Sociologija nauke

1. Sociologija nauke

2. Predmet, metod i jezik sociologije nauke • Opšta sociologija – predmet • Predmet sociologije nauke: • Razvoj nauke, struktura i odnosi u nauci i među naukama • Odnos i uticaj društva na nauku • Uticaj nauke na društvo, prirodu i čoveka • Metod: analitičko – sintetički • Osnovne kategorije:

3. Nauka – sistem objektivnog, jasnog, proverljivog i praktično korisnog saznanja o prirodi, čoveku i društvu • Cilj nauke je istina – potreba da se sagledaju i objasne prirodne i društvene sile • Najviši cilj nauke – otkriće naučnog zakona (zakonitosti razvoja pojava, poretka i strukture u prirodi i društvu) • Zakon – objektivan, nužan, opšti, trajan ili ograničen osnos među elementima, delovima, pojavama i tvorevinama u prirodi i društvu

4. Zakon određuje veze, ponašanje i tokove unutar pojava, procesa i odnosa u prirodi i društvu • Uzrok – posledica • Opšti zakon pokriva širok spektar uzroka i posledica • Dijalektički zakon (jedinstvo i borba suprotnosti; prelazak kvantiteta u kvalitet i obrnuto; negacija negacije) • Matematički zakoni – red i poredak među pojavama

5. Logički zakoni u misaonom procesu (pojam, sud, zaključak; premisa, varijable) • Sociološki zakoni: • Potrebe – pokretači društvenog razvoja • Društvene grupe određuju karakter društva • Moć – poluga raspodele uloga, položaja, bogatstva, dinamike i mobilnosti u društvu • Tehnologija i tehnika uslovljava društveni razvoj • Posebni zakoni - oblik ispoljavanja opštih zakona u određenom prostoru i vremenu

6. Naučna teorija – skup opštih teorijskih postavki i stavova, smisleno i logički povezanih pomoću kojih se objašnjava neka činjenica, pojava, stanje, podaci • Naučna teorija je put od otkrića do objašnjenja naučnuh zakona: • Otkriće – uočavanje da se nešto dašava, da je prisutno, da se ponavlja, napreduje, širi • Naučno razumevanje – odgovara na pitanje šta se desilo i kako se desilo (namera, svrha, cilj delanja, pokretača, pravila.....)

7. 3.Naučno objašnjenje – poznavanje strukture, uzroka, geneze, funkcija, formi i osobina neke pojave. Naučno objašnjenje odgovara na pitanje zašto se nešto dešava tako u kontinuitetu (dan-noć; zašto se ledi tečnost? šta uslovljava ekonomski rast? zašto se siromaštvo širi?)

8. Faze naučnog istraživanja: • Određenje teme istraživanja • Predmet i cilj istraživanja • Hipotetički okvir • Prikupljanje naučne građe • Naučni opis pojave koja se istražuje • Naučno objašnjenje i proveravanje • Uključivanje rezultata u naučnu teoriju i sistem nauke

9. Podela nauke • Prema opštosti: • Opšte • Posebne • Pojedinačne • Prema području istraživanja: • Prirodne • Tehničke • Medicinske • Društvene • Humanističke

10. Podela sociologije

12. Sociologija kulture kao posebna sociologija

13. Sociologija umetnosti

14. Nastanak i razvoj sociologije nauke • Sociologija nauke 20-tih i 30-tih godina XX veka • SSSR – nauka o nauci (naukovedenije) • Razvoj SSSR-a – kriza Zapada • Planski razvoj nauke u SSSR-u (prirodne, tehničke, medicinske nauke) • Nikolaj Buharin (političar i naučnik): • Časopis – Socijalistička rekonstrukcija i nauka • Nauka pomaže razvoj planske privrede • Plansko uključivanje nauke u opšti tok razvoja društva

15. Boris Hesen (1883-1939) • Delo: Društveni koreni Njutnovih principa • Uticaj nauke na kretanja u društvu i promene shvatanja značaja nauke • Kao važan naučnik prihvaćen i na Zapadu • Džon Bernel – britanski teoretičar • Delo – Društvena funkcija nauke • Društveni preduslovi razvoja nauke • Kapitalizam – kriza • Socijalizam - razvoj

