Statistika životnog standarda

1. Statistika životnog standarda

2. Statistika životnog standardaPojam životnog standarda • Životni standard predstavlja • sveobuhvatne uslove • materijalne i • ishrana, odeća, stanovanje, ... • nematerijalne • obrazovanje, zdravstvena zaštita, bezbednost, kultura, državna administracija, organizacija javnih službi, izgrađenost infrastrukture, sistem komunikacija, mediji, sloboda govora i političkog udruživanja, slobodno vreme • u kojima ljudi žive i rade 2

3. Statistika životnog standardaPojam životnog standarda • Vrste životnog standarda • Lični standard • kupovna snaga prihoda pojedinca • Društveni standard • elementi koji predstavljaju određeno dostignuće društvene zajednice u kojoj pojedinac živi 3

4. Statistika životnog standardaPokazatelji životnog standarda • Elementi UN-a iz 1954. koji karakterišu životni standard stanovništva • zdravlje i demografski uslovi • ishrana • vaspitanje • uslovi rada • uslovi zaposlenja • potrošnja i štednja • uslovi transporta • uslovi stanovanja i oprema domaćinstva • uslovi odevanja • odmor i zabava • socijalno osiguranje • sloboda čoveka 4

5. Statistika životnog standardaPokazatelji životnog standarda • Kako meriti prosečan životni standard • stanovništva? • Četiri osnovna indikatora: • Bruto domaći proizvod (BDP) • Neto nacionalni proizvod (NNP) • Lični dohodak • Lični raspoloživi dohodak 5

6. Statistika životnog standardaPokazatelji životnog standardaBDP Bruto domaći proizvod (BDP) • BDP predstavlja ukupnu vrednost finalnih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u datoj godini. • Smatra se da je BDP najsveobuhvatnija mera tekućeg ili budućeg blagostanja pojedinaca jedne zemlje. 6

7. Statistika životnog standardaPokazatelji životnog standardaNeto nacionalni proizvod Neto nacionalni proizvod (NNP) • NNP ne sadrži amortizaciju, pa je bolja aproksimacija godišnjeg nacionalnog autputa nego BDP. • Ovim pokazateljem dobijamo jasnu sliku o obimu autputa koji je raspoloživ u formi dohotka. • Amortizaciju je teško meriti, pa se BDP češće koristi nego NNPkao mera životnog standarda. 7

8. Statistika životnog standardaPokazatelji životnog standardaLični dohodak vs lični raspoloživi dohodak Lični dohodak • Lični dohodak meri proporciju nacionalnog dohotka koja se isplaćuje pojedincima/domaćinstvima u raznim formama dohotka. • Nije najčistija mera jer obuhvata i poreze koje pojedinci/domaćinstva plaćaju državi. 8

9. Statistika životnog standardaPokazatelji životnog standardaLični dohodak vs lični raspoloživi dohodak Lični raspoloživi dohodak • Bolja mera tekuće potrošnje je lični raspoloživi dohodak. • LRD je LD umanjen za porez na dohodak i ostale poreze koje pojedinci plaćaju državi.

10. Statistika životnog standardaPokazatelji životnog standardaUkupne vs per capita vrednosti Ukupne vs per capita vrednosti • Ukupne vrednosti (GDP, NNP, LD, LRD) nam služe za izračunavanje prosečnih vrednosti po stanovniku (per capita) • Ukupnu vrednost GDP (ili NNP, LD, LRD)delimo sa ukupnim brojem stanovnika da bi dobili blagostanje prosečnog stanovnika Primer: • Dve zemlje imaju isti ukupan lični dohodak • Zemlja A ima 2 puta više stanovnika od zemlje B • Prosečan stanovnik zemlje B je duplo bogatiji od prosečnog stanovnika zemlje A 10

11. Statistika životnog standardaPokazatelji životnog standarda Jedinica posmatranja Pojedinac ili domaćinstvo-jedinica posmatranja • Per capita koncept – pojedinac, jedinica za koju se izračunava veličina blagostanja. • Često se kao osnovna jedinica koristi domaćinstvo, jer se podrazumeva da domaćinstvo zajednički troši sredstva koja pojedini članovi zarađuju (lični dohodak). • Nedostatak je što prosečno blagostanje po domaćinstvu ne uzima u obzir broj članova domaćinstva. • Zbog toga se agregat blagostanja koriguje za veličinu i strukturu domaćinstava kako bi se dobila preciznija mera blagostanja (ekvivalentni dohodak ili dohodak po potrošačkoj jedinici) 11

