Razvoj automobilske industrije u SAD tokom XX veka

1. Razvoj automobilske industrije u SAD tokom XX veka

2. Danas je teško zamisliti život bez automobila. Automobil je sastavni deoživota velikog broja ljudi i ljudi u velikoj meri zavise od automobila. Automobil je omogućio prelaženje dugačkih puteva za kratko vreme,brži i lakši transport između gradova i u okviru gradova, i na kraju ljudima povećao efikasnost u smislu uštede vremena Do prekretnice u polju proizvodnje automobila došlo je u Americi, kada je Američki konstruktor Henri Ford uveo proizvodne trake. Njegova inovacija dovela je do revolucije u proizvodnji automobila. Pokretna traka značila je drastično povećanje proizvodnje automobila u jednom danu, a smanjeni su i troškovi proizvodnje. Pre uvođenja pokretne trake bilo je potrebno preko 12 ljudskih radnih časova da bi se proizveo automobil,a posle uvođenja pokretne trake bilo je potrebno samo oko 1 čas i 30 minuta ljudskih radnih časova. To znači da je sa pokretne trake u toku jednog radnog dana na svake 15 minuta silazio novi automobil.

3. Henry Ford (1863-1947) Svoj prvi motor na benzin je napravio 1892.godine.Radeći na ovom poslu došao je na ideju o proizvodnji automobila

4. Ford je smatrao da je motor sa unutrasnjim sagorevanjem,kombinovan sa jeftinim benzinom,predstavljao resenje problema seoske izolacije,kao i prigradskog i gradskog prevoza.Postavio je sebi zadatak da projektuje i proizvede automobil koji je lak za voznju,siguran,na koji se potpuno moze osloniti,napravljen od najjacih i najboljih materijala i cija bi se cena postepeno mogla smanjivati putem ekonomije velikih razmera Početak Henrijevog uspeha predstavlja 10. oktobar davne 1901. godine, kada je u svom novom sportskom automobilu pobedio na trci Grosse Point u Mičigenu, SAD. Kao rezultat te pobede, uspeo je da sakupi značajna finansijska sredstva i u novembru 1901.godine osnuje firmu Henry Ford Company. Četri meseca kasnije opet odlučuje da napusti firmu. Firma kasnije menja naziv u Cadillac Company. Nekoliko godina kasnije ona se udružuje sa Buick-om i Oldsmobilom, čime je formiran General Motors Comany. Interesantno je to da je Henri Ford imao direktan uticaj na rađanje svog najvećeg konkurenta u narednih sto godina.

5. 1902.godine,Henri osniva novu kompaniju pod nazovom Ford Motor Company 1908.godine Ford predstavlja Model T Pojava Fordovog “modela T” postavila je Ameriku (a samim tim i ceo svet) na točkove, uspešna primena pokretne montažne trake pri proizvodnji ovog modela imala je skoro isti uticaj kao industrijska revolucija.Do 1927.godine,kada je serija prekinuta,ukupno je prodao preko 15 miliona modela " T Prodaja legendarnog ”modela T” bila je toliko uspešna da su sve ostale automobilske kompanije u SAD bile pred zatvaranjem. Ford je uspeo u tome posle automatizacije proizvodne linije 1913.godine, jer je tako znatno umanjio cenu automobila koji je “od igračke za bogate postao vlasništvo svakog čoveka na planeti”.

6. Mehanizacija proizvodnje imala je i svoju negativnu stranu. Raslo je nezadovoljstvo radnika. Konstantno obavljanje jednog te istog posla dovodilo je do velikog zamora i monotonije. Rad u Fordovim fabrikama smatrao se često surovim. Radnici su u velikom broju napuštali Fordove fabrike. Henri Ford 1914. godine donosi odluku o povećanju nadnica sa 2,5 dolara na 5 dolara za desetočasovno radno vreme čime im je omogućio da postanu kupci njegovih automobila. Do 1920.godine Ford je,isplativsi sve svoje partnere,shvatio da moze da uradi 3 stvari : prvo,da masovnom potrosacu obezbedi kvalitetan proizvod po najnizoj mogucoj ceni ; drugo,da daje najvece plate u industriji,u tom trenutku,najvece u istoriji ; trece,da postane(posle Dzona D.Rokefelera )drugi milijarder nacije. Izmedju 1940.godine i 1943.godine proizvodnja automobila je povecana 25 puta,sa 1,5 milijardi na 37,5 milijardi dolara.