16. Podela naučnih ustanova: • Univerzitetsko-akademske • Državni organi • Privredne organizacije • Funkcije nauke: • Psihološka (naučna radoznalost) • Racionalna (razumevanje spoljnjeg sveta) • Društveni cilj (čovekovo blagostanje) • Prema Bernelovom mišljenju, nauka u Britaniji 30-tih godina nije ispunjavala nijednu od ovih funkcija

17. Sociologija nauke od 30-tih do 50-tih godina XX veka • Robert Merton (1910-2003) • Nauka, tehnika i društvo u Engleskoj 17. veka (doktorska disertacija) • Funkcionalizam u sociologiji nauke • Uloga religije u razvoju nauke i tehnike (protestantizam) • Odnos teorije i empirije u sociologiji

18. Stanislav Osovski • “Nauka o nauci” – delo • Dva stanovišta nauke: • Epistemološko – nauka kao način saznanja sveta • Antropološko – nauka kao deo ljudske kulture

19. Rezime: • Potreba za sociologijom nauke • Funkcija nauke • Društveni uslovi za razvoj nauke (ekonomski, politički, kulturni.....) • Veza sociologije nauke sa istorijom nauke • Proučavanje uticaja prirodnih nauka i tehnike • Planski razvoj nauke • Razvoj sociologije nauke u zemljama koje su već imale elemente naučne organizacije

20. Razvoj sociologije nauke posle II svetskog rata • Šta je uslovilo pojačan interes za nauku? • Pojava atomskog oružja (“menhetn program” – prva atomska bomba) • 6. avgust 1945. Hirošima i Nagasaki • Industrijalizacija i tehnološki razvoj • Povećanje izdvajanja za nauku iz državnog budžeta • SSSR – kosmička istraživanja (1957. prvi veštački satelit u zemljinoj orbiti)

21. Evropa pokušava da razvije institucije za podsticaj razvoju nauke (OECD –evropska organizacija za saradnju i razvoj) • UNESKO – briga za razvoj nerazvijenih zemalja • Robert Merton • “Nauka i društveni napredak”(1942.); “Sociologija nauke”(1952.) • Vrednosno normativne osnove nauke – nauka proširuje potvrđeno znanje

22. Vrednosti – norme: univerzalizam, komunizam, nezainteresovanost, organizovani skepticizam • Organizacija nauke i naučni sistem • Osnov su akademske, “čiste”, temeljne prirodne nauke • Uloga genija ili genijalnog naučnika za razvoj nauke • Priznanje naučnicima za njihova dela • Merton ne prihvata podele na sitne discipline (“mikrosociološki” pristup u podeli sociologije)

23. Instrumentalizam, statističko proučavanje nauke – naukometrija • Preciznost, merenje, kvantitativno predstavljanje rezultata naučnog rada • Derek Prajs (1922-1983)- pokreće pitanje unutrašnjih odnosa u nauci • Statističko-matematičko proučavanje veličine i zakona razvoja nauke (merenje količine radova, broja naučnika, izdvajanja materijanih sredstava za mnauku)

24. Sociologija nauke od 60-tih do 80-tih godina XX veka • Empirizam i instrumentalizam – bežanje od ideologije i okretanje značaju prirodnih nauka • Marksistički pristup – upravljanje naučno istraživačkim razvojem • 70-tih i 80-tih godina pojavljuje se veliki broj naučnih instituta, naučnika, velika izdvajanja za nauku • Uspon sociologije nauke u socijalističkim zemljama (osim Jugoslavije i Albanije)

25. Izbegavanje konflikta nauke i politike, kao i nauke i ideologije (“naučna” ideologija) • Posebni teorijski pogledi na razvoj nauke • Tomas Kun (1922-1996) • Struktura naučnih revolucija (1962., 1970) • Veliki uticaj na širenje sociologije nauke • Njegovi učenici su Lakatoš i Fajerabend • Celovit teorijsko metodološki pristup • Nauka prolazi kroz različite faze u kojima se naučna zajednica različito ponaša

