1 / 31

FAKTORSKA ANALIZA

FAKTORSKA ANALIZA. Grbić Milka Jovanović Dejan. Definicija - metod višedimenzionalne (multivarijacione) analize koja se koristi za opis međusobne zavisnosti velikog broja promenljivih, putem definisanja seta zajedničkih osnovnih dimenzija poznatih kao faktori.

norton
Download Presentation

FAKTORSKA ANALIZA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. FAKTORSKA ANALIZA Grbić Milka Jovanović Dejan

  2. Definicija - metod višedimenzionalne (multivarijacione) analize koja se koristi za opis međusobne zavisnosti velikog broja promenljivih, putem definisanja seta zajedničkih osnovnih dimenzija poznatih kao faktori. • Zadatak- sažimanje većega broja međusobnopovezanih izvornih varijabli u manji broj zajedničkih faktora koji će ih opisivatii objasniti njihovu međusobnu povezanost. • Primena -primjenjuje se za identifikovanje dimenzija koje nisu odmah uočljive, za testiranje definisanih hipotezai za istraživanje novoga područja.

  3. Pretpostavke: polazi se od pretpostavke da među varijablamapostoji linearna korelacija, a svaki izdvojeni faktor nije u korelaciji sa drugim faktorima. • Umesto nad velikim brojem koreliranih izvornih varijablianaliza se sprovodi nad nekoreliranim faktorima i na taj se način otklanja problemkolinearnosti varijabli.

  4. Tabela 1. Orginalna korelaciona matrica

  5. Tabela 2. Korelaciona matrica nakon grupisanja vrijabli u faktore iskustvo kupaca u radnji ponuda proizvoda vrednost

  6. Proces odlučivanja u faktorskoj analizi odvija se kroz 6 faza (plus dodatna faza 7) • I FAZA - Formulisanje problema (problem istraživanja) • Tehnike faktorske analize mogu ostvariti jedan od dava cilja: • identifikovanje strukture varijabli kroz sumarizaciju podataka putem ispitivanja korelacija između varijabli ili respondenata – R i Q faktorska analiza • redukcija podataka – indentifikovanje reprezentativnih varijabli iz velikog seta varijabli ili kreiranje potpuno novog seta varijabli koji je brojčano mnogo manji a koji je u stanju da zameni originalni set varijabli

  7. II FAZA – Dizajniranje faktorske analize • Konstrukcijakorelacionematrice–matrica sa koeficijentimakorelacije između promenljivih. Ona može poslužiti umesto originalnih promenljivih kao ulazna veličina. • 2. Selekcija i merenje varijabli ( kako meriti varijable i koliko varijabli treba uključiti) • 3. Veličina uzorka – opšte pravilo je imati bar pet puta više opservacija nego što ima varijabli koje treba analizirati (prihvatljiva veličina je racio 10:1)

  8. III FAZA – Pretpostavke u faktorskoj analizi Multikolienearnost – medjupovezanost setova varijabli Mera adekvatnosti uzorkovanja – kvantifikuje stepen interkorelacija među varijablama i podesnost faktorske analize (kreće se od 0-1) Homogenost uzorka

  9. IV FAZA – Izvođenje (ekstrakcija) faktora i procena opšteg uklapanja • Metode ekstakcije: • a) faktorska analiza u užem smislu – indentifikuje osnovne faktore koji odražavaju zajedničke karakteristike varijabli • b) komponenetna analiza - sumira većinu originalnih informacija u minimalan broj faktora za svrhe predvidjanja • Izbor modela (metoda ekstrakcije) zavisi od: • - ciljeva faktorske analize i • - obima prethodnog znanja o varijansi

  10. 2. Broj faktora koji su odabrani da predstavljaju osnovnu strukturu podataka Kriterijumi: • Kriterijum latentnog korena – bilo koji individualni faktor treba da objasni varijansu bar jedne varijable, ako ga treba zadržati za interpretaciju (ako je latentni koren veći od 1 faktor se smatra značajnim) • A priori kiterijum – istraživač unapred (pre preduzimanja faktorske analize) zna koliko faktora treba ekstrahovati

  11. Kriterijum procenta varijanse – baziran na ostvarenju navedenog kumulativnog procenta ukupne varijase ekstrahovane uzastopnim faktorima • Kriterijum scree testa – određujemo optimalan broj faktora koje treba izdvojiti pre nego što specifična varijansa počne da dominira nad zajedničkom • Heterogenost respondenata – ako je uzorak heterogen u pogledu bar jednog podskupa varijabli, onda će prvi faktori predstavljati one varijable koje su homogenije preko čitavoguzorka

  12. V FAZA – Interpretiranje faktora Tri koraka su uključena u interpretaciji faktora i selekciji finalnog faktorskog rešenja: • Izračunavanje inicijalne nerotirane faktorske matrice koja pomaže u dobijanju preliminarnog broja faktora za ekstrakciju. • Rotacija faktora ostvaruje jednostavnija i teoretski značajnija faktorska rešenja. • Respecifikacija faktorskog modela se ostvaruje vraćanjem na fazu ekstrakcije, ekstrakcijom faktora i njihovom ponovnom interpretacijom.