7. Kada je umro, 1947. godine, vrednost njegovog udela iznosila je preko 600 miliona dolara. Važnije od toga jeste što je ostavio neizbrisiv pečat na američkoj industriji i društvu, njegovo ime je postalo sinonim za masovnu proizvodnju (pokretna traka) i dalji razvoj teorije modernog menadžmenta, a njegovi automobili se su se kretali širom sveta, pa i u Srbiji. Glavni konkurenti Ford Motor kompanije:DaimlerChrysler AG; General Motors Corporation; Toyota Motor Corporation. Ford raspolaže fabrikama sa autonomnim konstrukcionim kapacitetima u SAD, Engleskoj (osnovana još 1911.), Nemackoj (osnovana 1925.), Australiji (1925.) i Brazilu (montažna fabrika od 1925).

8. William C. Durant(1861-1947) William C. Durant je bio jedan od lidera americke automobilske industrije,osnivac „General Motors “ i Chevroleta.

9. 1892: R.E. Olds osniva Olds preduzeće motornih vozila1895: Prvi Oldsmobile model je uzet za vožnju.1900: David Buick osniva fabriku u Detroitu. 1902: Henry Leland proizvodi prvi Kadilak. 1903: William Durant osniva General Motors Corporation, koja zajedno okuplja Oldsmobile i Buick.1909: Cadilac i Oakland (preimenovan Pontiac)se pridruzuju GM. 1912: GM-uvodi električni Automatski pokretač u automobilima Cadillac.1918: Chevrolet postaje deo GM. 1923 Alfred Sloun je imenovan za predsednika. 1925: Kupljena je autokompanija Vauxhall Motors iz Velike Britanije.1931: Kupljena je Nemačka kompanija Adam Opel . 1940: GM počinje proizvodnju materijala za odbranu.1950: Svi SAD modeli su dostupni sa automatskim menjačem. 1971: GM dobija 34% udela u kompaniji Isuz motors.1984: GM- dobija sistem Elektronskih podataka.1986: Kupljen je Hughes Avion 1990: Kompanija dobija 50 % udela u Svedskom Saab Automobile AB;Saturnom Korporacija je kreirana kao filijala.

10. General Motors Korporacija Dženeral Motors (GM) je najveći svetski proizvođač vozila.Njen arsenal uključuje marke: Chevrolet, Pontiac, GMC, Buick, Cadillac, Saturn, Hummer i Saab. Dejvid Danbar Buik (1854-1929) bio je uspešan inženjer ali neuspešan biznismen. Njegovo poslovanje ni u jednom periodu nije bilo uspešno i fabrika Bjuik je najpre prodata braci Briskom (koja su kasnije proizvodila automobile pod svojim imenom) a kasnije Džejmsu Vajtingu

11. Henri Martin Leland (1843-1932) Fabrika automobila Kadilak osnovana je 1902. Glavna pokretacka snaga bio je Henri Martin Leland (1843-1932). Kadilak je proizvodio motore i menjace i za druge fabrike, medju kojima je bila i firma Oldsmobil.

12. Chevrolet, postaje deo korporacije GM u 1918. Samo su Buick, Oldsmobile, Cadillac i Oakland nastavili izradu automobila za kratko vreme, nakon njihove kupovine od strane GM. Tokom Prvog svetskog rata GM je pokrenulula objekat za proizvodnju ratnog materijala. Bez prethodnog iskustva u proizvodnji vojne opreme, americka automobilska industrija je završila proizvodnju ratne opreme u roku od 18 meseci. Između 1917.godine i 1919.godine, 90 % proizvodnje kamiona GM je bilo za rat. Do 1920/21.godine General Motors je prodavao 193.257 vozila godisnje,za razliku od Fordovih 845 hiljada. Ovo je Fordu ostavljalo 55,67% trzista,ali uz ogromnu konkurenciju(253 proizvodjaca automobila iz 1908.godine suzilo se na 44 do 1929.godine) nije postojala mogucnost monopola.Ali Ford i GM su bili veliki-General motors je do 1930-ih bila najveca svetska industrijska kompanija-i samo to ih je stavilo u zizu interesovanja zakonodavaca i islednika

