Zajednički projekat Svetske banke , Vlade Srbije i SIDA o reformi propisa i AEP u Srbiji

1. Srbija: Projekat reforme propisa i Analize Efekata PropisaObuka o analizi efekata propisa (AEP) 11. Ekonomska analiza i AEP Zajednički projekat Svetske banke, Vlade Srbije i SIDAo reformi propisa i AEP u Srbiji

2. Proces AEP: Ekonomska analiza • Problemi i potrebe koje treba rešiti propisom • Ciljevi i očekivani rezultati • Regulativne i neregulativne opcije • Relevantne opcije: analiza kritičnih pitanja i pretpostavki • Ekonomska analiza izvodljivih opcija • Najbolja opcija: zašto je najbolja Konsultacije Podaci

3. Pregled • Šta u ekonomskom smislu znači intervencija države • Javna dobra, zaslužena dobra, vantržišne vrednosti itd. … • Troškovi i koristi propisa

4. Podsetnik br. 6 analize EP OEBS-a:Da li koristi opravdavaju troškove? • Da li koristi od propisa opravdavajutroškove? • Zakonodavci treba da procene ukupne očekivane troškove i koristi svakog predloga propisa, kao i izvodljivih alternativa, a te procene treba da upakuju u formu koja je dostupna donosiocima odluka. Troškove vladine mere treba obrazložiti pre nego što se ta mera preduzme.

5. Nedostaci tržišta (1) • Tržišna moć: Slučaj monopola. Cena ne odgovara marginalnim troškovima i proizvode se nedovoljne količine. • Spoljašnji faktori: Ovo se odnosi na situaciju kada neka odluka prouzrokuje troškove ili pruža koristi pojedincima ili grupama, a ne licu koje je donelo odluku. Drugim rečima, donosilac odluke ne snosi sve troškove, niti uzima sve dobiti svojih postupaka.Posledica toga, na konkurentnom tržištu, je da se, sa stanovišta društva, troši previše ili premalo. • Primeri spoljašnjih faktora: negativni - zagađenje, pozitivni - obrazovanje

6. Nedostaci tržišta(2) • Asimetrija informacija: kada bar jedna strana ima više informacija od druge strane ili su one bolje • Primer: tržište osiguranja (loš izbor, moralna opasnost)

7. Nedostaci tržišta(3) Javna dobra: U ekonomiji, ovo su dobra koja je teško ili nemoguće proizvesti radi lične dobiti, jer tržište ne može da uzme u obzir veliki broj korisnih spoljašnjih činilaca. Po definiciji, javna dobra imaju dve osobine: • NE-rivalitet – koristi su takve da svako može da ih ima; kada se jednom stvori, svako može da uživa u tom dobru, a da ne uskraćuje uživanje drugima. • NE-izuzeće – kada se jednom stvori, veoma je teško ili nemoguće zabraniti nekom da koristi to dobro ‘Čista’ javna dobra imaju ove osobine. To su, na primer, narodna odbrana, pravda i sistem prava svojine. Suprotno tome su privatna dobra

8. Nedostaci vlade? ‘Državni menadžer’ • Vlada nije u stanju da uspešno vodi i upravlja privrednom i da ispunjava društvene i ekonomske ciljeve • Državaje uhvaćenau mrežu specifičnih političkih i sindikalnih interesa - administrativni aparat Čl. 104c Mastrihtskog ugovora– “Pakt o stabilnosti i razvoju”

9. Vrste javnih propisa • Propis koji reguliše osnivanje (javne komunalije, hemijska industrija, banke, profesionalnaudruženja, komercijalna raspodela, televizija) • Tarife/cene • Minimalni standardi informisanosti • Autorska prava

10. Troškovi poštovanja propisa (za privredu) Troškovi poštovanja propisa Direktni finansijski troškovi Realni troškovi poštovanja propisa Administrativnitroškovi • Proističu iz administrativnih delatnosti koje bi privreda imala i da nema propisa • Proističu iz aktivnosti koje privreda obavlja samo zato što postoji propis. Novčana plaćanja javnoj upravi (porezi, takse itd.) Izmena u oproizvodnom procesu ili proizvodu Administrativno opterećenje

11. Lični i društveni troškovi • Ličnitroškovisu sve ono čega se jedna firma, proizvođač ili pojedinac odriče zbog poštovanja propisa • Društveni troškovisu sve ono čega se društvo u celini odriče usled poštovanja propisa • U okviru AEP procenjuju se društveni troškovi (procena društvenih troškova) • Lični troškovi su važni kada se razmatraju pitanja raspodele • Nikada nemojte da mešate društvene i lične troškove – uvek ih predstavljajte zasebno

12. Propuštena dobit Troškovi u smislu propuštene dobitisu izdvajanja da biste nešto dobili ili da biste radili nešto drugo. • Slično je “cenama u senci” • Razlikuje se od knjigovodstvenih troškova • Primeri: • Držanje novca u slamarici godinu dana • Sedenje u učionici i slušanje predavanja?

13. Kakve su koristi od propisa? Koristi se javljaju u tri osnovna oblika: • Ekonomske koristi koje se vrednuju na tržištu. One se mogu monetizovati. • Ne-ekonomske koristi koje se mogu kvantifikovati (npr. broj vrsta spasenih od izumiranja). One se mogu meriti ili monetizovati. • Ne-ekonomske koristi koje se ne mogu kvantifikovati (npr.više “društvene pravde”)

14. Predstavljanje koristi Moguće koristi treba kvantifikovati nekom standardnom metodom kojom se može doći do zaključaka o rentabilnosti i političkom izjavom u smislu da koristi opravdavaju troškove. • Od pomoći može biti usvajanje pristupa za izračunavanje jedinstvenog pokazatelja celokupne koristi. Na primer, ako se propisom uštede 5 života i 10 slučajeva bolesti procenjenih da su u pola teške koliko i smrt, onda je uticaj propisa ušteda 10 života. Koliko ima izgubljenih (propuštenih) godina, stvar je neke druge analize.

15. Predstavljanje koristi Različitim koristima se može dati različita težina i, kao kod troškova, nekima se može dati prednost. Na primer: • Smrtni ishodi – sprečiti nastanak smrtnih slučajeva kod mladih je bolje nego kod starijih (procena izgubljenih godina života) • Dobrovoljni – nedobrovoljni– nedobrovoljni rizici imaju veću vrednost od dobrovoljnih (spremnost da se plati)

16. Pitanja raspodele: Ko zapravo plaća? • Da bi se videlo ko plaća, mogu se proceniti (direktni) lični troškovi. • Indirektne uticaje je teže sagledati, što može da dovede do posledica po raspodelu i jednakost. • Dobar primer su propisi o zaštiti životne sredine. Kod AEP, mi nekim grupama možemo da damo veću težinu ili da posebnu pažnju posvetimo “privrednim troškovima” ili uticajima na regione.