Upravljačko računovodstvo ANALIZA ZA POTREBE FORMIRANJA CENA - P redavanje 6 -

1. Upravljačko računovodstvoANALIZA ZA POTREBE FORMIRANJA CENA- Predavanje 6 - Prof. dr Jovica Lazić Asistent Biljana Lazić 1

2. Upravljačko računovodstvo- Predavanje 6 - е-mail: jovlazic@gmail.com Konsultacije: ponedеljak 10:30 -13:30 18:00 -20:00

3. Informacioni sistem preduzeća se prema funkcionalnim područjimadelina: proizvodni informacioni sistem, marketinški informacioni sistem, računovodstveni informacioni sistem, kadrovski informacioni sistem i dr. 3

4. Računovodstveni informacioni sistem je skup ljudi i opreme koji po određenoj organizaciji i metodama (procedurama) obavljaju prikupljanje podataka o nastalim ekonomskim promenama na imovini poslovno-računovodstvene celine (i drugih podataka i informacija bitnih za poslovanje preduzeća), vrše proveru njihove valjanosti i pouzdanosti, klasifikuju ih i obrađuju uz sastavljanje značajnih izveštaja, analiza i interpretacija ovih ekonomskih promena i prenose ih licima koja moraju doneti odluku ili dati ocenu. 4

5. Upravljačko računovodstvo je podsistem računovodstvenog informacionog sistema koji se, sa ciljem da pomogne rukovodstvu preduzeća u obavljanju njegovih aktivnosti u vezi sa donošenjem poslovnih odluka, bavi: prikupljanjem, klasifikovanjem i sumiranjem poslovno-finansijskih podataka, ipripremanjem, podnošenjem i interpretacijom računovodstvenih izveštaja isključivo za potrebe rukovodstva preduzeća.

6. Računovodstveni informacioni sistem ima najmanje sledeće komponente: ljude, opremu, procedure i podatke. 6

7. RIS može raščlaniti na sledeće podsisteme: finansijsko knjigovodstvo sa pripadajućim analitičkim knjigovodstvima, obračun troškova i učinaka, računovodstvena kontrola i nadzor, računovodstveno planiranje i analiza. 7

8. Po kriterijumu korisnika, tj. namene i upotrebe računovodstvenih informacija RIS se može podeliti na dva podsistema: finansijsko računovodstvo, i upravljačko računovodstvo. 8

9. Razlika između finansijskog i upravljačkog računovodstva Finansijsko računovodstvo: eksterno orijentisano zadatak: polaganje računa od strane uprave preduzeća, odnosno pružanje prave slike o imovini, finansijskoj situaciji i rezultatu poslovanja preduzeća. Upravljačko računovodstvo: interno orijentisano zadatak: pružanje informacija koje zahteva rukovodstvo preduzeća, a koristi ih za svrhe planiranja, donošenja poslovnih odluka i kontrole poslovanja. 9

10. Minimalnu sadržinu upravljačkog računovodstva čine: obračun troškova i učinaka s kalkulacijom, priprema cost-benefit analiza za potrebe donošenja poslovnih odluka, računovodstveno planiranje i računovodstvena kontrola ostvarenja 10

11. Upravljačko računovodstvo Korisnici– upravljačka struktura preduzeća; Namena korišćenja informacija – planiranje, donošenje odluka i kontrola poslovanja; Vreme izveštavanja – kontinuelno; Regulativa – profesionalna računovodstvena regulativa, kao i uputstva pojedinih korisnika računovodstvenih informacija; Vremenska orijentisanost – orijentisano je na budućnost, odnosno upotrebu planova i predračuna, mada koristi i istorijske izveštaje i Predmet posmatranja – preduzeće ili delovi preduzeća, pojedini proizvodi ili grupe proizvoda i sl. 11

12. Finansijsko računovodstvo Korisnici – eksterni korisnici (država, poslovni partneri, kreditori i sl.); Namena korišćenja informacija – ostvarenje efekata poslovanja, finansijskog položaja preduzeća, visine i načina izmirenja obaveza, i sl; Vreme izveštavanja – periodično, u zakonom propisanim rokovima; Regulativa – zakonska i profesionalna računovodstvena regulativa, kao i uputstva pojedinih korisnika računovodstvenih informacija; Vremenska orijentisanost – orijentisano je na obradu istorijskih podataka i Predmet posmatranja – preduzeće kao celina. 12