13. Period između 1950.godine i 1956.godine je bio posebno prosperitentan u Sjedinjenim Državama, sa porastom tražnje za drugim automobilom u porodici. Amerikanci su počeli da pokazuju interesovanje za manja evropska auta.1956.godine kada je smanjena prodaja auta, Ford Motor Company, Chrysler Corporation,i GM su izgubili oko 15% od prodaje.GM-ov udeo na tržištu je opadao od 1982.godine do 1992.godine. U 1987.godini Fordov dobit je premašio GM za prvi put u 60 godina. GM se suočavao sa konkurencijom od 25 kompanija, a njegov tržišni udeo je pao sa 50 % na oko 35% Glavni konkurenti su: AmeriCredit Corporation;; DaimlerChrysler AG; Ford Motor Company; Ford Motor Credit Company; General Electric Capital Corporation; General Electric Company; Honda Motor Co., Ltd.; Hyundai Motor Company; Mazda Motor Corporation; Mitsubishi Motors Corporation; Nissan Motor Co., Ltd.; PSA Peugeot Citron S.A.; Renault S.A.; Suzuki Motor Corporation; Toyota Motor Corporation; Volkswagen AG.

14. Walter P. Chrysler(1875-1940) Walter P. Chrysler bio takodje jedan od lidera americke automobilske industrije,osnivac „Chrysler Corporation“ .

15. Ključni datumi istorijskog razvoja „Chrysler Corporation“ : 1883: Carl Benz formira Benz & Companies u Mannheimu. 1890: Daimler-Motoren-Gesellschaft je registrovana. 1924: Walter P. Chrysler uvodi “Chrysler Six model” 1926: Daimler i Benz su se spojili i formirali Daimler-Benz AG, koji zapocinje proizvodnju automobila pod imenom Mercedes-Benz. 1928: Chrysler kupuje Dodge Corporation. 1944: Vecina Daimler-Benz's postrojenja su unistena u bombardovanju. 1979:Americka vlada garantuje $1.milijardi kredita Chrysleru.1984: Chrysler uvodi prvi Minivan. 1987: Chrysler kupuje American Motors Corporation. 1993: Daimler-Benz postaje prva Nemacka kompanija koja je postavljenana New York berzi. 1995: Kompanija ostvaruje gubitke od priblizno $4 milijardi, najveci u Nemackoj istoriji. 1998: Daimler-Benz and Chrysler su se sjedinili i formirali DaimlerChrysler AG.

16. DaimlerChrysler AG - treći po veličini proizvođač automobila u svetu – nastao 1998,godine spajanjem Daimler-Benz AG iz Nemacke i Chrysler Corporation iz SADa. Glavni konkurenti su:Ford Motor Company; General Motors Corporation; Toyota Motor Corporation; Volkswagen AG Daimler je odlucio da sve svoje automobile prodaje pod imenom Mercedes. Kod Forda je šest radnika proizvodilo jedan auto dok je kod Daimlera za to bilo potrebno 1750 radnika. Proizvodnja Daimlera i Benca u 1925.godini iznosila je samo 3666 putnickih automobila, cak manje nego u 1911. U narednoj godini proizvodnja je opala za više od jedne trecine

