – 28. maj 2011, Predejane I. Medjunarodna konferencija poslovnih žena regiona

2. Izvodjenje mera EU zajedničkepoljoprivredne politike • Mere neposrednih uplata • Mere poljoprivrednihtržišta • Mere ruralnog razvoja • Mere promocija • Mere državne pomoči

3. ŠTA PRAKTIČNO ZNAČI približavanjeeu ZA IZVODJENJE MERA ruralnog razvoja ? • Izvodjenje VIŠE različitih mera • Za investitore VIŠE finansijskih sredstava • Za investitore VIŠE administrativnih zahteva – zahtevnije aplikacije, vodjenje evidencija….. • Obimno izveštavanje institucijama EU • Ispunjivanje strožih kriterijuma za dobivanje tih sredstava • Stroži nadzor, sankcije

4. Drugi stub mere politike ruralnog razvoja • kompenzacijske isplate poljoprivrednim proizvođačima za povećanje konkurentnosti. Poljoprivredno-ekološke mere su dizajnirane za sprovodjenje “nadstandardne" poljoprivrede i kompenzacijskih isplata za troškove nastale u područjima sa ograničenim uslovimapoljoprivrede • mere razvojne politike, koje obuhvatajuinvesticijske potpore.Osnova za ostvarivanje drugog stuba je Program ruralnog razvoja 2007-2013 (EU, nacionalni)

5. Zaštićenipoljoprivredni proizvodi / viši kvalitet Svaki zaštićenipoljoprivredni proizvod mora biti proizveden saglasnospecifikacijom, kojepotrdjujeMinistarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i hranu. U Sloveniji prema sadašnjem zakonu proizvodi mogu biti zaštićeni na četiri načina: • Zaštićena oznaka porekla (ZOP) (Nanoški sir, Prekmurska šunka, Ekstra deviško oljčno olje Slovenske Istre, Kočevski gozdni med, Kraški med, Piranska sol,…). • Zaštićeno geografsko poreklo (ZGO) • Kraški pršut, Kraški zašink, Kraška panceta, Štajersko prekmursko bučno olje, Prleška tünka, Vipavski pršut, Jajca izpod Kamniških planin, Kranjska klobasa,…. • Tradicionalni ugled (ZTP) - Prekmurska gibanica, Idrijski žlikrofi,…. • Viši kvalitet (VK) - med Zlati panj, Uzgoj svinja za meso blagovne marke PIGI, Uzgojpilića za meso blagovne marke Domači Gorički piščanec, jaja Omega plus,…).

6. Zaštićenipoljoprivredni proizvodi / viši kvalitet Leskovački ajvar Leskovačko roštilj meso

7. EUREPGAP, GLOBALGAP • EurepGap -> GlobalG.A.P. • EUREPGAP je godine 2007 zbog velike potražnje, popularnosti kod poljoprivrednika i širenja poslovanja na svim kontinentima sveta, promenio ime u GLOBALGAP. • GLOBALGAP je dobrovoljan, privatan standard kvalitete u cilju kontrole i sertifikacije poljoprivrednih proizvoda širom sveta. Njegov glavni cilj je osiguratiintegritet proizvoda za potrošača, s naglaskom na način proizvodnje, smanjenje štetnih utjecaja poljoprivrede na okoliš, smanjenje upotrebehemijskih proizvoda proizvođača i odgovoran pristup za dobro zdravlje i radne uslove za radnike. GLOBALGAP uključuje i dobrobit životinja. • GLOBALGAP je sinonim za dobre poljoprivredne prakse (Good Agricultural Practice-GAP). Temelj standarda je jedinstveno i jednako partnerstvo poljoprivrednih proizvođača i trgovaca koji žele postaviti efikasan sistem radnih postupaka i procesa sertificitanja. • GLOBALGAP standard je namenjen onimproizvodjačimakoji žele prodati svoje proizvode izvan svoje države. Veliki međunarodni trgovačkilanci, trgovine, zadruge ... (Spar, Hofer, Steierfrucht, Lidl, McDonalds Europe, ...) kupuju samo one proizvode koji su proizvedeni u skladu s ovim standardom. Proizvodi proizvedeni GLOBALGAP postižu veće otkupne cene. • http://www.globalgap.org/

8. INTEGRIrANAPROIZVODNJA Integrirana proizvodnja, “nature more friedly” način proizvodnje u poredjenjusakonvencionalnm, gde se obavljaredoviti nadzor sastrane akreditiranih sertifikacionihtelasa dobro definiranim pravilimauzgoja na način, kojismanjuje negativne učinke poljoprivrede na okoliš i ljudsko zdravlje i sakonačnim ciljem proizvodnje visoko kvalitetne i zdrave hrane. Osnovni ciljevi integrirane proizvodnje su: • izbalansiranoizvodjenjeagro-tehničkih mera, saglasno ekonomskim, ekološkim i toksikološkim faktorima • prednost se daje prirodnim merama zaštite bilja pred merama za postizanje ekonomskih, • proizvodnja bezupotrebe genetski modificiranih organizama • kontrolirano korištenjedjubriva i zaštite bilja • očuvanje biološke raznolikosti krozodgovarajuće metode za zaštitu bilja (biološka kontrola) • djubrenje organskim djubrivima pred djubrenjem mineralnim djubrivima

