260 likes | 680 Views
“P ODRŠKA RAZVOJU KRITIČKOG MIŠLJENJA KOD DECE ” Mr Milica Ćebić. Savremeni pristupi o znanju , učenju , perspektive. Obzirom da 75% činjeničkog znanja od onoga što deca sada uče neće ubr zo biti aktuelno preostaje nam da ih osposobimo da misle
E N D
“PODRŠKA RAZVOJU KRITIČKOG MIŠLJENJA KOD DECE” Mr Milica Ćebić
Savremenipristupi o znanju, učenju, perspektive • Obzirom da 75% činjeničkog znanja od onoga što deca sada uče nećeubrzo biti aktuelno preostaje nam da ih osposobimo da misle • U savremenom svetu sve će potrebnije biti ljudi koji rešavaju probleme, kritički ispituju situacije, uporedjuju alternativne ideje i donose odluke • Ljudi uče na različite načine pa bi i tehnike podučavanja trebalo da budu raznovrsne • Znanje nije jednostavan zbir činjenica, informacija, tehnika, modela... Ono mora da se kritički »osvoji« od strane pojedinca • Sposobnost kritičkog mišljenja moguće je razviti već kod dece ukoliko im obezbedimo podržavajuće i podsticajno okruženje
UČENJE • znanje nije fiksno već promenljivo • razvijanje kritičkog/originalnog mišljenja • učenje agumentovanja/ sumnja?, • iznošenje dokaza za vlastite zaključke, • unapređivanje kulture dijaloga, • usvajanje veština i razvijanje sposobnosti potrebnih za saradnju, • unapređivanje čitanja i pisanja, • razvijanje sposobnosti i interesovanja za doživotno obrazovanje.
ŠTA JE KRITIČKO MIŠLJENJE? MENTALNI PROCESI: • OBLIKOVANJE ORIGINALNOG MIŠLJENJA, • RACIONALNI IZBOR IZMEĐU RAZLIČITIH IDEJA, • REŠAVANJE PROBLEMA, • ODGOVORNO RASPRAVLJANJE O IDEJAMA, • SARADNJA SA DRUGIMA/UVAŽAVANJE RAZLIČITIH GLEDIŠTA
PRAVCI RAZVOJA KRITIČKOG MIŠLJENJA DIMENZIJE: • OD LIČNE KA JAVNOJ/ZAJEDNIČKOJ • OD INTUITIVNOG KA LOGIČKOM • OD JEDNE KA VIŠE PERSPEKTIVA • OD HETERONOMNOG KA AUTONOMNOM
ŠTA SMATRAMO KRITIČKIM MIŠLJENJEM Kritički misliti znači: • krenuti od neke ideje, • razmotriti mogućnosti koje ona sa sobom nosi, • preispitati je, • uporediti sa sličnim ili suprotnim stanovištima, • izgraditi podržavajući sistem uverenja o njoj i na kraju, • na temelju svega toga, zauzeti stav !
ŠTA SMATRAMO KRITIČKIM MIŠLJENJEM • Složen proces mišljenja koji u sebi objedinjava: različite izvore saznjanja, pojmove i činjenice, dovodi ih u nove odnose i stvara preoblikovanu sliku sveta koji saznajemo, • Najčešće je logički proces usmeren jasno odredjenim ciljevima, • Ono je i kreativan proces, sa ne sasvim jasnim ciljevima: »igranje idejama«; slobodno kombinovanje uzroka i posledica u cilju otkrivanja novih zakonitosti; iznalaženje novih strategija za rešavanje problema ...
PROCES UČENJA EVOKACIJA • AKTIVIRATI POSTOJEĆE LIČNO ZNANJE • PREISPITATI ZNANJE • AKTIVIRATI UČENIKA, IZAZVATI NJEGOV ODNOS PREMA TEMI, OČEKIVANJE • BUĐENJE INTERESOVANJA, FOKUSIRANJE PAŽNJE RAZUMEVANJE ZNAČENJA • USVAJANJU NOVIH ZNANJA (DA BI SE SAZNALO ISTRAŽUJE SE, ISPITUJE, KONSTRUIŠE)… • SAMOSTALNOM PRAĆENJU VLASTITE AKTIVNOSTI RAZUMEVANJA • PRAVLJENJU MOSTOVA IZMEĐU NOVOG I STAROG FAZA RASUĐIVANJA • NALAŽENJE MESTA NOVOM ZNANJU U POSTOJEĆEM ZNANJU / POVEZIVANJE SA ŽIVOTOM, • SISTEMATIZACIJA I STVARANJE SOPSTVENOG KONTEKSTA I SOPSTVENE ŠEME • MENJANJE SAZNANJA I UVIĐANJE TIH PROMENA, OSVEŠĆIVANJE SOPSTVENOG ODNOSA PREMA ZNANJU • STICANJE SOPSTVENOG MIŠLJENJA, STAVAKAO POČETAK NOVOG CIKLUSA SAZNANJA
OKRUŽENJE ZA KRITIČKO MIŠLJENJE • Atmosfera za kritičko mišljenje- atmosfera ispitivanja i otvorenosti. • Podržavajuće i produktivno okruženje • Odobrenje – sloboda ideja • Aktivno učešće • Diskusija kao sredstvo učenja • ,,Kognitivni rizik’’ • Poštovanje vrednosti mišljenja učenika • Odgovornost za kritičko mišljenje • Samopouzdanje, razmena ideja, slušanje
PISMENOSTI Pismenosti predstavljaju: • Osnovne veštine kao što su čitanje i pisanje, računanje, upotreba računara kao i određeno osnovno znanje. • Osnovno znanje:poznavanje sastava pisma, kao sastava grafičkih znakova nekog jezika, • načina za primanje, razumevanje i slanje poruka, dostupnost različitim informacijama. ˝Pismenost˝/u najširem smislu/– čitatalačke navike, interesovanja i uopšte čitalačka kultura pojedinca ili naroda. Čitalačka pismenost Matematička pismenost Naučna pismenost
NOVE PISMENOSTI • Internet pismenost • Digitalna pismenost • Medijska pismenost • Informatička pismenost • Kompjuterska pismenost • Socijalna mreža usluga , instant poruke, bloganje, website, muzički video, online diskusije, pretraživanja... Vaspitno - obrazovne institucije kao globalni komunikacioni centri
IMPLIKACIJE • Implikacije na gledanje na razvoj i potencijale dece –nemerljivi, ne konacni, standardi? • Na učenje dece – više izvora informacija, istraživanje, preispitivanje • Ciljevi – ...i sposobnosti i kompetencije • Implikacije na podučavanje – nastavnik kao jedan od izvora, stvaranje uslova, smisaonost, primenljivost, podsticanje kritičkog pristupa! • Tehnike i metode – rešavanje problema, otkrivačke metode, učenje u grupi, učenje kao međusobno razumevanje, recipročno podučavanje, postupci i strategije kritičkog učenja, • Kontinuitet – vrtić, škola, porodica • NOVE PISMENOSTI/ kao pristup • Integrisanje u sve oblasti saznanja – ne kao jedan predmet • Aspekti – smisao za decu, razumljivost, primenljivost, kritički odnos ...
