Međunarodno poslovanje preduzeća u globalnom okruženju

1. Međunarodno poslovanje preduzeća u globalnom okruženju Prof. Dr Momčilo Đorđević Redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu

2. Međunarodno poslovanje preduzeća u globalnom okruženju Deo I Savremeni uslovi poslovanja pred. Deo II Nacionalna poslovna okruženja Deo III Međunarodno poslovno okruženje Deo IV Međunarodno poslovno upravljanje

3. Deo I Savremeni uslovi poslovanja preduzeća 1. Globalna orijentacija poslovanja 2. Globalno poslovno okruženje 3. Internacionalizacija i globalizacija poslovanja 4. Podsticaji globalizacije 5. Multinacionalne i globalne kompanije 6. Društvena odgovornost kompanija

4. Deo II Nacionalna poslovna okruženja 1. Uticaj kulture na poslovanje 2. Uticaj polítike i prava na poslovanje 3. Ekonomski sistemi i razvoj

5. Deo III Međunarodno poslovno okruženje 1. Međunarodna trgovina 2. Strane direktne investicije 3. Regionalne ekonomske integracije 4. Međunarodna finansijska tržišta 5. Međunarodni monetarni sistem

6. Deo IV Međunarodno poslovno upravljanje 1. Planiranje i organizacija međ. aktivnosti 2. Analiza međunarodnih mogućnosti 3. Međunarodna konkurencija 4. Izbor načina nastupa 5. Marketing i instrumenti marketinga u međ. posl 6. Međunarodne dimenzije proizvodnje 7. Međunanarodni aspekt ljudskih resursa

7. 1. Globalna orijentacija poslovanja Međunarodno poslovanje obuvata sve poslovne transakcije koje se odvijaju preko granica dve ili više nacija. Za menadžere međunarodnih kompanija izuzetno je značajno da razvijaju i održavaju globalno stanovište u svom poslovanju. Zato je važno početi sa globalnim poslovnim okruženjem i njegovim glavnim komponentama.

8. Globalna orijentacija poslovanja Da bi se izbegle potencijalne opasnosti, kompanije i njihovi menadžeri treba da imaju širu perspektivu od one koja znači “samo” poslovanje unutar sopstvenih granica.

9. Globalna orijentacija poslovanja Globalno stanovište u poslovanju znači da menadžeri na globalnojsceni moraju imati: izgrađen mentalni stav koji karakteriše tolerancija i određen nivo znanja o funkcionisanju međunarodnog poslovanja.

10. Globalno poslovno okruženje Nacionalne ekonomije postaju sve više povezane. Menadžeri bilo gde se u svetu nalazili, u obavljanju svojih poslovnih aktivnosti moraju imati u vidu globalnu perspektivu njihovih poslova.

11. Globalno poslovno okruženje Da bi bili uspešni u svom poslu međunarodni menadžeri treba da razumeju kako funkcioniše globalno poslovno okruženje. Mada svet postaje ubrzano integrisan, nacionalna poslovna okruženja ostaju važna. Svaka nacija poseduje distinktivnu kulturu, politički sistem, pravo i ekonomiju, koji određuju poslovne aktivnosti unutar granica.

12. Globalno poslovno okruženje Nema nacije koja je imuna na događaje u medj. poslovnom okruženju. Oba okruženja, nacionalno i međunarodno, definišu kontekst međunarodnog poslovnog upravljanja. Kompanije koje posluju izvan granica, moraju uvažavati pravila njihovog lokalnog tržišta kao i pravila zemalja sa kojima posluju.

13. Globalno poslovno okruženje I Nacionalna poslovna okruženja II Međunarodno poslovno okruženje III Međunarodno poslovno upravljanje

14. Globalno poslovno okruženje

15. Nacionalna poslovna okruženja Kada kompanija počinje da analizira nacionalni potencijal jedne zemlje, ona prvo istražuje širu poslovnu klimu: • pitanja povezana sa nacionalnom kulturom, • razumevanje političkog sistema, • razumevanje pravnog sistema, • razumevanje ekonomskog sistema i ekonomskog razvoja

16. Nacionalna poslovna okruženja Istražuju se nacionalna poslovna okruženja, s ciljem da se pokaže kako se stavovi, vrednosti, verovanja i institucije razlikuju od jedne do druge kulture. Kompanije, s obzirom na političke, pravne i ekonomske sisteme definišu svoju poslovnu praksu i strategije.

17. Nacionalna poslovna okruženja Ekonomski sistemi se razlikuju od zemlje do zemlje i uključuju ekonomske mogućnosti, kao što su porezi i kamatne stope, produktivnost, kvalitet telekomunikacione mreže, puteva, železnice iaerodroma.

18. Nacionalna poslovna okruženja Ekonomske mogućnosti kao i statistički podaci o nivou prihoda i troškovima radne snage, omogućavaju ocenu atraktivnosti posebnih lokacija za poslovanje.

