690 likes | 1.05k Views
2. CILJ PREZENTACIJE. Da predstavi osnovne informacije o EU fondovima koji su danas dostupni Vojvodini (i koji ce u bliskoj buducnosti biti dostupni)Da predstavi rezultate prethodnih EU programa u Srbiji i prezentuje neke od relevantnih EU projekataDa ponudi neke preporuke oko organizacije partn
E N D
1. 1
EU FONDOVI -
mogucnosti i šanse za razvoj turizma u Vojvodini
Vladimir Pandurov - zamenik sekretara, Pokrajinski sekretarijat za
meduregionalnu saradnju I lokalnu samoupravu - Vlada AP Vojvodine
2. 2 CILJ PREZENTACIJE Da predstavi osnovne informacije o EU fondovima koji su danas dostupni Vojvodini
(i koji ce u bliskoj buducnosti biti dostupni)
Da predstavi rezultate prethodnih EU programa u Srbiji i prezentuje neke od relevantnih EU projekata
Da ponudi neke preporuke oko organizacije partnerstava izmedju opštinskih vlasti-privrede-NVO u pravcu boljeg korišcenja EU fondova
3. 3 1% GDP ili 270 evra po stanovniku
Budžetske kategorije:
Održivi rast 44%
Ocuvanje i upravljanje prirodnim resursima 43%
Gradani, slobode, bezbednost i pravosude 1%
EU kao globalni ucesnik 6%
Drugi troškovi ukljucujuci i administraciju 6% Budžet EU 2007-2013.
4. 4 Budžet EU 2007-2013. 1. Održivi rast – 382 mlrd. evra
1a. Konkurentnost za rast i zaposlenost –
74 mlrd evra, programi: FP7, CIP, Doživotno ucenje
1b. Kohezija za rast i zaposlenost –
308 mlrd evra, fondovi: ERDF i ESF (tzv. strukturni fondovi), Kohezioni fond
5. 5 2. Ocuvanje i upravljanje prirodnim resursima – 371 mlrd evra, fondovi: Evropski poljoprivredni garancijski fond i Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj kao delovi Zajednicke poljoprivredne politike (CAP), Evropski fond za ribarstvo, Život + Budžet EU 2007-2013.
6. 6 3. Gradani, slobode, bezbednost i pravosude – 10,8 mlrd evra, programi: Javno zdravlje, Kultura 2007, Mladi u akciji, Medija 2007, Evropa za gradane... Budžet EU 2007-2013.
7. 7 4. EU kao globalni ucesnik – 49 mlrd evra, instrumenti IPA, ENPI, DCECI, Instrument za stabilnost, Humanitarna pomoc, Makrofinansijska pomoc
Budžet EU 2007-2013.
8. 8 Strukturni fondovi EU (ERDF i ESF) namenjeni samo zemljama clanicama EU
pravila nacionalnog zakonodavstva prilikom javnih nabavki
višegodišnje planiranje
država clanica sama bira projekte na osnovu svog Nacionalnog plana razvoja i sektorskih operativnih planova
novac iz EU je nadogradnja za nacionalni budžet
9. 9 Programi EU (FP7, CIP, Progres...) mogu da ucestvuju i zemlje ne-clanice EU
neophodna uplata kontribucije za ucešce u programu
služe za implementaciju odredenih politika EU
centralizovano upravljanje (Brisel)
takmicarski karakter, nema nacionalnih kvota
stroga pravila javnih nabavki i finansiranja (PRAG)
10. 10 Raspoloživa sredstva EU za Srbiju 2007-2013. IPA – Instrument za pretpristupnu pomoc
FP7 – 7. Okvirni program za istraživanje i tehnološki razvoj
CIP – Okvirni program za konkurentnost i inovacije
Progres – Program Zajednice za zapošljavanje i socijalnu solidarnost
Tempus – Modernizacija visokog obrazovanja
Programi ambasada
11. 11
12. 12
13. 13 Pomoc tranziciji i izgradnja institucija (unapredenje institucija, acquis communautaire, državna uprava i sudstvo i dr.)