13. Četiri razvojne etapeupravljačkog računovodstva prva etapa - u fokusu su faktori procesa rada i finansijska kontrola, druga etapa - od 1968. god. priprema informacija za planiranje i kontrolu treća etapa - od 1985. godine smanjenje rasipanja resursa koji se koriste u poslovnim procesima, kroz korišćenje poslovne analize i tehnologija rukovođenja troškovima četvrta etapa - od 1995. godine stvaranje vrednosti kroz efektivnije korišćenje resursa 13

14. Obračun troškova i učinaka deo računovodstvenog informacionog sistemaračunska osnova upravljačkog računovodstva Računovodstvo troškova, obračun troškova i pogonsko knjigovodstvo nisu sinonimi Obračun troškovai učinaka obuhvata: pogonsko knjigovodstvo kalkulaciju cene koštanja 14

15. Računovodstvo troškova “Računovodstvo troškova je obuhvatanje i obračunavanje pogonskih troškova i učinaka. Ono je samo jedan deo računovodstva preduzeća i nalazi svoje granice u područjima koja se obrađuju u drugim njegovim delovima.Računovodstvo troškova je obračun proizvodnog procesa, unutrašnjih pogonskih događaja. Njegovo područje otpočinje, prema tome, onde gde otpočinje proizvodni proces, ulaganje dobara u proizvodnju, a završava se tamo gde su učinci pripremljeni za prodaju.”(Mellerovich) 15

16. Računovodstvo troškova pruža informacije kako upravljačkom, tako i finansijskom računovodstvu. Računovodstvo troškova uključuje one delove oba računovodstva (i upravljačkog i finansijskog) u kojima se informacije o troškovima prikupljaju ili analiziraju. Rač. troškova Upravlj. rač Finans. rač. 16

17. Pogonsko knjigovodstvo Deo obračuna troškova i učinaka Zadatak: da sve podatke o nastalim troškovima poslovanja prikupi i da ih obradi na odgovarajući način Sadržina pogonskog knjigovodstva: šta se troši gde se troši u vezi sa čim se troši koliko? Sadržinu pogonskog knjigovodstva čine računi klase 9 17

18. Predmet obračuna troškova i učinakai pogonskog knjigovodstvasu troškovi i učinci. Učinak- rezultat određene aktivnosti. Troškovi- novčani izraz trošenja dobara i usluga u vezi stvaranja određenih učinaka. Kalkulacija cene koštanja je postupak koji se obavlja vanknjigovodstveno i predstavlja utvrđivanje ili obračun troškova jednog proizvoda ili usluge. Postupak ili dokument 18

19. Na organizacionu strukturu obračuna troškova i učinaka utičeorganizaciona struktura preduzeća. S obzirom na prirodu poslova koji se u njima obavljaju sve organizacione delove proizvodnog preduzeća možemo svrstati u dva glavna funkcionalna područja: proizvodnu, i neproizvodnu delatnost preduzeća Sva proizvodna preduzeća imaju ova dva funkcionalna područja. Organizacioni delovi proizvodne delatnosti se mogu sistematizovati u tri uže celine: osnovnu delatnost, sporednudelatnost, i pomoćnu delatnost. 19

20. Nabavka (organizacioni delovi proizvodnog preduzeća koji se bave nabavkom materijala i drugih faktora procesa rada, kao i organizacioni delovi koji nabavljeni materijal primaju, čuvaju, održavaju i izdaju) Uprava (organizacioni delovi preduzeća koji povezuju rad svih ostalih organizacionih delova u preduzeću) Prodaja(organizacioni delovi preduzeća čiji je zadatak prodaja proizvedenih proizvoda ili usluga, prevoz proizvedenih proizvoda do kupaca, kao i organizacioni delovi u kojima se proizvodi čuvaju da bi se kasnije otpremili kupcima) Neproizvodna delatnost 20