9. EU PROGRAM RURALNOG RAZVOJA (2007–2013) - uveo je POSEBNeSUBVENCIJe ZA promocijuPROIZVODJAĆa EKOLOŠKE/ORGANSKE hrane

10. BIO, EKO

11. MODERNO/dodata vrednost JE: • Organic/Organsko • Eco, Eko/Ekološko • Natural / Prirodno • Local / Lokalno • Traditional/Tradicionalno • Domestic/Domače • Fresh/Sveže • Fairtrade/Poštena trgovina • Organic = Eco, Eko /ORGANSKO=EKO • Organic # Natural / ORGANSKO # PRIRODNO

12. Zar nismo ponekad POTROŠAČI

14. Organska proizvodnja Promocija organske poljoprivrede je intenzivno poduprtaod strane EU Programa ruralnog razvoja (2007-2013) sa posebnim subvencijama za proizvođače organske hrane (organski poljoprivrednici). Važno pitanje te politike je reakcija dobavljača i potrošačaorganske hrane. Proizvodnja organske hrane i interes potrošača za organske hrane se znatno povećao. Organska hrana se prodaje u specijaliziranim trgovinama i velikim trgovačkim centrima.

15. http://ec.europa.eu/agriculture/organic/splash_en

16. Primer promocije - SLOVENIJA

17. ORGANSKI / EKO PROIZVODI – DA LI je to samo ?

18. ORGANSKI / EKO PROIZVODI • Prehrambeni proizvodi • Dodaci hrani i biljni lekovi • Kozmetika • Eko hrana za kučne ljubimce • Sredstva za pranje i čišćenje • Tekstil • Eko papirna galanterija (sveske, pelene, ulošci,..) • Eko igračke

19. Trendi / marketing niše • Austrija, Nemačka, Madžarska 6 % prehrambenog tržišta organski prehrambeni proizvodi 39% dečje hrane je organske • Manja proizvodnja od potražnje • Potencijal organske prehrambene proizvodnje 20% tržišta do 2015 • Največi potrošači organske hrane su Nemci, Danci, Austrijanci, Francuzi

20. POTENCIALIZA INOVATIVNOSTI KONKURENTNOSTU BIOREGIJI Operacijo delno financira Evropska unija, in sicer iz Evropskega sklada za regionalni razvoj. Operacija se izvaja v okviru Operativnega program krepitve regionalnih razvojnih potencialov za obdobje 2007-2013, razvojne prioritete »Razvoj regij«; prednostne usmeritve »Regionalni razvojni programi«.

21. CILJEVI PROJEKTA • Svest o potrebi očuvanja biotskog diverziteta i kvalitetnog prirodnog okoliša • Povečanje vidljivosti regiona • Povečati konkurentnost i brži razvoj • Razvijanje sistema vrednosti • Postaviti model dobrog primera ekoturizma • Razvoj integralnih turističkih proizvoda

22. BIOREGIJAOd Pohorja do Bohorja Broj stanovnika: 49.018 Površina: 528,9 km2

23. KOME JE PROJEKT NAMENJEN? • Vlasnici i upravljači prirodnih i kulturnih vrednosti • Ponudniki/proizvodjači različitih proizvoda i usluga vezanih na turističku ponudu regiona • Lokalna zajednica: opštine, lokalna zajednica, udruženja • Stanovnici • Turisti, posetioci

24. ŠTA BIOREGIJA NUDI … STANOVNICIMA • Smeštajni kapaciteti • Ugostiteljskaponuda • Domača tradicionalna jela • Tradicionalni zanati – suveniri • Nova znanja • Kulturni i prirodnispomenici • Infrastruktura • Zarada, nova dodana vrednost • Razvoj novih znanja • Razvoj infrastrukture • Razvoj turizma saglasno s očuvanjem prirode = EKOTURIZEM

25. ŠTA BIOREGIJA NUDI … POSETIOCIMA, TURISTIMA • Kulturna i prirodna baština • Rekreacija (hodanje, biciklizam, edukacijskestaze) • Gastronomija • Doživljaji • Dogadjaji • Netaknuta priroda • Zdrav načinprovodjenja slobodnog vremena,edukacija • Kompletna turističkaponuda

26. MODELI EKOTURIZMA TURIZAM ORGANSKE POLJOPRIVREDE POSLOVNO- EDUKACIJSKI EKOTURIZAM AVANTURA I EKOTURIZAM PRIRODNE I KULTURNE BAŠTINE

