VRSTE TRENINGA U FUDBALU

1. VRSTE TRENINGA U FUDBALU Dragan Mišković

2. SPORTSKI TRENING • Sportski trening je kompleksan pedagoški proces, koji se konkretizuje u organizovanom vežbanju (radu), koje se ponavlja sa takvim opterećenjem da aktivira fiziološke procese superkompezacije i adaptacije organizma.

3. FUDBALSKI TRENING • Fudbalski trening je višegodišnji proces sistematskog fizičkog vežbanja i učenja, pri kojem specifična metoda, sredstava i opterećenja dovodi do morfoloških promena na organizam i organskim sistemima fudbalera, i do razvijanja onih sposobnosti koje su od značaja, kako za uspešnu fudbalsku aktivnost, tako i za razvoj celokupne ličnosti.

4. CILJEVI I ZADACI FUDBALSKOG TRENINGA • Formirati i usavršiti specifične sposobnosti i znanja za izvođenje tipičnih fudbalskih struktura (tehnika fudbalera); • Formirati i usavršiti specifične sposobnosti i znanja za izvođenje tipičnih fudbalskih situacija (fudbalska taktika); • Razvoj bazičnih i specifičnih motoričkih i funkcionalnih sposobnosti, koje čine kondicionu pripremu fudbalera; • Podizanje stepena mentalno – kongitivnih sposobnosti; • Pozitivno usmeravanje vrednosnog sistema fudbalera i njegove motivacije; • Raditi na poboljšavanju njegovog zdravstvenog statusa; • Razvijati pozitivne osobine ličnosti u skladu sa fudbalskim zahtevima; • Podizati sposobnosti mikrosocijalne adaptacije; • Treningom pozitivno delovati na razvoj mlađih uzrastnih kategorija; • Raditi na integralnoj pripremi fudbalera.

5. ZAKONITOSTI, PRINCIPI I PRAVILA FUDBALSKOG TRENINGA • Usmerenost treninga • Kontinuiranost treninga • Povezanost programa sportske pripreme • Valovitost opterećenja treninga i takmičenja • Progresivnost opterećenja treninga i takmičenja • Cikličnost treninga

6. SUPERKOMPEZACIJA • Karakter jedinice treninga, kao izazivača stresa na koji se sportista funkcionalno adaptira, naziva se opterećenje, odnosno stimulans. Opterećenje stvara zamor, a kad opterećenje prestane, sledi oporavak koji sportistu vraća ne samo u njegovo prvobitno stanje, već bolje. Ovaj fenomen prebačaja naziva se superkompezacija.

7. SUPERKOMPEZACIJA

8. STRUKTURA FUDBALSKOG TRENINGA Strukturu fudbalskog treninga čine: • Pojedinačni trening; • Mikrociklus; • Mezociklus i • Makrociklus.

9. Pojedinačni trening Svaki pojedinačni trening ima svoju strukturu, koju čine tri dela: • Uvodno – pripremni deo; • Glavni deo i • Završni deo.

10. Mikrociklus Postoji više tipova mikrociklusa, a to su: • Pripremni; • Specifično – uvodni; • Udarni; • Situacioni; • Takmičarski; • Oporavljajući.

11. Primer takmičarskog mikrociklusa sa jednom utakmicom

12. Primer takmičarskog mikrociklusa sa dve utakmice (mini mikrociklus)

13. Mezociklus Osnovni faktori koji određuju strukturu mezociklusa su: • Neophodnost obezbeđivanja kumulativnog efekta treninga; • Specifičnost adaptacionih reakcija na opterećenje; • Prioritetni cilj i zadaci u razvoju sposobnosti sportista; • Sadržaj treninga; • Karakteristike kalendara takmičenja – broj i karakter utakmica; • Dužina intervala između utakmica; • Karakteristike sportske pripreme u različitim periodima makrociklusa; • Uslovi oporavka; • Bioritmički faktori i dr.

