INSTITUCIJE KULTURE KAO KULTURNI PROSTORI: MUZEJI I GALERIJE

1. INSTITUCIJE KULTURE KAO KULTURNI PROSTORI: MUZEJI I GALERIJE Doc. dr PredragCvetičanin 07.05.2014

2. NASTANAK MUZEJA • Potrebe čoveka za sakupljanjem različitih predmeta sa ekonomskim, verskim i magijskim, ili estetskim i saznajnim motivima, iskazivane su milenijumima unazad, od pe­ćina, preko hramova i dvoraca do savremenih zbirki. • Ipak, uprkos drevnosti sadržaja i vekovnog postojanja mnogih zbirki, muzejske institucije, kao formalne ustanove, pro­iz­vod su novoga veka.

3. NASTANAK MUZEJA • Prve muzeje,koji bi potpunije odgovarali današnjem poimanju te reči,srećemo u 18. veku, sa širenjem ideja prosvetiteljstva i neoklasicizma. • U ovom periodu, usled novih nadahnuća an­ti­kom, starovekovni termini mouseion i museum su sve češće u upotrebi, ali više ne kao hramovi muza odnosno mesta umetničkog i naučnog stvaralaštva visokog dometa, već se znatno približavaju današnjem značenju reči muzej.

4. NASTANAK MUZEJA • Ključni događaj za nastanak muzeja kakve danas poznajemo dogodio se 1793. godine u revolucionarnoj Francuskoj, kada je dvorac Luvr, u kome su prethodno bile koncen­tri­sane sve nacionalizovane dvorske zbirke, dekretom Konvencije od 27. jula pretvoren u centralni muzej umetnostiMusee de la Republique, a 10. avgusta i faktički otvoren za publiku.

5. STARIJE DEFINICIJE MUZEJA • Po Fojlzijevim stavovima iz 1929. godine “Muzej je ustanova čiji je cilj staranje oko očuvanja predmeta koji objašnjavaju najbolje prirodne pojave i dela čoveka i isko­rišćavanje tih predmeta za razvijanje ljudskog znanja i obrazovanja naroda”. • Po drugoj, srodnoj, definiciji “Muzeji su ustanove kojima je društvo poverilo pokretne spomenike kulture, prirode i tehnike, da ih sistematski i planski sakupljaju, čuvaju, izlažu i naučno proučavaju, sa ciljem upoznavanja ljudi sa dokumentima prošlosti i sadašnjosti, sa fondovima namenjenim unapređenju nauke i kulture”.

6. SAVREMENA DEFINICIJA MUZEJA • Danas je u najširoj upotrebi defi­ni­cija promovisana od strane ICOM-a, Međunarodnog saveta za muzeje (The International Council of Museums), po kojoj je: • “Muzej je nekomercijalna, stalna ustanova u službi društva i njegovog razvoja, otvorena javnosti, koja sakuplja, čuva, istražuje, objavljuje i izlaže materijalna i nematerijalna svedočanstva čove­čan­stva, u svrhu proučavanja, obrazovanja i uživanja (zadovoljstva)

7. OSNOVNE KARAKTERISTIKE MUZEJA • Osnovne karakteritike muzeja su: • širok i kompleksan spektar zada­taka, • institucionalna stalnost i otvorenost za javnost, • svrha društvene koristi i • nekomercijalan karakter

8. TIPOVI MUZEJA PREMA STATUSU • Od trenutaka nastanka prvih muzeja modernog vremena, otvaranjem za javnost kraljevskih i kneževskih riznica, oni egzistiraju u tesnoj vezi sa vlastima na svim nivoima. • I sam početak definicije muzeja kaoneprofitneinstitucijekoja je u službi društva i njegovog razvoja, utvrđujući institucionalni karakter ističe i ulogu muzeja kao javnog servisa koji obavlja opštedruštveno korisne aktivnosti, a indirektno ga povezuje sa državnim vlastima.

9. TIPOVI MUZEJA PREMA STATUSU • Danas, na početku dvadeset prvoga veka, pored još postojećih državnih muzeja kao nesamostalnih organa uprave, osamostaljeni muzeji u Evropi egzistiraju i kao javne usta­nove, zadužbine/fondacije, udruženja, deoničarska društva sa ograničenom odgovor­noš­ću, ali i kao potpuno privatni muzeji.

