6. Ekonomija obima, nesavršena konkurencija i međunarodna trgovina

1. 6. Ekonomija obima,nesavršena konkurencija imeđunarodna trgovina

2. slabljenje većine pretpostavki ne osporavaH–O teoriju • Osim za 2 pretpostavke • o konstantnim prinosima • O istim tehnologijama

3. Rastući prinosi • Šta to znači? • autput raste višeod porasta inputa ili faktora proizvodnje. • akose svi inputi dupliraju, onda je autput više nego dupliran. • Kako nastaju? • Rastući prinosi mogunastati zbog podele radai specijalizacije.

4. Je li to realistično? • Antvajler (Antweiler) i Trefler(Trefler) (2002) dobili su rezultat da je jedna trećina svih industrija karakteristična porastućim prinosima.

5. Ako se za dve zemlje pretpostavi da su identične u svakom pogledu, onda za obe zemlje možemo da upotrebimo istu linijiu proizvodnje i jedinstvenu mapu indiferentnosti. Da nacrtamo...

6. A posle razmene? Šta se ovde promenilo? Proizvod x postaje sve jeftiniji u zemlji 1 A cena na tržištu ostaje ista Kakve su cene pre razmene?

7. na taj način svaka zemlja ima dobitak od 20X i 20Y. A kakav je efekat na dobit?

8. u autarkiji ravnotežna tačka A nestabilna ukoliko seiz bilo kog razloga, Zemlja 1 pomera po svojoj granici proizvodnje udesno od tačkeA relativna cena X (nagib granice proizvodnje) će opasti i nastaviti da pada sve dok Zemlja 1 ne postane potpuno specijalizovana za proizvodnju X

9. NEGO JE PROMENA NAGIBA DAKLE, TO NIJE KRETANJE DUŽ PA

10. Mora se razjasniti još nekoliko stvari • potpuno je svejedno koja će zemlja specijalizovati za koju proizvodnju • dve zemlje ne moraju da buduidentične u svakom pogledu

11. Treće, ako se nastave rastući prinosi to će dovesti do monopola ili oligopola

12. Ekonomija obima ili rastući prinosi – eksterni efekti Ekonomija obima - smanjenje prosečnih troškova u uslovima kadase autput firme povećava. Eksterni efekti, sa druge strane, odnose se na smanjenjeprosečnih troškova svake firmeusled rasta autputa čitave industrije

13. Rastući prinosi • Na primer, motori za neka vozila FordFieste proizvedeni su u Ujedinjenom Kraljevstvu, • menjači u Francuskoj, • kvačila u Španiji, • a delovi čitavog vozila sklapaju se u Nemačkoj radi prodaje u celoj Evropi. • Slično,nemački i japanski foto aparati često se sklapaju u Singapuru koristeći tamošnjujeftinu radnu snagu.

14. uzajamno korisnatrgovina zasnovana na ekonomiji obima ako dve zemlje imaju identične granice proizvodnjeali različite ukuse *Nacrtajte sliku koja pokazuje da je moguća

15. Ako granice proizvodnje nisu iste Isto kao u Problemu 1, ali za dve zemlje kojeimaju iste ukuse potrošača ali različite granice proizvodnje.

16. Ako nista nije isto, ni ukusi ni tehnologija • 3. Isto kao u Problemu 1, ali za dve zemlje sa različitim ukusima i tehnologijama

17. Nastavljamo ekonomiuju obima... slična je • (Linder) 1961. da zemlja izvozi industrijske proizvode za koje već postoji veliko domaće tržište. • To su proizvodi koji su privlačni za većinu stanovništva. • Je li to tačno? • Delimično da, ali ne može daobjasni zaštoJapan i Koreja izvoze veštačke božićne jelke i božićne čestitke kada u njima ne postoji tržište • Dodati možda i Gazimestan i slike SM

18. Nesavršena konkurencija i međunarodna razmena • veliki deo međunarodne trgovine predstavlja intraindustrijsku • trgovinu diferenciranim proizvodima,

20. Zašto nastaje intraindustrijska trgovina • međunarodna konkurencija prisiljavasvaku firmu da proizvodi samo jedan, a najvišenekoliko vrsta istog proizvoda. • Ovo je ključno za održavanje jediničnih troškovana niskom nivou jer je to osnovni uslov za primenu specijalizovanih mašina • Zemlja onda uvozi druge vrste i stilove istog proizvoda.

21. Ko je dobitnik u ovoj razmeni • korisna je za potrošače zbog šireg varijeteta nekog proizvoda i to po nižim cenama, • A kako je to moguće? • Skinuli su carine!