12. Statistika životnog standardaPokazatelji životnog standardaRealni BDP per capita Realni BDP per capita • Realni BDP po stanovniku najčešće se koristi za merenje životnog standarda, posebno za međunarodna poređenja • Ako realni BDP raste, znači da postoji velika verovatnoća: • da će više dobara i usluga biti na raspolaganju stanovništvu za potrošnju • da će stanovništvo biti u boljoj poziciji da ih kupi 12

13. Statistika životnog standardaPokazatelji životnog standardaRealni BDP per capita Nedostaci BDP-a po stanovniku kao indikatora životnog standarda • BDP obuhvata samo tržišne transakcije, pa naturalna proizvodnja nije obuhvaćena • Ne uzima u obzir raspodelu dohotka • Rast BDP ne mora da znači rast životnog standarda ukoliko je praćen rastom nejednakosti • Gini koeficijent: što je bliži 100, to je neravnomernija distribucija dohotka u zemlji • U Srbiji, u periodu 2002-2007 rast potrošnje stanovništva bio je takav da su najveće koristi od rasta potrošnje imali najsiromašniji slojevi stanovništva, pad siromaštva i rast životnog standarda 13

14. Statistika životnog standardaPokazatelji životnog standardaGini koeficijent u svetu 14

15. Statistika životnog standardaPokazatelji životnog standardaLorencova kriva i Gini koeficijent • Apcisa – kumulativno učešće lica/dom. od najsiromašnijih ka najbogatijim • Ordinata – kumulativno učešće prihoda / potrošnje • Savršena jednakost: linija od 45 stepeni, G = 0 • Što je Lorencova linija udaljenija od linije savršene jednakosti,nejednakost distribucije potrošnje / prihoda je veća i G raste 15

16. Statistika životnog standardaPokazatelji životnog standardaRealni BDP per capita • Siva ekonomija nije obuhvaćena BDP - procena da se kreće u sledećem rasponu: 35%-44% BDP-a u zemljama u razvoju 21%-30% BDP-a u zemljama u tranziciji 14%-15% BDP-a u zemljama OECD-a • Neplaćeni rad nije obuhvaćen BDP • BDP ne uzima u obzir promene u kvalitetu života (očuvanje životne sredine, problemi u saobraćaju i nivo buke, količina slobodnog vremena, itd.) • BDP ne izražava u potpunosti promene u kvalitetu dobara

17. Statistika životnog standardaMeđunarodna poređenjaIndeks humanog razvoja • Indeks humanog razvoja (Human Development Index) definisan je od strane UN 1990. i objavljue se svake godine za 177 zemalja sveta. • Osnovna svrha je širi obuhvat životnog standarda u odnosu na BDP ili lični dohodak per capita • IHR je kompozitni indeks koji se formira na osnovu tri dimenzije humanog razvoja: • Dug i zdrav život- meri se očekivanom dužinom života novorođenih (indeks zdravlja) • Pristup znanju- meri se prosečnim godinama školovanja i očekivanom dužinom školovanja (indeks obrazovanja) • Pristojan životni standard- meri se bruto nacionalnim dohotkom per capita izražen u jedinicama iste kupovne snage (indeks dohotka) 17

18. Statistika životnog standardaMeđunarodna poređenjaIndeks humanog razvoja • Vrednost indeksa se nalazi u intervalu od 0 do 1 • Veće vrednosti indeksa veći napredak • IHR je geometrijska sredina normalizovanih indeksa koji mere napredak u svakoj od navedenih oblasti, pa IHR meri prosečan napredak u sve tri oblasti • Ne postoji jedinstven put ka uspešnom humanom razvoju • Humani razvoj zavisi od specifičnosti istorijskih, političkih, kao i institucionalnih uslova svake zemlje 18