Prekogranicna saradnja
(podrška prekogranicnoj saradnji)
Regionalni razvoj
(fond za regionalni razvoj - ERDF i Kohezioni fond)
Razvoj ljudskih resursa
(programiranje, implementacija i upravljanje Evropskim socijalnim fondom)
Ruralni razvoj
(programi ruralnog razvoja) IPA KOMPONENTE
14. 14 PREDVIĐENA SREDSTVA ZA SRBIJU:
15. 15 IPA KOMPONENTA 1:PODRŠKA TRANZICIJI I IZGRADNJA INSTITUCIJA Strateška dokumenta za Srbiju:
Strategija o proširenju
Evropsko partnerstvo
MIPD
MIFF
16. 16 ovlašceni predlagaci:
resorna ministarstva
posebne organizacije obrazovane Zakonom o ministarstvima
Službe Vlade
Narodna skupština
Narodna banka Srbije
IPA KOMPONENTA 1:PODRŠKA TRANZICIJI I IZGRADNJA INSTITUCIJA
17. 17 Pokrajina može da konkuriše uz pismenu podršku resornog ministarstva (u odnosu na predmet predloga projekta)
Opštine ne mogu direktno, vec ostvaruju podršku kroz projekte poput: EXCHANGE, RSEDP, MISP, MSP...
U toku je programiranje za 2012. godinu IPA KOMPONENTA 1:PODRŠKA TRANZICIJI I IZGRADNJA INSTITUCIJA
18. 18 IPA KOMPONENTA 2:PREKOGRANICNA SARADNJA Madarska
Rumunija
Bugarska
CADSES - SEE
Jadranski Hrvatska
Crna Gora
Bosna i Hercegovina
Makedonija
19. 19
20. 20 4 IPA programa za budzetski period 2007-2009 (Srem) U Republici Srbiji u IPA 2007-2013 bice za pomenute programe obezbedeno:
Madarska – Srbija je oko 50 miliona evra
SEE 2.86 miliona evra
Hrvatska – Srbija 3 miliona evra
Bosna i Hercegovina – Srbija 3.3 mil. Evra
http://www.evropa.gov.rs/CBC/PublicSite/Programme.aspx?Id=33
21. 21 IPA CBC Program Srbija – Madarska 2007-2009
22. 22 IPA CBC Program Srbija – Hrvatska 2007-2013
23. 23 IPA CBC Program Srbija - BiH 2007-2013
24. 24 Program Jugoistocna Evropa
25. 25 IPA CBC Program Srbija – Rumunija 2007-2009
26. 26 IPA CBC Program Srbija – Rumunija 2007-2009 Ekonomski i društveni razvoj
Podrška lokalnoj/regionalnoj društveno-ekonomskoj infrastrukturi
Razvoj turizma, ukljucujuci i stvaranje regionalnog turistickog identiteta pogranicne oblasti kao turisticke destinacije
Promocija razvoja malih i srednjih preduzeca
Podrška višem nivou istraživacko-razvojnih aktivnosti i inovativnosti u pogranicnoj oblasti
Zaštita životne sredine i reagovanje u vanrednim situacijama
Poboljšanje sistema i nacina za odredivanje prekogranicnih ekoloških problema, zaštita i upravljanje
Razvoj i implementacija efikasnih strategija za tretiranje otpada i otpadnih voda
Efikasniji sistemi i pristupi za reagovanje u slucaju vanrednih situacija (ukljucujuci aspekte u slucaju prevencije poplava, kvaliteta hrane i zdravstva
Promocija "Ljudi ljudima" akcije
Dunavska strategija
27. 27 Program Jugoistocna Evropa Razvijanje inovativnih pristupa i preduzetništva
Razvijanje tehnoloških i inovacionih mreža u okviru specificnih polja
Razvijanje povoljnih uslova za inovativno preduzetništvo
Unapredivanje osnovnih uslova i stvaranje uslova za uvodenje inovacija
Zaštita i unapredenje životne sredine
Poboljšano integrisano upravljanje vodenim resursima i transnacionalna prevencija opasnosti od poplave
Unapredivanje prevencije opasnosti po životnu sredinu
Promovisanje saradnje u oblasti upravljanja prirodnim resursima i zašticenim oblastima
Promovisanje energetske efikasnosti i efikasne potrošnje resursa
Unapredivanje pristupacnosti
Unapredivanje koordiniranja u oblasti promovisanja, planiranja i funkcionisanja primarnih i sekundarnih saobracajnih mreža
Razvijanje strategija za suocavanje sa „digitalnim jazom“
Unapredivanje okvirnih uslova za uspostavljanje multimodalnih platformi
Razvijanje transnacionalne saradnje radi uspostavljanja oblasti održivog rasta
Rešavanje najvažnijih problema koji uticu na gradske oblasti i regionalne sisteme naselja
Promovisanje ravnomernog obrasca privlacnih i pristupacnih oblasti rasta
Promovisanje upotrebe kulturnih vrednosti radi razvoja
28. 28 Da li ucestvovati u programu JIE? Najveca korist od ucenja procesa i saradnje
Zanimljive mogucnosti, ali malo konkretnih stvari i novca, npr.