21. Učinci i nosioci troškova Učinci - rezultat rada ili poslovanja preduzeća i pojedinih njegovih delatnosti, odnosno pojedinih organizacionih delova proizvodnog preduzeća. Dve vrste učinaka (nosilaca troškova): učinci pojedinih organizacionih delova preduzeća učinci preduzeća 21

22. Konačni nosioci troškova se mogu podeliti na: nosioce troškova iz osnovne delatnosti, nosioce troškova iz sporedne delatnosti i nosioce troškova iz pomoćne delatnosti. Sve konačne nosioce troškova možemosvrstati u dva osnovna tipa: 1) masa proizvoda kao nosilac troškova i 2) individualne porudžbine kao nosioci troškova. Konačni nosioci troškova 22

23. Masovna proizvodnja proizvodnja veće količine jedne vrste ili ograničen broj srodnih vrsta proizvoda uvek isti način proizvodnje, koji je određen postrojenjima u preduzeću proizvodnja većeg broja jedinica proizvoda (bez obzira da li se proizvodi jedna ili više vrsta proizvoda) Masa proizvoda kao konačni nosilac troškova može se javiti u tri varijante: masa istovrsnih, homogenih proizvoda masa ograničenog broja različitih proizvoda koji se izrađuju od istog osnovnog materijala i koji imaju istu supstancu masa ograničenog broja različitih proizvoda koji se izrađuju od istog osnovnog materijala, u istom proizvodnom procesu, ali koji se po supstanci međusobno razlikuju (kuplovani, tj. vezani proizvodi) 23

24. Proizvodnji po individualnim porudžbinama na osnovu tzv. individualnih porudžbina pre početka izrade, vrši se posebna priprema ukupna količina proizvodnje poznata je pre početka proizvodnje Prema broju proizvoda koje obuhvataju individualne porudžbine se mogu podeliti na: komadne serijske uvek od jedne vrste proizvoda, bez obzira na njihovu količinu 24

25. Vezivanje", odnosno raspodela troškova mora da bude saglasna principu uzročnosti. Princip uzročnosti u "vezivanju" troškova znači da svaki izazivač ili uzročnik troškova treba da bude zadužen za odnosni trošak, srazmerno tome u kojoj meri ga je prouzrokovao ili izazvao. Samo jedan deo troškova se može direktno "vezati" za nosioce troškova, kao njihove krajnje uzročnike (direktni troškovi). Ostali deo troškova predstavlja opšte troškove. Mesta troškova 25

26. U širem smislu mesto troškova je svako mesto u preduzeću gde nastaju troškovi. Besmisleno i neekonomično računovodstveno pratiti troškove na svakom mestu u preduzeću na kojem su oni nastali. Mesta na kojima troškovi nastaju moraju se svrstati u veće ili manje grupe i na taj način obrazovati računovodstvenamesta troškova. Računovodstveno mesto troškova - uži organizacioni deo određene delatnosti u okviru kojeg se obavljaju odgovarajući, po pravilu, više homogeni posloviinastaju homogeni učinci. 26

27. Kriterijumi kojih se treba pridržavati prilikom izbora mesta troškova: homogenost poslova i učinaka teritorijalni kriterijum kriterijum ekonomičnosti kriterijum preglednosti kriterijum odgovornosti Učinci su homogeni: ako se mogu izraziti istovetnom jedinicom mere, ako postoji približna jednakost visine troškova po jedinici učinka i ako postoji približna jednakost strukture troškova po jedinici učinka. 27

28. Izbor jedinice mere učinka mesta troškova Bitno je da se za svako mesto troškova odredi jedinica mere u kojoj se izražava njegov učinak Ako se kao nosilac troškova javlja masa istovrsnih proizvoda učinci - usluge mesta troškova iz proizvodne delatnosti izraziće se u naturalnim jedinicama mere (tonama, hektolitrima, kubnim metrima, itd.) Za heterogene proizvode koriste se izvedene jedinice mere. 28

29. Svaka dobro izabrana jedinica mere mora da ispunjava sledeće uslove: • mora biti lako i tačno utvrdiva i razumljiva, • mora da obezbedi jasnu predstavu o količini izvršenih učinaka, • količina učinaka izražena u toj jedinici mere treba, što je moguće više, da bude proporcionalna opštim varijabilnim troškovima datog mesta troškova, • mora da bude što nezavisnija od promena u strukturi individualnih porudžbina, od promena u veličini serije, supstitucije materijalai sl.

