ANAMNESTIČKE STUDIJE I STUDIJE PRESEKA

1. ANAMNESTIČKE STUDIJE I STUDIJE PRESEKA Doc. dr Sandra Šipetić-Grujičić Institut za epidemiologiju

2. Tipovi studija • OPSERVACIONE STUDIJE • DESKRIPTIVNE STUDIJE • ANALITIČKE STUDIJE A) ANAMNESTIČKE STUDIJE B) KOHORTNE-PROSPEKTIVNE I RETROSPEKTIVNE STUDIJE C) STUDIJE PRESEKA • INTERVENTNE STUDIJE EKSPERIMENTALNE STUDIJE

3. Vreme Pravac istraživanja Počinje sa: Izloženi slučajevi (bolesni) Neizloženi Populacija Izloženi kontrole (osobe bez bolesti) Neizloženi Anamnestička studija (Case-control study)

4. Postupak izvodjenja studije: Izbor grupe obolelih i kontrola Prikupljanje podataka Analiza dobijenih podataka

5. Izbor grupe obolelih u anamnestičkim studijama Grupa obolelih Kriterijumi na kojima se zasniva dijagnoza moraju da budu jasno definisani Utvrditi kriterijum za izbor ispitanika koji će biti obuhvaćeni studijom Poželjno je da se uključe samo novooboleli

6. Izbor kontrolne grupe 1. Pacijenti iz iste zdravstvene ustanove: Bez obzira na dijagnozu Isključujući obolele od odredjenih bolesti Uključujući osobe sa blagim ili slučajno nastalim stanjima Pregledani i označeni zdravim 2. Pacijenti van te zdravstvene ustanove: Uzorak opšte populacije Prijatelji ili poznanici Kolege sa posla Susedi Članovi porodice (braća-sestre, bračni par.)

7. PODACI ANAMNESTIČKIH STUDIJA MEČOVANI- individualno ili grupno NEMEČOVANI

8. Oboleli Kontrola Zatim izmeriti izloženost u prošlosti Bili izloženi Nisu izloženi a c b d Ukupno a + c b +d Proporcije izloženih a/a+c b/b+d Prikupljanje podataka o izloženosti u prošlosti za anamnestičku studiju

9. Unakrsni odnos Unakrsni odnos (Odds ratio) OR = ad/bc OR = 1 - nema povezanosti izmedju posmatrane izloženosti i bolesti OR > 1 – pozitivna povezanost; moguća uzroćna veza OR < 1 – negativna povezanost; moguća protektivna, zaštitna uloga

10. Primer 1. Talidomid i malformacije ekstremiteta beba (Mellin & Katzenstein, 1962) Ispitivanje veze izmedju upotrebe talidomida i defekata ekstremiteta beba rodjenih 1959. i 1960. godine u Nemačkoj (1961. godine sprovedena studija)

11. Primer 2. Pušenje i rak pluća – mečovana studija (Doll & Hill, 1950) Veza izmedju pušenja i raka pluća 649 muškaraca i 60 žena sa dijagnozom raka pluća i isti broj kontrola, mečovanih po polu, uzrastu (+/-5 god.) i vremenu prijema u istu bolnicu

12. Rezultati:Oboleli od raka pluća u odnosu na pol i broj popušenih cigareta na dan

13. Oboleli od raka pluća u odnosu na pol i broj popušenih cigareta na dan

14. Kontrolna grupa % nepušača % ispitanika koji su dnevno pušili 1-4 5-14 15-24 25+ cigareta Hospitalizovani pacijenti 7,0 4,2 4,2 43,3 13,4 Uzorak opšte populacije 12,1 7,0 44,2 28,1 8,5 Učestalost pušenja u dve grupe

15. Anamnestička: Grupa obolelih Kontrolna grupa Problem izbor kontrolne grupe Procenjuje rizik Za različite faktore rizika Traje kratko Jeftina Broj ispitanika mali Greške prisećanja Za retka oboljenja Nema osipanja podataka Etičnost nije sporna Kohortna: Grupa izloženih Grupa neizloženih Nije problem izbor neizloženih Direktno izračunava rizik Za više različitih bolesti Traje dugo Skupa Broj ispitanika velik Nema grešaka prisećanja Za česta oboljenja Osipanje podataka Etičnost je sporna Poredjenje anamnestičke i kohortne studije

16. Studija preseka ili prevalencije (cross-sectional study)

17. Dizajn studije preseka Slično anamnestičkoj studiji Prevalencija ekspozicije medju obolelima i neobolelima Slično kohortnoj studiji Prevalencija obolelih medju eksponiranim i neeksponiranim

18. Prednosti studije preseka nad anamnestičkim Uzorak opšte populacije Manje nepouzdane o izloženosti Prednosti studija preseka nad kohortnim studijama Kratko vreme izvodjenja Jeftine

19. Nedostaci studija preseka Teško je odrediti smer uzročno-posledične veze (gojaznost i diskopatija) Dobijena veza ne mora da bude tačna (aerozagadjenje i HOBP) Problem efekata lečenja (so i KP) Ne koristi se za retke bolesti i one bolesti koje kratko traju

20. Studije preseka-primena Izučavanje poremećaja-genetski odredjeni i nepodložni promenama, kao i statični segmenti populacije Za istraživanja kada se ekspozicija ne menja tokom vremena i kada je latentni period krataka (hronične bolesti i bolesti koje se mogu kvantitativno meriti)

21. Primeri studija preseka Diskopatija i gojaznost Aerozagadjenje i hronična respiratorna oboljenja Konzumiranje soli i hipertenzija Nivo holesterola u krvi i KSO Hipotireoza i koncentracija joda u vodi za piće

22. Navike Osobe sa migren- Osobe sa skom g.(n=245) nemigrenskom g. (n=1943) Br. % Br % Pr. broj obroka dnevno Manje od 3 3 Više od 3 Pr. br. čas. spav/dan Manje od 7 7- 8 Više od 8 Pušaći • 73 30 261 26 • 135 55 602 59 • 37 15 162 16 ns • 49 20 137 13 • 167 68 704 69 • 12 177 17 s • 113 46 422 40 ns Navike studentkinja beogradskog univerziteta sa migrenskim primarnim glavoboljama

23. LITERATURA • Jevremović I, Adanja B. Tipovi studija. U: Osnovi metodologije naučnoistraživačkog rada u medicini (urednici Ristanović D, Dačić M), Verlata, Beograd, 1999:112-120. • Janković S.. Izbor ispitanika za anamnestičke studije.U: Metodologija naučnoistraživačkog rada u medicini (urednici Ristanović D, Dačić M), Verlata, Beograd, 1999:120-125. • Gordis I. Case-control studies and cross-sectional studies. In: Epidemiology (Gordis I), 3nd ed. Elsevier Saunders, Philadelphia, 2004:158-176.