19. Međunarodno poslovno okruženje Menadžeri međ. kompanija moraju uključiti uticaj eksternih faktora na nacionalno okruženje u kojem njihova kompanija posluje. Dve su glavne komponente tog okruženja: • Međunarodna trgovina i investicije, • Međunarodni finansijski sistem

20. Međunarodno poslovno okruženje Međunarodna trgovina Strane direktne investicije Regionalne ekonomske integracije Međunarodni monetarni sistem Međunarodna finansijska tržišta

21. Međunarodna trgovina i investicije Ljudi širom sveta sve više kupuju robe i usluge od inostranih kompanija -to omogućava ljudima jedne nacije da dođu do roba i usluga koje se ne proizvode u zemlji, ili se proizvode efikasnije u drugim zemljama. Trgovina i investicije oslobađaju preduzetnički duh nacije i vode ekonomskom razvoju.

22. Međunarodna trgovina i investicije Uprkos teoretskih koristi od trgovine i investicija, nacije ne mogu jednostavno širom otvoriti vrata i izložiti domaće poslovanje spoljnimuticajima. Vlade se uključuju u međ. poslovanje da bi ostvarile socijalne, ekonomske i vojne ciljeve kroz međ. trgovinu roba, radne snage, informacija i kapitala.

23. Međunarodna trgovina i investicije Stvaranje regionalnih trgovinskih sporazuma ima za cilj, između ostalog, smanjenje trgovinskih barijera i ograničenja.

24. Međunarodni finansijski sistem Osnove međ. monetarnog sistema čine: • međunarodni monetarni fond (MMF), • međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD), Veliki broj zemalja učestvuje u ovim organizacijama i po cenu ograničavanja sopstvene monetarne suverenosti.

25. Međunarodni finansijski sistem Vremenom su se sve više uviđale prednosti libreralnijegsistema trgovine. Poseban značaj za razvoj međ.ekonomskih odnosa ima konferencija UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD).

26. Međunarodni finansijski sistem U novije vreme, značajnu ulogu u razvoju svetskog sistema trgovine ima i sve intenzivnije uvođenje netarifnih ograničenja, pravila I standarda u poslovnu praksu.

27. Međunarodni finansijski sistem Funkcionisanje finansijskih tržišta je suštinski elemenat međunarodnog poslovnog okruženja. Međunarodno tržište kapitala pomaže kompanijama da uvećaju kapital i investiraju na finansijskim tržištima.

28. Međunarodno poslovno upravljanje Razumevanje nacionalnog i međ.poslovnog okruženja obezbeđuje okvir za izgradnju koncepta međ. poslovnog upravljanja. Svi aspekti upravljanja, uključujući i različite funkcije, su pod uticajem brojnih faktora okruženja (nacionalnog i međunarodnog), koje stvara različite izazove i opasnosti.

29. Međunarodno poslovno upravljanje Poslovni poduhvati sa međ. dimenzijom, su rizičniji, pre svega zbog nedovoljnog poznavanja i načina uticaja faktora inostranog okruženja. U tom smislu neophodna su sistematska istraživanja međunarodnih tržišta.

30. Uticaj globalizacije na upravljanje Pre drugih faktora, tehnološki napredak u komunikacijama i transportu učinio je svaku lokaciju na zemljinojkugli kao potencijalno tržište, ili kao mesto zaobavljanje poslovnih aktivnosti.

31. Uticaj globalizacije na upravljanje Neke kompanije koriste prednosti efekata globalizacije i stvaraju jedinstven proizvod za ceo svet. Druge kompanije, shvataju da su razlike u nacionalnim okruženjima suviše velike da se mogu ignorisati – pa samo modifikuju promocione kampanje, ili njihove marketing strategije prilagođavaju na druge načine.

32. Upravljanje ljudskim resursima Upravljanje ljudskim resursima na međ. osnovi, značajno se razlikuje od onog koje važi za domaće okruženje. Svaki aspekt vođenja politike ljudskih resursa mora biti proveren da li odgovara lokalnim uslovima.

33. Međunarodno poslovno upravljanje Planiranje i organizacija međ. poslovanja Analiza međunarodnih mogućnosti Međunarodna konkurencija Izbor načina ulaska na međunarodna tržišta Marketing i instrumenti marketinga Međunarodne dimenzije proizvodnje Međunarodno upravljanje kadrovskim resursima

34. 3. Internacionalizacija i gobalizacija poslovanja Internacionalizacija se odnosi na saradnju između država i preduzeća. Uslov opstanka i funkcionisanja nacionalne privrede i preduzeća jeste njihovo uključivanje u tokove međ. trgovine, odnosnoprihvatanje procesa internacionalizacijepreduzeća.

35. Internacionalizacija i gobalizacija poslovanja Izbor odgovarajuće strategije internacionalizacije jeključno pitanje pred kojim stoji najveći broj preduzeća, koja internacionalizaciju shvataju kao neminovnost u poslovanju u savremenim uslovima.

