Bankarski menadžment

1. Bankarski menadžment Pretpostavke održivosti banke Dr Slobodan Lakić

2. I Upravljanje likvidnošću banaka • Likvidnost banke predstavlja njenu poslovnu sposobnost da u svakom momentu može izvršiti svoje dospjele obaveze po prihvatljivoj cijeni (kamatnoj stopi) sa aspekta banke • Banka je likvidna kada je sposobna da razmijeni svoje aktive za gotovinu dovoljno brzo da bi izašla u susret zahtjevima koji su joj upućeni za isplatu novca

3. Cont. • Kritičan problem za bankarski menadžment i vlasti koje vrše monetarnu kontrolu je potreba da se riješi koflikt između likvidnosti, solventnosti i prinosa • Solventnost i profitabilnost su dva koncepta koja su obično u konfliktu jedan sa drugim • Postoji kratkoročni trade-off između likvidnosti i profitabilnosti - što je banka likvidnija, niži su prinosi na akcijski kapital i na aktive - uz nepromijenjenost ostalog

4. Cont. • Problem likvidnosti banke, pogotovo u situacijama čestih promjena kamatne stope (eskontne ili tržišne) može imati posljedice na rentabilnost banke • To se naročito dešava kada dođe do nepredviđenih i iznenadnih situacija i promjena i kada banka “pretjera u transformaciji ročne strukture” (debalans ročnih profila)

5. Cont. • Da bi izvršila svoje dospjele obaveze, banka ne može to uraditi po istoj ili nižoj kamatnoj stopi, iako bi relativno lako mogla da riješi konverziju dijela svoje aktive u gotov novac • Tada dolazi do uticaja likvidnosti na profitabilnost banke, naročito kada banka nije u stanju da brzo riješi potrebnu konverziju kratkoročne aktive u gotov novac, pa mora da obezbijedi dodatne izvore sredstava potrenutno mogućoj cijeni

6. Cont. • Slaba likvidnost je direktan uzrok bankarske krize, a analiza likvidnosne pozicije banke je ključni dio uloge analitičara bankarskog kredita u determinisanju cjelokupne kreditne sposobnosti • Adekvatna likvidnost dopušta inače slaboj banci da nastavi funkcionisanje

7. Cont. • Međutim, čak i dobra banka sa recimo čistim bilansom stanja, dobrim menadžmentom i ostvaranjem solidnih prinosa, može brzo da se suoči sa ozbiljnim problemima i konačnim kolapsom ukoliko likvidnost oslabi ili iščezne • Zadovoljavajuća likvidnost definiše se kao sposobnost refinansiranja dospjelih obaveza po tržišnim stopama ili ispod njih

8. Cont. • Konverzno, banke koje imaju slabu likvidnost naprezaće se da refinansiraju obaveze i, ukoliko to postignu, biće po cijeni koja je iznad tržišnih stopa • U ovakvoj situaciji, banke će moći da funkcionišu samo izvjestan vremenski period prije nego što likvidnost iščezne ili zarada bude izložena negativnom uticaju

9. Cont. • Politika upravljanja likvidnošcu biće usmjerena da osigura da banka ima dovoljno sredstava da zadovolji svoje operativne potrebe, odnosno da obezbijedi saglasnost sa regulatornim uputstvima • Rizik likvidnosti - rizik koji je povezan sa povećanjem troškova sredstava i rizik nesposobnosti da isprati povlačenje depozita, izvrši plaćanje u roku ostalih obaveza, nemogućnost pravovremenog likvidiranja pozicije i uz prihvatljiv trošak

10. Cont. • U skladu s tim, banka će da nastoji da održi značajan iznos depozita po viđenju u lokalnoj i stranoj valuti kako bi brzo reagovala na potrebe finansiranja • Najranjivija na probleme likvidnosti su tržišta gdje je devizni kurs nestabilan, inflacija je visoka ili preovladava politička neizvjesnost • Na ovim tržištima su uobičajeni odlivi gotovine i depozita

11. Cont. • Primjer tipične banke koja se suočava sa odlivima depozita usljed povlačenja novca sa čekovnih ili štednih računa i sl. • Pretpostavka je da banka ima dovoljan višak rezervi i da svi depoziti imaju isti racio obavezne rezerve od 10% • To znači da se od banke zahtijeva da drži 10% svojih oročenih i čekovnih depozita kao rezerve • Inicijalni bilans stanja izgleda ovako:

12. Cont. • Aktiva Pasiva • Rezerve 20mln$ Depoziti 100mln$ • Zajmovi 80mln$ Kapital 10mln$ • Hartije 10mln$ • Obavezne rezerve su, dakle, 10 miliona $ • Kako banka drži 20 miliona rezervi, ima višak rezervi od 10 miliona • Ako se pojavi odliv depozita od 10 miliona:

13. Cont. • Aktiva Pasiva • Rezerve 10mln$ Depoziti 90mln$ • Zajmovi 80mln$ Kapital 10mln$ • Hartije 10mln$ • Banka je izgubila 10 miliona depozita i toliko rezervi • Kako su obavezne rezerve 9 miliona (10% od 90 miliona), njene rezerve još uvijek premašuju ovaj iznos za 1 milion

14. Cont. • Ukoliko banka ima dovoljno rezervi, odliv depozita ne iziskuje promjene ostalih djelova bilansa stanja • Ukoliko, pak, banka nema dovoljno viška rezervi situacija se mijenja • Pretpostavimo da banka umjesto inicijalnog holdinga 10 miliona viška rezervi odobri zajmove u iznosu od 10 miliona (nema viška rezervi) • Inicijalni bilans stanja izgleda ovako:

15. Cont. • Aktiva Pasiva • Rezerve 10mln$ Depoziti 100mln$ • Zajmovi 90mln$ Kapital 10mln$ • Hartije 10mln$ • Uz odliv depozita od 10 miliona $, slijedi: • Aktiva Pasiva • Rezerve 0mln$ Depoziti 90mln$ • Zajmovi 90mln$ Kapital 10mln$ • Hartije 10mln$

16. Cont. • Nakon povlačenja depozita, odnosno rezervi u iznosu od 10 miliona, banka se suočava sa problemom - ima obaveznu rezervu 9 miliona, ali nema rezervi • Četiri su bazične opcije za eliminisanje manjka: • 1. Pribavljanjem rezervi zbog odliva depozita zaduživanjem na međubankarskom tržištu ili kod korporacija (prodajom prenosivih CD) • Pretpostavimo da kupuje 9 miliona rezervi:

17. Cont. • Aktiva Pasiva • Rezerve 9mln$ Depoziti 90mln$ • Zajmovi 90mln$ Zaduživanje 9mln$ • Hartije 10mln$ Kapital 10mln$ • Cijena ovih aktivnosti je kamatna stopa na ove zajmove • 2. Alternativa je da banka proda dio svojih HOV, recimo 9 miliona, kako bi pokrila odliv depozita:

18. Cont. • Aktiva Pasiva • Rezerve 9mln$ Depoziti 90mln$ • Zajmovi 90mln$ Kapital 10mln$ • Hartije 1mln$ • Banka se izlaže proviziji (brokeraža) i transakcionim troškovima kada prodaje hartije • Kod državnih hartija (sekundarne rezerve) koje su likvidne ovi troškovi su umjereni

19. Cont. • 3. Sljedeća mogućnost za rješavanje problema odliva depozita je zaduživanje kod CB • Recimo 9 mln $ preko eskontnih zajmova: • Aktiva Pasiva • Rezerve 9mln$ Depoziti 90mln$ • Zajmovi 90mln$ Esk. zajam 9mln$ • Hartije 10mln$ Kapital 10mln$

20. Cont. • CB se plaća eskontna stopa, a drugi utrošak je neeksplicitni trošak za obeshrabrivanje isuviše velike pozajmice na diskotnom šalteru (zatvaranje šaltera) • 4. Pribavljanjem 9 miliona $ rezervi, smanjenjem zajmova za ovaj iznos • Aktiva Pasiva • Rezerve 9mln$ Depoziti 90mln$ • Zajmovi 81mln$ Kapital 10mln$ • Hartije 10mln$

21. Cont. • Banka je ponovo u dobroj poziciji budući da njenih 9 miliona rezervi zadovoljava obavezne rezerve • Proces smanjenja zajmova je najskuplji način za obezbjeđenje rezervi kada postoji odliv depozita • Jedan od načina za smanjenje zajma je ne-produžavanjem nekih zajmova kada dospiju, što može izazvati protivljenje zbog takvog tretmana

