300 likes | 554 Views
Genetika životinja. Predavanja dr Snežana Trivunović, van.prof. Vežbe MSc. Dragomir Luka č. Dobro došli na kurs iz Genetike životinja. Literatura. Osnovna literatura Đelić N., Stanimirović Z . (2004): Principi genetike. Elit Medica. Beograd.
E N D
Genetika životinja Predavanja dr Snežana Trivunović, van.prof. Vežbe MSc. Dragomir Lukač
Literatura • Osnovna literatura Đelić N., Stanimirović Z. (2004): Principi genetike. Elit Medica. Beograd. Vidović Vitomir, Lukač Dragomir(2010): Genetika životinja. Novi Sad • Dopunska literatura Robert H. Tamarin: Principles of Genetics. Unoversity of Massachusetts Lowell.
Elementi ocene • - Ukupne aktivnosti studentata obuhvataju predispitne i ispitne obaveze. • - Maksimalan broj bodova koje student može da ostvari je 100. • Student mora ostvariti minimalno 31 bod iz predispitnih obaveza, da bi mogao pristupiti završavanju ispitnih obaveza. • PREDISPITNE OBAVEZE • 1. Prisustvo na predavanjima 6 bodova • 2. Prisustvo na vežbama 4 boda • 3. Seminarski rad 10 bodova • 3. Testovi: • - I test15 bodova (min 8) • - II test15 bodova (min 8) • ISPITNE OBAVEZE • Pismeni deo ispita20 bodova (5 zadataka). Na pismeni deo ispita mogu da izađu samo oni studenti koji su položili I i II test. Svaki zadatak nosi 4 boda. Da bi ste položili pismeni deo, neophodno je ostvariti minimum 12 bodova ili 3 tačno urađena zadatka. Zadaci se formiraju na osnovu teorijskog dela po pojedinim poglavljima. • Usmeni ispit 30 bodova i to za tačne odgovore na 3ispitna pitanja, od kojih svako nosi po maksimalno 10 bodova. • Napomena : I i II test se može raditi u terminima predviđenim za kolokvijum, kao i pismeni deo ispita (zadaci) . • FORMIRANJE KONAČNE OCENE: • Da bi student dobio konačnu ocenu 6 (šest), tj. položio ispit, mora ostvariti minimalno 55 bodova, koji se dobijaju sabiranjem bodova ostavrenih na predispitnim i ispitnim obavezama. Ocene: 55-64=6, 65-74=7, 75-84=8, 85-94=9, 95-100=10.
Ciljpredmeta: Dastudentimaomogućiupoznavanjei razumevanje: principanasleđivanjaosobinaživotinja, nivoaorganizacijeiekspresijegenoma, izvoragenetičkevarijabilnosti, tipovamutacija, osnovatehnologijerekombinantneDNK, uzprimenuodgovarajućihinteraktivnihmetodanastaveikorišćenjemsavremenihresursazaučenje (domaćaistranaliteratura, internet).
Ishodpredmeta: Nakrajuodslušanogipoloženogpredmetastudenttrebada: • Opiše, predstaviirazlikujeosnovneprincipeitipovenasleđivanjaosobinadomaćihživotinja • Rezimiraiobjasninajvažnijeelementenivoaorganizacijeiekspresijegenoma, (strukturaDNKiRNK, centralnadogmamolekularnegenetike, genetičkikod, regulacijaaktivnostigena) • Umedaobjasniiopišenasleđivanjepolarazličitihvrstaživotinja • Uporediiklasifikujetipovemutacija • InterpretiraosnovetehnologijerekombinantneDNKiobjasniprimenugenetičkoginženjerstva • Koristimetodeipravilagenetičkeverovatnoćeupraktičnomnasleđivanjuitestiranjudobijeniheksperimentalnihrezultataodgovarajućimstatističkimprocedurama • Ispoljavaspremnostisposobnostzatimskirad, kritično mišljenje, prezentaciju stečenog znanja.
ŠTA PROUČAVA GENETIKA? • Genetika proučava uzroke i procese biološke naslednosti i promenjivosti živih bića. • Do danas naučno opisano 1.5 milion vrsta, računa se da je neopisanih još 3-10 miliona.