10. MUZEJI KAO NESAMOSTALNI DRŽAVNI ORGANI • Decenijama u Evropi dominantan državni model kulturne politike stvorio je mu­ze­je koje Gerald Mat označava kao “državne”, koji su egzistirali pod direktnom up­ra­vom vlasti. • Po svom statusu ovakvi muzeji su nesamostalniorgani uprave, (poput agen­cija, direkcija, saveta...) koji se obrazuju (a ne osnivaju) u sastavu samostalnih organa uprave (ministarstva i sekretarijati) sa zadatkom vršenja stručnih, ili i stručnih i upravnih poslova.

11. PRIVATIZACIJA MUZEJA • Ako se pojam privatizacije ne definiše isključivo kao proces transfera imovi­ne, odnosno kapitala iz javne (državne) u privatnu svojinu, već i kao privatno upravlja­nje državnom imovinom, privatizacija muzeja predstavlja ovakvu privatizaciju, budući da je bazirana na delimičnom ili potpunom napuštanju principa direktnog državnog upravljanja sa prenošenjem obaveza i prava uprave na profesionalni menadžment, koji njime treba da upravlja sa osnova privatnog prava.

12. ZADUŽBINE I FONDOVI • Zadužbine i fondovi predstavljaju posebne oblike neprofitnog udruživanja, sa određenim osnivačem ili osnivačima, za koje su karakteristični specifični ciljevi u javnom interesu, čije izvršavanje kontroliše država. • Ovaj vid organizovanja je primenjiv za širok spektar društveno korisnih aktivnosti, pa i za upravljanje muzejskim zbirkama (Almentarijum – muzej ishrane - Nestle). • Ima status pravnog lica i upisujese u registar firmi, podložna je državnoj kontroli, a prihodi koji se na osnovu ovog poklona ostvaruju, namenjeni su za društveno korisne svrhe.

13. ZADUŽBINE I FONDOVI • U Srbiji jekrajem 2010. godine usvojen je novi Zakon o zadužbinama i fondacijama, koji se primenjuje od marta 2011. godine, a koji određuje da su i zadužbine i fondovi neprofitne, nevladine organizacije sa statusom pravnog lica bez članova, osnivane radi ispunjavanja „dobročinog ispunjavanja opštekorisnog cilja“, a razlikuju se po tome što za fond osnivač nije dužan da obezbedi osnivačku imovinu, dok osnivač zadužbine mora da pri osnivanju obezbedi imovinu u vrednosti od najmanje 30.000 evra.

14. MUZEJI KAO CIVILNE ORGANIZACIIJE • Kao i kod zadužbina i fondacija i muzeji formirani od strane udruženja se sreću u dva vida: kao muzeji koji su nastali radom udruženja, koje je nekada i formirano, ini­cijativom pojedinaca, upravo sa ciljem osnivanja muzeja, i kao vid osamostaljivanja postojećih državnih muzeja. • Brojnim mu­zejima upravljaju udruženja koja su stvorili pojedinci i koja su najčešće sama i usta­novila određen muzej. Ovakav vid delovanja muzeja je, uz fondacije, veoma čest u američkoj praksi, naročito u radu lokalnih i regionalnih muzeja.

15. PRIVATNI MUZEJI • U privatnemuzeje bi spadali muzeji kod kojih svim resursima raspolažu privatna lica, bilo kao pojedinci, odnosno fizička lica, bilo, što je najčešći slučaj, kao komercijalna preduzeća, odnosno pravna lica („fabrički“ muzeji npr.piva Bel Vi u Briselu, senfa Amora u Dižonu, čokolade Žak u Epenu, kao i Mercedesov i Pežoov muzej auto­mo­bila u Štutgartu, odnosno Sošou)

