PSIHOLOGIJA INDIVIDUALNIH RAZLIKA

1. PSIHOLOGIJA INDIVIDUALNIH RAZLIKA Teorije o crtama ličnosti (Trait perspective) Faktorske teorije ličnosti

2. FAKTORSKE TEORIJE LIČNOSTI • Elementi ličnosti- crte- dispozicije za srodne oblike ponašanje u sličnim situacijama • Metod- faktorska analiza organizovanje jedinica u skupove • Matematičko-statistička tehnika grupisanja posmatranih obeležja kvantitativno merenih ponašanja u skupove na osnovu zajedničkih obeležja -matrica korelacija • nalaženje veza između skupova i utvrđivanje udela takvog dela u skupu • Faktori - izdvajanje grupa prema kriterijumu

3. FAKTORSKE TEORIJE LIČNOSTI Princip parsimonije • najmanji broj jedinica koji je dovoljan za opis ličnosti Princip hijerarhijske organizacije • od specifičnih reakcija, navika, crta do nezavisnih faktora • interpretacija- subjektivno imenovanje

4. FAKTORSKO-ANALITIČKA TEORIJA LIČNOSTI R. KATELA ReimondKatel- Engleska, 1905, fizička hemija • Oblasti sposobnosti- kristalizovana i fluidna intelig. • Uticaji- Spirman i Terston, psihoanaliza i McDugal • Ljudska priroda • redukcija napetosti (Frojd) = princip potkrepljenja (Halova teorija učenja) • Ponašanje je rezultanta mnogo osobina i interakcije sa sredinom • Osnovne postavke • Ličnost je ono što govori šta će čovek uraditi u određenoj situaciji- sistem odgovora na sredinske i nasledne uticaje R = f (S, P)

5. Struktura Elementi – crte • objedinjujuća konfiguracija u ponašanju koja predstavlja reakcionu tendenciju na određene podsticaje iz sredine, određenog stepena doslednosti • individualne i zajedničke • konstitucionalno i sredinski određene • površinske- vidljive, malo značaja za objašnjenje • izvorne- povezuju različite oblike ponašanja-samo faktorskom analizom

6. Jednačina ponašanja • R izraz više crta i više S- svaka crta koja ulazi u ponašanje ponderisana je individualnom vrednošću i sredinskim indeksom što određuje zastupljenost te crte u ponašanju R = o1C1 + o2C2 + o3C3 +....onCn on-stepen učešća crte u situaciji; Cn-stepen razvijenosti crte • uspeh R zavisi sume faktora bazičnih crta pomnožene koeficijentima- stepenom učešća crte u aktivnosti. Bazične crte • temperamenta, sposobnosti, motivacije

7. Izvori podataka • L -iz života • Q -sa upitnika- samoopažanje •   OT- sa objektivnih testova- životnesituacije u malom; najvredniji podaci 

8. 16 faktora ličnosti (PF) • A - afektotimija - sajzotimija-druželjubivost, srdačnost-uzdržanost, emoc.hladnoća • B - sposobnosti -reagovanje na složene S koje nisu bile u iskustvu (inteligencija) • C - Ego- ispoljavanje nagona na uravnotežen način-emocionalna nestabilnost, impulsivnost, neotpornost na neuspeh, izbegavanje odluka, odgovornosti- realizam, stabilnost • G - Super ego- istrajnost, odlučnost, pouzdanost, organizovanost - neistrajanost, povodljivost, nezrelost, lenjost, nemarnost, bez obaveza, nepouzdanost

9. 16 faktora Ostali faktori: • razdražljiv-smiren; hrabar-plašljiv; dominacija-potčinjavanje; radikalizam-konzervativizam; samodovoljnost-zavisnost; napetost-opuštenost; slabo ja-integrisano ja; Faktori drugog reda: • exvia - invia-okrenutost ka sebi ili svetu • anksioznost - emocionalna stabilnost

10. Dinamika akciona dimenzija- stavovi i interesovanja • Alfa - Id- reakcije usmerene na vlastite potrebe, nagone, želje- ne trpi odlaganje • Beta - Ego-promišljanje i usklađivanje sposobnosti i okolnosti • Gama - Super ego-ideali kojima teži • Delta - fiziološka komponenta aktivacije • Epsilon - potisnuta, nesvesna interesovanja koja utiču na ponašanje

11. Dinamika • Faktor drugog reda-integrisana - neintegrisana komponenta motivacije, realnost procene situacije • Ergovi- stečena dispozicija, svrhovito ponašanje prema nagonskim potrebama i urođenim dispozicijama (jednostavno učenje) • Sentimenti- prema sebi, drugima i svetu, stečeni u kulturi (stavovi)