19. Statistika životnog standardaMeđunarodna poređenjaIndeks humanog razvoja • 2010. donete novine u izračunavanju IHR koje se odnose na indikatore koji se koriste za izračunavanje indeksa obrazovanja i indeksa dohotka, kao i na način agregiranja IHR • Za indeks obrazovanja koriste se podaci o • prosečnim godinama školovanja (umesto dosadašnjeg indeksa pismenosti odraslog stanovništva) i • očekivanim godinama školovanja (umesto obuhvata obrazovanjem) • Očekivane godine školovanja se definišu kao očekivane godine koje će dete provesti u školovanju pod pretpostavkom sadašnje stope upisa 19

20. Statistika životnog standardaMeđunarodna poređenjaIndeks humanog razvoja • Kao indikator životnog standarda koristi se bruto nacionalni dohodak (BND) per capita umesto BDP per capita • Zemlje koje primaju velike doznake iz inostranstva ili koje primaju veliku humanitarnu pomoć imaju veći BND od BDP IHR se definiše kao geometrijska sredina indeksa zdravlja, indeksa obrazovanja i indeksa dohotka (umesto aritmetičke sredine koja se do sada koristila) 20

21. Statistika životnog standardaMeđunarodna poređenjaIndeks humanog razvoja

22. Statistika životnog standardaMeđunarodna poređenjaIndeks humanog razvoja Tabela 1. Vrednosti indikatora za Kinu i maksimalne i minimalne vrednosti Izvor: UNDP, Human Development Report, 2010.

23. Statistika životnog standardaMeđunarodna poređenjaIndeks humanog razvojaPostupak izračunavanja IHR Indeks očekivanog trajanja života živorođenih Indeks prosečnih godina školovanja Indeks očekivanih godina školovanja Indeks obrazovanja Indeks dohotka IHR

24. Statistika životnog standardaMeđunarodna poređenjaIndeks humanog razvoja 2010. (UNDP, 2010) prvi put su uvedena tri nova indeksa koja se odnose na multidimenzionalnu nejednakost, polne razlike i ekstremnu deprivaciju. IHR prilagođen za nejednakost raspodele Indeks nejednakosti polova Multidimenzionalni indeks siromaštva

25. IHR prilagođen za nejednakost raspodele Mera prosečnog humanog razvoja ljudi u društvu koja uključuje nejednakost u oblasti zdravlja, obrazovanja i dohotka Pod pretpostavkom potpune jednakosti, IHR i IHR prilagođen za nejednakost raspodele će biti jednaki IHR koji uključuje nejednakost predstavlja stvarni nivo humanog razvoja, a “običan” IHR predstavlja potencijalni nivo humanog razvoja koji se može dostići ukoliko ne postoji nejednakost Statistika životnog standardaMeđunarodna poređenjaIHR prilagođen za nejednakost raspodele

26. Statistika životnog standardaMeđunarodna poređenjaIndeks humanog razvojaIndeks nejednakosti polova • Indeks nejednakosti polova predstavlja gubitak u humanom razvoju zbog nejednakosti između muškaraca i žena u reproduktivnom zdravlju, empowerment-u i tržištu rada • Indeks nejednakosti polova =0 u slučaju potpune jednakosti • Indeks nejednakosti polova = 1 u slučaju najlošijeg položaja žena u odnosu na muškarce u sve tri dimenzije humanog razvoja • Gubici u napretku u humanom razvoju kao posledica nejednakosti polova kreću se od 17% do 85%

27. Statistika životnog standardaMeđunarodna poređenjaIndeks humanog razvojaMultidimenzionalni indeks siromaštva Multidimenzionalni indeks siromaštva meri višestruku deprivaciju koju lica mogu imati u oblasti zdravlja, obrazovanja i uslova života Predstavlja udeo lica koja su multidimenzionalno siromašna (ponderisan sa intenzitetom deprivacije sa kojim se suočavaju) u ukupnom stanovništvu Jedna trećina stanovništva u 104 zemlje u razvoju se suočava sa multidimenzionalnim siromaštvom

28. Statistika životnog standardaMeđunarodna poređenjaIndeks humanog razvoja Od 1970. do 2010. prosečan IHR je porastao sa 0.48 na 0.68 (UNDP, 2010) Indikatori zdravlja i obrazovanja su poboljšani za oko četvrtinu Dohodak per capita je porastao dva puta

29. Statistika životnog standardaMeđunarodna poređenjaIndeks humanog razvoja • Najbolje rangirane zemlje prema IHR u 2010. godini • Norveška (IHR=0,938) • Australija • Novi Zeland • SAD • Irska

30. Statistika životnog standardaMeđunarodna poređenjaIndeks humanog razvoja • Rang zemalja u regionu prema IHR u 2010. godini • Slovenija (29.) • Crna Gora (49.) • Rumunija (50.) • Hrvatska (51.) • Bugarska (58.) • Srbija (60.) • Albanija (64.) • Bosna i Hercegovina (68.) • Makedonija (71.)

