360 likes | 575 Views
“BOLONJSKI PROCES I PRIMENA NOVOG ZAKONA”TREND 1 2 , 2006. Prof. dr Milorad K. Banjanin. Fakultet tehni č kih nauka Novi Sad STRUKTURALNA ANALIZA UNIVERZITETSKE NASTAVE. NASTAVA je višekategorijalni pojam koji se može analizirati sa objektnog ili predmetnog ,
E N D
“BOLONJSKI PROCES I PRIMENA NOVOG ZAKONA”TREND 12 , 2006. Prof. dr Milorad K. Banjanin Fakultet tehničkih nauka Novi Sad STRUKTURALNA ANALIZA UNIVERZITETSKE NASTAVE
NASTAVA je višekategorijalni pojam koji se može analizirati sa objektnogili predmetnog, sistemskog ili strukturalnogiprocesnog ili interakcionog aspekta i to na INDIVIDUALNOJ i na ORGANIZACIONOJ platformi.
STRUKTURALNI ASPEKT NASTAVE K O N T E K S T ZNANJE S A D R Ž A J Kategorije na individualnom nivou VEŠTINE ORIJENTACIJE NASTAVA KULTURA I STRATEGIJA PREDMET I PROCES Kategorije na organizacionom nivou TEHNOLOGIJA
S T R U K A je definisana STRUKTUROM sadržajnih ZNANJA (Body of Knowledge) StrukturomVEŠTINA za obavljanje kompleksnih stručnih poslova KONTEKSTUALNOM STRUKTUROM sa etičkim kodom (Code of Ethics)
Glavniobjektiilikategorijenastavena INDIVIDUALNOJ ravni u sadržajnoj dimenzijistrukture komunikacijske ZNANJE tehničko-tehnološke interpersonalne konceptualne podaci emocionalne informacije stečeno znanje kognitivne primenjeno znanje socijalne inteligencija VEŠTINE mudrost kapacitet za saradnju i deljenje znanja na ciljeve, na učesnike u procesu nastave, Glavne kategorije u kontekstualnoj dimenziji strukture ORIJENTACIJE na tehnologiju...
ZNANJE HEURISTIČKO KONCEPTUALNO IMPLICITNO vrlo teško opisati ili izraziti, jer je ono kompleksno i "uskladišteno u glavama ljudi„ a "obuhvata takve stvari kao što su veštine”. stiče seučenjemiz iskustva iodmentora. stiče se učenjemizknjiga iu školi EKSPLICITNO. se lako može napisati i kodifikovati, relativno lako artikulisati i saopštiti", a "leži u formulama, tekstovima ili tehničkim dokumentima"
APSTRAKTNI NIVO ZNANJA Izražava pojmove koji postoje samo kao ideje ili osobine koje su Odvojene od predmeta posmatranja ili opservacije fenomena i pojava Apstrakcija je osnovni metod kojim čovek rešava pitanje kompleksnosti. Apstraktnost potiče iz posmatranja situacije ili problema u realnom svetu i uočavanja sličnosti između pojedinih elemenata kada se na tu sličnost Skoncetrišemo, a za trenutak ignorišemo pojedinačne razlike koje postoje. (Hoare C.A.R. ) Apstrakcija predstavlja opis ili specifikaciju sistema kojom se naglašava neka, a ne zanemaruju druga svojstva sistema (Shaw) Apstrakcija određuje esencijalne karakteristike nekog objekta po kojima se on razlikuje od drugih vrsta objekata, što je iz perspektive analitičara potreban uslov za njegovo izolovano opserviranje.
EMPIRIJSKINIVO ZNANJA Zasnovan je na iskustvu ili opažanju i opservaciji promenjivih veličina koje pripadaju nekom pojmu ili principu. ZNANJE • ČINJENIČNO • ako opisuje ono što se • eksplicitno zna ili je • tako zadano. IZVEDENO-ako određuje uzročno-posledične veze iz kojih se može izvesti novo,činjenično znanje na bazi proučavanja ili posmatranja promenjivih veličina stanja sistema
KOHERENTAN sistem naučnog znanja u savremenoj logici, a prema definiciji Hilpinen-a, prikazuje se na sledeći način: • a zna neko p na osnovu r, kada je p očigledno za a, pa r postoji, a r je potpuni dokaz za p, a p je istinito. Analizom Hilpinen-ove jednačine može se zaključiti: • da postoji razlika između predmeta znanja (sadržaj p), samog iskaza znanja (izraz r koji se pridružuje sadržaju p) i interpretenata a koji vrši to pridruživanje. • da postoji triadainterpretenata a, sadržaja p i iskaza r u kojoj važi relacija (a zna neko p na osnovu r), gde a (subjekat saznavanja) pridružuje dva parametra (r-p), a za prirodu tog pridruživanja može se reći da je r model za p i da r i p mogu imati istu ili sličnu strukturu. • da postoji saznajni subjekt ili subjekat saznanja (označen kao interpretator a), koga uvažava savremena logika i zato je on faktor ili činilac čije saznanje moći limitiraju saznanje, pa se kapacitet saznajnog subjekta mora uzeti u obzir pri analizi saznajnog procesa.
