STUDIJA O POŠUMLJAVANJU

1. STUDIJA O POŠUMLJAVANJU Podizanje vetrozaštitnog pojasa na gradskoj deponiji u Pančevu

2. UVOD • Višedecenijskom obradom prostora, u Banatu došlo je do potpunog uklanjanja šumskih vrsta drveca i žbunja. Oni su do tada, predstavljali deo zaštite od eolske erozije, koja je na ovom delu Vojvodine izuzetno izražena. • Procesom uklanjanjanja salaša (koji su po organizaciji neposredne okoline),drasticno je povećan rizik od oštecenje zemljišta procesima eolske erozije. • Najefikasniju zaštitu od negativnog delovanja vetra na okolinu pružaju poljezaštitni šumski pojasevi.Potreba za njima je prepoznata i u strucnim krugovima u Gradu Pančevu.

3. Ugroženost podrucja eolskom erozijom • Vojvodina i Banat i poznati su po jednoločnosti pejzaža, ipak se zbog korišcenja prostora, pre svega u poljoprivredi, nailazi na raznolikosti koje u sebi, osim moguceg iskorišćavanja i koristi po stanovništvo, nose u sebi i rizike od posledica razvoja eolske erozije. • U širim razmerama uveliko se rasprasvlja i preduzimaju mere da se maksimalno doprinese ublažavanju negativnih posledica zbog globalnog zasgrevana i negativnih posledica na okolinu, a posebno u regionima u kojima se tlo koristi u pojoprivredi, a ne postoje druge moucnosti za očuvanbje vlage u tlu. • Koristi koje u tom pogledu daju pojasevi, a da se ne pominju i drugi brojni pozitivni efekti, idu u prilog podizanju mreže pojaseva na celoj teritoriji grada Pančeva.

4. Potreba za podizanjem poljezaštitnih pojaseva na području Pančeva • Kada je reč o potrebama za podizanje poljezaštitnih šumskih pojaseva na podrucju Pančeva, možda je najpreče pomenuti koristi koje bi takva jedna mreža donela u celom ataru. • Koristi mogu biti direktne i indirektne a takode postoje i negativne posledice sa kojima se, takode mora računati. • Koristi koje bi posle podizanja i održavanja imala poljoprivreda su višestruke. Pošto se u poljoprivredi, kao uostalom u svim privrednim granama, pre svega gleda na prinose, može se sa sigurnošcu reci da će se mrežom pojaseva na području Pančeva ostvariti stabilizacija prinosa.

5. U oblasti vodoprivrede bi trebalo očekivati poboljšanje uslova za održavanje osnovne kanalske mreže jer je poznato da se eolskim putem vrši najintenzivnije zasipanje kanala nanosom. • Podizanjem delova mreže šumskih pojaseva pored puteva, bez obzira na njihovu kategoriju, poboljšavaju se uslovi za saobračaj jer se pojasevima razbija monotonija, poboljšava osečaj ugodnosti, smanjuje prašenje tokom leta i raznošenje snega tokom zime. • Jedno treba imati u vidu kada je u pitanju ovaj vid koristi od pojaseva: oni se ne gaje radi drveta nego radi blagotvornog uticaja na poljoprivredu. Drvo je korist koja dolazi posle svega ostvarenog. Nije zanemarljiva korist od pojaseva kada su u pitanju vrste koje imaju medonosna svojstva.

6. Pored spomenutih prednosti, korektnosti radi, moraju se imati u vidu i negativni uticaji poljezaštitnih šumskih pojaseva. Njih, takode ima dosta i oni se pominju radi kasnijih izbegavanja nesporazuma. • Osnovni, ili prvi, “negativni uticaj” poljezaštitnih pojaseva ogleda se u tome da se za njihovo podizanje oduzima, ili bolje reći “zauzima” deo prostora. • Pojasevima se zasenjuje deo polja i u tom se pogledu ovaj nedostatak može ublažiti izborom vrsta ili sorti koje podnose senku na prostoru koji se zasenjuje uz pojas. • U pojasevima može doći do spontanog razvoja vegetacije koja je, uglavnom korovska, što može da šteti polju. Ovaj se nedostatak može otkloniti ukoliko kolicina i sastav vrsta koje se spontano razviju u pojasu, ugrozi okolna polja.

7. Ekološki uslovi podrucja • Ekološki uslovi podrucja Pančevo analizirani su na osnovu:Meteorološki podataka saveznog hidrometeorološkog zavoda • Zbog moguceg korišcenja šumskih vrsta koje imaju odredene zahteve za staništem i klimatskim uslovima, a koje podnose odredenu amplitudu, ekološku, za potrebe ovog rada, podrazumeva se da nisu bila potrebna posebna pedološka istraživanje vec se korise podaci koji su kvalifikovano obradeni i prikazani u postojecoj literaturi. • Time se znatno skracuje vreme obrade podataka a da to ne umanjuje vrednost procene kvaliteta zemljišta.

8. Tehnicka rešenja i koncepcija postavljanja mreže pojaseva • Deo mreže pored tokova i kanala se predlaže kao prilika da se prostor popuni vrstama i prema rasporedu koji odgovara ravnici. • Topole, uglavnom prepoznatljiva vrsta koja se popularno koristi kao prostor koji je namenjen plantažnom uzgoju, ovog puta se dopunjavaju u okolini kanala i tokova sa trodelnim pojasevima čija je uloga (osim vetrozaštitne, smanjenje zagrevanja vode u kalanima i time hladenje vodenih površina.) • U ovakvim potezima, a njih je najviše u delovima atara pored Dunava, Tamiša i Nadela, na delovima celina koje su izdvojene, ovaj deo mreže bi dopunio potrebu za gajenjem i korišcenjem ove brzorastuce vrste.

9. Vizuelni efekti su kod podzanja pojaseva uz korišcenje topola dobri pa se topole na ovaj nacin mogu koristiti kao propagandni potez. • Deo mreže pojaseva pored putne mreže podeljen je na prostore oko asfaltnih puteva i oko puteva pored površin koje se obraduju. Asfaltni putevi koji povezuju naselja u opštini su dobrog kvaliteta i uglavnom sa pravilno održanom kanalskom mrežom. • U jednom, manjem delu opštine su prethodno posedovali prateće zelenilo od šumskih vrsta. Sa nekoliko pravaca koji predstavljaju izuzetak, na njima se predlaže sadnja po tri reda sadnica sa obe strane.

10. Drugi tip pojaseva vezan za lokalne, poljske –meke puteve kojih je najveci broj. Oni su prihvaceni kao osnova za postavljanje mreže pojaseva u celom ataru • Na svim delovima su postavljeni baš pored putne mreže a samo u nekoliko slucajeva (dva tri slucaja na manjim dužinama) postavlnjeni su na poljoprivrednim površinama(gradska deponija).

12. Hvala na pažnji! AUTOR:prof.mr. LJILJANA KONEVSKI