Medicinske sestre i babice SNAGA ZA PROMENE

1. Medicinske sestre i babice SNAGA ZA PROMENE

2. Međunarodni savet medicinskih sestara (ICN) broji 130 predstavnika nacionalnih asocijacija sa 16 miliona medicinskih sestara širom sveta. Osnovan je 1899. godine. Ciljevi asocijacije su: • obezbeđivanje kvalitetne zdr. nege za sve • promocija zdravstvene politike na globalnom nivou • unapređenje znanja iz oblasti sprovođenja zdravstvene nege • promocija profesije i kvalitetnih profesionalaca. Zdravstvena nega predstavlja autonomnu delatnost medicinskih sestara na promociji zdravlja, prevenciji bolesti, zbrinjavanju bolesnih kako pojedinaca svih uzrasta, tako i porodice i društvene zajednice kada njima nedostaje znanja, veština, sposobnosti. Zdravstvena nega se takođe bavi radom na predstavljanju bezbednog radnog okruženja, istraživačkog rad u sestrinstvu, oblikovanju zdravstvene politike i menadžmenta zdravstvenog sistema, a naročito na ličnoj edukaciji medicinskih sestara.

3. Svake godine ICN u znak proslave Medjunarodnog dana medicinskih sestara izdaje novu publikaciju sa novom temom. Ove godine i tema i brojna istraživanja sprovedena prethodnih godina oslikavaju snagu medicinskih sestara i babica od kojih zavisi funkcionisanje svakog zdravstvenog sistema. Istraživanja koja su sprovedena na svim kontinetima imala su za cilj da predstave najveće probleme u sestrinstvu. ICN ih je klasifikovao na: • Neophodnost adekvatnog planiranja radne snage • Opterećenost medicinskih sestara poslovnim zahtevima • Važnost obavljanja poslova u adekvatnom radnom okruženju • Važnost nastavka obrazovanja i pozitivnih obrazovnih ishoda

4. Na osnovu ustanovljenih problema date su preporuke za njihovu eliminaciju putem nekoliko anexa: Anex 1: primeri primene alata, web sajtova, linkova Anex 2: primeri primene poboljšanja uslova rada Anex 3: primeri primene dobrog planiranja ljudskih resursa Anex 4: primeri primene odnosa cost-benefit u sestrinstvu Anex 5: primeri primene pozitivne prakse

5. SAGLEDAVANJE ŠIRE SLIKE Medicinske sestre i babice radeći kao deo multidisciplinarnih timova igraju kritičnu ulogu u obezbeđivanju kvaliteta pružene nege i očekivanih ishoda kod pacijenta. Potrebno je da medicinske sestre i svetski lideri usmere pažnju na globalnom nivou ka postizanju boljeg zdravlja za sve imajući u vidu sestrinsku radnu snagu. Ozbiljne mere štednje dovele se sestre u tešku situaciju. Najveća, a u srazmeri sa ukupnim učešćem u troškovima, najskuplja radna snaga, sestre su danas primorane na multitasking obaveza, ukidanje određenih pozicija i smanjenje plata. Sestre su dovedene u situaciju da moraju da opravdavaju i finansijsku i profesionalnu svrsishodnost.

6. Shodno sa tim, sestrinsko obrazovanje se takođe bori sa ovim izazovima. Kapaciteti edukativnih programa kojima bi se pripremile buduće generacije kompetentnih medicinskih sestara su ugroženi. Na osnovu istraživanja o globalnim sestrinskim migracijama iz 2007.godine dokazano je da “upliv sestara migranata u disfunkcionalni zdravstveni sistem koji nije u stanju da obezbedi ostanak rezidenata neće obezbediti niti razrešiti manjak sestrinskog kadra”. Kingma,Detailedstudy of global nurse migration;(2007): 1281

7. Utvrđivanje činjenica i sagledavanje stanja • Planiranje radne snage Preporuka je obezbeđivanje pravih ljudi, sa pravim veštinama na pravim mestima u pravo vreme. Planiranje radne snage obuhvata i procenu radnog veka medicinskih sestara. Medicinske sestre postaju sve starije. Postoji ozbiljna potreba da se uradi sistematski plan koji bi obuhvatio procenu brojnosti medicinskih sestara koje imaju nedostatak znanja, veština i sposobnosti a povezani su sa skorim penzionisanjem. Već sad je neophodno identifikovati buduće vođe i menadžere u sestrinstvu