U komunikacionom procesu prenose se podaci, informacije i znanje sa P (podaci), E (odluke) i T( teorije , zakoni, teoreme ...) činjenicama (iskazi r koji označavaju bilo koji od tri elementa jezičke strukture) Za opservaciju objekata i indentifikovanje strukture znanja koriste se apriorna i aposteriorna informacija.
APRIORNA INFORMACIJA APRIORNA INFORMACIA daje odgovor na pitanje o indentifikaciji strukture znanja () – pokazatelj dinamičnosti () – pokazatelj stohastičnosti () – pokazatelj nelinearnosti () – pokazatelj diskretnosti
APRIORNA INFORMACIJA (=1) objekat je stohastički ako ponašanje njegovog izlaza zavisi od uticaja različitih, nekontrolisanih ili stohastičnih ulaza ili sam objekat sadrži izvore takvih pobuda. Ako je =0 objekat je deterministički. (=1)objekat je dinamički ako ponašanje njegovog izlaza ne zavisi samo od jedne, trenutne vrednosti već i od niza predhodnih vrednosti. Ako je =0 objekat je statički (=1)objekat je diskretan ako se njegov ulaz i izlaz menjaju ili se mere vrednosti ulaznh i izlaznih veličina u diskretno odabranim vremenskim trenucima. Ako je =0 objekat je kontinualan. (=1) objekat je nelinearan Ako za njegovo ponašanje ne važi zakon superpozicije. Ako je =0 objekat je linearan
APOSTERIORNA INFORMACIJA Aposteriorna informacija dobiva se empirijskim posmatranjem objekata ili sistema i objedinjuje sveukupnost kvantitativnih pokazatelja – raspoloživih činjenica o ponašanju ulaza i izlaza objekata.
ZNANJEnije statički objekat, već dinamičan niz objekata koji nastaju u neprekidnom procesu konverzacije koja je osnovni metod za individualno i zajedničko učenje ljudi. Svaka konverzacija je eksperiment u stvaranju znanja i nanovo oblikuje naše individualno znanje. Znanje je ishod procesa konverzacije koja „ne može da cveta tamo gde nema poverenja, dobrih odnosa i interaktivnog emocionalnog prostora” u kome se generiše novo znanje. UNIVERZITETSKU NASTAVU možemo posmatrati kao moćan kreativni centar konverzacije u kojoj se oplemenjuje, generiše i razvija novo znanje, veštine, orijentacije i kompetencije, ne samo studenata već i ostalih učesnika.
STRUKTURALNOST kao osnovni DIDAKTIČKIkriterijumi NASTAVE STRUKTURALNOST je bitan kriterijum objektno orijentisane analize, koji fokusira pitanja o sadržajima i kategorijama orijentacije na opšte, individualne idruštvene kompetencije studenata koje treba da se izgrade u kontestu kulture i strategije univerzitetske nastave. INDIVIDUALNA KOMPETENTNOST podrazumeva visok nivo sposobnosti za celovitu integraciju znanja, veština i orijentacija koje su prihvaćene ili interizovane kao vrednosti ponašanja po pravilima koja naglašavaju empatiju, poštovanje, timski rad, simetričnu i proaktivnu komunikaciju u nastavi.