Istorijat razvoja ideje o nasleđivanju • Mendel (1865) • Zakoni o nasleđivanju
Gregor Mendel (1822-1884)
Istorijat razvoja ideje o nasleđivanju • Hugo DeVries, Erich Von • Tschermak, and Carl Corren(1900) • Ponovo otkrili Mendela • Rođena GENETIKA
Istorijat razvoja ideje o nasleđivanju • Karl Landsteiner - ABO sistem krvnih grupa (1901) - Nobel 1930 (1868-1943)
Istorijat razvoja ideje o nasleđivanju • W. Bateson (1902) • uvodi termine Gen(g. genes = rođen) Genetika (nauka o nasleđivanju)
Istorijat razvoja ideje o nasleđivanju • JOHANNSENWilhelm Ludwig • (1857-1927) • Uvodi u genetiku termine genotip i fenotip (1909)
Istorijat razvoja ideje o nasleđivanju • Thomas Hunt Morgan (1910) • Hromozomska teorija nasleđivanja • Upotreba mutacija (spontane vs. Indukovane) • Vinska mušica kao model sistem • Nobel 1933
Početak novog vremena • Watson, Crick (1953) • DNK je dvolančana zavojnica
Naučne oblasti genetike • Prema organizaciji žive materije • Molekularna • Citogenetika • Genetika razvića • Populaciona genetika • Prema predmetu istraživanja • Biljna genetika • Animalna Genetika • Genetika čoveka
Teorija • sve do 1950 osnovna teorija klasične genetike bila je Hromozomska teorija (Teorija gena - Morgan) • od 1953 (Watson i Crick) počinje vladavina molekularne genetike.
Elementi genetike • Predmet izučavanja: biološko nasleđivanje i variranje • Objekat istraživanja: sva živa bića Mikroorganizmi virusi bakterije gljivice Niže životinje (procariote) pljosnate gliste Drosophila melanogaster Više životinje (eucariote) miševi pacovi kunići pas čovek Biljke kukuruz
Elementi genetike • Metod • Metod hibridizacije-ukrštanje roditelja poznate genetske osnove koji se razlikuju u jednoj ili više osobina P1 × P2(parentes) F1 (filius) F2
Metod • Fenotipska analiza-prema izraženim spoljašnjim osobinama • Metod citogenetičke analize – utvrđivanje broja, morfoloških i konstitucionih osobina hromozoma. • Biohemijske metode – izučavanje delovanja pojedinih gena, delovanje enzima i dr. • Određivanje primarne strukture DNK – PCR (polymerase chain reaction)– metod za amplifikaciju fragmenata DNK bilo kog porekla • Metode matematičke statistike– služe za interpretaciju rezultata i donošenje zaključaka
Značaj pojedinih vrsta za genetiku • VIRUSI – paraziti biljnih i životinjskih ćelija i mikroorganizama. STANLEY 1935. god. otkrio da su virusi izgrađeni od nukleinskih kiselina (DNK, ređe RNK) i proteinskog omotača. U genetičkim istraživanjima najviše su korišćeni virusi bakterija – BAKTERIOFAGI
Prokariote • BAKTERIJE - najprostiji ćelijski organizmi Sastoje se iz ćelije u kojoj nije izdiferencirano jedro. Nasledni materijal kod bakterija najčešće se nalazi u obliku jednog hromozoma koji ima kružan oblik. U genetičkim istraživanjima najčešće se koriste: Escherichia coli – parazit debelog creva sisara Pneumococcus pneumoniae – uzročnik bakterijskog zapaljenja pluća
Eukariote Organizmi sa kompletnom ćelijskom građom. Imaju izdiferenciranu jedrovu opnu i u jedru 2 ili više hromozoma. DNK eukariotskih organizama po pravilu je praćena određenim vrstama proteina koji se nazivaju histoni.
Eukariote Najčešće su korišćene sledeće eukatiote: • Jednoćelijske eukariote: Chlamydomonas rheinhardi – alga Paramecium aurelia – bičar Saccharomyces cerevisae – kvasac • Višećelijske eukariote : gljivice – Neurospora crassa više biljke – Zea mays – kukuruz Više životinje i čovek: voćna mušica – Drosophyla melanogaster kućni miš – mus musculus čovek – Homo sapiens
Ukupna povoljnost jedne vrste za genetička istraživanja ogleda se kroz: • Broj i veličinu hromozoma • Polimorfizam vrste – obilje različitih genetičkih formi • Brzinu reprodukcije - vreme da jedna generacija postane polno zrela • - broj potomaka koje ostavlja jedna individua
Drosophyla melanogaster • Mali broj hromozoma (2n = 8) • Gigantski hromozomi (100-150 × veći od normalnih), samo u stadijumu larve u somatskim ćelijama pljuvačne žlezde. • Visok stepen polimorfizma -veliki broj formi (soj,rasa) koje se među sobom razlikuju (boja očiju, dužina krila, boja tela) ali se istovremeno uspešno ukrštaju.
Zadaci i značaj genetike • Genetika objašnjava način nasleđivanja pojedinih osobina • Genetički principi predstavljaju osnov selekcije i oplemenjivanja domaćih životinja • Način nasleđivanja određuje i metode selekcije radi poboljšanja osobina u željenom pravcu • Na genetičkim principima zasnovano je i stvaranje novih rasa – genotipova • Genetika mikroorganizama dovela je razvoja lekova (penicilin, insulin) • Primena terapeutskog kloniranja dovešće do izlečenja mnogih bolesti zamenom organa (koštana srž, srce, jetra) • Kloniranjem i zamenom gena moguće je lečenje nekih monogenetskih naslednih bolesti • Pojava GMO hrane utiče na smanjenje gladi u svetu