  13. Rotacija faktora • Efekat rotiranja faktorske matrice je da se redistribuira varijansa sa ranijih faktora na kasnije faktore, s ciljem da se ostvari jednostavnija teoretski značajnija faktorska matrica Rotacija može biti: • ortogonalna rotacija – u geometrijskom smislu predstavlja rotaciju koordinatnih osa za izvestan ugao, pri čemu njihov međusobni odnos ostaje nepromenjen, što znači da su ose i dalje međusobom ortogonalne tj. pod uglom od 90ํํ stepeni • kosa rotacija – fleksibilniji i realističniji metod jer faktorske ose ne moraju biti ortogonalne i ne pretpostavlja se da su teorijski važne osnovne dimenzije, nekorelirane jedna sa drugom

  14. Metode ortogonalne rotacije Cilj svih metoda je da se simplifikuju kolone i redovi faktorske matrice da bi se olakšala interpretacija. Postoje tri glavna ortogonalna pristupa: • QUARTIMAX – cilj je da se simplifikuju redovi faktorske matrice tj. ovaj metod se fokusira na rotiranje inicijalnog faktora, tako da je opterećenje varijable visoko na jednom faktoru, i što je moguće niže na svim ostalim faktorima • VARIMAX – varijansu opterećenja računamo za svaku kolonu posebno, pa se dobija veći broj zajedničkih faktora • EQUIMAX – kompromis između predhodna dva pristupa, nije široko prihvaćen i ne koristi se često

  15. Kriterijumi za značajnost faktorskh opterećenja • Faktorska opterećenja su korelacija svake varijable i faktora koje indiciraju stepen korespondentnosti između varijabli i faktora, gde veća opterećenja čine varijablu reprezentom faktora. • obezbeđenje praktične značajnosti – što je veća apsolutna veličina faktorskog opterećenja, to je važnije to opterećenje u interpretaciji faktorske matrice • procenjivanje statističke značajnosti – test statističke značajnosti koeficijenta korelacije se direktno primenjuje na elemente matrice faktorskog opterećenja

  16. Sumiranjem kriterijuma za značajnost faktorskih opterećenja, zaključujemo: Što je uzorak veći manje je opterećenje koje će se smatrati značajnim; Što je veći broj varijabli koje se analiziraju, manje je opterećenje koje će se smatrati značajnim; Što je veći broj faktora, veća je veličina opterećenja na kasnijim faktorima, koja će se smatrati značajnim za interpretaciju. Interpretiranje faktorske matrice – procedura • Ispitati faktorsku matricu opterećenja • Identifikovati najviše opterećenje za svaku varijablu • Poceniti komunalitete varijabli • Označiti faktore

  17. VI FAZA – Validacija faktorske analize • Uključuje procenu stepena uopštljivosti rezultata za populaciju i potencijalni uticaj individualnih slučajeva na opšte rezultate • Faktorska stabilnost kao aspekt uopštljivosti je zavisna od veličine uzorka i broja slučajeva po varijabli • Detekcija uticajnih opservacija

  18. VII FAZA – Dodatne upotrebe rezultata faktorske analize • Ako je cilj indentifikovati podesne varijable za narednu primenu na druge ststističke tehnike, onda će se koristiti neki oblik redukcije podataka. Opcije uključuju: • Selekciju surogat varijabli za narednu analizu – istraživač ima opciju ispitivanja faktorske matrice i selekciju varijable sa najvišim faktorskim opterećenjem na svakom faktoru, koja deluje kao surogat varijabla koja je predstavnik tog faktora • Kreiranje sumiranih skala – formiraju se kombinovanjem nekoliko individualnih varijabli u jednu kompozitnu meru • Izračunavanje faktorskih skorova – kompozitne mere svakog faktora izračunate za svaki subjekt. Faktorski skor se izračunava na osnovu faktorskih opterećenja svih varijabli na faktoru

  19. Sumirana skala pruža dve specifične koristi: • omogućava da se u izvesnoj meri savlada greška merenja (redukuje grešku merenja putem korišćenja višestrukih indikatora (varijabli)) • njena sposobnost da predstavlja više aspekata koncepta u jednoj meri • Četiri pitanja koja su osnovna za konstruisanje bilo koje sumirane skale su: • Konceptualana definicija • Dimenzionalnost • Pouzdanost • Valjanost