16. SARADNJA JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA • Sledeći opšte korisne ciljeve, države koje su prepoznale značaj muzejskih ins­ti­tucija za ostvarivanje opštih interesa, primenjujući savremene strategije kulturne po­li­tike, povezujući strategiju privatizacije i deetatizacije i strategiju partnerstvasve češće sarađuju sa subjektima civilnog i privatnog sektora. • Jedna od takvih država je i Italija, u kojoj je odavno prepoznat širok spektar razvojnih mogućnosti koje na opšem planu pružaju muzeji (Nacionalni muzej automobila i Muzej tekstila u Torinu, Muzej matematike – Arhimedov park u Firenci)

17. NOVA MUZEOLOGIJA Doc. dr PredragCvetičanin 07.05.2014.

18. KRIZA MUZEJA • Opšti ubrzan razvoj društva koji je usledio posle Drugog svetskog rata doveo je do takozvane krize muzeja, koji su svoje aktivnosti i dalje zasnivali na temeljima usta­novljenim u prethodnim decenijama, a donekle i iskustvima iz prethodnog veka. • Takve muzeje, po definiciji institucije okrenute najširoj javnosti, nove generacije su do­živ­ljavale kao anahrone subjekte, hramove, enklave prošlosti, otvorene depoe mrtvih pred­meta. Smanjena poseta muzeja bila je samo jedna od reakcija na ovakvu sliku muzeja.

19. NASTANAK NOVE MUZEOLOGIJE • To je nagnalo stručnjake da u same muzeje uvedu insti­tucionalnu gipkost i prostornu fleksibilnost, u cilju da obezbede mesto inventivnosti i kreativnosti“ i u toj perspektivi postulat „pokazati ili omogućiti da se doživi otkriva se kao najvažnija funkcija muzeja koja ga opravdava kao insti­tuciju“. • Nove intencije, nastale kao odgovor na krizu muzeja, javljaju se već u prvoj polovini 70-tih godina a pun intenzitet dostižu u 80-tim, i dovode do stvaranja nove muzeologije.

20. NASTANAK NOVE MUZEOLOGIJE • NaMeđunarodnom skupu posvećenog tendencijama i razvoju nove muzeologije održanom 1985. u Lisabonu,osnovan i Pokret za novu muzeologiju (International Movement for a New Museology - MINOM-ICOM) koji je danas pridruženi član ICOM-a. • Primena nove muzeologije se eksterno manifestovala po­javom muzejskogboom-a. Proces muzejskog boom-a je odlikovala masovna revitalizacija postojećih ali i otvaranje brojnih novih muzeja, sa sve širom tematikom, i u različitim sredinama.

21. PRINCIPI NOVE MUZEOLOGIJE • Svesni novog vremena i nove uloge u društvu koju mu ono nameće, muzeji su prih­vatili i klasičnu marketinšku devizu – potrošač je kralj, i preobrativši je u njegova visost posetilac, zamenili su njome staru devizu njegova visost predmet, a istovremeno su usvojili i kredo: izlagati ideje a ne predmete. • Sa rađanjem novih odnosa muzeji su prihvatili i činjenice da „muzej koji otvori svoja vrata i na tome ostane,ne komunicira sa korisnicima, a da muzej koji napravi program koji korisnici trebaju – komunicira“

22. PRINCIPI NOVE MUZEOLOGIJE • Pored povećanja broja muzeja došlo jei do temeljnih promena u sadržaju muzejskih komunikacija kao i odnosa prema publici. • Prema Irini Subotić, „poslednje decenije u velikoj meri promenile su shvatanje nedodirljivosti muzeja, njihove večnosti i nepro­menjivosti“ • Ljiljana Gavrilović zaključuje da “nova muzeološka paradigma i imenom – nova muzeologija pokušava da raskine sa dva veka tradicije ekskluzivnosti i elitizma muzeološkog rada i da se obrati svim segmentima društva“.

23. PRINCIPI NOVE MUZEOLOGIJE • Kroz niz dodatnih aktivnosti namenjenih publici razvija i ja­ča, praktično i teoretski utemeljuje nova, po Andreu Gobu i Neoemi Drugeu, četvrta funk­cija muzeja – animacija, kao inovativna dopuna tradicionalnih muzejskih komuni­ka­cija. • Kako primećuje Klod Molar, kustosi napuštaju tradicionalne pristupe naučnosti i postaju i organizatoriianimatori.

