FUNKCIJE INFORMACIONO KOMUNIKACIONOG SISTEMA

1. FUNKCIJE INFORMACIONO KOMUNIKACIONOG SISTEMA

2. Šta je Informaciono komunikacioni sistem? AUDITORIJUM MEDIJI Agensi MEDIJI ...........AUDITORIJUM

3. POTREBA STVARA ORGAN • Funkcije svakog društvenog sistema i njegovih podsistema proizlaze iz potreba koje zadovoljavaju. Potrebe i način njihovog zadovoljavanja se strukturno i sadržinski razlikuju od jednog do drugog društva.

4. FUNKCIJE IKS I DRUŠTVENISISTEM Struktura i sadržaj potreba koje treba zadovoljiti determinišu i funkcije informaciono-komunikacionog sistema. Funkcije IKS se na jedan način oblikuju u liberalnom, potrošački orijentisanom društvu, dok su sasvim drugačije u nekom drugom, ekonomski nerazvijenom ili na religiskim vrednostima ustrojenom društvu.

5. KARDINALNE I IZVEDENE FUNKCIJE • Informaciono-komunikacioni sistem zadovoljava potrebe na dva nivoa. • Prvi je nivo globalnog društva, i tada je reč o kardinalnim ili osnovnim funkcijama informaciono-komunikacionog sistema, jer on zadovoljava potrebe društva kao celine. • U drugom slučaju, reč je o izvedenim funkcijama koje sistem ima u odnosu na pojedine društvene grupe i pojedince koji, uzeti zajedno, čine njegovu primajuću strukturu

6. KARDINALNE FUNKCIJE IKS • Funkcije koje informaciono-komunikacioni sistem ima u globalnom društvu među prvima je sistematizovao Harold Lasvel. On je definisao tri takve funkcije: • 1.nadzor nad okolinom; 2.povezivanje delova društva i usmeravanje njihove reakcija na okruženje; 3.prenošenje kulturne baštine sa generacije na generaciju.

7. 1. Nadzor nad okolinom • Novinari istražuju okolinu, prezentuju i tumače činjenice do kojih dođu i to, posredstvom medija, saopštavaju društvu. • Bez posredovanih informacija, pripadnik savremenog društva bio bi izgubljen u »društvenoj nepreglednosti« (J. Habremas).

8. KULA STRAŽARA • Mediji, obavljaju funkciju straže koja upozorava društvo na dolazeće opasnosti koje ga mogu ugroziti. • Lasvel ovu funkciju poredi sa kulama-stražarama postavljenim na granici da upozore na dolazak neprijatelja ili neke druge pogibelji. • Mediji motre na znakove opasnosti ( prirodne nesreće, porast kriminala, ekonomske nevolje, pretnje miru) i svojim izveštavanjem upozoravaju društvo na njih.

9. MODERNA KULA STRAŽARA

10. OKO MORDORA

11. Uloga domaćina • Funkcija nadzora se ne svodi samo na upozoravanje na opasnosti koje prete društvu, jer ona podrazumeva i obavljanje uloge domaćina. • Ova uloga se sastoji u svakodnevnoj brizi za valjano obavljanje svih poslova od interesa za društvo. Tu spada objavljivanje prognoze vremena, zdravstvenih i kulinarskih saveta, najava radio i televizijskih programa, izveštaja sa berzi, najava rasprodaja i slično.

12. 2. Povezivanje delova društva i usmeravanje njihove reakcije na okruženje • Mediji imaju izadatak da objašnjavaju i tumače informacije, kako bi pripadnici društva shvatili značenje onoga što je u njima sadržano. • Dok izveštavanje predočava samo podatke i činjenice, tumačenje informacije pretpostavlja znanje, odnosno njeno povezivanje sa kontekstom koji je istorijski odre]en, kao i sa celinom društva.

13. Corax i uloga komentatora

14. ULOGA MEDIJSKIH PROFESIONALACA Pisci novinskih uvodnika i kolumni, kao i radio i TV komentatori, rade upravo posao objašnjavanja i tumačenja dnevnih informacija. To ponekad čine i sami izveštači kada se trude da objasne pozadinu događaja o kojima informišu.

