SLO BODA KRETANJA ROBA - perspektiva pridruživanja EU i neki praktični aspekti -

1. SLOBODA KRETANJA ROBA- perspektiva pridruživanja EU i neki praktični aspekti - Predavanje u okviru projekta AUTRES DIRECTIONS, Organizacija civilnog društva – CIVILNET 08. Septembar 2011. godine

2. RAZUMEVANJE OSNOVNIH INTEGRACIONIH ŠEMA NA PROSTORU DANAŠNJE EU • Dominantni interesi u osnovi formiranja Evropskih zajednica – danas Evropske unije: politika i ekonomija • Ekonomske integracije na poprištu političkih sukoba: Evropska zajednica za ugalj i čelik, EURATOM i Evropska ekonomska zajednica • Od zone slobodne trgovine do carinske unije

3. RAZUMEVANJE OSNOVNIH INTEGRACIONIH ŠEMA NA PROSTORU DANAŠNJE EU • Zona slobodne trgovine – relativno nizak nivo integrisanja, ali relevantan posebno u kontekstu priduživanja EU. Osobine: - unutrašnja trgovina između država članica zone je slobodna; - to znači odsustvo carina i količinskih ograničenja u prometu roba; - ipak, svaka država članica zone u trgovini sa trećim zemljama (nečlanice zone) zadržava svoje carine i svoj trgovinski režim, - fokus na pravila o poreklu proizvoda/robe; - geografska blizina država članica zone nije presudna • Bilateralne zone – između EU i pojedinih država u pristupanju (za Srbiju, na bazi SSP). Sporazum o slobodnoj trgovini Srbija-Rusija. Regionalni multilateralni primer – CEFTA.

4. RAZUMEVANJE OSNOVNIH INTEGRACIONIH ŠEMA NA PROSTORU DANAŠNJE EU • Carinska unija kao polazni integracioni oblik Evropske ekonomske zajednice u skladu sa osnivačkim ugovorima. Ostaje u osnovi svih “viših” integracionih formi (Zajedničko tržište, Ekonomska unija); • Osobine – dvostruki aranžman, prema spolja i prema unutra: - otklanjanje prepreka za trgovinu unutar unije (ukidanje carina i drugih barijera unutar unije); - uspostavljanje jedinstvenog trgovinskog režima (zajedničke carinske tarife) prema trećim zemljama; - nema fokusa na internom poreklu roba; - jednom uvezena roba slobodno cirkuliše kroz sve članice unije; - geografska bliskost članica Carinske unije.

5. RAZUMEVANJE OSNOVNIH INTEGRACIONIH ŠEMA NA PROSTORU DANAŠNJE EU • Uklanjanje Carinskih barijera kao pretpostavka uspostavljanja Carinske unije: fizičke barijere/prepreke (policijsko-carinska kontrola na granici); tehničke (različiti standardi i merološke regulacije); administrativne (eksplicitne zabrane uvoza-izvoza ili količinska ograničenja); jezičko-običajne (različit jezik i običaji poslovanja) • Uklanjanje vancarinskih barijera kao pretpostavka uspostavljanja Carinske unije: direktne (kvote, kontingenti, dozvole) i indirektne (porezi, subvencije, propisi o javnim nabavkama, monopoli, itd.) • Periodi za usklađivanje carina i prelazak na zajednički carinski režim u okviru Carinske unije u EZ, zavisili su od nivoa konkurentnosti država i dosta varirali.

6. RAZUMEVANJE OSNOVNIH INTEGRACIONIH ŠEMA NA PROSTORU DANAŠNJE EU • Količina dobiti od Carinske unije zavisi od polaznog nivoa carinske zaštite ; • Nedostaci Carinske unije posebno su naglašeni ukoliko se ona uspostavlja na višem nivou zaštite: - povećavanje nivoa protekcionizma i opterećenje za države koje su imale carinske zaštite na nižem nivou; - poskupljavanje uvoznih aritkala i porast opšteg nivoa cena unutar Carinske unije – potrošači su na gubitku; • Pogodnosti Carinske unije naglašene su ukoliko se ona uspostavlja na nižem nivou zaštite i povećavaju se sa povećanjem unije: - odsustvo izdataka za carinske i vancarinske barijere; snižavanje troškova poslovanja; - povećana specijalizacija koja vodi većoj produktivnosti; - povećana inovativnost i tehnološki napredak usled izrazitije konkurencije; - takođe i: niže cene uz isti kvalitet ili bolji kvalitet uz iste cene; - poboljšana pregovaračka pozicija EU u međunarodnoj trgovini zbog veličine tržišta