22. Cont. • Drugi način je prodaja zajma drugoj banci, što može da bude skupo jer druga banka ne poznaje klijenta i možda neće željeti da kupi zajam po pravoj vrijednosti • Prethodno rečeno objašnjava zašto banke drže višak rezervi čak i kada zajmovi ili hartije donose veći prinos • Time se izbjegavaju troškovi pozajmljivanja od banaka ili korporacija; prodaja hartija; pozajmice od CB; prodaja zajma

23. Cont. • Višak rezervi je osiguranje od troškova koji se odnose na odliv depozita • Što su ti troškovi veći, banke će željeti da drže više takvih rezervi • S obzirom da višak rezervi ima cijenu, banke takođe preduzimaju korake da se zaštite • Npr. usmjeravanjem svojih holdinga aktiva ka likvidnijim hartijama (sekundarne rezerve)

24. Cont. • Odgovornost za menadžment likvidnosti • Kompanije sa dobrim upravljanjem i regulatori obraćaju značajnu pažnju na upravljanje likvidnošću i potrebom da se novac brzo mobiliše • Ipak, budući da gotovina obično donosi manje u odnosu na druga investiranja, potrebno je napraviti balans između prinosa i rizika likvidnosti u datoj tački vremena

25. Cont. • Upravljanje likvidnošću je odgovornost globalnog komiteta aktive i pasive, a u generalnom smislu sprovodi šef kontrole globalnog rizika • Upravljanje likvidnošću najbolje se sprovodi: ustanovljavanjem politika i procedura, rigoroznim internim kontrolama i infrastrukturom sposobnom da reaguje u realnom vremenu

26. Cont. • U mnogim komercijalnim bankama (Barkli npr.) likvidnošću se upravlja preko trezora, u bliskoj saradnji sa upravljanjem kolateralom • U drugim finansijskim institucijama, upravljanjem se rukuje preko upravljačkih operacija aktive i pasive • ALM aktivnosti nadgleda Komitet za aktivu i pasivu banke, koji se redovno sastaje sedmično, odnosno Odjeljenje za strategiju i kontrolu

27. Cont. • Da bi doprinijele upravljanju likvidnošću, pojedine banke su razvile modele koji mogu slijediti likvidnosne obaveze u skladu sa preovladavajućim kreditnim okruženjem • Komponente bankarske likvidnosti • Tri su komponente: a) stok brzo utržive, visoko kvalitetne likvidne aktive; b) očekivani keš flou; c) kapacitet pozajmljivanja na tržištima

28. Cont. • a) Likvidne aktive - obično se misli na državne hartije i sredstva centralne banke, mada je pitanje da li su stvarno likvidne • U nekim tržištima u razvoju, državne hartije nisu likvidne jer ne postoji sekundarno tržište • Čak ako su utržive, mogu se prodati samo sa velikim diskontom • Visoko likvidne aktive pružaju bankama važnu zaštitu u periodima kada postoji prekid sa očekivanim novčanim tokovima

29. Cont. • Da bi se kvalifikovale, likvidne aktive moraju imati sljedeće karakteristike: nulti ili veoma nizak kreditni rizik; redovno trgovanje sa značajnim iznosima na dubokim tržištima (ako su sekjuritizovane); vrlo kratku dospjelost (ako nisu sekjuritizovane) • Bitno je i da li su monetarne vlasti po konvenciji pripremljene da obezbijede finansiranje u odnosu na ove instrumente u normalnim operacijama na tržištu novca

30. Cont. • Mnogi napredniji regulatori zahtijevaju od banaka da drže prihvatljive likvidne aktive kao minimum proporcije obaveza dospijeća unutar 8 dana • Uobičajeni raciji su unutar ranga 5-25% • b) Očekivani keš flou - determinisan je kvalitetom aktive banke i pod uticajem je nivoa neperformansnih zajmova • Neto kamatna marža banke je reflektor toka novca

31. Cont. • Prekid keš flou - zbog čega je potrebna dobra baza visoko kvalitetnih likvidnih aktiva • Scenario nepovoljnog keš floua može biti prouzrokovan kašnjenjem dospjelosti aktiva ili ubrzavanjem dospjelosti pasiva • Ovo može da bude povezano sa raspoloženjem koje utiče na sposobnost banke da se zadužuje na tržištu • Ovaj problem se može proširiti i sve banke u sistemu suočiti s njim