15. Agenda setting ili podsećanje na “dnevni red” • Već i samo publikovanje pojedine informacije, a zatim i način njenog plasmana u mediju (prostor, odnosno vreme koje će joj biti dodeljeno) govori o njenom značaju. • Selekcija ove vrste poznata je kao agenda setting, jer mediji (odnosno njihovi urednici) već samim uvršćavanjem, odnosno eliminacijom pojedine informacije utvrđuju dnevni »podsetnik« događanja i ličnosti od značaja za društveni život.

16. Prenošenje kulturnog nasleđa • Ova funkcija se odnosi na transmisiju društvene i kulturne baštine sa generacije na generaciju. • Mediji ne samo da u sadašnjosti prenose informacije i objašnjavaju i tumače njihovo značenje već ih čuvaju kroz vreme kao informacije o društvu – njegovoj prošlosti, dostignućima i posrtanjima, vrednostima i idealima. Time obavljaju još jedan važan posao, kao što je čuvanje i razvoj kulture, za koji Režis Debre koristi pojam transmisija.

17. Mediji i funkcija kulturnih orijentira • Pružanjem takvih kulturnih putokaza i belega mediji građanima pokazuju kako da valjano žive, kako da deluju i šta se od njih očekuje. Tom svojom ulogom mediji se pridružuju klasičnim vaspitačima – roditeljima i školi, ali svoj uticaj šire na način koji je moderniji i svakako efikasniji. Za razliku od roditeljskih pridika i školskih časova i udžbenika, rad medija je atraktivan i čak zabavan.

18. 4. ZABAVNA FUNKCIJA MEDIJA • Socijalni konflikti, nezadovoljstva iz sveta rada i agresivnost običnih ljudi potiskuju se, a njihovom pražnjenju služe produkti kulturne industrije, odnosno masovne kulture i zabave. • Tako su kulturna industrija i masovna zabava funkcionalna kompenzacija za političku apatiju većine građana i istovremeno put za bekstvo od stvarnosti koji socijalne tenzije transferiše u prostor imaginarnog.

19. 5. Potpomaganje prometa roba i usluga • Misaoni eksperiment: zamisliti funkcionisanje ekonomskog (i društvenog) sistema, na primer SAD, bez reklama u štampanim i elektronskim medijima. Kako bi izgledao dan posle?

20. FUNKCIJE I DISFUNKCIJE MEDIJA • Funkcija dodele i potvrđivanja statusa. Masovni mediji, dodeljuju status, odnosno javni značaj ličnostima, instuticijama, organizacijama i društvenim pokretima. Oni koji poseduju veću društvenu moć češće su predmet izveštavanja u medijima. I obrnuto, visok status u medijima daje značajnu društvenu moć stoga što oni selektivno usmeravaju pažnju na samo neke ličnosti i događaje iz, na primer, sveta politike, ekonomije, sporta ili kulture. To je svet poznatih (VIP) i “kult zvezda” (E. Moren)

21. 2. Funkcija potvrđivanja i nametanja društvenih normi. Mediji ukazuju na nepoštovanje normi i kršenje javnog morala, kao i na slučajeve moralnog licemerja. Najveći broj njih odan je vrednostima sadržanim u bazičnom društvenom konsenzusu (pod uslovom da on postoji). To je tzv. mejnstriming. Svako ko odstupa od (za)date definicije “normalnosti” izložen je negativnom publicitetu. (Primer: Narkomanija.)

22. 3. Narkotizirajuća disfunkcija medija. Zahvaljujući mnoštvu masovnih medija, ljudi u savremenim društvima izloženi su poplavi (ako ne i potopu) informativne ponude. Disfunkcija nastaje zbog toga što pojedinci počinju spontano da brkaju svoju obaveštenost o pitanjima od javnog interesa sa akcijom koju bi tim povodom valjalo preduzeti. Oni su obavešteni, ali pasivni, jer mnoštvo informacija koje svakodnevno primaju deluje paradoksalno: inhibira njihov društveni aktivizam umesto da ga podstiče.