  20. Odabir među tri opcije redukcije podataka vrši se poredjenjem njihovih prednosti i mana: Prednosti surogat varijable – jednaostavna za upravljanje i interpretiranje, a nedostatak je da je sklona grešci merenja Prednost faktorskih skorava – predstavljaju kompozit svih varijabli koje vrše opterećenje na faktoru, a nedostatak je da varijable imaju izvestan stepen uticaja u izračunavanju faktorskih skorova, i otežavaju interpretaciju. Prednost sumirane skale – kompozitna mera koja redukuje grešku merenja, a nedostatk je da uključuje samo varijable koje vrše visoko opterećenje na faktoru, a isključuje one koji imaju mali uticaj. Zaključak je da ako se podaci koriste samo u orginalnom uzorku ili ako se ortogonalnost mora održati, faktorski skorovi su pogodni, a ako se želi uopštljivost onda su podesnije sumirane skale i surogat varijable.

  21. Zaključak – faktorska analiza • korisna i moćna multivarijaciona statistička tehnika koja služi za efektivno ekstrahovanje informacija iz velikih baza podataka • ukazuje na interesantne odnose koji ne bi možda bili očigledni iz ispitivanja samo sirovih podataka ili čak korelacione matrice • ima sposobnost da identifikuje setove srodnih varijabli i time nudi istraživaču moćan alat u ostvarenju boljeg razumevanja strukture podataka

  22. Tri ograničenja faktorske analize su: • postoji kontraverza oko toga koja tehnika je najbolja, • subjektivni aspekti faktorske analize i • problem pouzdanosti je realan zbog toga što analiza započinje sa setom nesavršenih podataka.

  23. Primer. Utvrđivanje osnovnih karakteristika proizvoda ‚‚kafa‚‚ primenom faktorske analize • podaci prikupljeni metodom ispitivanja na uzorku studenta prve godine Ekonomskog fakulteta • Instrument istraživanja-upitnik (50 ispitanika-nekoliko reči vezanih za proizvod kafa) • 281 ispitanik u obradu ušlo 248 upitnika, 33 upitnika nisu dobro popunjena • na skali od 1 do 7 ispitanici su davali odgovore, pri čemu je jedan označavalo “uopšte se ne slažem sa navedenom izjavom”, a 7 “izrazito se slažem sa navedenom izjavom”

  24. 15 VARIJABLI OPUST – kafa je dobra za opuštanje, UKUS – važno je da kafa ima dobar ukus, NESPA – kada popijem kafu, ne spava mi se, DOBOS – dobro se osećam dok pijem kafu, NEZIV – ne mogu živeti bez kafe, MIRIS – važno je da kafa ima dobar miris, ODMOR – kafa je važna za odmor, KONCEN – kafu pijem kad želim biti koncentrisan/a na učenje, BUDJEN – kafa je važna za razbuđivanje, PAUZA – kafa znači pauzu, UZITAK – kafa mi pruža užitak, POCDAN – kafa je važna za početak dana, MIRPRIM – miris kafe je primamljiv, OSVEZ – kafa je osveženje, BITELT – kafa mi je bitan element u životu.

  25. - osnov za sprovođenje faktorske analize je korelaciona matrica koja sadrži jednostavne linearne korelacije svakog para varijabli. • preduslov za FA je povezanost između izvornih varijabli

  26. Cattellijev dijagram (scree plot)

  27. matrica faktorske strukture – sadrži faktorska opterećenja koja predočavaju koeficijente korelacije između izdvojenih faktora i varijabli

  28. sprovodi se rotacija faktora, ortogonalna, Varimax rotacija

  29. FAKTOR 1 - „OPUŠTANJE“ OPUST – kafa je dobra za opuštanje, UKUS – važno je da kafa ima dobar ukus, DOBOS – dobro se osećam dok pijem kafu, ODMOR – kafa je važna za odmor PAUZA – kafa znači pauzu MIRPRIM – miris kafe je primamljiv FAKTOR 2 - „KONCENTRACIJA“ NESPA – kada popijem kafu, ne spava mi se, KONCEN – kafu pijem kad želim biti koncentrisan/a na učenje BUDJEN – kafa je važna za razbuđivanje POCDAN – kafa je važna za početak dana, FAKTOR 3 -„ZAVISNOST“ NEZIV – ne mogu živeti bez kafe, UZITAK – kafa mi pruža užitak, BITELT – kafa mi je bitan element u životu FAKTOR 4 -„OSVEŽENJE“ MIRIS – važno je da kafa ima dobar miris OSVEZ – kafa je osveženje

More Related