Zna čaj reforme inspekcija za unapređenje poslovnog ambijenta Srbije

1. Značaj reforme inspekcija za unapređenje poslovnog ambijenta Srbije SlavicaPenevAndrejaMarušić 27.09.2011.

2. Uloga i svrha inspekcija • Inspekcijesuključni mehanizam za sprovođenje zakona u okviru regulatorne reforme • Svrha inspekcija je da obezbedi postupanje u skladu sa propisima • Inspekcije su značajne za sprovođenje propisa kojimase štite javna dobra kao što su zdravlje, bezbednost, životna sredina, kao i sprovođenje jednog broja ekonomskih funkcija (naplata poreza...)

3. Inspekcije i konkurentnost • U širem kontekstu efikasne inspekcije su značajne za podizanje nivoa konkurentnosti • Mnoge inspekcije stvaraju velika opterećenja za privredu • Povećanje konkurentnosti privatnog sektora može se postići smanjenjem administrativnih barijera sa kojima se privreda suočava

4. Minimalni kriterijumi dobro organizovane inspekcije • Jasna pravila i propisi i jasno utvrđena nadležnost; • Smanjenje regulatornog rizika za privredu; • U inspekciji su uspostavljeni instrumenti za borbu protiv korupcije; • Sistem ne stvara nepotrebne terete i troškove za privredu • Transparentnost – privrednici mogu lako da pristupe svim relevantnim informacijama o inspekciji • Ekonomičnost – limitirani budžet se maksimizira kroz inspekcijske kontrole uz procenu rizika

5. Gradacijainspekcijskihmera

6. Modeli reforme inspekcija

7. Primeri sveobuhvatnih reformi inspekcija

8. Reforme inspekcija u Srbiji do sada • Regulatorna reforma u Srbiji je bila jedan od prioriteta u poslednjoj deceniji • Jedina oblast u regulatornoj reformi koja je zapostavljena su inspekcije • Poslednja sveobuhvatna dijagnostička studija je vršena 2003 – Studija o adminnistrativnim barijerama Svetske banke

9. Reforme inspekcija u Srbiji do sada • Inspekcije u Srbiji su brojne i decentralizovane- 31inspekcijau nadležnosti10 ministarstava • Reforme inspekcija su ad hoc reforme pojedinih inspekcija • Nema krovnog zakona za inspekcije • Nema koordinacionog tela za reforme inspekcija • Nema formalne komunikacije i koordinacije između inspekcija

13. Primer reforme inspekcije vođene EU harmonizacijom- Inspekcija zaštite životne sredine • Reforma inicirana paralelno sa procesom pristupanja Srbije EU (rane 2000-te) • Inspekcija pokriva jednu od oblasti koja je prioritet u EU harmonizaciji • Značajna i intenzivna saradnja sa međunarodnom zajednicom (EU, OEBS, EAR, SIDA, BERCEN, IMPEL) • Intenzivna zakonodavna aktivnost – usvajanje “zelenog paketa” zakona (17) i vezanih podzakonskih akata (207) • Procedure se baziraju na ček listama u skladu sa propisima EU • Kontinuirana obuka i izgradnja kapaciteta uz podršku međunarodne zajednice

14. Povećanje odgovornosti u radu tržišne inspekcije – Reforme inicirane “iznutra” • Softver za unapređenje evidencije rada tržišnih inspektora omogućava nadzor nad radom inspektora • Uspostavljene su interne procedure za pojedinačne inspekcije postupke • Pored državnog ispita tržišni inspektori polažu i poseban stručni ispit • Uspostavljen kol centar za pritužbe na rad inspektora

15. Dostupnost informacija o inspekcijama • Godišnji izveštaji inspekcije za zaštitu životne sredine, urbanističke, građevinske i tržišne inspekcije su sveobuhvatni i dostupni na internetu; • Propisi vezani za ove inspekcije su dostupni na internetu; • Procedure i ček liste se koriste interno i nisu dostupne na internetu; • Dostupnost jasnih i sveobuhvatnih procedura i ček lista bi pomoglo privrednim subjektima da postupaju u skladu sa propisima;

16. Oblasti reforme o kojima postoji saglasnost • Okvirni zakon za inspekcije • Potreba razmene podataka i koordinacije između inspekcija • Uspostavljanje koordinacionog tela za reforme inspekcija • Intenzivnija podrška međunarodne zajednice u izgradnji kapaciteta i procesa EU harmonizacije

17. Oblasti reforme u kojima postoji protivljenje • Nespremnost da se analizira mogućnost spajanja inspekcija i smanjenja njihovog broja (31 inspekcija u nadležnosti 10 ministarstava) • Protivljenje među inspektorima uvođenju novih procedura koje povećavaju odgovornost • Otpor reformama koje ograničavaju ovlašćenja inspektora • Nespremnost za uspostavljanje transparetnosti rada i pružanja svih potrebnih informacija privrednim subjektima

18. Kako privrednici vide inspekcije • Česte promene u propisima: „ni dobre knjigovođe ne mogu da se snađu u šumi propisa“ • Propisi su nejasni i zahtevaju tumačenja. Ta tumačenja su neobavezujuća, neusklađena, a često i suprotstavljena. • Inspekcijska kontrola se vrši uz pozivanje na propise ili interna uputstva koja nisu objavljena • Dolazak inspektora po pravilu nije najavljen • Inspekcije nisu koordinisane i dugo traju a često traže identične podatke i dokumentaciju • Siva ekonomija se praktično ne kontroliše, a kontroliše se samo onaj deo privrede koji posluje u legalnim tokovima i koji ima mogućnost za plaćanje kazni – dakle potencijalno najvitalniji deo privrede • Naglasak u inspekcijskom nadzoru je na kažnjavanju, a ne na prevenciji

19. Zaključci? to je naš zajednički posao danas u diskusiji koja sledi