12. AJZENKOVA DIMENZIONALNA TIPOLOGIJA LIČNOSTI • 1916. Nemačka- od 1934 London • Faktorski metod + eksperimenti + neurofiziologija (inhibitorni i ekscitatorni procesi) Ličnost • zbir aktuelnih i potencijalnih obrazaca ponašanja koja su determinisana nasleđem i sredinom • Funkcionalno povezivanje i interakcija 4 glavne oblasti: •     kognitivna -inteligencija •     konativna -karakter •     afektivna -temperament •     somatska - konstitucija

13. Osnovne postavke • Crte- najpogodnije za opis ličnosti- dispozicija za osobene načine reagovanja u S • Hijerarhijska organizacija- faktorska analiza • specifične reakcije u situacijama • navike - uobičajene reakcije, slično ponašanje u sličnim S- I • crte- uobičajene navike organizovane u sisiem, traju duže- II • tipovi- crte povezane u opštije sisteme- III • Razvoj ličnosti- organizacija i stabilizacija R u S • Faktorska analiza- otkivanje bazičnih dimenzija i njihove organizacije, tri ortogonalne dimenzije

14. Introverzija-ekstraverzija • Introverzija- okrenut ka sebi, sklon razmišljanju, povlačenju, emocionalno uzdržan, zatvoren, ređe je u društvu, okupiran analizom unutrašnjih doživljaja • normalni- rečnik bogatiji, IQ viši, ne skloni šalama, nivo aspiracija visok, tradicionalne vrednosti • neurotični-anksioznost, depresivnost, preosetljivost, socijalna nelagodnost, manja vrednost, pasivnost • Ekstraverzija-okrenut spolja, otvorenost, aktivnost, manja osetljivost, socijalna prilagodljivost, druželjubivost • neurotični- mnaje energije, interesovanja uska, neefikasni, neprilagođeni, hipohondri, somatizeri, govorne smetnje, Hy simptomi i ponašanje • normalni- niži nivo aspiracija, IQ niži, rečnik siromašniji, estetika netradicionalna, radikalni stavovi, samoprecenjivanje, vole šale, seks

15. Neuroticizam- emocionalna stabilnost • Klinički- slabo integrisani, manje autonomni, interesovanja uska, izolacija, nezadovoljstvo, • Testovno- sugestibilnost, neupornost, rigidnost, usporenost, perseveracija disfunkcionalnih ponašanja • Samoprocena- manja vrednost, uznemirenost, nezadovoljstvo, preosetljivost, razdražljivost • Konstitucija- slaba, astenična, niska fizičkaizdržljivost

16. Psihoticizam • izolacija, impulsivnost, agresivnost, sumnjičavost, mišljenje i pamćenje oštećeno, smetnje motorike i raspoloženja, nebriga o drugima, okrutnost, nametljivost, bezosećajnost, neprijateljstvo, odsustvo osećaja za opasnost, uznemiravanje drugih • Psihopatski poremećaji ličnosti- učestaliji u muškoj populaciji

17. PETOFAKTORSKI MODEL LIČNOSTI Goldberg, Digman, Costa, McCrae Značaj • pokušaju da se nepovezani delovi psiholoških znanja o ličnosti povežu na zajedničkoj osnovi Izvori • faktorska analiza • leksička hipoteza

18. PETOFAKTORSKI MODEL Potvrda pet osnovnih dimenzija • faktorizacija pridevskih lista, samoprocena, opservacija • nova istraživanja i reanaliza starih • konzistentnost na uzorcima različitog uzrasta, mentalnog zdravlja, kultura

19. Domeni i aspekti • Domeni (domains) su skupine različitih kognitivnih, afektivnih i bihevioralnih dimenzija koje se grupišu • Aspekti (facets) su uže crte koje reprezentuju u osnovne domene

20. Domeni • Neuroticizam (Neuroticism-N) • anksioznost, hostilnost, depresivnost, uznemirujuća samousresređenost, impulsivnost i vulnerabilnost. • Ekstraverzija (Exstraversion-E) • toplina, druželjubivost, samopuzdanost (asertivnost), aktivnost, potraga za uzbuđenjem, pozitivne emocije. • Otvorenost ka iskustvu (Opennes-O) • otvorenost ka fantaziji, estetici, osećanjima, akciji, idejama i vrednostima • Saradljivost (Agreeableness-A) • poverenje, iskrenost, altruizam, predusretljivost, skromnost, blaga narav. • Savesnost (Conscientiousness-C) • kompetentnost, red, osećaj dužnosti, postignuće, samodisciplina, promišljenost.