30. Trošenje faktora procesa rada može se izraziti: • količinskim jedinicama, i • vrednosnim jedinicama. Utrošci predstavljaju količinski izraz trošenja, Doktroškovi predstavljaju vrednosni izraz trošenja. Troškovi predstavljaju novčani izraz trošenja faktora procesa rada u vezi stvaranja određenih korisnih učinaka, kao i obavezni novčani doprinosi uslovljeni postojanjem i poslovanjem preduzeća.

31. Rashodi su bruto odlivi ekonomskih koristi u toku perioda koji proističu iz redovnih aktivnosti privrednog subjekta, koji dovode do smanjenja njegovog sopstvenog kapitala, osim onih smanjenja koja se odnose na povlačenje kapitala od strane vlasnika kapitala ili po osnovu raspodele dividendi. • Troškovi imaju dve komponente: • količinsku, i • cenovnu. Množenjem utrošene količine i cene odnosnog potrošenog dobra dobija se iznos troškova.

32. Cena koštanja • jedan od najznačajnijih pokazatelja poslovanja • Šire posmatrano cena koštanja predstavlja zbir troškova koji su nastali u vezi sa stvaranjem određenih učinaka. • O ceni koštanja najčešće se govori u smislu ukupnih troškova "konačnih" učinaka. • “Cena koštanja proizvoda, u bilo kojem momentu njegovog stvaranja, njegove evolucije, u datom preduzeću je, iznos troškova koje je trebalo učiniti, odnosno ukupna vrednost koja je utrošena da bi se taj proizvod doveo u oblik, stanje i prilike u kojima se nalazi u posmatranom trenutku.” (Dimaršej) • Prema tome da li se u cenu koštanja uključuju samo troškovi proizvodnje ili troškovi proizvodnje i prodaje razlikujemo: • proizvodnu cenu koštanja, i • prodajnu cenu koštanja.

33. Troškovi i izdaci • Troškovi predstavljaju novčani izraz trošenja faktora procesa rada u vezi sa stvaranjem učinaka. • Izdaci predstavljaju sve novčane isplate (odlive gotovinskih sredstava) u datom periodu. • Izdaci mogu biti vezani bilo za nabavljanje faktora procesa rada, bilo za druge potrebe. Troškove možemo podeliti na: • ukupne, prosečne i marginalne troškove, • primarne i sekundarne troškove, • stvarne, planske i standardne troškove, • pojedinačne i opšte troškove, • fiksne i varijabilne troškove, • troškove po funkcionalnim područjima i • troškove proizvoda i troškove perioda.

34. Ukupni, prosečni i marginalni troškovi Ukupnim troškovima se bave finansijsko i pogonsko knjigovodstvo. Prosečni troškovi nastaju kao odraz potreba da se utvrdi cena koštanja po jedinici posmatranja.Prosečnim troškovima se bavi kalkulacija cena koštanja. Marginalni troškovi su oni troškovi koji bi nastali ili nestali sa dodavanjem ili oduzimanjem jedne jedinice aktivnosti.

35. Primarni i sekundarni troškovi • Podela prema mestu odakle su nabavljeni faktori procesa rada: da li su nabavljeni izvan preduzeća ili su stvoreni u okviru njega. • Primarne troškovi - vrednosni izraz trošenja faktora procesa rada kupljenih (nabavljenih) izvan preduzeća, kao i onih koji su stvoreni u samom preduzeću (izuzev poluproizvoda), ukoliko su bili aktivirani na nekom od računa stanja; obavezni novčani doprinosi takođe spadaju u primarne troškove • Sekundarni troškovi predstavljaju novčani izraz trošenja faktora procesa rada u obliku usluga, stvorenih u preduzeću i utrošenih u istom obračunskom periodu, bez aktiviranja na nekom od računa stanja, tim da je to trošenje nastalo na mestima troškova u vezi sa stvaranjem određenih učinaka

36. Stvarni, planski i standardni troškovi • Razlika između stvarnih, planskih i standardnih troškova je u njihovoj količinskoj komponenti. • Kod stvarnih troškova količinska komponenta predstavlja količinu stvarno utrošenih faktora procesa rada, dok kod ostale dve vrste troškova količinska komponenta je planska. • Planski i standardni troškovi predstavljaju projektovane troškove • Razlika između planskih i standardnih troškova: Planski troškovi pokazuju očekivanje koji i u kom iznosu će troškovi nastati, dok standardni troškovi pokazuju koliki bi i koji troškovi trebalo da nastanu.