7. RAZUMEVANJE OSNOVNIH INTEGRACIONIH ŠEMA NA PROSTORU DANAŠNJE EU • Zašto Carinska unija nije zadovoljila ambicije kreatora EZ? Težnje ka višem stupnju integracije. - neke vancarinske barijere (300?) su opstale i uzrokovale dodatne troškove i kašnjenja u prevozu i robnoj trgovini; - kretanje lica i sloboda pružanja usluga ostale su samo na nivou plana iz Osnivačkih ugovora o EZ, itd. • Jedinstveni Evropski Akt 1986 – prelaz ka zajedničkom tržištu koje će praktikovati sve četiri slobode. Target - godina 1992. • Ogledna provera – Čekinijev izveštaj predviđa uvećanje ukupne očekivane dobiti za države članice 4,3-6,4%

8. RAZUMEVANJE OSNOVNIH INTEGRACIONIH ŠEMA NA PROSTORU DANAŠNJE EU • Šta je učinjeno: - ukidanje kontrole roba na unutrašnjim granicama između država članica; ukidanje preostalih kvota i drugih vancarinskih barijera - usaglašavaje tehničkih regulacija; uzajamno prihvatanje sanitarnih i veterinarskih standarda; - minimizacija indirektnih oblika protekcionizma. Primer slučaja pred Evropskim sudom pravde – uvoz francuskog likera od crnih ribizi u Nemačku (Cassis de Dijon); - još neki oblici protekcionizma pozivanjem na odredbe Osnivačkih ugovora (rupe u propisima): protekcionističke mere u slučajevima remećenja zajedničkog tržišta; antidamping odredbe; restriktivni uvozni mehanizmi u slučaju ugrožavanja javnog morala, sigurnosti i politike; zaštita zdravlja ljudi, biljaka i životinja; zaštita nacionalnog umetničkog blaga; industrijskog i trgovačkog vlasništva

9. RAZUMEVANJE OSNOVNIH INTEGRACIONIH ŠEMA NA PROSTORU DANAŠNJE EU • Šta je postignuto: - Ugovor iz Maastrihta 1992. godine i formalno “rađanje” Evropske unije; Sagledavanje efekata tržišne integracije (podaci iz 1996) - nastalo 300.000-900.000 radnih mesta, - stope inflacije bile bi više za 1-1.5% da nij ebilo integracije; - porast investicija za 1-3 %; - porast direktnih stranih investicija sa 28% na 44% • Dobitnici i gubitnici: - nekonkurentne (obično manje) firme–MSP vs. krupne korporacije? - političari? - zaposleni? - potrošači (zaštita potrošača)?

10. Ekonomska saradnja EU i Srbije - aspekti relevantni za kretanje roba - • Period koji je prethodio Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju – Autonomne trgovinske mere: - EU ih odobrava od 2000. godine različitim državama Zapadnog Balkana otvarajući svoje tržište za slobodan plasman njihovih poljoprivrednih i industrijskih proizvoda. Države korisnice moraju da se uzdržavaju od uvođenja novih oblika carinskih barijera (ali ne i da snižavaju postojeće) – preferencijalni tretman - u periodu od 2001. godine značajno i progresivno porastao izvoz ovih proiizvoda iz Srbije na tržište EU - 2001. – 1.037 miliona evra - 2004.- 1.457 miliona evra - 2006. – 2.681 miliona evra - 2008. – 4.028 miliona evra

11. Ekonomska saradnja EU i Srbije- Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju - • SSP i Prelazni trgovinski sporazum, karakter sporazuma (ugovorni, dvostrano obavezujući odnos); relevantnost za promet roba – stvaranje zone slobodne trgovine između Srbije i EU; • Problemi u primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma 2008-2010, • Konačno SSP – danas? Gde ćemo biti za 6 godina? • Režim predviđen za promet poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, asimetrična liberalizacija (osetljivi, vrlo osetljivi, najosetljiviji i posebno osetljivi proizvodi); • Važnost zauzimanja dobrih pregovarčkih pozicija

12. Neke aktuelne nedoumice • Nezadovoljavajuća konvergencija cena za iste proizvode u različitim državama EU (zamrznuto povrće, testenine, brašno, itd ...). Da li su granice ipak i dalje bitne? • Varijacije cena za svežu hranu – do 20% između različitih država EU. Najekstremniji primeri – preko 50%. Mars čokoladice su u Danskoj 100% skuplje nego u Belgiji! • Prirodni, strukturni i tržišni faktori: lokalni običaji (kulturni), troškovi prevoza; PDV; životni standard (paradoksi, Nemačka , Holandija, Portugalija); maloprodaja i veleprodaja • Nedovšenost integracija

13. HVALA NA PAŽNJI milena.radomirovic@seio.gov.rs