31. Statistika životnog standardaMeđunarodna poređenjaIndeks humanog razvoja IHR za Srbiju iznosi 0.735 Srbija se nalazi na 60. mestu od 169 zemalja i spada u grupu zemalja sa visokim IHR Srbija je bolje rangirana prema nedohodovnom IHR (zdravstvo, obrazovanje) nego prema indeksu dohotka

32. Statistika životnog standardaPrihodi i životni standard Vrste prihoda od rada (bruto zarada, neto zarada +porezi i doprinosi) od kapitala dividenda, kamate, rente, kapitalni Izvor podataka Anketa o potrošnji domaćinstva, RZS

33. Statistika životnog standardaPrihodi i životni standardAnketa o potrošnji domaćinstava 33

34. Statistika životnog standardaPrihodi i životni standardAnketa o potrošnji domaćinstava 34

35. Statistika životnog standardaPrihodi i životni standard • Prosečna zarada (zarada po radniku) predstavlja • odnos sume isplaćenih zarada i broja zaposlenih radnika • pojam vremenske jedinice • čas, mesec, godina • pojam broja zaposlenih radnika • radnici koji su radili puno radno vreme • Promena prosečne zarade je dobar pokazatelj promene životnog standarda 35

36. Statistika životnog standardaPrihodi i životni standardProsečna bruto i neto zarada po delatnostima u Srbiji za 2009. godinu 36

37. Statistika životnog standardaPrihodi i životni standardOpštine sa najvišim neto zaradama u Srbiji 37

38. Statistika životnog standardaPrihodi i životni standardOpštine sa najnižim neto zaradama u Srbiji 38

39. Statistika životnog standardaPrihodi i životni standard • Izračunavanje prosečne zarade • po preduzećima, delatnostima • po kvalifikacionoj strukturi zaposlenih • svođenjem broja zaposlenih na uslovnog radnika • za komparativnu analizu različitih preduzeća • Indeks zarada predstavlja • odnos prosečne zarade tekućeg i baznog perioda • Vrste indeksa zarada • postojanog sastava zaposlenih • promene u nivou zarada • promenjivog sastava zaposlenih • promene u niovu i kvalifikacionoj strukturi zaposlenih 39

40. Statistika životnog standardaPrihodi i životni standard Indeks zarada promenljivog i postojanog sastava zaposlenih 40

41. Statistika životnog standardaPrihodi i životni standard • Realna zarada predstavlja • količinu proizvoda i usluga (kupovna moć) • koje zaposleni mogu kupiti za svoju nominalnu zaradu 41

42. Statistika životnog standardaPrihodi i životni standard • Indeksi zarada • Indeks nominalnih zarada predstavlja • odnos prosečnih nominalnih zarada tekućeg i baznog perioda • Indeks realnih zarada predstavlja • odnos indeksa nominalnih zarada i indeksa troškova života, odnosno, indeksa potrošačkih cena • Rast indeksa realnih zarada ukazuje na rast životnog standarda 42

43. Statistika životnog standardaPrihodi i životni standardIndeksi zarada, nominalne i realne zarade – izvori podataka 43

44. Statistika životnog standardaPrihodi i životni standardIndeksi zarada, nominalne i realne zarade – izvori podataka 44

45. Statistika životnog standardaPrihodi i životni standardIndeksi zarada, nominalne i realne zarade – izvori podataka 45

46. Statistika životnog standardaStopa siromaštva (Siromašni - ispod 60% medijane prosečnih prihoda) 46

47. Statistika životnog standardaOdnos prihoda najbogatijih 20% i najsiromašnjih 20% domaćinstava 47

48. Statistika životnog standarda 48

49. Statistika životnog standarda 49