32. Cont. • c) Kapacitet zaduživanja na tržištu - uglavnom je funkcija kreditne sposobnosti banke i reputacije zajedno sa njenim kreditnim rejtingom i rejtingom zemlje • Ostala pitanja koja bi trebalo uzeti u obzir su dospjelost i dubina tržišta kapitala, kao i dubinu, upravljanje i likvidnost međubankarskog tržišta • Analiza posebno podrazumijeva postojanje poklapanja ili neravnoteže stabilnih aktiva i stabilnih pasiva

33. Cont. • Za dobru likvidnost, stabilni depoziti idealno bi trebalo da se barem poklapaju sa ukupnim zajmovima • Bitni elementi ukupne likvidnosti i pozicije finansiranja su: osjetljivost kamatne stope, poklapanje dospjelosti i valutno poklapanje (bilansa stanja) • a) Osjetljivost kamatne stope ili rizik kamatne stope može se definisati kao izlaganje neto kamatnog dohotka banke nepovoljnim kretanjima kamatnih stopa

34. Cont. • b) Poklapanje dospjelosti - upoređuju se dospjelosti aktiva i pasiva, zasnovano na definisanim vremenskim periodima • Zatim se računaju gepovi ili razlike između obima aktiva i pasiva za svaki vremenski period i upoređuju sa odgovarajućim (sličnim) • c) Valutno poklapanje - važan dio finansiranja pozicije banke je stepen na kojem se pasive u stranoj aktivi poklapaju sa aktivama u stranoj valuti

35. Cont. • Poželjno je da se banka približi vrlo blizu uparenoj valutnoj poziciji • Dva su načina kojima banka može postići poziciju koja nije uparena: • a) Ukoliko banka ima višak pasiva u stranoj valuti nad aktivama - kratka pozicija • b) Ako aktiva u stranoj valuti premašuje pasivu u stranoj valuti - duga pozicija • Neuparena pozicija izlaže banku valutnom riziku - gubitku ili dobiti

36. Cont. • Duga pozicija dobija ako je strana valuta jaka (raste vrijednost vis-a-vis obaveza u lokalnoj valuti); slaba - gubi • Kratka pozicija dobija ako pada vrijednost strane valute; gubi, ako je jaka • Mjerenje likvidnosnih potreba banke • Likvidnosne potrebe banke sastoje se od trenutnih obaveza, kao što su povlačenja depozita ili legitimna tražnja zajmova, koje banka mora ispuniti da bi nastavila da funkcioniše kao finansijski posrednik

37. Cont. • Deponenti i kreditori moraju imati povjerenje u vrijednost aktiva banke kako bi povjerili svoje fondove banci • S obzirom da je teško znati koliko mnogo povjerenja kvalitativno osjetljivi deponenti i kreditori mogu da imaju u banku, teško je i izmjeriti likvidnosne potrebe banke i sposobnost da se izađe u susret takvim potrebama

38. Cont. • Tradicionalna analiza mjeri likvidnost korišćenjem racija zasnovanih na podacima statičnog bilansa stanja • Analitičari dijele bankarske aktive u likvidne - lako konvertibilne u gotovinu bez znatnijeg gubitka, i nelikvidne komponente • Analitičari zatim dijele bankarske pasive i neto vrijednost na stabilnu i nestabilnu • Kratkoročne investicije su raspoložive za isplatu nestabilnih fondova usljed povlačenja

39. Cont. • Najsofisticiraniji racio za predstavljanje likvidnosti banke je racio zavisnosti nestabilnih fondova • Ovaj racio pokazuje koliko je banka zavisna od nestabilnosti izvora u finansiranju nelikvidnih prihodnih aktiva, nakon oduzimanja kratkoročnih investicija: • (nestabilne pasive - kratkoročne investicije) / (prihodne aktive - kratkoročne investicije)

40. Cont. • Ovaj racio, ipak, ne daje kompletnu sliku potrebnu dase ocijeni rizik likvidnosti budući da se ignoriše dinamička priroda likvidnosnih potreba i izvora - likvidnosne potrebe se mjere tokom vremena: • a) Kratkoročne ili sezonske likvidnosne potrebe - sezonski faktori obično utiču na odlive depozita i tražnju zajmova: pošto su zajmovi generalno depozitnim komitentima, sezonsko povećanje zajmova teži da se pojavi kada su depoziti sezonski na niskom nivou, i obrnuto