37. Fiksni, varijabilni i mešoviti troškovi • Kriterijum - njihovo ponašanje u uslovima promene obima aktivnosti • Fiksni troškovi su oni troškovi preduzeća ili njegovih užih organizacionih delova za čije se apsolutne (ukupne) iznose očekuje da u kratkom roku ostanu nepromenjeni. • Varijabilni (proporcionalni) troškovi su oni troškovi preduzeća ili njegovih užih organizacionih delova čiji se ukupan iznos u kratkom roku menja srazmerno i u istom smeru sa promenama obima aktivnosti. • Mešoviti troškovi su oni troškovi koji se ne menjaju srazmerno promenama obima aktivnosti.

38. Direktni i indirektni troškovi • Razlikovanje troškova po kriterijumu zaračunljivosti, tj. mogućnosti "vezivanja" troškova za konačne nosioce troškova ili za mesta troškova. • Direktni troškovi se mogu neposredno (bez upotrebe ikakve uslovne baze, "ključa" ili nekih posebnih obračuna) pripisati pojedinim nosiocima troškova. • Indirektni troškovi - troškovi koje nije moguće direktno "vezati" za nosioce troškova. "Vezivanje" ovih troškova za nosioce troškova moguće je samo uz primenu "ključeva" za alokaciju.

39. Troškovi po funkcionalnim područjima • troškovi osnovne, sporedne i pomoćne delatnosti, nabavke, uprave i prodaje (osnovna, sporedna i pomoćna delatnost, nabavka, uprava i prodaja); • troškovi proizvodne i neproizvodne delatnosti, • troškovi proizvodnog i prodajnog funkcionalnog područja, • troškovi po mestima troškova

40. Troškovi proizvoda i troškovi perioda • Kriterijum za razlikovanje troškova proizvoda i troškova perioda je bilansni tretman troškova preduzeća. • Svi troškovi se bilansiraju, s tim što se jedni prvo uključuju u vrednost zaliha, a drugi direktno u redovne rashode. • Troškovi proizvoda - troškovi koji se u fazi proizvodnje prenose na nosioce troškova, tj. uključuju se u cenu koštanja proizvoda, poluproizvoda i delova sopstvene proizvodnje, gotovih proizvoda i izvršenih usluga trećim licima. • Preostali iznos troškova nastalih u toku obračunskog perioda predstavlja troškove perioda.

41. Izazivači troškova u preduzeću Izazivači troškova u preduzeću mogu biti: • organizaciono-pogonska spremnost preduzeća i njegovih organizacionih delova, • proizvodni učinci (usluge) i • nosioci troškova, kao "konačni" učinci preduzeća. • Organizaciono-pogonska spremnost predstavlja kapacitet pojedinog mesta troškova za pružanje usluga. • Organizaciono-pogonska spremnost - izazivač opštih fiksnih troškova • Proizvodni učinci – izazivači opštih varijabilnih troškova

42. Cilj postojanja obračuna troškova i učinaka je pružanje informacija. • Podaci koje pruža obračun troškova i učinaka uglavnom služe za potrebe: • bilansiranja, • planiranja i kontrole poslovanja, i • vođenja poslovne politike preduzeća. Podaci potrebni za bilansiranje koriste se prilikom sastavljanja bilansa stanja i bilansa uspeha.