Kompetencije učenika Evropskim referentnim okvirom je izdvojeno 8 ključnih kompetencija: • komunikacija na maternjem jeziku, • komunikacija na stranom jeziku, • matematička kompetencija i osnovne kompetencije u nauci i tehnologiji, • informatičke kompetencije, • učenje kako se uči, • socijalne i građanske kompetencije, • preduzetništvo i smisao za inicijativu, kao i • kulturna osvešćenost i ekspresija.
Forme pismenosti Prenošenje poruka, učenje procedura, konvencija, dogovora, pravila.... Načini predstavljanja: - pisani tekst, dnevnik, pesma, drama, .. - tabela, grafikon, dijagram, histogram, - plan, skica, grafički prikaz, - znak, zvuk, signal, neverbalni signali, pokret, - - praktična manipulacija...
PODUČAVANJE • Sticanje znanja i veština o metodama i tehnikama interaktivnog podučavanja, • Razvijanje veština i sposobnosti potrebnih za podršku iskustvenom učenju, kooperativnom učenju, učenju putem istraživanja, • Sticanje veština za unapređivanje dijaloga u razmeni učitelj – učenik i učenik – učenik u procesu učenja, • Veština postavljanja pitanja, • Ovladavanje veštinama podsticanja samopraćenja i samoprocenjivanja učenika u učenju,
Pitanje – najmoćnije sredstvo za razvoj kritičkog mišljenja Niži nivo mišljenja: • Koje je godine Meksiko stekao nezavisnost od Španije? • Koja temperatura je tačka zamrzavanja mora? • Kako se zove Servantesovo najpoznatije književno delo? • Na kojem se kontinentu nalazi reka Orinoko? Viši nivo mišljenja: • Kako je Meksički pokret za nezavisnost od Španije uticao na narod u susednim zemljama? • Zašto se voda blizu mostova i u gradovima zamrzava zimi kasnije nego voda u jezerima koja se nalaze u ruralnim oblastima? • Reka Amazon utiče na mnoge regije u Brazilu. U kom smislu je njen uticaj drugačiji na regije blizu obale Atlantika i na one u centralnim delovima Brazila?
PITANJA • Memorijska (doslovna) - činjenice • Translacijska - traže preoblikovanje informacija • Interpretacijska pitanja - veze između ideja, činjenica, definicija ili vrednosti...razloge...razumevanje... • Pitanja koja podstiču primenu naučenih ideja • Analitička pitanja – dovodjenje u sumnju, dodatna objašnjenja... • Sintetička – kreativno rešavanje problema pomoću originalnog mišljenja, alternative... • Evaluacijskazaključivanje o dobru/zlu ili ispravnom/pogrešnom...zauzimanje stava!
POSTAVLJANJE PITANJA • Postavljati pitanja na koja se može dati više od jednog odgovora. • Omogućiti da učenici sa manje samopouzdanja imaju dovoljno vremena da formulišu svoje odgovore. • Postavjati propratna pitanja, kao što je 'Šta možete da dodate?' 'Sta ti misliš, Ana...' • Omogućiti da se komentariše u atmosferi bez potvrdnih i odrečnih odgovora učenika. • Zatražite da rezimiraju. 'Ko može Anino gledište da sroči na drugi način?' • Ispitati ostale učenike. 'Ko se slaže sa Markom?' 'Ko se ne slaže i zašto?' • Podstaći učenike da postavljaju direktna pitanja ostalima. • Koristiti metod 'mislite naglas'. Kako ste razumeli taj odgovor?' • Pozvati na učešće sve učenike, a ne samo one koji se javljaju....
TEHNIKE I METODE UČENJA • Aktiviranje prethodnog znanja, iskustva... • Razumevanje značenja, praćenje sopstvenog procesa učenja, postavljanje ciljeva učenja... • Kooperativne tehnike • Tehnike sažimanja, refleksije • Učenje putem istraživanja... ...poznato učiniti nepoznatim...
READING & WRITING FOR CRITICAL THINKING (RWCT) „Čitanjem i pisanjem do kritičkog mišljenja”- međunarodni program – u Srbiji akreditovan od ZUOV
www.rwct.net info@criticalthinkinginternational.org http://www.cipcentar.org/