26. Naučna zajednica – razlikuje se po veličini i sastavu • Naučna paradigma (obrazac, okvir, skup elemenata koje naučna zajednica prihvata kao polazne) • Paradigma naučne delatnosti • “Zrela” nauka – prevladava podele na škole i pravce, grana se na naučne discipline • “Normalna” nauka, je rešavanje zagonetki, daje prioritet paradigmi, otkriva nepravilnosti u nauci, podstiče nova naučna otkrića

27. Kriza nauke – promena naučne paradigme (naučna revolucija) • Kunova univerzalna paradigma • Postoje i opšte, teorijske i pojmovne paradigme • Šta je opšta paradigma za sociologiju?

28. Karl Poper (1902-1994) • “Objektivno znanje”, “Logika naučnog izraza”, • “Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji”, “Beda istoricizma” • Problem empirizma i logičkih postulata • Uticaj prirodnih nauka • Kritika istoricizma – istorijsko predviđanje kao cilj nauke • Situaciona analiza • Metodološki individualizam

29. Verifikacija hipoteze i falcifikat • Pri kraju života je kritikovao većinu svojih stavova • Karl Manhajm (1893-1947) • “Ideologija i utopija” • Kritičko proučavanje ideologije • Totalni pojam ideologije: • Egzistencijalno uslovljena znanja • Gnoseološke konsekvence sociologije znanja

30. Nauka između utopije i ideologije • Da li je moguće racionalno saznanje u društvenoj praksi čiji su koreni iracionalni • Nauka – ne samo teorijska, akademska pobuda za saznanjem, već traganje za izlazom iz krize građanskog društva • Ne rešavati krizu putem revolucije, već postepenom saglasnošću subjekata • Potrebno stvoriti jednu novu idejno-teorijsku sintezu naučnog znanja o savremenom društvu

31. “misao ne treba da sadrži ni manje ni više nego što sadrži stvarnost u čijem elementu se ona nalazi” (K.Manhajm) • Teorija saznanja (sociologija saznanja) – “to nije društveno iskrivljena, lažna misao o društvenim pojavama, procesima, već način, struktura i sadržaj mišljenja koje je društveno uslovljeno i koje se može razumeti samo ako se uzme u obzir njegova društveno istorijska geneza”

32. Ideologija – društveno uslovljeno mišljenje • “Društveno uslovljena misao povezana s osnovnim kolektivnim životnim iskustvom, htenjima i delovanjem nekih društvenih grupa” • Ulrih Bek (1944 - ) • “Rizično društvo” • Nauka stvara rizike • Nauka i rizik menjaju društvene odnose i strukture – u kom reciprocitetu?

33. Entoni Gidens (1937 -) • “Posledice modernosti”, “Odbegli svet” • Moderno društvo, postmodernizam ili posledice razvoja modernosti • Kako obuzdati rizike?

34. Nauka i drugi obliici saznanja • Naučno znanje • Preciznost, tačnost, proverljivost • Istraživanje, argumenti, dokazivanje • Naučni zakon ↔ naučna teorija • Kritička dimenzija (posebno društvene nauke) • Cilj nauke – istina • Između uitopije i stvarnosti (mogućnost realnosti, promena i status quo)

35. Zdravoraumsko znanje • Početak objašnjenja pojava u prirodi, društvu i ljudskom mišljenju • Zdravorazumsko i naučni napredak (instikt, značaj u otkrićima, pobuna protiv novog) • Zdravorazumsko i neukost • Istrajnost zdravorazumskog saznanja ( sumnja u istinu, teret iskustva, vera u prosto i poznato, lakše prilagođavanje starom postupku, načinu, pravilima)

36. Religijsko znanje (saznanje) • Obred, kult, magija, • Religija kao sistem shvatanja → razumevanja →učenja • Religijski monopol na znanje, objašnjenje • Dogma i promena (osuda naučnih otkrića) • Religija i istina • Religija ↔ vera • Vera → ideologija • (vero)nauka ili (vero)ideologija (verokontrola)

37. Filozofija • Poreklo znanja • Mogućnosti saznanja • Granice znanja • Ideologija i znanje • Počiva na znanju, istraživanju • Spor sa naukom oko metoda • Utopija ↔ prizemna (puka) realnost (grube činjenice)

38. Proverljivost i dokazivanje tvrdnji i stavova • Jednostrana kritika (selektivnost) • Izražava mišljenje grrupe koju predstavlja (interese socijalnog subjekta) • Istina kao crvena linija između nauke i ideologije • Postoji li “čista” nauka?

