STRATEGIJSKI MENADŽMENT

STRATEGIJSKI MENADŽMENT DEO IV: FORMULISANJE STRATEGIJE GLAVA 15: STRATEGIJE STABILIZACIJE I POVLAČENJA

STRATEGIJE STABILIZACIJE (status quo) • STRATEGIJA POSTEPENOG RASTA • STRATEGIJA PAUZE • STRATEGIJA ODRŽIVOG RASTA • STRATEGIJA DOBITKA • Kada uslovi u okruženju postanu nepovoljni pa rast više nije alternativa (saturacija tržišta, na primer) • Rast se usporava, održava ili se pauzira sa rastom dok se ne steknu (ako se steknu) uslovi za ponovni rast

STRATEGIJE STABILIZACIJE:1.Strategija postepenog rasta • Strategija inkrementalnog rasta (i “no-change strategy”) • Projektovani rast odgovara rastu iz prethodnog perioda uvećanim za iznos inflacije • Održava se tržišno učešće • Koncentracija na postojeće proizvode i tržišta • Strategija karakteristična za zrele grane • Ovu strategiju primenjuju preduzeća iz oblasti komunalnih usluga, transporta i osiguranja • Strategija može da bude i rezultat: • Nesposobnosti i samozadovoljstva menadžera • Smišljenog prepuštanja rizika inovacija konkurentima

2.Strategija pauze • Strategija: predah, zaustavljanje pre nego što se nastavi kretanje uzlaznim ili silaznim smerom u smislu obima aktivnosti (rast ili povlačenje) • Strategija opravdana posle perioda brzog rasta kada je neophodno napraviti konsolidaciju preko povećanja efikasnosti, jer bi dalji rast mogao postati neporofitabilan • Smanjenje troškova, eliminacija nepotrebnih aktivnosti, smanjenje zaliha, unapređenjem finansijskog zdravlja i organizacione strukture • Primer: Dell (stabilizacija posle dve godine rasta po stopi 285% godišnje)

3.Održivi rast • Spor rast i opreznost • Esterno okruženje je prepuno opasnosti i ograničenja za rast (nestašica resursa, loša ekonomska situacija, pravna regulativa, ekološki, tehnološki, demografski faktori) • Razlozi: • Limiti sami po sebi (posle nekih granica, velika preduzeća postaju nerentabilna) • Limiti okruženja (pretnje ograničavaju rast)

4. Strategija dobitka • = strategija žetve • Proizvodi i usluge ulaze u fazu kada prestaju da budu nosioci rasta • Razlog: promena u željama i ukusima potrošača, nova konkurencija, tržište ulazi u fazu opadanja • Dobitak se stvara smanjenjem obima aktivnosti uz veće smanjenje ukupnih troškova • Cilj: “požeti” što više od ovih proizvoda/ usluga” • Neodrživa strategija • Realokacija “požete” gotovine: u nove proizvode ili akcionarima • Strategija žetve korisna za izvlačenje iz privremenih teškoća

U kontektsu portfolio modela, strategija žetve se koristi kod “mršavih krava muzara” i “pasa” • Varijante strategije žetve: • Eliminisanje/ smanjivanje novih investicija • Smanjivanje troškova održavanja opreme • Smanjenje ulaganja u IR • Smanjenje ulaganja u marketing • Povećanjem cena • Smanjenje broja modela • Smanjenje broja kanala distribucije • Eliminisanje malih kupaca • Smanjenje usluga u vezi isporuke, brzine popravke ili pomoći • “Koliko dugo se zadržati na tržištima koja nestaju?” • Alternativa za žetvu je dezinvestiranje (prodaja ili prestanak poslovanja – strategija povlačenja)