23. PARADOKS: VESTI KOJE ZABAVLJAJU • Informacije o ozbiljnim društvenim problemima, uključujući i one o prirodnim katastrofama u kojima je bilo ljudskih žrtava, postaju zabavne već samim tim što drže pažnju auditorijuma – i to čak suprotno od namera medija. • To može da se uporedi sa dečjim igrama rata, kada se nešto što je u svetu odraslih izvor patnje i smrti pretvara u bezazlenu zabavu. • INFOTAINMENT • (INFORMATION + ENTERTAINMENT)

24. IZVEDENE FUNKCIJE IKS

25. FUNKCIJE INFORMACIONO KOMUNIKACIONOG SISTEMA OSNOVNE FUNKCIJE IZVEDENE FUNKCIJE

26. IZVEDENE FUNKCIJE • Saznavanje i učenje • Razonoda i opuštanje • Uključivanje u društvo • Osamljivanje i podizanje prepreka • Sticanje i razvoj personalnog identiteta

27. 1. SAZNAVANJE I UČENJE • Ljudi često koriste medije da bi stekli novo iskustvo ili proverili ono što misle da već znaju: • čitaju dnevne novine i gledaju informativne emisije da bi saznali šta se tog dana dešava u svetu, ili čitaju učene knjige koje im omogućuju uvid u svet ideja i teorijskog mišljenja. 2.kupuju nedeljnike da bi se udubili u analize i komentare događaja o kojima su se već obavestili u dnevnim novinama. 3. Surfuju web-om da bi posetili web sajtove koji su već u njihovoj virtuelnoj čitaonici (favorite) ili putem pretraživača tragali za nečim novim.

28. Obrazovna funkcija medija lako se ostvaruje • 1. »učenje« na ovaj način ne prati nikakva prinuda. Nema straha od odgovaranja, ocenjivanja i mogućeg neuspeha. • Test: neka svako sebi postavi pitanje o nečemu što zna: da li sam to naučio tokom školovanja? Ukoliko je odgovor negativan, sva je prilika da je izvor takvih znanja neki od masovnih medija. • Primer: Open university na BBC2 ili obrazovni program RTS Discovery, History Chanell, National Geography • Pomoću medija stiču se i vrlo praktična znanja: kako da se popravi auto, gaji cveće ili pripremi neko egzotično jelo. Primer: Džejmi Oliver

29. Mediji nude obilje imformacija koje bi inače bile nedostupne • Televizija omogućava običnom čoveku da, na primer, prati složene hirurške operacije kao da im je neposredno prisutan. Desetak TV kamera koje neposredno i izbliza prate tok hirurške intervencije pružaju mu mogućnost da vidi više i bolje nego onaj ko je fizički prisutan u hirurškoj sali.To radi i CC TV za studente medicine. • TV gledalac jedne odbojkaške utakmice koju istovremeno snima dvadesetak kamera može iz različitih uglova i perspektiva da prati njen tok, da vidi zumirane ili usporene ključne poteze igrača ili da na playback analizira posledice kontroverznih odluka sudija koji- za razliku od TV gledalaca - odluke moraju da donose trenutno. • U prenosu vaterpola TV prikazuje i ono što se dešava pod vodom, a što je sa tribina praktično nevidljivo.

30. Saznajna uloga medija i deca • Posredstvom televizije ona najvećim delom saznaju kakav je svet u kome žive. Mediji pružaju mladom naraštaju gotove modele ponašanja tako što jedne afirmišu, a druge dezavuišu. Nekadašnje bajke su uveliko zamenili crtani filmovi koji sadrže iste one arhetipske junake i situacije koji su nekada nalaženi u bajkama i pričama za decu.

31. DECA I NASILJE U MEDIJIMA? • Deca kao “osetljiv deo auditorijuma” i programske restrikcije u odnosu na njih. Npr. slova R, ili PG znače da su je neki film samo za odrasle ili da ga deca mogu gledati samo ako su u pratnji roditelja. • V-chip u američkim TV prijemnicima i filteri na internetu koji sprečavaju pristup dece sadržajima “za odrasle”. * prilog

32. V(IOLENCE) CHIP *

33. Nasilje u medijima i deca • Ponekad postupci dece, kao što je nasilje (čak i ubistva), dovode do pojave spirale »moralne panike«. • Tada se na izoštren način, otvara pitanje o postojanju veze između agresivnog ponašanja dece i prikazivanja kriminala, horor scena i sl. u medijima.