21. Odnos sa Ajzenkovim faktorima • Psihoticizam- Saradljivost i Savesnost • P- nedostatak konvencionalne socijalizacije i nedostatak saosećanja za druge. • A domen obuhvata odnos prema ljudima (velikodušnost, ljubaznost, itd.) • C domen uključuje organizaciju, samokontrolu, težnju ka postignuću i sl. • Ekstoverzija- Otvorenost • introverzija mišljenja i socijalna introverzija su nezavisni konstrukti

22. SEDMOFAKTORSKI MODEL TEMEPERAMENTA I KARAKTERA Psihobiološki model ličnosti- R. Cloninger • Sistematski opis i klasifikacija individualnih razlika • Ličnost - kompleksni sistem- interaktivni domeni temperamenta i karaktera • Komplementarne perspektive • genetska, neurofiziološka, psihometrijska i interpersonalna posmatranja, psihološke teorije kognitivnog razvoja, teorija učenja

23. Kritika faktorskog pristupa • Fenotipska struktura ličnosti se može razlikovati od njene biogenetske strukture • Ekstraverzija - genetski heterogena impulsivnosti i socijabilnosti - dva genetski nezavisna faktora, ali se pojavljuje kao jedan faktor usled zajedničkog sredinskog uticaja • Neuroticizam i introverzija - dva fenotipskinezavisna faktora - imaju zajedničku biološku osnovu (dejstvo alkohola, anksiolitika)

24. Temperament • Sistemi u mozgu organizovani kao nezavisno varirajući sistemi za aktivaciju, održavanje i inhibiciju ponašanja kao odgovor na nove stimuluse, signale nagrade i kazne • Crte temperamenta određuju način reagovanja na nove situacije, u odnosu na opsnost (kaznu) i pozitivno potkrepljenje (nagradu). • Dimenzije su genetski homogene i nezavisne. • Zasnivajuju se osnovama funkcionalne organizacije CNS-a koja leži u osnovi klasičnog uslovljavanja i instrumentalnog učenja.

25. Temperament • Potraga za novim (NS) sklop navika da se inicira i aktivira ponašanje • Izbegavanje kazne (HA) dispozicija za inhibiciji ili prekid ponašanja. • Zavisnost od nagrade (RD) osnova za održavanje i kontinuitet tekućeg ponašanja • Perzistencija (P) istrajnost uprkos frustraciji i zamoru, nezavisna od RD i izdvojena je kao posebana

26. Temperament Korespondira sa tri bazične emocije: • straha (HA), besa (NS), ljubavi (RD), i sa ambicijama (P). Dimenzije su genetski nezavisne, ali funkcionalno povezane • interakcije dovode do pojave integralnih obrazaca ponašanja; • način odgovora na kaznu, nagradu ili novinu, zavisi od izraženosti drugih dimenzija.

27. Karakter • Sinteza teorijskih koncepata -kognitivni i socijalni razvoj, iz humanističke i transpersonalne psihologije • Empirijski nalazi- odsustvo korelacija modela temperamenta sa drugim upitnicima; značajni aspekti ličnosti izostavljeni (samoprihvatanje, kooperativnost, spiritualne sklonosti) • Psihopatologija-nedovoljna osetljivost da diferencira ličnosti koje imaju neke ekstremno izražene dimenzije temperamenta, a ne manifestuju poremećaje, od onih sa poremećajem ličnosti.

28. Karakter Osnove za razvoj karakternih crta: • procesi socijalnog učenja u interakciji sa naslednim osnovama • procesi kognitivnog učenja, pamćenja i konceptualnog mišljenja baziranim na različitim strukturama CNS-a. • Sposobnost da se misli o odnosima selfa i drugih; self-objekt diferencijacija predstavlja internalizovane reprezentacije selfa i spoljnjeg sveta.

29. Dimenzije karakteratri aspekta Self-koncepta • Samodirektivnost(Self-directedness-SD) • Self kao autonomna individua • nada • Kooperativnost (Cooperativness-C) • Self kao integralni deo društvene zajednice • saosećajnost i milosrđe • Self-transcendencija (Self-transcendent-ST • Self kao integralni deo univerzuma • vera i staloženost uprkos nepovoljnim okolnostima

30. Poremećaji ličnosti i temperament