39. Iskustveno saznanje • Značaj doživljenog, tradicionalnog, razumnog • Iskustvo ↔ empirija • Provera teorijskog i empirijskog • Sporost saznanja • Uticaj praktičnog, zanemarivanje teorijskog • Malo novih znanja – više rutine • Improvizacija i snalaženje • Problem inovacije i promene

40. Moral i znanje • Iskonsko regulisanje odnosa u grupi, zajednici, društvu • Norme, pravila, vrednosti, sud, sankcije • Čuvar znanja i nauke • Moral i društvene promene • Nauka i vrednosni sistem • Umetničko saznanje • Počiva na emocijama • doživljaju

41. Osećanjima • Talentu, • Individualnom razumevanju • Umetnička poruka i njena zagonetka • Specifičnost umetničke kritike

42. Odnos naučne teorije i prakse • TEORIJA PRAKSA TEORIJA (autonomija (autonomija (nove činjenice Polazište) delovanje) korekcija) EMPIRIJA TEORIJA EMPIRIJA (praksa kao (susret starog (potvrda, Potvrđeno- i novog –sinteza) korekcija, Iskustvo) promena)

43. Primeri • DRŽAVA DRŽAVA DRAŽAVA (teorija) (praksa) (“nova” teorija) • OBRAZOVANJE Obrazovanje Obrazovanje (teorija) (praksa) (“n.” teorija) • Demokratija demokratija demokratija (praksa) (teorija) (“nova” praksa)

44. Nauka i veština • Teorijska osnova • Metodološki principi • Naučna teorija • Znanje kao svrha • Problem prenosa i širenja znanja • Veština kao posrednik između teorije i prakse • Veština prenosa znanja

45. Primeri • FUNDAMENTALNE NAUKE – teorija (biologija, molekularna biologija, genetika, fizika, astro-fizika) • VEŠTINA (medicina, farmacija, stomatologija, vasionski brodovi) • PRAKSA (hirurgija, lrkovi, plombe, satelitski program, odlazak u kosmos)

46. veštine u društvenim naukama • Menadžment • Stataistika • Marketing • Komunikacije • Dve posledice neravnoteže nauke i veštine: • Zatvaranje u teorijske okvire • Prihvatanje samo veštine i praktičnog rada

47. Posledice neravnoteže između nauke i prakse: • Scijentizam (svemoć nauke) • Instrumentalizam (dominacija instrumenata i tehnike u istraživanju i nauci) • SOCIOLOGIJA TEHNIKE • Odnos nauke i tehnike • Odnos tehnike i društva • Patenti i naučni radovi • Nauka i tehnika (razaranje i uništavanje) • Sociologija tehnike i sociologija nauke

48. Nauka, naučnici, intelektualci, naučna politika i naučni potencijal • Nauka pokreće društveni razvoj: • ubrzava, • usporava, • širi komunikacije • Naučnici: • Kako se postaje naučnik? • Broj naučnika razvijenost društva • Komunikacije i dostupnost naučnog rada

49. Zadatak naučnika: • Čuvati se uticaja i uplitanja ideologije • Da se protivi zloupotrebi nauke (nuklearna istraživanja, hemijski i biološki agensi, genetski inžinjering) • Biti svestan pripadnosti društvu (određenoj zajednici) • Intelektualci • Šta podrazumeva pojam intelektualac? • Intelektualac - naučnik

50. Zadatak sociologa: • Postavljati granice (paradigmatske i diskurzivne) da bi ih dostizali i prelazili • Širiti duh nauke u društvu • Naučna politika • Posreduje između društvenih uslova i naučne delatnosti