41. Cont. • b) Ciklične likvidnosne potrebe - mnogo teže su za procjenu i obično su van kontrole bilo koje pojedinačne banke: ekonomske recesije ili bumovi, promjene kamatne stope (banka je ograničena regulacijom ili političkim pritiskom) • Teško je predvidjeti tajming takvih cikličnih pritisaka • Niži nivo visoko likvidnih pozicija vjerovatno neće kompenzirati negativan uticaj nižih prinosa

42. Cont. • c) Trendne likvidnosne potrebe - tražnja likvidnosti koja se može predvidjeti tokom dužeg vremenskog perioda • Ove dugoročne likvidnosne potrebe su vezane za duge trendove kod zajednice ili tržišta koje banka opslužuje • U područjima sa brzom ekspanzijom, zajmovi brže rastu od depozita • Banci su u takvoj situaciji potrebni izvori likvidnosti koji će obezbijediti fondove za zajmovnu ekspanziju

43. Cont. • U stabilnim zajednicama, depoziti mogu da rastu umjereno, dok zajmovi ostaju praktično neizmijenjeni • U takvim situacijama, dugoročno posmatranje likvidnosti može omogućiti banci da izvrši potpunije investiranje nego što bi inače činila • Ilustrovaćemo metodologiju koju bi banka mogla da koristi kod planiranja trenda dugoročnih potreba likvidnosti (šematski prikaz):

44. Cont. • Klasifikuje se svako sredstvo u bilansu stanja kao likvidno - konvertibilan u upotrebljive fondove u roku manjem od 90 dana uz mali, ako ga ima, gubitak ako je sredstvo prodato - ili nelikvidno • Izvori fondova, obaveza i kapitala podijeljeni su u dvije kategorije - nestabilni - predmet povlačenja zbog sezonskih, pritisaka kamatnih stopa i drugih pritisaka - i stabilni

45. Cont. • Razlika između likvidnih sredstava i nestabilnih izvora je jaz likvidnosti, koji je pozitivan ako likvidne aktive premašuju nestabilne izvore, a negativan obrnuto • Primarno povećanje aktiva obično nastupa zbog rasta zajmova, a primarni izvor fondova je porast depozita • Ako predviđeni rast zajmova premašuje predviđeni rast depozita, banka ima potrebu za likvidnošću

46. Cont. • Može je pokriti smanjenjem pozitivnog jaza likvidnosti ili kupovinom fondova • S druge strane, ako predviđeni rast depozita premašuje predviđeni rast zajmova, banka može da poboljša svoju likvidnosnu poziciju ili nastoji da uposli višak likvidnosti u aktivama sa većim prinosom

47. Cont. • Ilustrovaćemo metod za kombinovanje kratkoročnih i trendnih problema likvidnosti u sjedinjeni model za mjerenje potreba likvidnosti (grafički prikaz) • Prvi grafik prikazuje nestabilnost depozita banke na kraju mjeseca • Linija trenda kroz ili blizu donjih tačaka pokazuje trend stabilnih depozita • Iznos depozita iznad bazne linije predstavlja sezonske potrebe likvidnosti uzrokovane depozitnim povlačenjem

48. Cont. • Drugi grafik prikazuje potrebe likvidnosti zbog povećanja i fluktuacije tražnje zajmova • Dio tražnje može da bude sezonski i predstavlja se na grafiku na kraju mjeseca • Trendna linija koja prolazi kroz ili blizu gornjih tačaka, predstavlja gornji trend do kojeg se može očekivati da zajmovi rastu periodično ili sezonski

49. Cont. • Iznos kojim su zajmovi ispod plafona u bilo kom vremenu predstavlja potencijalne potrebe likvidnosti banke kako bi se zadovoljia sezonska tražnja za zajmovima • Treći grafik je kombinacija sezonskih i trendnih potreba likvidnosti • Trendna likvidnost računa se oduzimanjem promjena trendne linije depozita od promjena trenda zajmova • Ako rast zajmova premašuje rast depozita, postojaće potreba za likvidnošću

50. Cont. • U suprotnom je višak likvidnosti • Npr. ako trendna linija depozita poraste sa 250 na 270 mln, a trendna linija zajma sa 220 na 250 mln u istom periodu, potrebe trendne likvidnosti su 10 mln • Ukupna sezonska likvidnosna potreba biće jednaka ukupnom odstupanju depozita od baznog trenda i odstupanja zajma od trenda plafoniranja