24. PRINCIPI NOVE MUZEOLOGIJE • Kulturni događaj je postao uobičajena produkcija muzeja, koji nude sve raznovrsnije sadržaje “sa jedne strane zabavnog, a s druge pedagoškog karak­tera”. • Doskorašnji muzeji - enklave prošlosti i depoi mrtvih predmeta, koji su pose­tioca, njegov doživljaj, želje i interesovanja podređivali izloženim vrednostima kao i znanjima i interesovanjima muzejskih stručnjaka sada se otvaraju prema interesovanju i zadovoljstvu publike, sve više se okreću sadašnjosti i budućnosti i postajuotvorenizadaljepromene.

25. PRINCIPI NOVE MUZEOLOGIJE • Dok se muzej iz prethodnih decenija prevashodno brinuo o muzejskom predmetu, zasnivajući odnos prema posetiocima, koje je neretko doživljavao kao „gnjavatore“, samo na tome da im se „dopusti da vidi predmet“, smatrajući da je ispunio misiju svoga postojanja samim činom postavljanja izložbe, ne vodeći računa ni o broju posetilaca, ni o njihovim znanjima i interesovanjima, ni o njihovom zadovoljstvu i ukupom doživljaju, muzeji nove muzeologije su temeljno promenili stav i shvatili da „muzej bez posetilaca nije dostojan toga naziva“

26. DOŽIVLJAJ KAO PROIZVOD NOVIH MUZEJA • Usmeravajući muzeje prema posetiocu, prema njegovim interesovanjima i nači­ni­ma percepcije, nova muzeologija je u potpunosti promenila i pristup usluga koje muzeji nude kao proizvod. • Dok je sa stanovišta tradicionalnih muzeja osnovni proizvod muzeja bio davanje prava posetiocu da za kupljenu ulaznicu, razgledajući postavke, vidi muzejski predmet i dobije (neretko nerazumljivu) informaciju o njemu, nova muzeologija, kao proizvod muzeja prepoznaje ukupan doživljaj pose­ti­oca koji podrazumeva njegovo zadovoljstvo.

27. DOŽIVLJAJ KAO PROIZVOD NOVIH MUZEJA • Prema teoriji doživljaja Pinea i Glimora, doživljaj je čvrsto povezan sa oseća­nji­ma koja mogu biti emocionalna i samim tim kraćeg trajanja, ali i spoznajna, otkriva­juća, koja imaju dugoročan efekat na pojedinca. • Shodno tome doživljaj predstavlja osnovu za kreiranje iskustva i može da se posmatra sa dva stanovišta – kroz nivo fizičke uključenosti pojedinca u aktivnost koja izaziva doživljaj (od aktivnog do pasivnog) i kroz nivouključenosti emocija u (što varira od udubljivanja do osvajanja).

28. DOŽIVLJAJ KAO PROIZVOD NOVIH MUZEJA • Savremeni muzeji, usmereni prema posetiocima, nastoje da načinom prezentacije i raznovrsnim animacionim aktivnostima, uključujući i interakciju, objedine emocionalni doživljaj sa doživljajem izazvanim aktivnostima, stvarajući jedinstven celovit doživljaj koji iza­ziva želju kako za ponovnom posetom, tako i za preporukom.

29. SLUŽBE ZA RAD SA PUBLIKOM • U nastojanju da pruže praktične odgovore na ova pitanja savremeni muzeji u teo­ret­ske pristupe i svakodnevnu praksu sve više inkorporiraju semiotičku, komuni­ko­lošku, ali i marketinšku teoriju i iskustva. • Koncipirani na ovakvim osnovama savremeni muzejirealizuju niz novih formata delovanja i postaju mesta okupljanja(meeting point), koja uz sale postavki i galerija organizuju i druge sadržaja: predavanja, radionice, debate, prezentacije filmova, restorane, barove, dečje igraonice.