14. Makrociklus Trajanje i struktura makrociklusa uslovljena je brojnim faktorima među kojima su najznačajniji: • Specifičnosti sportske grane, • Zakonitosti razvoja, održavanja i gubljenja sportske forme, • Zakonitosti razvoja sportskog majstorstva u konkretnoj sportskoj grani, • Orijentacija trenažne pripreme ka učešću na nekom važnom takmičenju, • Individualne adaptacione mogućnosti, • Struktura i nivo pripremljenosti sportiste i • Sadržaj i efekat prethodnog procesa pripreme.

15. PERIODIZACIJA FUDBALSKOG TRENINGA Po važećemkalendarufudbalskoprvenstvo se odvija u dvaciklusa: • Letnji, jesenjiizimski; • Zimski, prolećniiletnji. U okvirusvakog tog ciklusapostojeperiodi, različitipotrajanjuisadržajurada u njima a to su: • Pripremni period; • Osnovni period; • Prelazni period. Sveperiodedelimonapodve faze i to: • Pripremnina: • Prvufazupripremnogperioda; • Drugufazupripremnogperioda. • Osnovnina: • Predtakmičarskufazu; • Takmičarskufazu. • Prelaznina: • Prelaznufazu; • Fazuaktivnogodmora.

16. SREDSTVA TRENINGA • Sredstvotreninga je vežba. Da bi se kodfudbalerarazvileosobineisposobnostiznačajnezasportskuuspešnost, neophodno je primenjivatirazličitevežbe. U treningufudbalera, kaoi u svimdrugimsportskimdisciplinama, vežbe se klasifikujupremanjihovojspecijalizovanostiiusmerenosti.

17. METODE TRENINGA Osnovnielementistrukturemetodiketreningačine: • Sadržajtreninga (izbortrenažnihsredstava – vežbi); • Trenažnoopterećenje (doziranjeobima i intezitetaopterećenja); • Didtribucijatrenažnihoperatora (rasporedsredstavaiopterećenja); • Metodetreninga (modalitetinačinprimenesredstavaiopterećenja); • Organizacionioblicitreninga; • Organizacioneformetreninga.

18. Kontinuirani (neprekidni) metodtreninga • Kontinuiranimetodtreningapodrazumevaprimenumalog, srednjeg do velikogopterećenja, uglavnomujednačenogtempa (ali i sa promenomtempa), u tokukojihsrce u dužemvremenskomperiodufunkcioniše na submaksimalnomnivou, sa umerenomilivisokompotrošnjomkiseonika (60 – 80% VO2 max, a ponekad i više).

19. Intervalnametodatreninga • Kodovemetode u osnovispecifičnestimulacijekardiovaskularnihfunkcija, u intervalimaopterećenja i oporavka, stojimeđusobniuticajaerobnog i anaerobnogmetaboličkogispitivanja. U tokuopterećenjasrcetreba da obavi rad kojiodgovara 70 – 90% od VO2 max, sa frekvencijompulsapreko 180 o/min.

20. OPTEREĆENJA U TRENINGU • Obim treninga • Intezitet treninga • Učestalost ( gustoća) treninga

21. ORGANIZACIJSKE FORME TRENINGA • Individualni način rada • Grupni oblik rada • Frontalni oblik rada

22. ORGANIZACIONE FORME TRENINGA • Stanična forma treninga • Kružna forma treninga • Cirkularna forma treninga • Poligonska forma treninga

23. Odmor – bitna komponenta fudbalskog treninga • Dužina trajanja odmora između pojedinih vežbi u jednoj seriji ili između tih vežbi, veoma je važna komponenta fudbalskog treninga, jer izaziva novi stres u organizmu u određenoj fazi oporavka, odnosno bitno utiče na sticanje neophodnih kondicionih sposobnosti.

24. Pretreniranost • Pretreniranost se opisuje kao sportska bolest gde dominiraju promene u organizmu zamor mišića, a pojedini autori idu i dalje i definišu je kao oblik akutne slabosti organizma u toku povećanih fizičkih napora. • Pretreniranost se definiše kao neadekvatan fizički i psihički napor usled povećanog kvantiteta treninga (učestalost, intenzitet i trajanje).