Međunarodne organizacije za zaštitu kulturnog i prirodnog nasleđa

1. Međunarodne organizacije za zaštitu kulturnog i prirodnog nasleđa Mirjana Vesić Mirela Kondić Darko Ilić Miodrag Milovanović Dejan Krkljuš

2. Nasleđe prirode • Nasleđe prirode je zaostavština oblika i struktura koje je stvorila priroda bez uticaja čoveka. Uključuje floru i faunu i geomorfološke oblike.

3. Nasleđe kulture • Nasleđe kulture je sve što je stvorio čovek ili ljudsko društvo u prošlosti, a što je sačuvano za buduće generacije. Uključuje istorijska mesta, zgrade, umetnička dela, naučne izume...

4. UNESCO • Specijalizovana agencija UN osnovana 1945. godine • U – United • N – Nations • E – Education • S – Scientific • C – Cultural • O – Organisation

5. UNESCO • UNESCO čine 193 zemlje članice i 7 zemalja saradnika; • Članice su statistički podeljene u pet regiona: Afika, Arapske zemlje, Azija i Pacifik, Evropa i Severna Amerika i Kanada, Južna Amerika i Karibi

6. Potreba za delovanjem • Zaustaviti i sprečiti razaranje nasleđa u ratovima, kao i od potreba i opasnosti modernog društva.

7. Konvencije • Konvencija o zaštiti kulturnog nasleđa • 1965. godine SAD traže da se sačuvaju “izvanredna prirodna područija sveta i istorijska mesta za sadašnje i buduće stanovništvo sveta” • 1972. godine usvaja se Konvencija o očuvanju i zaštiti svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa

8. Svetska kulturna i prirodna baština • 186 zemalja UN je dosada ratifikovalo konvenciju očuvanju i zaštiti svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa • UNESCO Lista svetske baštine • Mesta svetske baština imenuje Komitet za svetsko nasleđe, a ono može biti šuma, planina, jezero, spomenik, zgrada ili kompleks od specijalne kulturne ili fizičke vrednosti.

9. Svetska kulturna i prirodna baština • Na listu svetske baštine do sada je ušlo 890 mesta u 148 zemalja sveta, od čega je: • 689 kulturnih, • 176 prirodnih i • 25 mešovitih.

10. Svetska prirodna baština

11. Svetska kulturna baština

12. UNESCO i Srbija • Kao pravni naslednik SFRJ, Srbija je od nastanka UNESCO aktivna članica; • Srbija je za mesto na listi do sada predložila srednjovekovno nasleđe, najviše manastire i kraljevske mauzoleje vizantijskog kulturnog uticaja sa prepoznatljivim nacionalnim obeležjima.

13. UNESCO i Srbija Na UNESCO listi nalaze se: • Stari Ras sa sopoćanima od 1979. godine; • Manastir Studenica od 1986. godine; • Srednjovekovni spomenici na Kosovu od 2004. godine; • Gamzigrad – Romulijana od 2007. godine

14. UNESCO i Srbija

15. UNESCO “Pamćenje sveta” • Program “Pamćenje sveta” pokrenut je sa ciljem zaštite dokumentarnog nasleđa od zaborava i uništenja. • Do danas se u Registru nalazi 193 dokumenta • Iz Srbije: Arhiv Nikole Tesle od 2003. godine i Miroslavljevo jevanđelje od 2007.godine

16. UNESCO Man and Bisphere • Program pokrenut 1970. godine, sa ciljem stvaranja svetske mreže zaštićenih područija nazvanih - biosfere. • Rezervati biosfere imaju tri osnovne funkcije: • Zaštita – predela, ekosistema, vrsta i genetičke raznovrsnoti • Razvoj – društveno-ekonomski na principu održivosti • Podršku – naučno-istraživački rad, monitoring, razmena informacija

17. UNESCO Man and Bisphere • Do danas su u mrežu rezervata biosfere uključna 553 rezervata u 107 zemalja.

18. UNESCO Man and Bisphere

19. UNESCO Čovek i biosfera • U okviru programa “Čovek i biosfera”, u Srbiji se nalazi samo jedna lokacija koja je i deo Mreže rezervata biosfere. To je deo parka prirode Golija, imenovan kao Rezervat biosfere Golija - Studenica

20. Ramsarska konvencija • Konvencija o močvarama međunarodne važnosti kao habitatima vodenih ptica. • Potpisana 02.02.1971. godine u Ramsaru, Iran. Jugoslavija je potpisala ovaj dokument 1976. • Uspostavlja međunarodnu saradnju pri zaštiti močvara, njihovih funkcija i biološke raznovrstnosti • Danas uključuje 159 država, zaštićeno je 1847 močvara i močvarnih područja ukupne površine181.365.679 hektara

21. Ramsarska konvencija • Vodena staništa obuhvaćena Konvencijom nisu samo močvare već veoma širok spektar tipova staništa, reka, jezera, mangrova ili čak i koralnih grebena, pa i onih koje je čovek stvorio, kanala ili ribnjaka;

22. Ramsarska konvencija • Nazivaju se i ''bubrezi planete'', ''prirodni graditelji'‘ i ''biološki supermarketi'‘. • Neprocenjive su vrednosti za život i ekonomski razvoj;

23. Ramsarska konvencija u Srbiji • U Srbiji ima devet Ramsarskih područija, ukupne površine od 53.714 hektara i to: Obedska bara, Ludaško jezero, Carska bara – Stari Begej, Zasavica, Slano Kopovo, Vlasina, Gornje Podunavlje, Labudovo okno i Peštersko polje. Ta područja su, takođe, i rezervati prirode.

24. HVALA NA PAŽNJI !! Mirjana Vesić Mirela Kondić Darko Ilić Miodrag Milovanović Dejan Krkljuš