250 likes | 669 Views
ISTRAŽIVANJE ENDOKRINE AUTOIMUNOSTI: PODUDARNOSTI I RAZLIKE EKSPERIMENTALNIH MODELA I KLINIČKIH ISPITIVANJA. Doc dr Aleksandra Jotić Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Klinički centar Srbije. Roep BO. et al. Diabetologia 2003, 46 :305-321.
E N D
ISTRAŽIVANJE ENDOKRINE AUTOIMUNOSTI: PODUDARNOSTI I RAZLIKE EKSPERIMENTALNIH MODELAI KLINIČKIH ISPITIVANJA Doc dr Aleksandra Jotić Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Klinički centar Srbije
Rani markeri tipa 1 dijabetesa Markeri rizika • Imunološki • Genetski • Metabolički
Rani markeri tipa 1 dijabetesa Imunološki markeri • Humoralni odgovor • antitela na ćelije pankreasnih ostrvaca (islet cell antibodies - ICA) • antitela na glutamat dekarboksilazu (glutamic acid decarboxylase antibodies - GADA) • antitela na protein sličan tirozin fosfatazi (IA- 2) • insulinska autoantitela (insulin autoantibodies - IAA) • Celularni odgovor
Rani markeri tipa 1 dijabetesa Autoantitela • Predikcija u porodici obolelog od tipa 1 dijabetesa • jedno antitelo VRSTA KUMULATIVNI RIZIK /10 god ICA 8% GADA 10% IA-2 11% IAA 5% Bingley et al, Autoimmunity, 1996 • kombinacija antitela ICA + 2 antitela 88% (GADA, IA-2, IAA) Verge et al, Diabetes, 1999
Skrining rizika za tip 1 dijabetesaPreporuke Društva za imunologiju dijabetesa (I) • Skrining imunoloških i genetskih markera rizika za tip 1 dijabetesa treba sprovoditi samo u okviru definisanih naučnih studija • Primarno testiranje u srodnika treba da obuhvati, kao minimum, detekciju GADA + IA2 ili GADA + IAA (senzitivnost > 85%, specifičnost 98%) • U dece mladje od 10 godina pojava IAA može prethoditi pojavi ostalih antitela pa detekcija IAA treba u svakom slučaju da bude uključena u primarno testiranje Bingley P et al, 2001
Skrining rizika za tip 1 dijabetesaPreporuke Društva za imunologiju dijabetesa (II) • Testiranja genetskih markera imaju ograničenu vrednost u srodnika u kojih je moguće odrediti nivo autoantitela. Tipizacija HLA klase II je korisna u identifikaciji dece koja mogu razviti autoantitela ili koja su kandidati za uključivanje u intervencione studije prevecije autoimunosti • Metabolička testiranja prve faze insulinske sekrecije se koriste za identifikaciju osoba povišenim nivoom autoantitela koje će ispoljiti dijabetes u kratkom roku. Osobe sa povišenim nivoom autoantitela i očuvanom prvom fazom insulinske sekrecije su kandidati za kasno ispoljavanje dijabetesa • Rezultate studija u prvih srodnika ne treba ekstrapolirati na opštu populaciju Bingley P et al, 2001
Patogeneza tipa 1 dijabetesa (T1D) u ljudi • ? Autoantigen kojim započinje proces autoimune destrukcije u T1D • ? Mehanizmi β ćelijske destrukcije • Još uvek ne postoje efikasne i sigurne terapijske intervencije kojima se može prevenirati ili zaustaviti tok T1D
Problemi u izučavanju patogeneze T1D u ljudi • Dugotrajan asimptomatski period koji prethodi ispoljavanju T1D • Udaljena, retroperitonealna lokalizacija pankreasa • Kompleksna detekcija imunoloških događaja u pankreasnim ostrvcima • Promene u pankreasnim ostrvcima ne odražavaju uvek imunološka dešavanja u perifernoj krvi
Modifikovano prema: Roep BO et al. NATURE REVIEWS | IMMUNOLOGY, 2004
Modifikovano prema: Roep BO et al. NATURE REVIEWS | IMMUNOLOGY, 2004
Najznačajnije sličnosti između NOD miša i humanog T1D • Razvoj antitela specifičnih za antigene ostrvaca • Insulitis • Ključna zavisnost od MHC alela • Najznačajniji alel koji refelektuje podložnost oboljenju u NOD-miša, I–Ag7 alel, je ortolog prisustvu visokorizičnog alela HLA-DQ0302 kod ljudi. Bach, J. F. Endocr. Rev. 15, 516–542 (1994)