Razvijanje mreža tehnoloških i inovativnih pristupa u konkretnim oblastima
Poboljšanje integrisanog upravljanja vodom i prevencija rizika od poplave
Poboljšana prevencija rizika koji mogu ugroziti životnu sredinu
Promovisanje saradnje u upravljanju prirodnim resursima i zašticenim oblastima
Promovisanje energetske aktivnosti i uporebe drugih resursa
Rešenja za probleme koji pogadaju gradske oblasti i regionalne sisteme naselja
Promovisanje upotrebe kulturnih vrednosti radi razvoja
29. 29
30. 30 856 projektnih prijedloga/aplikacija zaprimljeno
174 projekta odabrana
procenat ugovaranja u prosjeku: 96.98 %
procenat apsorpcije u prosjeku (2004,2005): 89.33 %
Ukoliko malo zastanemo i pogledamo brojke vidjet cemo da postoji VELIKA POTRAŽNJA za natjecajima za bespovratna sredstva u podrucju loklanog i regionalnog razvoja ali i izgradnje partnerstava. Dakle na natjecaje je pristiglo 5 puta više projekata nego što je bilo sredstava. Ovi visoki brojevi ilustriraju nekoliko važnih stvari: visoki stupanj vidljivosti i promocije programa medu potencijalnim aplikantima, prepoznatost i relevantnost programa potrebama podrucja, Kapacitet i zainteresiranost korisnika da pripreme projekte i apliciraju.
Takoder visoki % ugovaranja i apsorpcije pokazuje predanost i spremnost kako CBC Odjela tako i krajnjih korisnika na predan rad prema procedurama i pravilima vanjske pomoci EK.
856 projektnih prijedloga/aplikacija zaprimljeno
174 projekta odabrana
procenat ugovaranja u prosjeku: 96.98 %
procenat apsorpcije u prosjeku (2004,2005): 89.33 %
Ukoliko malo zastanemo i pogledamo brojke vidjet cemo da postoji VELIKA POTRAŽNJA za natjecajima za bespovratna sredstva u podrucju loklanog i regionalnog razvoja ali i izgradnje partnerstava. Dakle na natjecaje je pristiglo 5 puta više projekata nego što je bilo sredstava. Ovi visoki brojevi ilustriraju nekoliko važnih stvari: visoki stupanj vidljivosti i promocije programa medu potencijalnim aplikantima, prepoznatost i relevantnost programa potrebama podrucja, Kapacitet i zainteresiranost korisnika da pripreme projekte i apliciraju.
Takoder visoki % ugovaranja i apsorpcije pokazuje predanost i spremnost kako CBC Odjela tako i krajnjih korisnika na predan rad prema procedurama i pravilima vanjske pomoci EK.
31. 31
32. 32 SEKTORI Najzatupljeniji sektori prema ukupnom iznosu novaca koji je u njih uložen su kao što vidimo: ekonomija, zatim okoliš i priordni resursi, kultura i turizam te obrazovanje i sport uz javnu administraciju u loklanu samoupravu. S jedne strane to nam pokazuje potrebe ali i pripremljenost projekata, zatim cinjenicu da su projektni partneri u turizmu, ekonomiji i slicno puno fleksibilniji s obzirom na bilateralnu i multilaterlanu suradnju dok su akteri u obrazovanju i zdravstvu npr kao tipicno strogno nacionalno reguliranim sektorima manje fleksibilni u svom djelovanju tu je još i cinjenica da akteri u ekonomiji i turizmu razmišljaju tržišno investicijski i projektno a ostali možda ne toliko dok su sigurno i potrebe u obrazovanju velike ali ocito još uvijek ne postoji dovoljno razvijena svijest o mogucnostima korištenja fondova u te svrhe. Itd... Najzatupljeniji sektori prema ukupnom iznosu novaca koji je u njih uložen su kao što vidimo: ekonomija, zatim okoliš i priordni resursi, kultura i turizam te obrazovanje i sport uz javnu administraciju u loklanu samoupravu. S jedne strane to nam pokazuje potrebe ali i pripremljenost projekata, zatim cinjenicu da su projektni partneri u turizmu, ekonomiji i slicno puno fleksibilniji s obzirom na bilateralnu i multilaterlanu suradnju dok su akteri u obrazovanju i zdravstvu npr kao tipicno strogno nacionalno reguliranim sektorima manje fleksibilni u svom djelovanju tu je još i cinjenica da akteri u ekonomiji i turizmu razmišljaju tržišno investicijski i projektno a ostali možda ne toliko dok su sigurno i potrebe u obrazovanju velike ali ocito još uvijek ne postoji dovoljno razvijena svijest o mogucnostima korištenja fondova u te svrhe. Itd...