27. AVANTURA EKOTURIZAM PRIRODNE I KULTURNE BAŠTINE • PRIRODNA BOGATSTVA • KULTURNA BAŠTINA • DOGADJAJI • SPORTSKE AKTIVNOSTI

28. TURIZAM ORGANSKE POLJOPRIVREDE • Gastronomija • Lokalni proizvodi • Smeštaj • Dogadjaji

29. POSLOVNO-EDUKACIJSKI EKOTURIZAM • Usluge najmaprostorija • Gastronomija • Ekskurzije • Aktivnosti za relaksaciju

30. Dobre prakse - slovenija

31. Dobre prakse - Austrija Salzburg • Jedan od najuspešnijih projekata organske hrane je svakako dobra praksa Salcburga. 3620 organskih farmi (2008) čine više od 50% zemljištau odnosu na celokupno poljoprivredno zemljište. • Zanimljiva je njihova strategija marketinga organskih proizvoda. Organski poljoprivredniciu regiji Salzburg prodaju svoje proizvode kod kuće na farmi ili na tržištu direktnim marketingom. Neki od njih imaju svoje prodavnice na farmi, a manji deo prodaje kroz pet trgovačkihlanaca. Eko tržište u Salzburgu u 2007 procenjeno je bilo na 125 milijuna eura. Uspjeh se pripisujekombiniranjemsaeko turističkim farmama u vremenu više od 30 godina. Prvi u Europi, zajedno sa sadašnjim Bio Austrija Eco, napisalisu smernice direktnog marketinga, započeli sa pratećim akcijama i promocijom u javnosti skrenulisu pozornost na lokalne proizvodjaćeorganske hrane. Ranih osamdesetihpočelose saedukacijomseljaka npr. klasičan primjer kako treba da izgleda tabla farme, kako ambalaža i etiketa za organske proizvode. Izdalisu i vodič za kupovinuorganske hrane u vidu priručnika, koji opisuje pojedine proizvode sa receptima.

32. Dobre prakse - Austrija Od 1993, u svakom provincijskom gradu regije Salzburg organizuju se manifestacije Bio odmor, što doprinosi vidljivosti austrijske proizvodnje organske hrane za potrošače. Još od 1995, austrijski nacionalni program stimulira s novcem organsku proizvodnju. Regija Salzburg, uz sve ostalo, se može pohvaliti sa 25 organskih restorana i hotela. Njihov uspeh bazira na saradnji izmedju regionalnih zanata povezanih sa hranom i/ili turizmom, uvođenje nacionalnog simbola za BIO (1995 - "AMA-BIO), kreiranje lanca na tržištu," Da! Naturlich “i velikim industrijskim postrojenjima.

33. Dobre prakse – Austrija II • Naturpark Südsteirisches Weinland

34. Dobre prakse – Srbija

35. srbija Nacionalno udruženje za organsku poljoprivredu www.serbiaorganica.org Green network of Vojvodina www.zelenamreza.org

36. Sertifikacija– Slovenija EU new EU old • Slovenija – 3 sertifikacijska organa • IKC - Inštitut za kontrolo in certifikacijo UM • Inštitut za kontrolo in certifikacijo v kmetijstvu in gozdarstvu KON-CERT Maribor • Bureau Veritas

37. Sertifikacija EU • Austrija • Nemačka • Francuska SAD Australija Kanada JAPAN

38. ROBNE MARKE

39. Eu SERTIFIKATNacionalni sertifikatsertifikacionakućarobna marka stari

40. Sajmovi B I O F A C H - NÜRNBERG

41. Faktori uspeha • Povezivanje – horizontalno, vertikalno • Podrška , fleksibilnost i “pametna rešenja” države (ministarstva, nacionalne organizacije) • Podrška regionalnih organizacija • Podrška lokalne samouprave • Podrškadonatora • Inicijativenevladinih organizacija • Spremnost i uskladjenostsvihpodrški i inicijativa Povezivanje – horizontalno, vertikalno za postizavanje dodate vrednosti u celokupnomlancu

42. Potrebna Konkretna podrška • Povezivanjesvih zainteresiranih • preduzeča, samostalniproizvodjaći, seljaci, turističkagazdinstva, narodna radinost • Nacionalni i regionalni organi • Nevladine organizacije • Konkretna podrška u smislu: • Dizajn ambalaže, etiketa • Marketing • Prodaja • Prodajni punktovi “salesofpoints” • Osveščivanje • Sertifikacija

43. KORISNI LINKOVI • Agrictulture and Rural Development http://ec.europa.eu/agriculture/index_en.htm • Organic Farming EU http://ec.europa.eu/agriculture/organic/splash_en • http://www.ifoam.org/ • Biofach fair http://www.biofach.de/en/ • Zveza združenj ekoloških kmetov Slovenije – ZZEKS/Union of Slovenian Organic Farmers Association – USOFA http://www.zveza-ekokmet.si/ • www.eko-kmetije.info

44. Hvala na vašojpažnji !