1 / 28

Genetika životinja

Genetika životinja. Predavanja dr Snežana Trivunović, van.prof. Vežbe MSc. Dragomir Luka č. Dobro došli na kurs iz Genetike životinja. Literatura. Osnovna literatura Đelić N., Stanimirović Z . (2004): Principi genetike. Elit Medica. Beograd.

ricky
Download Presentation

Genetika životinja

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Genetika životinja Predavanja dr Snežana Trivunović, van.prof. Vežbe MSc. Dragomir Lukač

  2. Dobro došli na kurs iz Genetike životinja

  3. Literatura • Osnovna literatura Đelić N., Stanimirović Z. (2004): Principi genetike. Elit Medica. Beograd. Vidović Vitomir, Lukač Dragomir(2010): Genetika životinja. Novi Sad • Dopunska literatura Robert H. Tamarin: Principles of Genetics. Unoversity of Massachusetts Lowell.

  4. Elementi ocene • - Ukupne aktivnosti studentata obuhvataju predispitne i ispitne obaveze. • - Maksimalan broj bodova koje student može da ostvari je 100. • Student mora ostvariti minimalno 31 bod iz predispitnih obaveza, da bi mogao pristupiti završavanju ispitnih obaveza. • PREDISPITNE OBAVEZE • 1. Prisustvo na predavanjima 6 bodova • 2. Prisustvo na vežbama 4 boda • 3. Seminarski rad 10 bodova • 3. Testovi: • - I test15 bodova (min 8) • - II test15 bodova (min 8) • ISPITNE OBAVEZE • Pismeni deo ispita20 bodova (5 zadataka). Na pismeni deo ispita mogu da izađu samo oni studenti koji su položili I i II test. Svaki zadatak nosi 4 boda. Da bi ste položili pismeni deo, neophodno je ostvariti minimum 12 bodova ili 3 tačno urađena zadatka. Zadaci se formiraju na osnovu teorijskog dela po pojedinim poglavljima. • Usmeni ispit 30 bodova i to za tačne odgovore na 3ispitna pitanja, od kojih svako nosi po maksimalno 10 bodova. • Napomena : I i II test se može raditi u terminima predviđenim za kolokvijum, kao i pismeni deo ispita (zadaci) . • FORMIRANJE KONAČNE OCENE: • Da bi student dobio konačnu ocenu 6 (šest), tj. položio ispit, mora ostvariti minimalno 55 bodova, koji se dobijaju sabiranjem bodova ostavrenih na predispitnim i ispitnim obavezama. Ocene: 55-64=6, 65-74=7, 75-84=8, 85-94=9, 95-100=10.

  5. Ciljpredmeta: Dastudentimaomogućiupoznavanjei razumevanje: principanasleđivanjaosobinaživotinja, nivoaorganizacijeiekspresijegenoma, izvoragenetičkevarijabilnosti, tipovamutacija, osnovatehnologijerekombinantneDNK, uzprimenuodgovarajućihinteraktivnihmetodanastaveikorišćenjemsavremenihresursazaučenje (domaćaistranaliteratura, internet).

  6. Ishodpredmeta: Nakrajuodslušanogipoloženogpredmetastudenttrebada: • Opiše, predstaviirazlikujeosnovneprincipeitipovenasleđivanjaosobinadomaćihživotinja • Rezimiraiobjasninajvažnijeelementenivoaorganizacijeiekspresijegenoma, (strukturaDNKiRNK, centralnadogmamolekularnegenetike, genetičkikod, regulacijaaktivnostigena) • Umedaobjasniiopišenasleđivanjepolarazličitihvrstaživotinja • Uporediiklasifikujetipovemutacija • InterpretiraosnovetehnologijerekombinantneDNKiobjasniprimenugenetičkoginženjerstva • Koristimetodeipravilagenetičkeverovatnoćeupraktičnomnasleđivanjuitestiranjudobijeniheksperimentalnihrezultataodgovarajućimstatističkimprocedurama • Ispoljavaspremnostisposobnostzatimskirad, kritično mišljenje, prezentaciju stečenog znanja.

  7. VAŠA PITANJA

  8. ŠTA PROUČAVA GENETIKA? • Genetika proučava uzroke i procese biološke naslednosti i promenjivosti živih bića. • Do danas naučno opisano 1.5 milion vrsta, računa se da je neopisanih još 3-10 miliona.