22. Pošto su ukusi isti • Značaj intraindustrijske trgovine postao je očigledan kada su uklonjene carine između članova Evropske Unije, • Balaša (Balassa) je dobio nalaz da je • obim trgovine veomaporastao, • ali da je porast većim delom sadržavao razmenu diferenciranih proizvoda,

23. i tehnologija - ista • Čak i pre formiranja Evropske Unije, veličina pogona bila je manje-više ista u Evropii Sjedinjenim Državama. • jedinični troškovi bili su mnogo viši u Evropi • Zašto? • Jer su pogoni u Evropi proizvodili mnogo veći broj vrsta istilova proizvoda nego u SAD • Sa smanjivanjem i konačnimuklanjanjem carina svaki pogon mogaoje da se specijalizuje za proizvodnju samo nekoliko vrsta i stilova datog proizvoda,pa su, kao rezultat toga, jedinični troškovi zabeležili oštar pad.

24. Šta sada znamo? Otkriven je novi uzrok razmene • Za komparativne prednosti važi – razmena će biti veća što su veće razlike među zemljama u faktorskoj raspoloživosti, • Zaintraindustrijsku trgovinu - sve je veća razmena što su privrede sličnije veličine i sličnije faktorske intenzivnosti

25. Drugo – greška u autarkiji • relativne cene proizvoda u autarkiji mogu da netačno predvide obrasce razmene! • Konkretno, u stanju autarkije velika zemlja može da proizvodi neki proizvod uz niže troškove • Kako to? Jer je veća ekonomija obima u toj zemlji. • Međutim, u razmeni bi manja zemlja mogla da za isti proizvod ima manje troškove proizvodnje od velike zemlje- • Kako to? Ceo svet je njeno tržište!

26. Treće - svi faktori dobijaju • nasuprot H–O modelu koji predviđa da će razmena smanjiti dohodak retkog faktora • sa intraindustrijskom trgovinom koja je zasnovana na ekonomijiobima moguće je da svi faktori imaju dobitak. • U tome je, verovatno, odgovor napitanje zašto su formiranje Evropske Unije i velika posleratna liberalizacija trgovinenaišli na tako malo otpora od strane interesnih grupa.

27. Sasvim je drugi podsticaj • liberalizacija trgovine sa zemljama u razvoju izaziva bunt sindikata • Jermože dovesti do kolapsa čitavih industrija(poput tekstilne industrije), • do pada realnih nadnica • i masivne realokacije rada u druge grane u industrijalizovanih zemalja.

28. interindustrijska trgovinaodražava prirodne komparativne prednosti • dok intraindustrijska trgovina odražava stečene komparativne prednosti

29. izgleda da je nema toliko suprotnosti između intraindustrijske i H–O teorije Na primer, uvoz kompjutera u SAD iz Meksika može • u stvari da sadrži i reeksport iz Meksika kompjuterskih čipova koje su u SAD napravilivisokokvalifikovani radnici, • kao i izvoz ostalog manje kvalifikovanog rada u Meksikukoji je sadržan u kompjuteru.

30. merenje gde X i M predstavljaju, respektivno, vrednost izvoza i uvoza neke industrije ili grupeproizvoda,

31. INTERPRETACIJA • Vrednost T kreće se u rasponu od 0 do 1. • T = 0 je kada zemlja izvoziili uvozi samo dati proizvod • T = 1 (tj., intraindustrijska trgovinaje maksimalna). • Globalni, ili kombinovani, ponderisani prosek za Tza sve industrije u svih 10 zemalja iznosio je 0,48.

32. Problem • ozbiljni nedostaci kod korišćenja indeksa T u merenju stepenaintraindustrijske trgovine. • vrednosti T zavisi od toga koliko široko definišemo neku industriju ili grupu proizvoda. • Konkretno, što je šira definicija jedne grane, to će veća biti vrednost indeksaT.

34. Najveća razmena u SAD • Naučni, bolnička i medicinska oprema koeficijent je (0.96) jer su izvoz i uvoz veoma bliski • Druga je hrana i piće - 0.95. • Najniža za automobile (0.56), uvoz je tu 2.5 puta veći od izvoza

35. U sad je najveća u nauci • Table: U.S. Major Commodity Export and Imports and Intra-Industry Trade in 2004 • ________________________________________________________________________ • Exports Imports Intra-IndustryCommodity (billion $) (billion $) Trade Index • ________________________________________________________________________ • Scientific, hospital, and medical equipment 23.9 22.1 0.96 • Food, feed, and beverages 56.6 62.1 0.95 • Telecommunications equipment 24.5 29.4 0.91 • Electrical generating machinery 31.3 38.5 0.90 • Oil drilling, mining, and construction equip. 15.5 11.6 0.86 • Chemicals, excluding medicinals 68.6 42.3 0.76 • Semiconductors 48.1 26.7 0.71 • Computers peripherals and parts 42.8 88.6 0.65 • Civilian aircraft, engines, and parts 50.0 24.3 0.65 • Automotive, vehicles, parts and engines 89.3 228.3 0.56 • ________________________________________________________________________ • Source: U.S. Department of Commerce, Survey of Current Business (Washington, D.C.: Government Printing Office, July 2005).

