240 likes | 546 Views
Kratkor očne hartije od vrednosti. JS. Sadržaj. Pojam Vrste kratkoročnih HOV. Pojam kratkoročnih HOV. Vrednosni papiri kojima se trguje na tržištu novca sa rokom dospeća do godinu dana Cilj emitovanja: pribavljanje finansijskih sredstava Emitenti: preduzeća i banke
E N D
Sadržaj • Pojam • Vrste kratkoročnih HOV
Pojam kratkoročnih HOV • Vrednosni papiri kojima se trguje na tržištu novca sa rokom dospeća do godinu dana • Cilj emitovanja: pribavljanje finansijskih sredstava • Emitenti: preduzeća i banke • U savremenom finanijskom poslovanju veoma zastupljene
Blagajnički zapisi (treasory bills) • Kratkoročna HOV, koja glasi na određeni novčani iznos, sa određenim rokom dospeća i određenom kamatnom stopom, kojom se emitent (izdavaoc) obavezuje, da će imaocu u roku dospeća isplatiti nominalnu vrednost označenu na njemu. • Izdaju sa rokom dospeća do jedne godine dana. • Svrha izdavanja - da se efikasno prikupe određena novčana sredstva. • Izdavaoci blagajničkih zapisa: NBS, poslovne banke i druge finansijske organizacije. • Ima sličnosti sa štednom knjižicom i oročenjem, ali se ipak razlikuje: • Ovo je HOV, • izdaje se na osnovu jedne uplate, • rok isplate je tačno određen.
Elementi blagajničkog zapisa: • Oznaka da je to blagajnički zapis; • Naziv i sedište emitenta; • Naziv i sedište kupca, kada je kupac pravno lice, odnosno ime i prebivalište kupca ako je kupac fizičko lice, odnosno oznaku da blagajnički zapis glasi na donosioca; • Nominalna vrednost na koju zapis glasi; • Visinu kamatne stope; • Rok plaćanja nominalne vrednosti; • Mesto i datum emitovanja blagajničkog zapisa; • Oznaku serije sa kontrolnim brojem; • Posebna prava iz blagajničkog zapisa i • Faksimil potpisa ovlašćenog lica emitenta i pečat emitenta
Bankarski akcept(banker’s acceptance) • Kratkoročna HOV koja pre predmet trgovine na tržištu novca u razvijenim privredama sveta. • Kod nas je promet ovih HOV skromnog obima. • Radi se o poslovnoj trasiranoj menici na koju banka stavlja svoj akcept (akceptirana menica). Time banka (akceptant) daje obećanje da će imaocu menice isplatiti naznačenu sumu na njoj u roku dospeća. • Daje sigurnost kupcu menice, koja se nalazi u prometu na tržištu novca, da će menicu moći da naplati u predviđenom roku. • Može se prenosti na druga lica (indosamentom).
Bankarski akcept(banker’s acceptance) • Poslovnabankakojaprihvata (akceptira) nekuposlovnumenicutimčinomprocenjujedanekuposlovnuaktivnostsvogkomitenta može kreditiratibezangažovanjasvojepasive, odnosnoizdrugihizvoranovčanihsredstava. • Ova dodatnasredstvabanka (akceptant) osiguravareskontommeničnogakceptakoddrugeposlovnebankeilikodcentralnebanke. • Običnose izdajesarokomdospećaod 30 do 90 dana. • Kamata - zavisi od roka dospeća (duži rok – veća kamata i obrnuto).
Elementi bankarskog akcepta: • Oznaka da je menica • Neopoziva naredba da se isplati određena suma novca • Ime osobe/pravnog lica koje treba da izvrši plaćanje • Datum dospeća • Mesto isplate • Ime lica po čijoj naredbi se vrši plaćanje • Potpis izdavaoca • Oznaka, naziv i potpis akceptanta • Datum i mesto akcepta.
0 Rešiti aksiome u paru
0 dospeća rokom HOV su papiri kojima se trguje do na tržištu godinu Kratkoročne novca sa vrednosni dana.
zapisi U akcept spadaju: blagajnički, bankarski, certifikat kratkoročne o HOV, depozitu komercijalni i zapisi obveznice državne. 0
su poslovne Izdavaoci : finansijske NBS, i blagajničkih banke organizacije. zapisa druge 0
poslovna Bankarski menica koju trasirana akcept stavlja akcept. svoj na je banka 0
Certifikat o depozitu(certificate od deposit) • Potvrda banke o depozitu • To je HOV kojom se eminent (banka) obavezuje da će imaocu certifikata isplatiti iznos deponovanih sredstava sa pripadajućom kamatom u utvrđenom roku (do 1 godine). • Izdavaoci: banke i druge finansijske organizacije • Sličan je blagajničkom zapisu po funkcijama • Može se prodavati pre roka dospeća • Daje mogućnost štedišama koja oročavaju novac da povrate svoja sredstva i pre roka dospeća oročenja.
Elementi certifikata o depozitu: • oznaka da se radi o certifikatu, • naziv i sedište emitenta, • naziv i sedište deponenta, • nominalnu vrednost certifikata, • rok na koji su sredstva deponovana, • visinu i način obračunavanja i plaćanja kamate, • mesto i datum izdavanja certifikata o depozitu, • oznaka serije sa kontrolnim brojem, • posebna prava iz certifikata • faksimil potpisa ovlašćenog lica emitenta i pečat emitenta.
Komercijalni zapis(commercial paper) • Dužnička HOV čijom emisijom privredni subjekti prikupljaju novčana sredstva za potrebe poslovanja • Eminenti: preduzeća • Cilj: finansiranje proizvodnje i obezbeđenje likvidnosti u uslovima poremećaja u prilivima i odlivima sredstava. • Kao i kod svih HOV, pre emitovanja mora da postoji odluka nadležnog organa za emitovanje • Kao i kod svih HOV i ove mogu biti predmet trgovine na tržištu novca
Komercijalni zapis(commercial paper) • Komercijalni zapisi su gotovo identični sa kratkoročnim obveznicama. • Kratkoročno finansiranje nesklada u tokovima gotovine (engl. cash-flow) preduzeća mogu ostvariti: • direktno (komercijalni zapis ili kratkoročne obveznice) • indirektno (uzimanjem kredita od poslovnih banaka). • Rokovi na koje se te hartije emituju su najčešće 180 dana. • Kamatne stope koje nose komercijalni zapisi su na najvišem nivou od svih hartija kod nas i kreću se između 0,5 i 3,50% na mesečnom nivou
Elementi komercijalnog zapisa: • oznakada je to komercijalnizapis, • nazivisedišteemitenta (firmu) • nazivisedište kupca • nominalnuvrednostnakojuglasi komercijalnizapis, • visinukamatnestope, • rokplaćanjanominalnevrednosti, • mestoi datum emitovanja, • oznakuserijesakontrolnimbrojem, • posebnapravaizkomercijalnogzapisa • faksimilpotpisaovlašćenoglicaemitenta • pečatemitenta.
Državne obveznice • Obveznicekojeemitujedržavailinekinjen organ iliagencija, s namenomprvenstvenofinansiranjabudžetskogdeficita, odnosnozapokrićedržavnihdugova. • Ovosuprvoklasneobveznicejer se smatradanemarizikanaplate. • Njihovikupcimogubitibanke, finansijskeinstitucijeiprivatniinvestitori. • Na prihodeodnjih se uglavnom ne plaćaporez, a kamata je minimalna. • Centralna banka ima ulogu posrednika između države i kupaca ovih obveznica.