90 likes | 251 Views
Teorija pariteta kupovnih snaga. U ovom odeljku razmatramo teoriju pariteta kupovnih snaga ( Purchasing Power Parity – PPP ), koja kretanje deviznog kursa između dve valute objašnjava promenama u nivou cena između posmatranih zemalja.
E N D
U ovom odeljku razmatramo teoriju pariteta kupovnih snaga (Purchasing Power Parity – PPP), koja kretanje deviznog kursa između dve valute objašnjava promenama u nivou cena između posmatranih zemalja. • Začeci ove teorije se sreću u radovima španskih akademaca iz 16. veka, koji su pokušali da pomoću ove teorije objasne da li je tekući kurs precenjen ili potcenjen. • Moderna verzija ove teorije vezuje se za ime Gustava Kasela (Gustav Cassel) koji je 1920-ih popularizovao ovu teoriju u nastojanju da proceni ravnotežnu vrednost deviznog kursa (Gustav Cassel, 1918; 1923).
Ovu teoriju ćemo najlakše objasniti ukoliko razmatranja započnemo objašnjenjem veze između deviznog kursa i cene istog proizvoda u dve različite zemlje, iskazane u lokalnoj valuti. Ova veza deviznog kursa i robnih cena u literaturi je poznata kao zakon jedne cene (law of one price). Teorija objašnjava pod kojim uslovima će doći do izjednačavanja cena robe u zemlji i inostranstvu.
Nagon za sticanjem profita podstiče učesnike u trgovini da jedan proizvod kupe u zemlji gde je jeftiniji i da ga prodaju u zemlji gde je skuplji. • Ovo će biti moguće ukoliko se cene identičnog proizvoda u dve zemlje, iskazane u istoj valuti, razlikuju. Naravno da će se one uvek razlikovati zbog troškova transporta proizvoda i drugih eventualnih trgovinskih ograničenja. • Međutim, ako pretpostavimo da se radi o slobodnoj trgovini i iz analize isključimo transportne troškove, ako i dalje postoje razlike u cenama identičnog proizvoda u dve zemlje, pri čemu su cene iskazane u istoj valuti, očigledno je da motivi za robnu arbitražu postoje.
Trgovci koji kupuju proizvode na jednom i prodaju ih na drugom tržištu nazivaju se robnim arbitražerima (commodity arbi-tragers). • U slučaju međunarodne trgovine radi se o međunarodnoj robnoj arbitraži. Arbitraža se odvija sve dok se može ostvariti profit. • Pod uticajem odnosa ponude i tražnje, arbitraža utiče na promene cene identičnog proizvoda tako što povećava cene tamo gde su niže i smanjuje ih tamo gde su više.
Zahvaljujući međunarodnom kretanju robe, vremenom dolazi do smanjivanja razlika u cenama identičnih proizvoda. • Arbitraža prestaje kada iščezne mogućnost sticanja profita. To se dogadja kada se cene identičnog proizvoda na dva tržišta izjednače (posmatrano u jednoj valuti), naravno uvažavajući normalne razlike cena koje nastaju usled postojanja transportnih troškova, uključujući i carine, ako postoje. .
Ako je cena jednog šešira u SAD 20 dolara, i ako je promptni de-vizni kurs dolara u odnosu na britansku funtu 2$ = 1£, prema zakonu jedne cene bi se moglo očekivati da cena identičnog šešira u Velikoj Britaniji bude 10 funti. Ovaj odnos cena bismo mogli prikazati preko sledeće relacije: • PSADšešir = E$/£ x PVBšešir(4.1). • Dakle, cena šešira u SAD pomnožena sa deviznom kursom daje cenu istog šešira u Velikoj Britaniji. • Ponovimo još jedanput da relacija (4.1.) podrazumeva postojanje perfektne arbitraže (bez dodatnih troškova) i perfektno (potpuno) fleksibilne cene.
Ako je cena šešira u SAD manja od cene istog šešira u Velikoj Britaniji (PSAD < E$/£ x PVB), arbitražer će kupiti šešir u SAD i prodati ga u Velikoj Britaniji po višoj ceni (pretpostavili smo da nema dodatnih troškova). • Porast tražnje za šeširima u SAD će dovesti do porasta dolarske cene šešira u SAD, dok će porast ponude šešira u Velikoj Britaniji dovesti do smanjivanja cene šešira u funtama, što će dovesti do ujednačavanja cena šešira na dva tržišta. • Dakle, ponovo važi zakon jedne cene.