8. Alati za izračunavanje opterećenosti medicinskih sestara poslom radna grupa sa Novog Zelanda identifikovala je grupu faktora koje utiču na sestrinski posao. • Zahtevi od strane pacijenta: okolnosti i kompleksnost zdravstvenog stanja • Kopleksnost okoline:psihički uticaj okoline, resursi za zbrinjavanje, fondovi, redefinisanje i redizajnirane društvene zajednice • Zdravstvena kompleksnost:medicinska dijagnoza, donošenje odluka i pravog tretmana • Specifični sestrinski ishodi: ishodi pacijenta su direktno povezani sa sestrinskim aktivnostima • Intenzitet sestrinskog rada: količina pružene nege potrebna za svakog pacijenta • Mešavina sestrinskih veština: broj medicinskih sestara koji je potreban i dostupan • Radno okruženje: kadrovski normativi, podrška ustanove, dokumentovanje radnih procesa, uslovi rada, regrutovanje nove radne snage i zadržavanje postojećeg osoblja Adapted from Walker & Hendry (2009): 12

9. Da bi obezbedili dovoljno radne snage najveći akcenat se stavlja na rastrećenje zaposlenih uvođenjem novina naročito u pogledu postojanja dobrih informacionih sistema radi adekvatnog prikupljanja svih relevantnih podataka(Cipriano & Hamer 2013). U tu svrhu pokrenuta je TIGAR inicijativa. Akronim TIGAR podržava i inicira reformu informacionih tehnologija u zdravstvenom obrazovanju. Ova inicijativa je pokrenuta 2004.godine sa ciljem okupljanja zainteresovanih u procesu negovanja za razvojem zajedničke vizije, strategije i razvoj specifičnih mera za unapređenje prakse zdravstvene nege, obrazovanja, i uključivanja pacijenata u informacione tehnologije povezane sa zdravljem. TIGAR je izdao poslednje saopštenje u vezi onoga što medicinske sestre moraju da znaju a u vezi je sa informacionim tehnologijama:

10. Fokus se stavlja na kvalitet Rad na tehnologijama odvija se kroz transformaciju lidera Ima trostruki cilj: • Poboljšanje pacijentovog iskustva kroz proces negovanja • Poboljšanje zdravlja populacije • Redukovanje koštanja pružanja usluga zdravstvene nege Neophodni su: • Inovantivni sestrinski lideri • Profesionalna saradnja • Angažovanje društvene zajednice • Komunikacione veštine • Strateška vizija • Široka baza znanja • Specijalizacije iz informacionih tehnologija • Naučno-istraživački rad i školarine • Razvoj radne snage

11. Najbolja praksa u planiranju sestrinske službe • Praksa zapošljavanja na određeno vreme neprimereno edukovanog osoblja direktno je povezana sa smanjenjem kvaliteta obavljanja poslova • Putem razvoja veština i sposobnosti neophodno je prihvatiti i nove tehnologije i podržati nov način rada i uvođenje novina u radne procese

12. Važnost adekvatnog radnog okuženja • Popunjavanje broja medicinskih sestara u sredine gde postoji loša organizacija radnih aktivnosti neće dovesti do povećana učinka zaposlenih dok prema istraživanjima pravljenje plana zaposlenih i popunjavanje radnih mesta u onim organizacionim jedinicama gde je taj plan adekvatno sproveden statistički pokazuje značajan benefit (Aiken et al 2011b). • Povezanost zadovoljstava poslom i radnog okruženjadovelo je do momenta odlaska zdravstvenih profesionalaca u slučajevima kad su se osetili nesigurno na svojim radnim mestima, a naročito ako njihov rad nije bio adekvatno evaluiran i valorizovan.(Beleta 2008).

13. Razvoj timova sa visokim perfomansama Po principu timskog pružanja zdravstvene nege • Deleći iste ciljeve • U kojima su jasno definisane uloge • U kojima postoji uzajamno poverenje • Gde je efikasna komunikacija • Gde postoje merljivi ishodi procesa pruženih usluga

14. Poboljšanje učenja i ishoda učenja Ključni značaj: • Postojanje lidera na svim nivoima • Postojanje sistema široke kolaboracije • Rad sa ograničenim resursima • Obaveza edukacije i učenja • Lična odgovornost

15. Na današnji dan pokušajte da se zapitate sledeće: • Kako ja mogu da pomognem? • Kako moj tim može da pomogne? • Kako moja asocijacija može da pomogne? • Kako Vlada može da pomogne? U čemu? Ostvarivanju prava medicinskih sestara Šta bi bio svet bez medicinskih sestara?

16. Na svetu živi 7 milijardi ljudi a ima samo 17 miliona medicinskih sestara Manje sestra znači • smanjenje životnog veka, • povećanje mogućnosti za nastanak ozbiljnih infekcija, • povećan rizik tokom hospitalizacije ili hirurškog tretmana

17. Medicinske sestre mogu da Vam pomognu da živite duže, zdravije i srećnije.