  9. Istorijat razvoja ideje o nasleđivanju • Mendel (1865) • Zakoni o nasleđivanju

  10. Gregor Mendel (1822-1884)

  11. Istorijat razvoja ideje o nasleđivanju • Hugo DeVries, Erich Von • Tschermak, and Carl Corren(1900) • Ponovo otkrili Mendela • Rođena GENETIKA

  12. Istorijat razvoja ideje o nasleđivanju • Karl Landsteiner - ABO sistem krvnih grupa (1901) - Nobel 1930 (1868-1943)

  13. Istorijat razvoja ideje o nasleđivanju • W. Bateson (1902) • uvodi termine Gen(g. genes = rođen) Genetika (nauka o nasleđivanju)

  14. Istorijat razvoja ideje o nasleđivanju • JOHANNSENWilhelm Ludwig • (1857-1927) • Uvodi u genetiku termine genotip i fenotip (1909)

  15. Istorijat razvoja ideje o nasleđivanju • Thomas Hunt Morgan (1910) • Hromozomska teorija nasleđivanja • Upotreba mutacija (spontane vs. Indukovane) • Vinska mušica kao model sistem • Nobel 1933

  16. Početak novog vremena • Watson, Crick (1953) • DNK je dvolančana zavojnica

  17. Naučne oblasti genetike • Prema organizaciji žive materije • Molekularna • Citogenetika • Genetika razvića • Populaciona genetika • Prema predmetu istraživanja • Biljna genetika • Animalna Genetika • Genetika čoveka

  18. Teorija • sve do 1950 osnovna teorija klasične genetike bila je Hromozomska teorija (Teorija gena - Morgan) • od 1953 (Watson i Crick) počinje vladavina molekularne genetike.

  19. Elementi genetike • Predmet izučavanja: biološko nasleđivanje i variranje • Objekat istraživanja: sva živa bića Mikroorganizmi virusi bakterije gljivice Niže životinje (procariote) pljosnate gliste Drosophila melanogaster Više životinje (eucariote) miševi pacovi kunići pas čovek Biljke kukuruz

  20. Elementi genetike • Metod • Metod hibridizacije-ukrštanje roditelja poznate genetske osnove koji se razlikuju u jednoj ili više osobina P1 × P2(parentes) F1 (filius) F2

  21. Metod • Fenotipska analiza-prema izraženim spoljašnjim osobinama • Metod citogenetičke analize – utvrđivanje broja, morfoloških i konstitucionih osobina hromozoma. • Biohemijske metode – izučavanje delovanja pojedinih gena, delovanje enzima i dr. • Određivanje primarne strukture DNK – PCR (polymerase chain reaction)– metod za amplifikaciju fragmenata DNK bilo kog porekla • Metode matematičke statistike– služe za interpretaciju rezultata i donošenje zaključaka

  22. Značaj pojedinih vrsta za genetiku • VIRUSI – paraziti biljnih i životinjskih ćelija i mikroorganizama. STANLEY 1935. god. otkrio da su virusi izgrađeni od nukleinskih kiselina (DNK, ređe RNK) i proteinskog omotača. U genetičkim istraživanjima najviše su korišćeni virusi bakterija – BAKTERIOFAGI

  23. Prokariote • BAKTERIJE - najprostiji ćelijski organizmi Sastoje se iz ćelije u kojoj nije izdiferencirano jedro. Nasledni materijal kod bakterija najčešće se nalazi u obliku jednog hromozoma koji ima kružan oblik. U genetičkim istraživanjima najčešće se koriste: Escherichia coli – parazit debelog creva sisara Pneumococcus pneumoniae – uzročnik bakterijskog zapaljenja pluća

  24. Eukariote Organizmi sa kompletnom ćelijskom građom. Imaju izdiferenciranu jedrovu opnu i u jedru 2 ili više hromozoma. DNK eukariotskih organizama po pravilu je praćena određenim vrstama proteina koji se nazivaju histoni.

  25. Eukariote Najčešće su korišćene sledeće eukatiote: • Jednoćelijske eukariote: Chlamydomonas rheinhardi – alga Paramecium aurelia – bičar Saccharomyces cerevisae – kvasac • Višećelijske eukariote : gljivice – Neurospora crassa više biljke – Zea mays – kukuruz Više životinje i čovek: voćna mušica – Drosophyla melanogaster kućni miš – mus musculus čovek – Homo sapiens

  26. Ukupna povoljnost jedne vrste za genetička istraživanja ogleda se kroz: • Broj i veličinu hromozoma • Polimorfizam vrste – obilje različitih genetičkih formi • Brzinu reprodukcije - vreme da jedna generacija postane polno zrela • - broj potomaka koje ostavlja jedna individua

  27. Drosophyla melanogaster • Mali broj hromozoma (2n = 8) • Gigantski hromozomi (100-150 × veći od normalnih), samo u stadijumu larve u somatskim ćelijama pljuvačne žlezde. • Visok stepen polimorfizma -veliki broj formi (soj,rasa) koje se među sobom razlikuju (boja očiju, dužina krila, boja tela) ali se istovremeno uspešno ukrštaju.

  28. Zadaci i značaj genetike • Genetika objašnjava način nasleđivanja pojedinih osobina • Genetički principi predstavljaju osnov selekcije i oplemenjivanja domaćih životinja • Način nasleđivanja određuje i metode selekcije radi poboljšanja osobina u željenom pravcu • Na genetičkim principima zasnovano je i stvaranje novih rasa – genotipova • Genetika mikroorganizama dovela je razvoja lekova (penicilin, insulin) • Primena terapeutskog kloniranja dovešće do izlečenja mnogih bolesti zamenom organa (koštana srž, srce, jetra) • Kloniranjem i zamenom gena moguće je lečenje nekih monogenetskih naslednih bolesti • Pojava GMO hrane utiče na smanjenje gladi u svetu

More Related