30. SLUŽBE ZA RAD SA PUBLIKOM • Polazeći od stavova„da se uspešnost muzeja meri opštim utiskom koji sa sobom ponese posetilac, te da nema drugog dokaza da je muzej uspešan i da su njegovi programi kvalitetni, sem kada je poseta velika, redovna i ponovljena“,muzeji iz osnove menjaju svoju praksu u odnosu sa posetiocima i sve veći značaj pridaju formiranju, razvoju i edukaciji specijalizovanih službi za rad sa publikom

31. SLUŽBE ZA RAD SA PUBLIKOM • Tako ispunjavanje zadataka muzeja (prikupljanje, čuvanje, izučavanje, publikovanje), ostaje aktivnost službe za rad sa zbir­kama (služba zaštite), dok se nova služba za rad sa publikom(odnosno za operativne aktivnosti) brine da realizovani zadaci budu usmereni ka proučavanju, obrazovanju i uživanju publike, kao zaključne svrhe svih muzejskih aktivnosti.

32. UMETNIČKE GALERIJE • Termin „umetničke galerije“ se koristi za javne umetničke galerije, koje su neprofitne i često predstavljaju deo muzeja, za privatne umetničke galerije koje predstavljaju komercijalne organizacije namenjene prodaji umetničkih dela i za umetničke kooperative u kojima se izlažu umetnička dela u cilju promovistanja određenog tipa umetnost. • Svi ovi tipovi umetničkih galerija mogu da prezentiraju putujuće izložbe ili privremene izložbe, uključujući tu i umetnička dela preuzeta iz nekih drugih kolekcija.

33. PROFITNE UMETNIČKE GALERIJE • Kod nas, najčešći oblik umetničkih galerija galerije kao javne kulturne institucije koje su ili samostalne ili deo narodnih muzeja ili kulturnih centara/domova kulture. • U svetu su umetničke galerije najčešće privatne i namenjene ostvarenju profita. Radi se o biznisu u kome vlada velika konkurencija ali u kome je moguće ostvariti i značajanu zaradu. • Generalno je pravilo da galerije ne naplaćuju ulaz, već da su otvorene za javnost (te mogu vršiti i javnu funkciju). • Profit ostvaruju od procenta koji dobijaju od prodatih umetničkih dela.

34. UMETNIČKE KOOPERATIVE • U umetničke galerije se mogu uključiti i umetničke kooperative ili galerije koje vode umetnici, najčešće sa misijom i selekcionim procesom koji su demokratičniji. • Ovakve galerije obično imaju bord direktora koji vrši selekciju programa i kuratorski posao i volontersko osoblje koje radi u galeriji. • U ovakvim umetničkim galerijama se najčešće prezentiraju dela koja imaju umetničke vrednosti, ali nisu komercijalna.

35. UMETNIČKE GALERIJE • U prošlosti umetničke galerije su bile locirane u delovima grada gde su prostori bili relativno jefini, imajući u vidu da ova delatnost ne spada u jako profitabilne. • U našem vremenu galerije se često grupišu u „umetničke četvrti“ u velikim gradovima (iz praktičnih i ekonomskih razloga), između ostalog da bi na taj način bile dostupne turistima koji obilaze grad. • Locirane u renoviranim i revitalizovanim delovima gradova koje naseljava „kreativna klasa“ umetičke galerije čine deo savremenog procesa gentrifikacije.

36. ON-LINE UMETNIČKE GALERIJE • Danas u svetu postoji određeni broj on-line galerija i umetničkih kataloga koji su se razvili nezavisno od javnih institucija ili privatnih umetničkih organizacija • Jedan broj njih (kao American Art Gallery ili Bridgeman Art Library), ima enciklopedijsku i istorijsku ulogu, dok drugi imaju komercijalne namere – prodaju dela savremenih umetnika (npr. velike aukcijske kuće poput Sotheby ili Christie)

37. MUZEJSKI TURIZAM Doc. dr PredragCvetičanin 07.05.2014.

38. MUZEJSKI TURIZAM • Današnji muzeji jesu, ili bi bar trebali da budu, tvorevine rezultata više­de­cenijskih transformacija muzeja iz vremena krize muzeja u muzeje epohe nove muzeologije, pri kojima, kroz prevazilaženje uverenja da posetilac muzeja može biti samo zaljubljenik umetnosti, muzeji prestaju da egzistiraju kao ustanove čija je delatnost fokusirana pre­vashodno ka predmetima i kolekcijama, i postaju institucije koje u centar svojih aktiv­nosti postavljaju publiku. • Istovremeno i ciljevi turističkih kretanja počinju da se sa 3Sodmora i rekreacije, koji podrazumevaju intelektualnu pasivnost, usmeravaju ka potpunijem doživljaju koji se stvara multidisciplinarnim aktivnostima.

