Obaveštavanje potrošača i njihovo uključivanje u procese zaštite potrošača

1. Obaveštavanje potrošača i njihovo uključivanje u procese zaštite potrošača Graca Cabral Grazyna Rokicka

2. Obaveštavanje potrošača: O čemu govorimo?

3. Igranje različitih uloga 1–prikupljanje informacija / BITI OBAVEŠTEN 3-distibucija infomacija/ obaveštavanje 2–OBRADA INFORMACIJA 2nd – It needs to elaborate information.

4. Igranje različitih uloga 1st – It needs TO BE INFORMED – collect information. biti obavešten obaveštavatI

5. Informacija za potrošače Kvalitet informacije Količina informacija “Informacija je jedina stvar koja menja moje buduće ponašanje. Sve ostalo je samo buka”- Stephen Kanitz

6. Količina informacija Veoma malo odgovara potrebama potrošača Manje je više

7. Kvalitet informacija jasna razumljiva kompletna relevantna tačna / korektna

8. Proizvodima Uslugama Ugovornim odredbama Procedurama za prigovore Odredbama zakona / pravima i obavezama Informacije o čemu?

9. Trgovci Udruženja potrošača Vlada Drugi potrošači Mediji Ko obaveštava potrošače?

10. Vebsajt Mediji ? IZVORI Reklamiranje Predavanja/ doživotno učenje Zakonodavstvo Flajeri/brošure Kako obaveštavati potrošače?

11. Stariji građani Svi potrošači Studenti Trgovci Žene / Porodice Vlada Mediji Obaveštavanje potrošača – KO se obaveštava?

12. Ko odlučuje o dostupnosti informacija? Ko plaća? WHO pays? WHO pays? Potrošač!

13. Pravo na obaveštenost

14. Specijalna poruka o zaštiti potrošačkih interesa koju je Džon F. Kenedi uputio Kongresu 15. mart 1962. Pravo na bezbednost – zaštita od reklamiranja robe koja je opasna po zdravlje i život. Pravo na obaveštenost – zaštita od lažnih, netačnih, obmanjujućih informacija, reklamiranja, obeležavanja i ostalih praksi, kao i pravo potrošača na informacije koje su neophodne za donošenje razumne odluke.

15. Specijalna poruka o zaštiti potrošačkih interesa koju je Džon F. Kenedi uputio Kongresu 15. mart 1962. Pravo na izbor –pristup različitim vrstama roba i usluga po konkurentnim cenama, gde je primenjivo; a u onim industrijskim granama gde konkurencija ne postoji i gde Vlada reguliše tržište, neophodno je omogućavanje zadovoljavajućeg nivoa kvaliteta i usluga po prihvatljivim cenama. Pravo na učešće – posvećivanje pune pažnje interesima potrošača pri definisanju državne politike, i obezbeđivanje pravičnih i brzih sudskih postupaka koji se vode pred odgovarajućim sudovima.

16. Smernice UN o zaštiti potrošača Legitimne potrebe koje se navode kao cilj u smernicama su: • zaštita potrošača od opasnosti po njihovo zdravlje i bezbednost; b) promovisanje i zaštita ekonomskih interesa potrošača; c) pristup potrošača adekvatnim informacijama koje će im omogućiti donošenje informisanih odluka u skladu sa ličnim željama i potrebama;

17. Smernice UN o zaštiti potrošača Legitimne potrebe koje se navode kao cilj u smernicama su: d) Edukacija potrošača, uključujući edukaciju o uticaju koji izbor potrošača ima na životnu sredinu, društvo i privredu; e) Dostupnost delotvorne pravne zaštite za potrošače f) Sloboda osnivanja organizacija/grupa za zaštitu potrošača ili drugih interesnih grupa u cilju zastupanja svojih ciljeva tokom procesa donošenja odluka; g) Promovisanje obrazaca održive potrošnje.

18. Smernice UN o zaštiti potrošača 35. Vlade treba da razvijaju i podstiču razvoj programa za obaveštavanje i edukaciju potrošača […] Cilj: - da se izbegne diskrimnacija potrošača; • da se potrošači osposobe za donošenje informisane odluke o kupovini robe i usluga; • da potrošači postanu svesni svojih prava i odgovornosti. U ovaj obrazovni poduhvat treba uključiti grupe za zaštitu potrošača, udruženja tragovaca i ostale važne organizacije građanskog društva.

19. Smernice UN o zaštiti potrošača 37. Edukacija potrošača i programi obaveštavanja obuhvataju: (a) zdravlje, ishranu, sprečavanje bolesti koje se prenose hranom i lažno obeležavanje hrane; (b) opasne proizvode; (c) obeležavanje proizvoda; (d) relevantne propise, pristup pravnoj zaštiti, agencije i udruženja za zaštitu potrošača; (e) informacije o težini, merama, cenama, kvalitetu, uslovima kredita i dostupnosti osnovnih potrepština; (f) zaštita životne sredine; i (g) efikasna upotreba materijala, energije i vode.

20. Smernice UN o zaštiti potrošača 38. Vlade treba da podstiču udruženja potrošača i ostale interesne grupe, uključujući medije, da sprovode programe edukacije i obaveštavanja, […] 39. Poslovni sektor treba da realizuje ili učestvuje u sprovođenju konkretnih i relevantih programima edukacije i obaveštavanja potrošača, gde je primenjivo. 40. [..] Vlade treba da razvijaju ili ohrabruju razvoj programa obaveštavanja potrošača putem medija, gde je primenjivo. 41. Vlade treba da organizuju ili podržavaju realizaciju obuka za edukatore, zaposlene u medijima i savetnike potrošača i da im omoguće učestvovanje u sprovođenju programa obaveštavanja i edukacije potrošača.

21. Obaveštavanje potrošača u EU Saopštenje Evropske komisije Savetu i Evropskom parlamentu o jeziku koji se koristi u obaveštavanju potrošača u Evropskoj zajednici, COM(93)456 Potrošači imaju pravo na obaveštavanje o kvalitetu i odlikama proizvoda i usluga na tržištu. Preporuke: Podsticanje obaveštavanja potrošača uz upotrebu više jezika; Garantovanje svih jezičkih sloboda u državama članicama; Usklađivanje zakonskih propisa koja važe u Zajednici; Bolje uzajamno obaveštavanje, određivanje obaveza za privredne subjekte.

22. Obaveštavanje u pravnim tekovinama EU Direktiva 1993/13/EZ o nepravičnim odredbama u potrošačkim ugovorima Direktiva 1998/6/EZ o isticanju cena Direktiva 1999/44/EZ o određenim aspektima prodaje robe široke potrošnje i pratećim garancijama Direktiva 2001/95/EZo opštoj bezbednosti proizvoda Direktiva 2005/29/EZo nepoštenoj poslovnoj praksi privrednih subjekata prema potrošačima Direktiva 2008/48/EZo ugovorima o potrošačkim kreditima Direktiva 2011/83/EU o pravima potrošača