300 likes | 595 Views
Immanuel Kant (1724-1804). I deo: Kritika čistog uma (1781, 1787). Rođen u K ö nigsbergu, Istočna Pruska (danas Kalinjingrad u Rusiji) Nikad a nije napu sti o rodni grad, nije imao romantične veze, niti se ženio
E N D
Immanuel Kant(1724-1804) Ideo: Kritika čistog uma (1781, 1787)
Rođen u Königsbergu, Istočna Pruska (danas Kalinjingrad u Rusiji) • Nikada nije napustio rodni grad, nije imao romantične veze, niti se ženio • Predavao fiziku, matematiku, logiku, prirodnu i moralnu filozofiju na tamošnjem univerzitetu • Održavao prepisku sa naučnicima i filozofima širom Evrope, postao dopisni član Kraljevskog društva • Proslavio se prvom evolucionom kosmološkom hipotezom (Sunčev sistem je nastao postepeno) Činjenice i slagalice
Glavna dela • Opšta prirodna istorija i teorija nebesa (1755) • Kritika čistog uma (1781, 2. izd. 1787) • Prolegomena za svaku buduću metafiziku (1783) • Kritika praktičkog uma (1788) • Kritika moći suđenja (1790) • Religija u granicama čistog razuma (1793) • O večnom miru (1795) • Metafizika morala (1797)
Šta je saznanje? Stanje u kome Kant zatiče teoriju saznanja: • Saznanje jeverifikovano (“opravdano") verovanje, koje time postaje istinito uverenje. • Za racionaliste, ovo opravdanje ima temelj u evidenciji samog intelekta, intuiciji (iz nje se deduktivno, u konačnom broju koraka izvodi dokaz svih istina). • Za empiriste, ovo opravdanje se u krajnjoj liniji mora pozvati na evidenciju čula.
Elementi za kritičku teoriju saznanja • Priroda ljudskog saznanja • a priori-a posteriorisaznanje • analitički-sintetički sudovi • sintetičkia priorisudovi:kako su uopšte mogući • phaenomena -noumena • transcendentalne ideječistog uma • Granice ljudskog saznanja Transcendentalne ideje čistog uma: • Ja (duša), • Kosmos (svet), • Bog • Cilj ljudskog saznanja : Moral i metafizika: • besmrtnost (duše), • sloboda (u svetu nužnosti), • Bog (uslov svih uslova)
Priroda ljudskog saznanja Sve saznanjepočinjes iskustvom, ali nepotičesvako saznanje iz iskustva. Kantovo “pomiritelno” rešenje:
I pre Kanta se tvrdilo da postoje dva tipa saznanja: a posteriori koje u krajnjoj liniji potiče iz čula i čija istinitost zavisi od iskustva a priori koje potiče iz operacija intelekta i čija istinitost ne zavisi od čulnog iskustva i
A priorisudovi su tautologije (ili kontradikcije). Oni su nužnei univerzalneistine (laži) Oni su kontigentne, slučajne istine (laži). Aposteriori(empirijski) sudovinikadanisu nužne niti univerzalne istine (laži).
Određujuća karakteristika čistog (što znači: bez obzira na objekt) a priorisaznanja: • Nužnost i • Striktna univerzalnost (bez mogućeg izuzetka) U ovome su, po Kantu, sadržani uslovi objektivnosti saznanja: da važi ne-slučajno uvek i za svaki slučaj u klasi na koju se odnosi.
Analitički sudovi vs. Sintetički sudovi Kant nasleđuje (od Lajbnica i Hjuma) još jednu dihotomiju: Njihova razlika se temelji na prirodi veze subjekta i predikata suda
U analitičkom sudu ili tvrdnji predikat čini eksplicitnim značenje koje je već implicitno prisutno u subjektu suda, npr. “Trougao ima tri stranice,” tako da zapravo pojašnjava a ne uvećava naše saznanje subjekta suda. S x P X= uspostavlja razum
U sintetičkom sudu ili tvrdnji predikat dodaje neku odredbu saznanju subjektana način na koji to sama logička analiza nije u stanju,npr. “Neke kuće su kamene,” tako da zapravo uvećavaju i umnožavajunaše saznanje o pojmu subjekta. S x P X = uspostavlja iskustvo
Ukrštanjem odlika:analitičkih isintetičkiha priori ia posteriorisudova dobijamo sledeću kombinaciju
“Materijalni objekti (tela)imaju veličinu.” Analitički sudovi izražavajua priorisaznanje, tj.oni su nužno i univerzalno istiniti (ili lažni)jer se mogu potvrditi ili opovrći nezavisno od čulnog iskustva, samom logičkom analizom sadržaja subjekta suda. Ova tvrdnja je analitička i a priori. (Izlišno je testirati ih a posteriori.)
“Materijalni objekti (tela)imaju težinu.” uvek su sintetički i važe od slučaja do slučaja A posteriori sudovi koji se verifikuju ili falsifikuju na osnovu čulnog iskustva, a ne logičke analize, npr.
Postoje, prema tome(i pre Kanta, kao nesporno) analitičkia priorisudovi, sintetičkia posteriorisudovi, ali… Kant dodaje i treću vrstu sudova, oko čijeg se prihvatanja filozofi i danas spore…
Kantov originalni doprinos gnoseologiji čini tvrdnja da naše saznanje fizičke, ali i matematičke stvarnosti zapravo počiva na sintetičkima priorisudovima
Svojstvo sintetičkoga priorisuda jeste da je • nužno i univerzalno istinit (ne putem iskustva, već a priori), ali i da • predikat dodaje nešto našem saznanju subjekta što ne može biti rezultat njegove puke logičke analize, tako da je sud sinteza S i P koja ne počiva na iskustvu . • Štaviše, većina sudova koja je tradicionalno smatrana analitičkim (u algebri i geometriji), zapravo ima ovakvu sintetičku prirodu.
Primeri sintetičkiha priorisudova(prema Kantu) • “Sve što se dogodi ima svoj uzrok.“ (logičkiprincip dovoljnog razloga koji je formulisao Lajbnic) • “7 + 5 = 12“ (matematička jednačina) • “Prava linija je najkraće rastojanje između dve tačke [u ravni].“ (Euklidova definicija prave) • “U svim promenama materijalne stvarnosti, količina materije ostaje nepromenjena.“ (princip u klasičnoj fizici) • “U svim razmenama kretanja, akcija i reakcija uvek moraju ostati jednake.“ (princip u fizici) • “Svet mora imati početak.“ (metafizička teza)
To nas vodi onome što Kant naziva “opštim problemom čistog uma” ili glavnim problemom njegove prve KRITIKE