Zajednički projekat Svetske banke , Vlade Srbije i SIDA o reformi propisa i AEP u Srbiji

1. Srbija: Projekat reforme propisa i Analize Efekata PropisaObuka o analizi efekata propisa (AEP) 2. Šta je AEP: Proces i institucije AEP Zajednički projekat Svetske banke, Vlade Srbije i SIDAo reformi propisa i AEP u Srbiji

2. Pregled • Šta je proces AEP • Uloga institucija

3. OEBS-ova definicija propisa • Prema definiciji OEBS-a, propis je niz različitih instrumenata kojima vlada postavlja zahteve preduzećima i građanima. • Propisi uključuju zakone, zvanične i nezvanične pravilnike koje donose svi nivoi vlade, kao i pravilnike koje donose nevladina ili samoregulativna tela kojima je vlada delegirala regulativnu moć. Propisi spadaju u tri kategorije : • Ekonomski propisi • Socijalni propisi • Administrativni propisi

4. Propis je način da se … promeniponašanje

5. Javni propis - Zahtevi • Javni organ (zakonodavac) ima moć prinude; • Namera je da se promeni delovanje i ponašanje onih na koje se propis odnosi; • Zvanična izjava o vrednostima i interesima koje treba braniti u skladu sa predstavom o “javnom interesu”; • Definicija i uspešna primena pravila koja su povezana sa kaznom i nagradom..

6. Propis – kako nastaje

7. Vrste javnih propisa • Propis koji reguliše osnivanje (javne komunalije, hemijska industrija, banke, profesionalnaudruženja, komercijalna distribucija, televizija) • Tarife/cene • Minimalni standardi informisanosti • Autorska prava

8. Uloga AEP Nove pravne instrumente treba vrednovati na samo u pogledu njihove usklađenosti sa uspostavljenim vrednostima, već i u pogledu prednosti i mana koje imaju za građane, preduzeća i javni sektor A u svetlu ciljeva programa

9. AEP = Informisana odluka Analiza efekata propisa • NIJE zamena za političku odluku – ona obezbeđuje činjeničku informisanost koja je neophodna u procesu donošenja političkih odluka, kao i za donošenje dobro informisane konačne odluke.

10. Šta treba izbegavati prilikom stvaranja alata za analizu efekata? AEP • Nijeobrazloženje ex post … • Njome se ne definišu problemi tako što se u središte stavi mišljenje ministarskih struktura • Umesto toga, treba uložiti napor i vrednovati sve aspekte i dimenzije svakog problema.

11. Podsetnik OEBS-aza donošenje odluka o kvalitetu propisa(1995) 1. DA li je problempravilno definisan? • Problem koji se rešava treba precizno definisati navodeći podatke o njegovoj prirodi i veličini i objasniti zbog čega se pojavio (identifikovati motive entiteta na udaru propisa). • Da li je vladina meraopravdana? • Intervancija vlade treba da se zasniva na eksplicitnim podacima o opravdanosti vladine mere, s obzirom na prirodu problema, verovatnim koristima i troškovima te mere (zasnovanim na realnoj proceni vladine uspešnosti), kao i alternativnim mehanizmima za rešavanje problema. • Da li je propis najbolji oblik vladine mere? • Zakonodavci, još u ranoj fazi zakonodavnog procesa, treba da sprovedu informisano poređenje razlilčitih pravnih i ne-pravnih političkih instrumenata razmatrajući relevantna pitanja kao što su troškovi, koristi, distribucija i administrativni zahtevi.

12. Podsetnik OEBS-aza donošenje odluka o kvalitetu propisa(1995) 2 • Da li postojipravnaosnova propisa? • Struktura zakonodavnih procesa treba da bude takva da sve pravne odluke striktno poštuju “vladavinu prava” to jest, odgovornost mora biti eksplicitna u smislu da su svi propisi u skladu sa zakonima i propisima višeg reda, kao i obavezama ugovora, a i da poštuju odgovarajuće pravne principe kao što su sigurnost, proporcionalnost i zahteve važeće procedure. • 5. Šta je to odgovarajući nivo(ili nivoi) vlade za ovu meru? • Zakonodavci treba da izaberu najpogodniji nivo vlade za preduzimanje mere ili, ako se uključuje više nivoa, za uspostavljanje delotvornih sistema koordinacije među vladinim nivoima. • Da li koristi propisa opravdavajunjegove troškove? • Zakonodavci treba da procene ukupne očekivane troškove i koristi svakog predloga propisa i izvodljivih alternativa i da te procene u dostupnom obliku stave na raspolaganje donosocima odluka. Troškove vladine mere treba opravdati njenim koristima pre nego što se ta mera preduzme.