39. MUZEJSKI TURIZAM • Tendencije novih turističkih kretanja i opštih smerova razvoja muzejske prakse pos­taju komplementarni • „Moderni muzej je kao i moderni turista, jedan od simptoma demokratizacije. Oba upućuju na širenje naučnih znanja, popularizaciju umetnosti, sve manji značaj privatnih mecena umetnosti i rastući obrazovni nivo srednjih klasa“ (Danijel Burstin). • Na primerima Francuske, iznetim u Molarovoj Piramidi publike, većinsku publiku svih kulturnih programa čine turisti koji posećuju spomenike kulture i muzeje. • Muzeji sve više postaju mesta gde će turisti ispoljiti svoju kreativnost, te se u novije vreme u literaturi sreće i pojam kreativni turista.A kreativan turista očekuje kreativan muzej.

40. MUZEJSKI TURIZAM • Naglašavajući da muzeji predstavljaju važne resurse kulturnog turizamICOM-ov Predlog povelje principa za muzeje i kulturni turizam se zalaže za dodatni razvoj muzeja kao turističkih atrakcija, pri čemu, pored ponude atraktivnih i komunikativnih sadr­žaja, muzeji ne treba samo da predstavljaju mesta posete već treba i da preduzmu ini­ci­jativu u podsticanju lokalne zajednice ka razvoju turizma, da postanu i mesta okupljanja i organizovanja, kao i da aktivnom primenom marketinških metoda u svojoj turističkoj ulozi pronađu mehanizme za dodatno obezbeđivanje sredstava, ali da istovremeno ne za­ne­mare kako aktivnosti na zaštiti baštine, tako ni aktivnosti usmerene prema domicil­nom stanovništvo.

41. POSETA MUZEJA • Sa otvaranjem staklene piramide i krila Rišelje 1994. godine broj posetilaca Luvra je dostigao brojku od 6,4 miliona Od tada je broj posetilaca ovog najposećenijeg svetskog muzeja u stalnom porastu, da bi 2009. godine dostigao broj od 8,5 miliona. • Velikim, milionskim, posetama mogu se pohvaliti i drugi muzeji, poput Britanskog muzeja koji na početku dvadeset prvoga veka beleži posetu od 5,6 miliona, londonske Nacionalne galerije sa 4,9, Vatikanskog muzeja sa 3, Versaja i Orsea (Pariz) sa 2,4, odnosno 2,5, londonskih Tejt galerija sa 2,2, madridskog Pradoa sa 1,7, petrovgradskog Ermitraža sa 1,7, bečkog Muzeja istorije umetnosti sa 1,6, ili firentinske galerija Ufiči sa 1,5 miliona posetilaca.

42. MUZEJSKI TURIZAM • Sa razvojem svesti o širem javnom značaju, ali i sa primenom modernih muzejskih na­čela više okrenutih publici, savremeni muzeji počinju da iz kategorije sekundarnih atrakcija koje posetilac, koji je došao sa drugim primarnim ciljevima, može da poseti, prelaze u kategoriju primarnih atrakcija, objekata zbog kojih se dolazi („Bilbao efekat“, Kušadasi – Efes u Turskoj, Rotoua muzej na Novom Zelandu, Salem u SAD). • Regije koje pored prirodnih bogatstava i razvijene infrastrukture za odmor, omogućuju posećivanje kul­turne baštine, dobijaju turističku utakmicu u sve jačoj konkurenciji, a muzeji postaju i generatori razvoja kako kulturnog turizma tako i turizma u opšte

43. MUZEJI • http://www.youtube.com/watch?v=u04g-pHLPnM (British Museum) • http://www.youtube.com/watch?v=YJNU3vvZhMY (Louvre, Paris) • https://www.youtube.com/watch?v=OPTusunJJjg (Art Galleries) • https://www.youtube.com/watch?v=SgHjHWbx7pw(Centre Georges Pompidu)