34. 2. Razonoda i opuštanje • Ljudi imaju potrebu za opuštanjem posle ali i u toku napornog rada na poslu, u školi ili u kući. Masovni mediji to omogućavaju.Ako je nekome dosadno oni mogu da ga razgale. Već i samo listanje novina, ili menjanje kanala na radiju i TV nudi dešavanja, priču i sliku avantura, nagradna takmičenja i zagonetke. • Ako je neko razdražen, tiha muzika ili romantični zaplet nekog TV filma će ga opustiti, ili će mu pomoću psihološkog mehanizma identifikacija - projekcija omogućiti da se uz radnju akcionih filmova oslobodi nagomilane agresivnosti i frustracija.

35. 3. Uključivanje u društvo • Mediji u funkciji agensa socijalizacije olakšavaju povezivanje i komunikaciju pojedinaca sa njihovim bližnjim: porodicom, prijateljima, vršnjacima. • . Mediji takođe nude preporuke – direktne i još češće indirektne - na primer o tome kako se obući, a da to ne izgleda ni previše ekstavagantno ni previše demodé. Reč je, u stvari, o bazičnoj čovekovoj potrebi za pripadnošću (gregarnost) koju mediji konkretizuju tako što je ispunjavaju sadržajima • Pitanja kao što su: »Jesi li jutros čitao/čitala u novinama o...«, predstavljaju uobičajene povode za susretanja, razgovore bez kojih bi ljudi u savremenom masovnom društvu bili još usamljeniji nego što jesu.

36. MEDIJI KAO “IMAGINARNI DRUGI” Mediji omogućavaju ljudima koji su iz nekih razloga i doslovce fizički izolovani (zatvori, bolnice, noćna dežurstva...) da se ne osete prepušteni samima sebi i da uz pomoć novina, radija, televizije uspostave makar virtuelni dodir sa drugima i potvrde svoje pripadanje društvu. Istraživanja pokazuju da »teški zavisnici« od medija pripadaju upravo ovim kategorijama.

37. 5. Osamljivanje i postavljanje prepreka • Mediji mogu u znatnoj meri da pomognu usamljivanje i izbegavanje društvenih kontakata. Većina ljudi ponekad zaželi da bude ostavljena na miru, prekine društvene interakcije i prepusti se samoći. Mediji nude dobar izgovor za ovakvo ponašanje. Umesto druženja, koje trenutno ne prija, može se naći pogodan izgovor u gledanju televizije, čitanju neke neodložne publikacije ili prepuštanju muzici uz pomoć i-poda i njegovih slušalica. • Valja skrenuti pažnju na upravo raskošne mogućnosti Interneta u zadovoljavanju ovakve potrebe. To »uključivanje«* zapravo u još većoj meri imobiliše korisnike i radikalno dovodi u pitanje realno (nevirtuelno) prisustvo drugog. *Vodeći internet časopis u SAD zove se “WIRED”

38. Sticanje i razvoj (personalnog) identiteta Mediji, doprinose da pojedinac odredi sebe i svoje ponašanje u odnosu na druge – onako kako su oni medijski predstavljeni. Dok čitaju roman ili gledaju film, ljudi porede sebe sa tamo predstavljenim likovima i njihovim odnosom prema drugima i tu traže (i nalaze) odgovor na pitanje: »Kako bih se ja ponašao u takvoj situaciji?« Tako mediji pomažu da pojedinac pozicionira i odredi sebe u odnosu na druge i bolje se orijentiše u stvarnim društvenim situacijama. Radikalni kritičari medijskih industrija ističu konformističku funkciju medija. Oni »štancuju« ljude tako što naglašavaju osobine i vrednosti koje su društveno poželjne i doprinose da društvo neometano funkcioniše gušeći svaki nekonformizam i težnju ka individualizaciji.

39. Identitet - identiteti • JA SAM : • KAO SVI DRUGI (univerzalni/humani) • KAO NEKI DRUGI (kulturni /grupni) • KAO NIKO DRUGI (personalni)