36. Internacionalizacija i gobalizacija poslovanja Ubrzani, dinamični razvoj tehnologije je jedan od glavnih faktora internacionalizacije preduzeća i rastuće integracije međunarodnih tržita. Postojeća nacionalna tržišta postaju tesna za poslovanje, kako većih diversifikovanih preduzeća, ali i onih manjih i srednjih, kojima savremena tehnologija omogućava proizvodnju velikog broja jedinica proizvoda.

37. Internacionalizacija i gobalizacija poslovanja Globalizacija je trend ka većoj međuzavisnosti između nacionalnih institucija i ekonomija. To je trend koji se karakteriše kao Denacionalizacija, u kojoj nacionalne granice postaju manje relevantne.

38. Internacionalizacija i gobalizacija poslovanja Porast međuzavisnosti između država (globalizacija) znači povećanje slobodnijeg kretanja roba, usluga, novca, i ljudi preko nacionalnih granca. To nije isto što i internacionalizacija (koja se odnosi na saradnju između država).

39. Internacionalizacija i gobalizacija poslovanja Proces internacionalizacije znači proširenje ekonomskih aktivnosti (u smislu kvantitativnog rasta) izvan nacionalnih granica. Proces globalizacije obuhvata kako proširenje ekonomskih aktivnosti, tako i kvalitativno različite funkcionalne integracije.

40. Internacionalizacija i gobalizacija poslovanja Globalizacija znači dublju integraciju, pri čemu se odnosi između preduzeća i nacija kvalitativno menjaju, od odnosa razmene ka dugoročnijim, multidimenzionim vezama. Suštinu ovih dubljih veza čine strane direktne investicije.

41. Internacionalizacija i gobalizacija poslovanja Savremene uslove poslovanja karakteriše globalizacija – koja ne znači samo da kompanija traži da proizvede standardni proizvod, a onda da ga prodaje širom sveta. To je naivno, pojednostavljeno tumačenje globalizacije. Globalna kompanija istražuje kako doći do posebnih prizvoda, koji odgovaraju zahtevime specifičnih geografskih tržišta.

42. Globalizacija tržišta Globalizacija tržišta se odnosi na konvergenciju (približavanje) preferencija kupaca na tržištima širom sveta. Ovaj trend se događa u mnogim kategorijama proizvoda, ukjučujući kako potrošna, tako i industrijska dobra i usluge.

43. Globalizacija tržišta Nike, Sony, Intel, Filips samo su neke od brojnih kompanija koje prodaju globalne proizvode – proizvode sa kojima se nastupa u svim zemljama bez suštinskih promena.

44. Globalizacija tržišta Globalni proizvodi i globalna konkurencija su karakteristike mnogih industrija i tržišta, uključujući industriju poluprovodnika (Intel, Filips), aviona (Airbus, Boeing), opreme u građevinarstvu (Komatsu, Mitsubishi), potrošačka dobra (Procter&Gamble, Unilever), fast food (KFC, McDonald's) itd.

45. Globalizacija tržišta Prednosti globalizacije tržišta: • smanjenje troškova kroz standardizaciju različitih aspekata marketing aktivnosti, • proširenje mogućnosti u inostranstvu, kada je domaće tržište u saturaciji, • prodajući sezonske globalne proizvode, kompanije eliminišu varijacije u ukupnim prodajama zbog sezonskih oscilacija tražnje

46. Globalizacija tržišta Mada globalni proizvodi nude prednosti, kompanije moraju stalno da prate njihova tržišta, da se ne previde potrebe kupaca. Koristi od servisiranja potreba prilagođavanjem proizvoda, mogu prevagnuti koristi od strategije standardizacije.

47. Globalizacija proizvodnje Danas su mnoge proizvodne aktivnosti globalne. Globalizacija proizvodnje se odnosi na širenje proizvodnih aktivnosti na lokacijama širom sveta gde su troškovi niži, ili gde je viši kvalitet u proizvodnji određenog proizvoda.

48. Globalizacija proizvodnje Kao i globalizacija tržišta i globalizacija proiz. takođe pruža kompanijama više prednosti: • niži proizvodni troškovi, zahvaljujući nižim troškovima rada, • prednost tehničkog know-how, • omogućava kompanijama pristup resursima, koji su nedostupni, ili mnogo skuplji u zemlji

49. 4. Podsticaji globalizacije Glavni podsticaji globalizacije tržišta i proizvodnje: • snižavanje barijera u trgovini i investicijama, • tehnološke inovacije

50. Snižavanje barijera u trgovini i investicijama Opšti sporazum o carinama i trgovini (General Agreement on Tariffs and Trade, GATT), potpisan 1947. godine od strane 23 države, promovisao je slobodnu trgovinu snižavanjem carinskih i necarinskih barijera.