36. I u OECD, a najmanje...

37. zadatak • 4. Odredite stepen intraindustrijske trgovine akosu izvoz i uvoz, respektivno, • (a) 1000 i 1000 • (b) 1000 i 750 • (c) 1000 i 500 • (d) 1000 i 25 • (e) 1000 i 0

38. x=1000, M=1000 • a) T = 1 - /1000-1000/ = 1 - 0 = 1. 1000+1000 2000

39. x=1000, M=750 T = 1 - /1000-750/ = 1 - 250 = 0.86. • 1000+750 1750

40. Ostali primeri c) T = 1 - /1000-500/ = 1 - 500 = 0.67. 1000+500 1500 d) T = 1 - /1000-250/ = 1 - 750 = 0.4. • 1000+250 1250 • e) T = 1 - /1000-0/ = 1 - 1000 = 0. • 1000+0 1000

41. 5. Uradite isto kao u Problemu 4, ali zamenitevrednosti izvoza i uvoza. 5. a) T = 1 - /1000-1000/ = 1 - 0 = 1. 1000+1000 2000 b) T = 1 - /750-1000/ = 1 - 250 = 0.86. 750+1000 1750 c) T = 1 - /500-1000/ = 1 - 500 = 0.67. 500+1000 1500 d) T = 1 - /250-1000/ = 1 - 750 = 0.4. 250+1000 1250 e) T = 1 - /0-1000/ = 1 - 1000 = 0. 0+1000 1000 .

42. Formalni model intraindustrijske trgovine

43. Proizvodnja i cene u monopolističkoj konkurenciji

45. Ako Zemlja 1 poseduje relativno obilan rad a proizvod X je R – intenzivan • Ukoliko su proizvodi X i Y homogeni, • Zemlja 1 će izvoziti proizvodX i uvoziti proizvod Y, • Zemlja 2 će izvoziti proizvod Y a uvoziti proizvod X, • Kakoto zahteva Hekšer–Olinova teorija.

46. ukoliko postoje raznivarijeteti proizvoda X i Y (tj., proizvodi X i Y su diferencirani), • Zemlja 1 će izvoziti proizvod X (ovo je HOS), • ali će takođe uvoziti neke varijetete proizvoda X • i izvoziti neke varijeteteproizvoda Y (ovo je intraindustrijska trgovina koja je zasnovana na diferencijacijiproizvoda i ekonomiji obima).

47. Privremeni monopol + imitacija • To je model tehnološkog jaza koji je skicirao Pozner (Posner) 1961 • najveći deotrgovine -novi proizvodi i novi proizvodni procesi • Ovo daje firmi i zemlji koja vrši inovacije privremenimonopol na svetskom tržištu. • Kako - patentii autorska prava koji se daju radi stimulacije inovativnih tokova, a kad istekne – sledi imitacija

48. model proizvodnog ciklusa + standardizacija • Sazrevanjem proizvoda i sa sticanjem masovnog prihvatanja, on postaje standardizovan • Zbog toga se komparativna prednost pomera u manje razvijene zemlje koje imaju relativno jeftinrad. • Ovo može biti praćeno stranim direktnim investicijama iz zemlje iz koje je proizvod napravljen u zemlje sa jeftinijim radom.

49. Klasičan primer modela proizvodnog ciklusa: Japan – SAD i tržište radio aparata • Vakuumske lampe • nekoliko godina kasnije, Japan je bio sposobanda zauzme veliki deo tržišta kopirajući tehnologiju SAD i koristeći jeftiniji rad. • Tranzistori • za samo nekoliko godina,Japan je, ponovo, imitirao tehnologiju i postao sposoban da prodaje jeftinije odSAD. • Štampana kola • Hoće li ih Japan presići ili će i SAD i Japan na kraju biti istisnute od strane još jeftinijih proizvođača kao što su Koreja i Singapur.

50. Istraživanje i razvoj (I&R) i izvozne performanse • U studiji iz 1967, Gruber (Gruber), Mehta (Mehta) i Vernon (Vernon) dobili su jaku korelaciju • Autorisu uzeli da su istraživanje i razvoj varijabla kojom se meri privremena komparativnaprednost sa kojom firme i zemlje osvajaju novi proizvod i nove tehnološke procese. • Tako dobijeni rezultati naginju podršci modela tehnološkog jaza i u jako su bliskojvezi sa modelom ciklusa proizvoda.