17. Prodaja automobila je pokazala kako su različite kompanije prihvatale ili odbacivale izazove zadovoljenja potrošača. Uprkos svim svojim sposobnostima i efikasnosti Henri Ford nije uspeo da odgovori tom izazovu. Ne samo da se oglušavao o želje potrošača, već ih je bukvalno zanemarivao Do sredine 1920 – tih godina Ford je proizvodio 50 odsto svih automobila koji su se proizvodili u svetu. Njegova standardizovana masovna proizvodnja , tada nazvana “fordizam”, omogućila mu je da proda deset milioniti automobil Model – T za trećinu cene početnog modela. Uprkos svim uspesima, Ford nije bio pripremljen za potrošačku eru. Drugačiji put je izabrao Alfred Sloun koji je bazirao transfromaciju u tretmanu potrošača. Uzevši 1923. u svoje ruke kormilo korporacije GeneralMotors, Sloun je potrošačima omogućio da biraju boju, veličinu i stil  i time uneo revoluciju u rastući automobilski biznis. On je na vreme shvatio osnovne trendove u tadašnjoj Americi, trendove koji su ukazivali na želju za individualnošću, slobodom i statusom. Umesto jednog modela za sve, Slounov GeneralMotors je proizvodio čitavu lepezu automobila od kojih je svaki ciljao na poseban društveni sloj. Pored slobode izvora, Sloun je ponudio kupcima i “slobodu kupovine”, nudeći automobile na odloženo plaćanje. Dao im je iluziju da na kredit mogu da poseduju sve automobile čak i skupe, jedinstveno dizajnirane modele. Do 1927. već se trećina svih automobila kupovala na kredit. .

18. Alferd P. Sloan (1875-1966) Zahvaljujući njegovim naporima, udeo kompanije GeneralMotors na tržištu je povećan sa 13 % u 1921.godini na 20 % u 1925.godini, dok je udeo Forda u istom periodu, opao sa 56 na 40 %. Do kraja 1920 – tih, GeneralMotors je pretekao Ford i postao najveći proizvođač automobila na svetu.

19. Sa uspehom svog preduzeća Krajsler se pridružio kompanijama Ford i GeneralMotors kao jedan od Velike trojice u automobilskoj industriji  SADa. General Motors, Ford i Chrysler su dominirali tržištem automobila i demonstrirali jasnu prednost veličine i obima u industriji. Godine 1921. u SAD je bilo 88 proizvođača automobila. Do 1927. taj broj je prepolovljen i nastavio je da se smanjuje. Automobilska proizvodnja je zauvek postala domen velikog biznisa.

20. Cini se gotovo apsurdnim naglasavati, ali tehnike ne menjaju svet,kao ni teorije,ljudi su ti koji menjaju svet.Uloga tehnologije predstavlja jedan od najsnaznijih faktora oblikovanja biznisa u XX veku.Ogroman je doprinos koji je biznis dao napretku tehnologije i korist koju je samod nje imao. Tehnologija je oblikovala industrije,kreirala nove poslove,stvorila bezbroj mogucnosti,ali uprkos tome njen uticaj nije uvek bio neposredan i ljudima sa vizijom, cesto je bilo potrebno vreme da shvate i tek onda iskoriste potencijal konkretne tehnologije. Nesumnjivo, medju najvece inovacije u ovoj deceniji veka spadaju kola bez konjske zaprege ili automobil.Ovaj jedinstven pronalazak iznedrio je bojne delatnosti i kroz nove puteve,radna mesta i statusne simbole u mnogoma odredio dalji zivot amerikanaca. Možda više nego bilo koja druga figura dvadesetog veka, Henri Ford je bio odgovoran za usko povezane ekonomske, tehnološke, društvene i kulturne promene.Ne samo da je preuzeo vodeću ulogu u proizvodnji automobila, koja je dala mogucnost na desetine miliona ljudi u Sjedinjenim Državama i mnogim drugim delovima sveta, ali je iindustrijska praksa da su on i njegovi saradnici razvili i postavili uzorak za masovnu proizvodnju robe

21. Sa uspehom svog preduzeća Krajsler se pridružio kompanijama Ford i GeneralMotors kao jedan od Velike trojice u automobilskoj industriji  SADa. General Motors, Ford i Chrysler su dominirali tržištem automobila i demonstrirali jasnu prednost veličine i obima u industriji. Godine 1921. u SAD je bilo 88 proizvođača automobila. Do 1927.godine taj broj je prepolovljen i nastavio je da se smanjuje. Automobilska proizvodnja je zauvek postala domen velikog biznisa.

22. Hvala na pažnji