33. 33 TIPOVI APLIKANATA - Vidljivo je koliki je nesrazmjer izmedu razlicitih tipova aplikanata. Najujednacenije stanje je na proragmu s Madarskom. Utvrdeno je da su Opštine i NVO-i najuporniji aplikanti s najviše uspjeha. Ako pogledamo brojke za obrazovne institucije zabrinjavajuce je koliko malo ih je uspjelo proci na natjecaju. Ove brojke govore u prilog preporuci CARDS Reviewa koliko je važno osnažiti pojedine tipove aplikanta i izgraditi njihove kapacitete ali i targetirati natjecaje na nacin da su uzete u obzir njihove potrebe, problemi i sfera interesa. - Vidljivo je koliki je nesrazmjer izmedu razlicitih tipova aplikanata. Najujednacenije stanje je na proragmu s Madarskom. Utvrdeno je da su Opštine i NVO-i najuporniji aplikanti s najviše uspjeha. Ako pogledamo brojke za obrazovne institucije zabrinjavajuce je koliko malo ih je uspjelo proci na natjecaju. Ove brojke govore u prilog preporuci CARDS Reviewa koliko je važno osnažiti pojedine tipove aplikanta i izgraditi njihove kapacitete ali i targetirati natjecaje na nacin da su uzete u obzir njihove potrebe, problemi i sfera interesa.
34. 34 Lokacija
Autonomna Pokrajina Vojvodina, Srbija
Županija Congrad, Županija Bac-Kiškun, Madarska
Datum pocetka projekta 16.08.2006.
Datum završetka projekta 15.11.2006. Projekat: Formiranje tematskih turistickih ruta u Evroregiji DKMT
35. 35 Budžet projekta
DKMT Dunav-Kriš-Moriš-Tisa Evroregionalna razvojna agencija – Neprofitno Javno DOO
Finansijski doprinos: 6.600, 00 eura
EU doprinos: 126.400,00 eura
Pokrajinski sekretarijat za meduregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu
Finansijski doprinos 1.253,05 eura
EU doprinos 23.807,95 eura
36. 36 Projekat razvija zajednicke turisticke proizvode-pakete
Specificna ponuda susednih teritorija se pojavljuju zajedno – lokalna samouprava, turisticka preduzetnicka sfera..
Sve ovo doprinosi:
Jacanju nacionalnog i medunarodnog interesa za prekogranicne regione
Poboljšanje saradnje u turizmu
Kreiranje specificne evroregionalne turisticke slike
Cilj projekta je u skladu sa turistickom koncepcijom i Razvojnim programom Velike južne ravnice
Projekat se uklapa u Strategiju DKMT
37. 37 Razvijeni su sledeci tematski paketi-rute:
1. Zdravlje i termalni turizam-wellnes ruta 2. Folklor ruta 3. Ruta secesije 4. Ruta industrijskih objekata i spomenika
* Cilj je da se turistima ponude unapred isplanirane rute, kako
bi se skrenula pažnja na posebne znamenitosti
Planiranje i implementacija sistema informativnih tabli o turistickim rutama
Objedinjenje turistickih usluga i pružaoca usluga
Sveobuhvatna promocija razvijenih turistickih paketa, izdavanje promotinvog materijala
Kreiranje internet prezentacije-evroregionalni turisticki marketing
Stvaranje turisticke slike o Evroregionu DKMT, jacanje identiteta
38. 38 Direktni korisnici projekta:
Profesionalne turisticke organizacije pogranicnog regiona (državni organi, profesionalna udruženja koja okupljaju preduzeca...)
Lokalne samouprave i naselja u okviru evroregiona
Vlasnici i odgovorni za cuvanje objekata koji su ukljuceni i ponudu, preduzeca koja se bave turizmom
Naselja koja privlace turiste, a koja se mogu uklopiti u ponudu turistickih tura, a imali su mali turisticki promet
http://www.thematicroutes.dkmt.eu/
39. 39 Projekat: Živeli Lokacija
Autonomna Pokrajina Vojvodina, Srbija
Županija Congrad, Županija Bac-Kiškun, Madarska
Datum pocetka projekta 01.07.2010.