43. Računovodstvena regulativa na osnovu koje se računa bilansna cena zaliha zavisi od vrste zaliha: • MRS 2 Zalihe, koji zahteva da se zalihe na datum bilansa vrednuju po njihovoj ceni koštanja ili neto prodajnoj vrednosti ako je ona niža; • MRS 11 Ugovori o izgradnji, koji zahteva da se zalihe na datum bilansa vrednuju po njihovoj ceni koštanja, s tim da ona ne može biti veća od prodajne vrednosti tih zaliha. • MRS 41 Poljoprivreda, koji zahteva da se te zalihe vrednuju po njihovoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje u momentu ubiranja.

44. Integralni sistem planiranja i kontrole u preduzeću obuhvata: • finansijski aspekt planiranja i kontrole i • poslovni aspekt planiranja i kontrole. • Finansijsko planiranje i kontrola bave se održavanjem solventnosti i likvidnosti preduzeća, a kao sredstvo za to koriste podatke koje pruža planirani i stvarni bilans stanja i planirani i stvarni bilans novčanih tokova. Informacije uglavnom dobija od finansijskog knjigovodstva - glavne knjige i iz analitičkih evidencija. • Poslovno planiranje i kontrola se bave prihodima, troškovima i rezultatom, a kao sredstvo za to koriste podatke koje pruža planirani i stvarni bilans uspeha.

45. Prikaz troškova koji čine cenu koštanja koja se računa u skladu sa MRS 2 Zalihe: • Cena koštanja obuhvata troškove materijala za izradu i troškove konverzije Troškovi koji se ne uključuju u vrednost zaliha: • neuobičajenom iznosu otpadnog materijala za izradu, troškovima nepotrebnog rada, ili neuobičajenom iznosu drugih proizvodnih troškova • troškovi skladištenja, osim ako su ti troškovi neophodni u proizvodnom postupku pre daljne faze proizvodnje • administrativni opšti troškovi koji direktno ne doprinose dovođenju zaliha na sadašnju lokaciju i sadašnje stanje • troškovi prodaje

46. Za koncipiranje politike cena i donošenje tekućih odluka o cenama bitno je poznavanje faktora politike cena i njihovih uticaja. Najvažniji faktori politike cena su: • tražnja, • ponuda, • mere ekonomske politike zemlje i • troškovi.

47. Obračun troškova i učinaka za potrebe vođenja politike cena treba da obezbedi podatke o: • troškovima po jedinici proizvoda odnosno usluge, koji obuhvataju troškove proizvodnje i prodaje; • troškovima prerade, tj. dodatnoj vrednosti u proizvodnji. Ova vrednost predstavlja vrednost usluga koje su proizvodna mesta troškova učinila nosiocima troškova. Obično u troškove prerade spadaju troškovi proizvodnih usluga i troškovi organizaciono-pogonske spremnosti; • varijabilnim (proporcionalnim) troškovima proizvodnje i prodaje; • limitirajućim faktorima u poslovanju, kao što su: instalisani kapacitet, nedostatak materijala, radne snage i sl.

48. Informacije: • kvantitativne • kvalitativne Da bi troškovi i koristi bili relevantni za jednu poslovnu alternativu: • moraju se odnositi na budućnost, • moraju biti različiti između alternativa koje konkurišu, mora se, dakle, raditi o diferencijalnim troškovima i koristima i • troškovi moraju biti raščlanjeni na fiksne i varijabilne.

49. Plate - najznačajne motivaciono sredstvo • Preduzeće mora da vodi aktivnu politiku njihove raspodele. • Za vođenje aktivne (i dobre) politike raspodele plata neophodni su podaci. • Obračun troškova i učinaka obuhvata proces stvaranja učinaka predstavlja jedan od izvora podataka za raspodelu plata. • princip produktivnosti • princip ekonomičnosti

50. Klasifikacije tradicionalnih sistema obračuna troškova i učinaka U zavisnosti od toga koji troškovi se uključuju u cenu koštanja nosilaca troškova, sisteme obračuna troškova i učinaka delimo na: - sistem obračuna po stvarnim troškovima i - sistem obračuna po planskim troškovima Zavisno od toga da li se u cenu koštanja nosilaca troškova uključuju svi troškovi poslovanja ili, pak, samo deo tih troškova, sistemi obračuna troškova i učinaka mogu biti: - sistem obračuna po potpunim i - sistemi obračuna po nepotpunim troškovima.