13. Podsetnik OEBS-aza donošenje odluka o kvalitetu propisa(1995) 3 • Da li je distribucija efekata u društvu vidljiva? • Zakonodavci treba učine vidljivim distribuciju troškova i koristi propisa u društvenim grupama u meri u kojoj su vrednosti distribucije i jednakosti pogođene vladinom intervencijom • 8. Da li je propis jasan, dosledan, razumljiv i dostrupan korisnicima? • Zakonodavci treba da procene da li će verovatni korisnici razumeti pravila i u tom smislu treba da preduzmu korake da tekst i struktura pravila budu što jasniji. • 9. Da li susve zainteresovane straneimale priliku da izlože svoja gledišta? • Propise treba donositi na otvoreni i transparentni način uz primenu odgovarajućih procedura za uspešno i blagovremeno pribavljanje mišljenja od zainteresovanih strana kao što su firme i sindikati, druge interesne grupe ili drugi vladini nivoi 10. Kako će se obezbeditipoštovanje propisa? • Zakonodavci treba da procene motive i institucije kroz koje će se propis primenjivati i da projektuju strategije za primenu i reagovanje kako bi ih iskoristili na najbolji način.

14. Proporcionalnost i AEP To znači uspostaviti ravnotežu između prednosti koje se ostvaruju nekim propisom i ograničenja koja se njime nameću. Osnovno pitanje je: Da li je uopšte i potrebna vladina mera i, ako jeste, da li ona treba da bude pravna? Baš kao što postoje alternative nekom propisu, mogu da postoje i alternativni tipovi propisa koji se koriste onda kada nije potrebna puna strogoća primarnog propisa.

15. Proporcionalnost i AEP(2) • To znači i da se, prilikom pravljenja okvira propisa, obezbeđuje da nametnuta opterećenja i kazne za nepoštovanje budu proporcionalne rizicima. • Osnovno pitanje bi, na primer, moglo da bude da li su najpogodnije kazne iz građanskog ili krivičnog zakonika. • Korisno je razmotriti i da li su troškovi poštovanja administrativne procedure koje ima određena grupacija (npr. Mala i srednja preduzeća) proporcionalni koristima koje društvo ima od te nove procedure.

16. Propis – interesne strane Zainteresovane strane su ljudi ili grupe koji imaju direktan ili indirektan interes u organizaciji zato što mogu da utiču ili da budu na udarudelatnosti, ciljeva i politike te organizacije. Ključne interesne grupe su kreditori, klijenti/korisnici, rukovodioci, zaposleni, država, vlasnici, dobavljači, sindikati i zajednica iz koje kompanije vuku svoja sredstva (odgovornost). Nisu sve interesne strane jednake; različite interesne strane se različito razmatraju.

17. Interesne strane - ponašanje Tipičan propis iz oblasti IT

18. Proces AEP: Tipična 4 koraka Mislite! • Identifikujte političke opcijekojima se ostvaruju ciljevi. • Razmislite koji su najpogodniji mehanizmi sprovođenja (pravni/ne-pravni pristup). • Počnite da sužavate polje sagledavajući tehnička i druga ograničenjai mereći prema kriterijumima delotvornosti, uspešnostiidoslednosti. • Sastavite kratak spisak potencijalno validnih opcija radi kasnije analize.

19. Strategija AEP OPŠTI POSEBNI Identifikacija problema CILJEVI OČEKIVANI REZULTATI Ex ante ocena EKONOMSKA procena (ATK, rentabilnost) RELEVANTNE OPCIJE IZVODLJIVE OPCIJE AKTIVNOST NAJBOLJAOPCIJA

20. Uslovi i pretpostavke koje treba proceniti u okviru AEP IZVODLJIVEOPCIJE Relevantneopcije NAJBOLJAOPCIJA • Analizapretpostavki/uslova (organizacionih i finansijskih, ekonomskih, socijalnih) • Analizakritičnosti Ekonomska analiza Izvodljivost Opcija izbor

21. Šta je proces AEP? • Problemi i pitanja koji se rešavaju propisom • Ciljevi i očekivani rezultati • Pravne i ne-pravne opcije • Relevantne opcije: analiza kritičnosti i pretpostavki • Ekonomska procena izvodljivih opcija • Najbolja opcija: razlog (zašto) Konsultacije Podaci