Datum završetka projekta 31.10.2011.
40. 40 Budžet projekta
DKMT Dunav-Kriš-Moriš-Tisa Evroregionalna razvojna agencija –
Neprofitno Javno DOO
Finansijski doprinos: 91.634, 25 eura
Državni doprinos Madarske: 10.780, 50 eura
EU doprinos: 5.390, 25 eura
Pokrajinski sekretarijat za meduregionalnu saradnju i lokalnu
samoupravu
Finansijski doprinos 36.788, 00 eura
EU doprinos 6.492, 00 eura Živeli
41. 41 Projekat razvija zajednicke turisticke pakete-rute u prekogranicnim podrucjima Madarske i Srbije
Specificna ponuda susednih teritorija se pojavljuje zajedno-kao jedinstvena
Sve ovo doprinosi:
Jacanju nacionalnog i medunarodnog interesa za prekogranicne regione
Poboljšanje saradnje u turizmu
Kreiranje specificne evroregionalne turisticke slike
Cilj projekta je u skladu sa turistickom koncepcijom i Razvojnim programom Velike južne ravnice
Projekat se uklapa u Strategiju DKMT
42. 42 Sveobuhvatni ciljevi projekta:
Jacanje turisticke konkurentnosti regiona, povezujuci ga u cirkularni sistem medunarodnog turizma-pojacanje turistickog prometa i prihoda od turizma
Poboljšanje standarda turistickih službi, razvoj turisticke infrastrukture
Aktiviranje domaceg i stranog turizma, umanjivanje sezonskih razlika
43. 43 Razvijene su sledece turisticke rute:
1. pivska ruta
2. rakijska ruta
3. Kadarka ruta
Objedinjavanje turistickih usluga i pružaoca usluga
Sveobuhvatna promocija razvijenih turistickih paketa, izdavanje promotinvog materijala
Kreiranje internet prezentacije-evroregionalni turisticki marketing
Stvaranje turisticke slike o Evroregionu DKMT, jacanje identiteta
44. 44
45. 45 FP7 Sedmi okvirni program za istraživanje i tehnološki razvoj - FP7 je glavni instrument EU za finansiranje naucno-istraživacke delatnosti u Evropi
Ukupni budžet za FP7 iznosi 50,521 milijardi evra za period 2007-2013. godina
Srbija je 13. juna 2007. god. u Briselu potpisala Sporazum o pridruživanju programu
Nacionalni koordinator Programa u Srbiji je Ministarstvo nauke
46. 46 FP7 - komponente Kooperacija (32 mlrd evra) – podsticanje saradnje izmedu privrede i nauke
Ideje (7 mlrd evra) – podrška fundamentalnom istraživanju
Ljudi (5 mlrd evra) – Marija Kiri stipendije za istraživace
Kapaciteti (4 mlrd evra) – podsticanje razvoja kapaciteta
Nuklearno istraživanje (Euratom) – 3 mlrd evra
47. 47
48. 48 Okvirni program za konkurentnost i inovacijeCIP 2007-2013 (3,6 mlrd evra)sastoji se iz 3 programa:
49. 49 1. Program za preduzetništvo i inovacije instrumenti:
finansijski instrumenti
usluge poslovne podrške
inovacioni projekti i razvoj politika
poseban deo se odnosi na eko inovacije
50. 50 1a. Finansijski instrumenti
51. 51 1b. Usluge poslovne podrške Euro info centri
Inovacioni relejni centri
koncept “Nema pogrešnih vrata”
52. 52 1c. Inovacioni projekti i razvoj politika Klasteri
Mreže
Transfer tehnologija
Unapredenje sistema patenata
Strategija prava intelektualne svojine
Analiza politika
Razvoj i koordinacija politika...
