90 likes | 238 Views
RAZVOJ PRIVATNIH KOLEKCIJA/MUZEJA OSNOVA ZA MALI PORODIČNI POSAO. KAKO PRIVATN U ZBIRKU UČINITI TURISTIČKI ATRAKTIVNOM. Doc dr Branko Krasojević Agencija “Savetnik u turizmu”. Biblioteka grada Beograda 12. novembar 2013. Projekat pomognut od:.
E N D
RAZVOJ PRIVATNIH KOLEKCIJA/MUZEJA OSNOVA ZA MALIPORODIČNI POSAO KAKO PRIVATNU ZBIRKU UČINITI TURISTIČKI ATRAKTIVNOM Doc dr Branko Krasojević Agencija “Savetnik u turizmu” Biblioteka grada Beograda 12. novembar 2013. Projekat pomognut od:
U spoju sa turizmom muzeji postaju fleksibilniji, osetljiviji na sadašnji prostor i vreme, prilagodljiviji životu, potrebama i željama posetilaca. Postavke, izložbe i informacije su pristupačnije, zanimljivije i otvorenije, dok rezultati naučnih dostignuća i objektivnost ostaju sačuvani. Postmoderni turista traži iskustvo što ide u prilog razvoju kulturnog turizma, jer kultura ima veliku moć interpretacije turističkih atrakcija
Turističko otkrivanje privatnih zbirki Definisati profil turista i njihovu povezanost sa muzejima. U edukativne programe uključiti zabavu, razonodu, uživanje, medije. Zbirke poseduju kulturološku posebnost i naglašen personalitet koji doprinosi turističkoj atraktivnosti. Turiste privlače karakteristike po kojima se prepoznaju specifičnosti ljudskih zajednica. Podjednako bavljenje eksponatima i posetiocima.
Osnovni motivi za posetu • Društveni (lep prostor za provod, uživanje u prodavnici, kafeu). • Intelektualni(radi unapređenja znanja) • Emocionalni (lepe stvari u prijatnom okruženju) • Spiritualni (kontemplacije radi) Muzeji/zbirke dobijaju prosvetnu funkciju koja se usavršava, upotpunjuje, osavremenjuje i prilagođava zahtevima vremena. “Aktivne učionice” i ”društveni servisi obrazovanja”. Insistirati na kvalitetu i pružanju funkcionalnih znanja. Svaka zbirka je samosvojna, jedinstvena, neponovljiva i nudi svoje unikatne predmete, svoju jedinstvenu interpretaciju i filozofiju.
Privatni muzeji - turistički butici Uspešnost se meri se opštim utiskom posetilaca ali i u kvantitativnim, fizičkim i finansijskim (broj posetilaca, prihod, rast koji prethodi razvoju, stepen zadovoljstva posetilaca...) i kvalitativnim pokazateljima. Najveći uspeh je velika, redovna i ponovljena poseta. Doprinosdrugih službi i usluga: blagajna, informativni punktovi, garderoba, prodavnice, restorani, kafeterije, prilazi, parkinzi, toaleti ... Saradnja sa lokalnom zajednicom, TO i turističkom privredom. Inkorporirani u lokalnu sredinu i „pokrenuti“ praktičnim, alternativnim načinima, kreativnošću, umrežavanjem i događanjima. Performansi, festivali, radionice, predavanja... povećavaju broj posetilaca i učešće lokalnog stanovništva. Posetioci su unutar priče u interakciji sa predmetom, ritualom, prostorom, kao koproducenti predstave i delotvornosti artifakta.
Ankete i analizeposetilaca pokazuju o kojoj je publici reč, odakle dolazi, kog je uzrasa i kakvog porekla, organizovanoj ili spontanoj poseti, kakve publikacije i na kojim jezicima se traže. Analiza daje odgovore na pitanja oko: radnog vremena, cene ulaznica, najvećih atrakcija muzeja, ocene informativnih panoa i publikacija... Publika očekuje dobru organizaciju, spremnost za rad, toleranciju … i brojne detalje: način obraćanja i govora, volju i umešnost da se prenese znanje, izgled, ponašanje, entuzijazam, motivisanost, osmeh...
Organizovati - predavanja i skupove sa ličnostima iz sveta biznisa, kulture i medija, donatorima, sponzorima, stručnjacima... - književne i muzičke večeri, filmske, video i DVD projekcije, polemike.. - programe za porodice, grupe, decu, insentive, stručnjake, VIP i drugo jer je publika najbolji promoter. Pogodnosti: oznake pravca kretanja, priče i legende sa informacijama o eksponatima, osvetljene table i tekstovi i drugi vidovi komunikacija, ponuda sopstvenih i suvenira drugih muzeja, zanatskih i umetničkih radionica, izdavačkih kuća...Podrška od onih koji imaju sopstveni interes da pomognu i lobiraju (strukovna udruženja i udruženja građana, prijatelji muzeja, razvojne agencije, mediji, škole, nevladine organizacije, političke stranke, zainteresovani poslovni svet...
Privatni muzeji/zbirke/kolekcije su za sada samo resurs i moraju preći dug put do turističkog proizvoda Preporuka: grafički i vizuelni identitet. Uzajamna saradnja vlasnika zbirki i osnivanje udruženja. Podrškadržave privatnim muzejima povećava samozapošljavanje, razvija komplementarne delatnosti, prevozne, smeštajne i ugostiteljske usluge, zanate, prodaju suvenira... i obogaćuje sadržaj turističke destinacije. Što pre lokalne zajednice shvate da im private zbirke mogu donete prihode, pre će se uključiti u njihovu afirmaciju. Poput nekih butika u svetu koji su pretvoreni u muzeje, privatni muzeji u Srbiji mogu postati ekskluzivni butici u koje se dolazi, boravi i kupuje.