NOD model patogeneze T1D • T1D je CD4+ T-ćelijski posredovana autoimuna bolest u kojoj se autoantigeni prezentuju preko produkata II klase MHC Wegmann, D. R., et al. Eur. J. Immunol.24, 1853–1857 (1994) Boitard, C., et al. J. Exp. Med. 169, 1669–1680 (1989)
Teškoće u razumevanju patogeneze T1D u ljudi i neuspeh terapijskih intervencija • T1D mnogo kompleksniji nego što se pretpostavljalo • non-MHC-geni vezani za predisponiranost za T1D Wicker, L. S. J. Exp. Med. 176, 67–77 (1992) • definisanje specifičnosti T ćelija koje započinju T1D Roep, B. O.Diabetes 45, 1147–1156 (1996) • identifikacija faktora sredine Homo-Delarche H. A. Trends Immunol. 25, 222–227 (2004) • preventivne intervencije uspešne u NOD miša, bez slične efikasnosti u ljudi Atkinson, M. A. Nature Med.5, 601–604 (1999)
Animalni modeli spontanog T1D Modifikovano prema: Yang Y. Clinical Science (2006)
Specifičnosti imunog sistema spontanih animalnih modela T1D: korelacija sa humanim T1D • NOD miš i BB pacov imaju defekte u urođenom imunom sistemu Homo-Delarche, F. Trends Immunol. 25, 222–227 (2004) • NOD miševi razvijaju dijabetes samo u sterilnim uslovima Pozzilli, P.Immunol. Today 14, 193–196 (1993) • izostanak ranih infekcija u detinjstvu mogao bi doprineti povećavanju rizika za razvoj autoimunih oboljenja i astme Stene, L. C. Lancet 357, 607–608(2001) • virusne infekcije mogle bi biti okidač za ispoljavanje T1D u BB pacova i transgenih modela, ali i u nekih osoba sa T1D Jaeckel, E.,Ann. NY Acad. Sci. 958, 7–25 (2002)
Eksperimentalni modeli T1D Modifikovano prema: Yang Y. Clinical Science (2006)
Modifikovano prema Roep BO et al. NATURE REVIEWS | IMMUNOLOGY, 2004.
Specifičnosti imunog sistema eksperimentalnih animalnih modela T1D: Korelacija sa humanim T1D • razlike i u urođenom i stečenom imunitetu Mestas, J. J. Immunol. 172, 2731–2738 (2004) • definisano je nekoliko puteva koji mogu posredovati u β ćelijskoj destrukciji Yang, Y. J. Autoimmun. 22, 121–129 (2004) • uloge CD4+ i CD8+ T ćelija, NK T ćelija, kostimulacija i prezentacija autoantigena ostrvaca kao i pro i antiinflamatornih citokina u β ćelijskoj destrukciji • Ipak, mehanizmi β ćelijske destrukcije u ljudi ostaju nedovoljno razjašnjeni • razlike u značaju pojedinačnih mehanizama za započinjenje i progresiju oboljenja u eksperimentalnim modelima u odnosu na humane
Preventivne strategije na animalnim modelima T1D • heterogenost kliničkih manifestacija u humanom T1D zahteva individualizovano prilagodjeni tretman • svi preventivni procesi testirani u NOD miševa nisu testirani u ljudi • moraju biti bezbedni sa stanovišta bezbednosti i etike
Problemi u primeni preventivnih strategija u humanom T1D • ? uloge efektornih T ćelija, regulatornih T ćelija i antigen prezentujućih ćelija lociranih u pankreasnim ostrvcima • ? mehanizmi T ćelijske regulacije i disregulacija. • ? aktivacija i migracija regulatornih T ćelija u određenom vremenskom intervalu u inflamatorno ognjište • rane intervencije sprovedene od 4–6 nedelje starosti NOD miša nikada neće biti aplikovane u ljudi jer razvojni ekvivalenat 4–6-nedelje starog miša odgovara deci i ranim adolescentima u humanoj populaciji
Potencijalni preventivni terapijski postupci • antitela na CD3 ili CD4 Chatenoud, L.Proc. Natl Acad. Sci. USA 91, 123–127 (1994) Makhlouf, L. et al. Transplantation 77, 990–997 (2004) • limfocitni specifični globulin Elias, D. et al. Proc. Natl Acad. Sci. USA 88, 3088–3091 (1991) • vakcinacija sa peptidom dobijenim iz HSP60 Elias, D. et al. Proc. Natl Acad. Sci. USA 88, 3088–3091 (1991) • davani su u kasnijem u toku procesa oboljenja ili u vreme otkrivanja simptomatskog dijabetesa