STRATEGIJE POVLAČENJA (retrenchment) • STRATEGIJA ZAOKRETA • STRATEGIJA DEZINVESTIRANJA • STRATEGIJA DOBROVOLJNE LIKVIDACIJE • + STEČAJ (PRINUDA, NE STRATEGIJA) • Negativan rast – smanjenje obima aktivnosti ili prestanak rada preduzeća • “Strategije ograničavanja poslovanja u uslovima krize” • Usmerene su na oporavak ili likvidaciju

STRATEGIJE POVLAČENJA:1. Strategija zaokreta (turnaround) • Prvi odgovor na krizu (nakon kriznog menadžmenta, a pre programa prestrukturiranja) – Obično završava sa neuspehom, jer startuju sa kašnjenjem, kao i usled nedostajućih iskusnih kriznih menadžera. Slede dezinv i likvidac • STRATEGIJSKI ZAOKRET: Dugoročne strategijske opcije (kada biznis nije pred bankrotstvom, samo je došlo do gubljenja pozicije i pada performansi) • Promena konkurentske strategije u postojećem biznisu • Ulazak preduzeća u novi biznis • OPERATIVNI ZAOKRET: Kratkoročne strategijske opcije (kada je biznis pred bankrotstvom) : • Sniženje troškova - “stezanje kaiša” (br. zaposlenih, održavanje, službena putovanja itd.) – kada je poslovanje blizu BEP • Smanjenje imovine – (zemljište, zgrade, oprema) – posl. daleko od BEP • Povećanje prihoda – povećanje cena, agresivna promocija itd. • Kombinacija

1. Strategija dezinvestiranja (divestment) • Prodaja ili likvidacija značajnog dela imovine preduzeća (SPJ, divizije, proizvodne linije). • Prodaja nerentabilnih delova imovine (ili koji ne doprinose sinergetskom efektu) • Prodaja nekada spojenih/pripojenih preduzeća • Prodaja nekada uspešnih “krava muzara” • Prodaja delova usled pretnje preuzimanjem • Prilagođavanje antimonopolskim merama • Zaustavljanje anergije (4 – 1 = 5) • Neprijatna strategija – dolazi vreme da menadžeri priznaju svoj neuspeh

3. Strategija likvidacije • Likvidacija – dobrovoljna prodaja celokupne imovine preduzeća • Odluku donose vlasnici. Likvidacija se isplati više nego održavanje u životu • Strategija se isplati kada je gotovina po akciji koja se može realizovati u likvidacionom postupku veća od tržišne vrednosti akcije • Menadžeri se transformišu u likvidacione upravnike • Ukoliko se proceni da likvidaciona imovina nije dovoljna za isplatu poveriocima pokreće se stečaj • Ukoliko postoji, likvidacioni ostatak deli se vlasnicima u skladu sa prevenstvom prava različitih kategorija

3. Stečaj (bankruptcy) • Legalan način izmirenja potraživanja poverilaca preduzeća ukoliko dužnik ne plaća obaveze ili je izgledno da neće biti u stanju da plati svoje obaveze (preteća nelikvidnost) • Stečajni postupak može imati oblik bankrotstva ili programa reorganizacije (zavisi od stadijuma krize) • Bankrotstvo podrazumeva prodaju celokupne imovine kojom se finansiraju troškovi stečajnog postupka i potraživanja poverilaca • Program reorganizacije obuhvata postupak poslovnog ozdravljenja preduzeća – zatvaranje neprofitabilnih pogona, odlaganje isplate dugova, pretvaranje duga u akcije, otpuštanje i sl. Poverioci se isplaćuju prema programu reorganizacije

Prodaja imovine vrši se putem: • 1) aukcije (javno nadmetanje) ili • 2) tendera (javno prikupljanje ponuda) slučajevima • 3) neposredna pogodba (samo izuzetno) • Glavna uloga u stečajnom postupku pripada stečajnom upravniku (dozvolu daje Agencija za licenciranje stečajnih upravnika) – O njegovim nadležnostima pročitati u knjizi

STRATEGIJSKI MENADŽMENT