53. 53 2. Program podrške ICT politici Ciljevi:
jedinstven informaticki prostor
veca pokrivenost i bolje korišcenje ICT
razvoj informacionog društva
Instrumenti:
pilot projekti
razmena dobrih praksi
analiza politika i promotivne aktivnosti
54. 54 3. Program inteligentna energija - Evropa Ciljevi:
Efikasnost i racionalna upotreba energetskih resursa
Novi i obnovljivi izvori energije
Energetska efikasnost i korišcenje novih i obnovljivih izvora energije u saobracaju
55. 55 PROGRES – Program Zajednice za zapošljavanje i socijalnu solidarnost ukupan budžet 743 miliona evra
polja delovanja: zapošljavanje, socijalna inkluzija i zaštita, uslovi rada, anti- diskriminacija, ravnopravnost polova
aktivnosti: analize, studije, definisanje dobrih praksi, medijske kampanje, podrška glavnim ucesnicima
56. 56 TEMPUS modernizacija visokog obrazovanja
aktivnosti:
zajednicki projekti kroz partnerstva institucija visokog obrazovanja
strukturne mere kroz reformu institucija visokog obrazovanja
57. 57 Evropska inicijativa za demokratiju i ljudska prava – EIDHR Fond namenjen jacanju civilnog društva
Otvoren konkurs do 30. juna, aplicirati mogu neprofitne organizacije
NVO-i, institucije višeg obrazovanja, nezavisne politicke fundacije (ne politicke partije)
Grantovi u 2 lota:
10.000 € -50.000 €, sufinansiranje 50 – 95%,
50.000 € - 100.000 €, sufinansiranje 50 – 80%
58. 58 Fondovi ambasada Mogucnost apliciranja
Britanska,
Slovacka,
Holandska
I druge ambasade imaju cesto neke fondove ili donacije
Japanska: Bela Palanka i Vrnjacka Banja dobile u martu 2010 zajedno 140.000 € za opremu za snabdevanje otpada
Važno je poznati njihove prioritete i uci u projekte koje podržavaju
59. 59 Fondovi ambasada Britanska ambasada
Podrška strateškim projektima za ostvarivanje održivih reformskih procesa u društvu
Skupljaju predloge u formi projektnog koncepta
Slovacka ambasada
Prioritet su gradjansko društvo, poboljšanje socijalnog života i regionalni razvoj, razvoj malog preduzetništva, rekonstrukcija mesne infrastrukture i njen razvoj
Mali grantovi do 5.000 €
60. 60 Fondovi ambasada Holandska ambasada
Program MATRA
Prioriteti: Zakoni i pravo, javna administracija, red i policija, Životna sredina – NVO-i i službe životne sredine, Zaštita prirode i biodiverzitet
Projekti moraju biti lokalna iniciativa, imati jasno definirane ciljeve, aktivnosti i ciljnu grupu koja mora i nositi dio troškova 5,000 - 50,000 €
MTEC program: kratke obuke
Ove godine: odbrana od poplava i okvirna direktiva o vodama; Socijalno staranje i zapošljavanje
61. 61 Drugi fondovi Brojne medunarodne ili nacionalne organizacije, koje rade sukladno sa svojim programima
GTZ: npr. Komunalni ekonomski razvoj u regionu Dunava, Modernizacija komunalnih usluga
USAID: npr. Projekat za podsticanje ekonomskog razvoja opština
SIDA: npr. projekt za smanjenje zagadenja Dunava, usmjeren u obuku poljoprivrednika
62. 62 Bitno je… …pratiti informacije i dogadanje,
vežbati pripremu prijava i
Jasno pokazati potrebe i ideje donatorima!
63. 63 Preduslovi za uspešno korišcenje EU fondova
64. 64 Preduslov br. 1POLITICKA VOLJA
65. 65 Preduslov br. 1POLITICKA VOLJA
66. 66 Preduslov br. 2ADMINISTRATIVNI KAPACITETI
67. 67 Preduslovi za uspešno korišcenje EU fondova Administrativni kapaciteti
Kadrovski: dovoljno obucenih ljudi za pripremu i upravljanje projektima, finansijski menadžment, nabavke po EU procedurama... (SKGO, RDA, Twinning programi, angažujte konsultante...)
Organizacioni: Oformiti lokalnu agenciju za ekonomski razvoj (rešava problem statusa službenika, finansija, nabavki i rigidnosti struktura)
68. 68 Preduslovi za uspešno korišcenje EU fondova Administrativni kapaciteti:
Ako nemate dovoljno KAPACITETA,
angažujte ih SPOLJA
69. 69 Preduslovi za uspešno korišcenje EU fondova 3. Strateška dokumenta (PS lokal, SKGO)
Formalni uslov konkursa
Politicki kišobran
4. Informacije
Ministarstvo finansija, NIPAK, EU delegacija
Lokalna partnerstva (okrug, slicni problemi)
Lobiranje
70. 70
HVALA NA PAŽNJI!
pandurov@gmail.com
tel. 063 453 000