340 likes | 729 Views
Prvi svetski rat. Sarajevski atentat. Prvi svetski rat je počeo sarajevskim atentatom 28.juna 1914 . na Vidovdan Tada je Gavrilo Princip, sarajevski đak, ubio A ustro- U garskog pretstolonaslednika Franca Ferdinanda
E N D
Sarajevski atentat • Prvi svetski rat je počeo sarajevskim atentatom 28.juna 1914. na Vidovdan • Tada je Gavrilo Princip, sarajevski đak, ubio Austro-Ugarskog pretstolonaslednika Franca Ferdinanda • Gavrilo Princip je bio član organizacije Mlada Bosna koja je želela oslobođenje od Austro-Ugarske okupacije.
Rat je počeo • Prva bitka je bila cerska bitka, nama poznatija kao “marš na Drinu” • Vođena je od 16-20 avgusta 1914. • Bitkom je komandovao general Stepa Stepanović, a nakon pobede srpske vojske postao je vojvoda. • To je bio prvi sukob sa neprijateljem u I svetskom ratu a ujedno i prva pobeda.
Kolubarska bitka • Vođena je u novembru i decembru 1914 godine • Srpsku vojsku predvodio je general Živojin Mišić a načelnik Vrhovne komande bio je general vojvoda Radomir Putnik. • Posle ove bitke general Mišić postao je vojvoda . • To je bila najznačajnija bitka između Srbije i Austro-Ugarske. • Ova bitka i danas se izučava na vojnim školama širom sveta.
Okupacija • Austro – Ugarska je rešila da se osveti za poraze na Ceru i Kolubari. • Pozvala je saveznika Nemačku da povuče neke trupe sa francuskog i ruskog fronta i pregrupiše na Srbiju. Pridružila im se i Bugarska. • Tu svaka dalja borba postaje nemoguća. Krajem 1915. Srbi su prinuđeni na povlačenje.
Drugi frontovi • Ovim pregurpisavanjem Nemačka je značajno oslabila zapadni (sa Francuskom) i istočni front (sa Rusijom) i ako je na ovim frontovima bila do tada jača od protivnika. • Prgrupisavanje snaga na Srbiju značajno je doprinelo pobedi saveznika.
Albanska golgota • Srpska Vlada i srpska Vrhovna komanda, da bi izbegle kapitulaciju, odlučuju se za častan i sudbonosan poduhvat: • Napuštanje srpske državne teritorije i povlačenje u više pravaca preko neprohodnih gudura Albanije ka moru u susret saveznicima.
Put na Krf • Cilj ovoga puta, preko albanskih planina, bio je Grčko ostrvo Krf. • Na Krfu je Srpsku vojsku trebalo da dočeka spasenje i oporavak. • Međutim, najpre ih je sačekala bolest. • Na stotine iscrpljenih vojnika i civila je umrlo na ostrvu Vido pored Krfa. • To je inspirisalo pesnika Milutina Bojića da napiše svoju čuvenu poemu Plava grobnica.
Plava grobnica Stojte galije carske! Sputajte krme moćne! Gazite tihim hodom! Opelo gordo držim u doba jeze noćne Nad ovom svetom vodom. Tu na dnu gde školjke san umoran hvata I na mrtve alge tresetnica pada, Leži groblje hrabrih, leži brat do brata, Prometeji nade, apostoli jada...
Prilike na drugim frontovima • 1917 godine, zbog revolucije i građanskog rata, Rusija izlazi iz prvog svetskog rata. Ostaje jedan saveznik manje.
Oporavak srpske vojske • Nakon stradanja i smrti konačno dolazi i oporavak srpske vojske. • Na Krfu ponovo počinje da funkcioniše i srpska država. • Ali srpski narod želi da se vrati u svoju domovinu i sprema se za proboj Solunskog fronta. • Tada nastaje i pesma “Tamo daleko”
Tamo daleko Tamo daleko, daleko od mora Tamo je selo moje, tamo je Srbija. Tamo daleko, gde cveta limun žut Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put. O zar je morala doć Ta tužna nesrećna noć Kada si dragane moj, otiš’o u krvav boj
Solunski front • Solunski front bio je dugačak nekoliko stotina kilometara. Protezao se od Albanije na zapadu sve do Jadranskog mora. • Srpska vojska je na solunski front bila prebačena još na proleće 1916. odmah nakon oporavka na Krfu. • Sa jedne strane fronta bili su francuski, britanski i srpski vojnici, kojima se kasnije priključio jedan broj Grka i Italijana (ruska brigada bila je povučena posle Oktobarske revolucije) a sa druge strane, dobro ukopani, Nemci,Bugari i Austro-Ugari.
Proboj solunskog fronta • Ovo je bila jedna od najvećih vojnih operacija u Prvom svetskom ratu. • Proboj je počeo u zoru 14.09.1918. • Komandant solunskog fronta bio je francuski general Franše d’Epere. • Odlučeno je da proboj počne upravo na sektoru koji je držala srpska vojska: Dobro Polje – Veternik – Kozjak • Na čelu dveju srpskih armija (sa ukupno 140 000 vojnika) bili su Petar Bojović i Stepa Stepanović. Komandant štaba bio je vojvoda Živojin Mišić
Naredba srpske vrhovne komande • Srpski komandanti, komandiri i vojnici treba da budu nošeni idejom – od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive. Treba drsko prodirati – bez počinka do krajnjih granica mogućnosti ljudske i konjske snage. Sa nepokolebljivom voljom i nadom u Boga – junaci, napred u otadžbinu.
Kraj rata • Proboj solunskog fronta za posledicu je imao: • Kapitulaciju Austro – Ugarske, Bugarske i Nemačke. • Oslobođenje Srbije. • Prelazak srpske vojske u prekodrinske krajeve. • Stvaranje Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, zajedničke države južnih slovena, koja je proglašena u Beogradu 1. decembra 1918.