DIDAKTIČKI KRITERIJUMI KOJI PODRŽAVAJU STRUKTURALNOST PERSPEKTIVNOST PRISTUPAČNOST AKTUELNOST EGZEMPLARNOST fokusirasituacijeiliusloveučenja i interakcije sa dostupnimalatima i instrumentimazapretraživanje i primenu objektnogznanja, štočinipodloguzadruštvenekompetencijestudenata fokusira objektneciljeve i principe u dizajniranju modela znanja i učenjazarazvojspecifičnihkompetencijastudenata fokusirapitanja o ciljevima i nivourazvojasvesti u konceptumetodološkekompetentnostistudenatailiotvorenostipojedinihobjekata- predmetaza nove modelesadržajnih i metodološkihznanja fokusira nivoeimplementacije objektnogznanja u nastavikojirazvijajuspecijalizovanekompetencijestudenata
SISTEMSKO-PROCESNAANALIZASTRUKTURENASTAVE U sistemskoj analizi, nastava se može posmatrati kao kompleksna mreža : Sadržajne strukture Didaktičke strukture Metodološke strukture Tehnološke strukture Procesne strukture Interakcione strukture
HOLISTIČKIKONCEPT VIŠEDIMENZIONALNE STRUKTURE NASTAVE ZNANJE (struktura koncptualno i heurističko) SISTEMSKI ASPEKT NASTAVE TACIT-no i EKSPLICITNO OBJEKTNI ASPEKT NASTAVE Verifikacija i vrednovanje rešenja Sadržajno- programski ciljevi Opservacija i analiza Samostalno Rešavanje problema Tematski ciljevi PRIMENA REŠENJA PROBLEMA PROCES UČENJA: socijalni oblici, oblici nastave, mediji, principi SADRŽAJNO-PROGRAMSKA STRUKTURA DIDAKTIČKO-METODIČKA STRUKTURA Sakupljanje i integrisanje znanja učenika Profesionalni ciljevi REŠAVANJE PROBLEMA Zadaci logičkog, sistematskog razmišljanja Afektivno- etički ciljevi STRUKTURIRANJE PROBLEMA PRIKAZ – IDENTIFIKACIJA PROBLEMA SADRŽAJNO I PROCEDURALNO KONTEKST UČENJA PROCESNO-UPRAVLJAČKA STRUKTURA VEŠTINE (struktura veština) ORIJENTACIJE (struktura želja i motivacija) INTERAKCIONA STRUKTURA Veštine i sposobnosti učenja, promena uloge u učenju, komunikacija i kooperacija u grupi, tehničke karakteristike PROCESNI ASPEKT NASTAVE
“medijska ilustracija" “vizuelna reprezentacija " “ilustracija" šta je VIZUELIZACIJA? “vizuelna pismenost" “vizuelni medijum" U literaturi srećemo nekolikosinonima, tj.različitihtermina, koji seodnose naovajpojam ilisu mu veomabliski: “medijska pismenost" “vizuelna komunikacijska vještina"
Philips, Noris, Macnabobjavilisutabelarnipregleddefinicijavizuelizacije Strong, Smith 2001 “Prostornavizuelizacijajesposobnostzamanipulisanjesaobjektom uzamišljenom 3Dprostoruikreiranjereprezentacijetogobjektasadrugetačkegledišta”. Habre (1995): “Vizuelizacijajeprocesukojemsekoristigeometrijada bi seilustrovalimatematičkikoncepti." Hortin (1982): “sposobnostrazumjeti ikoristiti slike i misliti i učitiprekoslike, odnosno, mislitivizuelno." Аrnheim-а (1991), “Vizuelizacijaupućujenakognitivnefunkcijeuvizuelnojpercepciji. U vizuelizaciji, slikekombinujuaspekteprirodnogpredstavljanjazaformalnijeoblikeda bipovećalikognitivnorazumijevanje". Sharma (1985), vizuelizacijurazumijekao“mentalnuslikovitostkojaslužikaonekivid ‘mentalne table' nakojoj semogurazvitiidejeiistraživatinjihoveimplikacije." (Maihai, Ramadas, 2009), “Vizuelizacija je definisana u smislu razumijevanja transformacije neke strukture i njihovo povezivanje funkcijom“. (Deliyianni, Monoyiou, Elia, Georgiou, Zannettou,2009). “Specijalno, ukonteksturješavanjamatematičkihproblema, vizuelizacijaupućujenarazumjevanjeproblemaizradomi/ilikorišćenjemdijagramailislikeusvrhudobijanjarješenjatog problema“. (BenChaim, Lappan, Houiang, 1989). “vizuelizacija je centralina komponentamnogih procesa ukojima se pravi prelazsa konkretnog na apstraktni model mišljenja. To je alatka za predstavljanjematematičkih ideja iinformacija." (Korakakis, Pavlatou, Palyvos, Spyrellis, 2009). “Prostornavizuelizacija je sposobnostpreciznograzumijevanjatrodimenzionalnihobjekataodnjihovedvodimenzionalnereprezentacije". Neke od njih su:
Sviovi obrazovni materijalise odnosena nastavne sadržaje vezane za funkcije jedne iliviše promjenljivih i imaju naglašenu vizuelnu komponentu. OBRAZOVNI MATERIJALI Obrazovnimaterijaliu elektronskojformikoji sebazirajunateorijskimosnovamateorijenastavematematike: -Prezentacije -Apleti -Animacije -Interaktivni fajlovi -Interaktivni pogrami zavizuelizaciju konkretnih matematičkih problema -Dinamički i grafički prikazi
Na osnovu prethodnih definicija, možemo govoritiokompozitnom pojmukoji je sačinjen od: Fizička vizuelizacija- slike, 3Dreprezentacije, šematske reprezentacije... Možda čak obogaćene i zvukomilidrugim senzornimefektima i koje se mogu pojavitinarazličitom mediju: papiru, kompjuterskom ekranu, slajdu... ; Introspektivna vizuelizacija- Mentalni objekti kojeličnost stvara vjerujući da suslični ili istisa fizičkim objektimamodelovani nekim oblikom fizičke vizuelizacije; Interpretativna vizuelizacija- Pretvaranje fizičkog objekta iliintrospektivnevizuelizacije u neki oblik znanja– kognitivno smještanje upostojeće mreže vjerovanja, stavova, iskustava, razumijevanja, fakatai generalizacija.
Dekorativna funkcija(često ima inegativanuticaj) Transformacijska funkcija Reprezentacijskafunkcija Interpretacijska funkcija Organizacijska funkcija Sledeće funkcije se odnosena vizuelizaciju kao dodatku verbalnih poruka:
PODSTIČE PAMĆENJE POJAŠNJAVA KOMPLEKSNE SADRŽAJE IZRAŽAVA LIČNA ISKUSTVA ISHODI/EFEKTI V I Z U E L I Z A C I J A FUNKCIJE MOTIVACIONE STRUKTURIRAJUĆE KOMUNIKACIONE
Analiza i modelovanje Programiranje Simulacija Osnovne operacije nad komponentama su: analiza strukture i načina rada sistema, te predstavljanje sistema u formalnom apstraktnom obliku detaljan prikaz modelau obliku pogodnom za rad na računaru izvođenjem instrukcija programa na računaru, oponaša se razvoj sistema u vremenu
RADNO- TEORIJSKI ENTITETI REZULTATSKI ENTITETI FINALNI ISHODI PODACI INFORMACIJE ZNANJE, VEŠTINE, ORIJENTACIJE (logički-konceptualni dizajn) Konačni ciljevi Objektni ciljevi Holistički MODEL didaktičko-procesne i interakcione analize REDIZAJN-DIDAKTIČKA EFIKASNOST I EVALUACIJA (holistički celoviti dizajn) PROGRAMIRANJE PLANIRANJE DIZAJN (sistemski dizajn) Afektno etički ciljevi sadržajno- stručni ciljevi EFEKTIVNOST KONTROLA POVRATNA INFORMACIJA (komunikacioni dizajn) PRIPREMANJE RESURSA ORGANIZOVANJE ODLUČIVANJE (organizacioni dizajn) Namenski ciljevi socijalno- komunikativni ciljevi metodički ciljevi REALIZOVANJE IZVOĐENJE ULOGA AKCIJA (fizički dizajn) RADNO- ANALITIČKI ENTITETI RADNO- PROCESNI ENTITETI Slika 2. Objektni model za holističku strukturalnu analizu nastave
TRI ČVORNA ENTITETA koji čine osnovuinterakcione strukture procesno orjentisane analize nastave, u kojoj su ciljevi dizajnirani kao namenski, su: mogućnosti želje znanje Polazeći od jedne atraktivne definicije, u kojoj se kaže "nastava je uvek neko novo izvođenje poznatih tema", PROCESNASTRUKTURAse možeproučavati i kaodinamičkinizvisoko-kompleksnihsituacija u komunikacionojdinamici agenata znanja između kojih se uspostavljajumultidimenzionalni odnosi i interakcije.
« AGENT je svaki entitet u svetu koji komunicira u određenom kontekstu ». « AGENT je svaki entitet u svetu koji komunicira u određenom kontekstu ». Po definiciji Po definiciji "AGENTI su objekti koji proaktivno deluju i pokazuju autonomno ponašanje, te sarađuju međusobno putem pregovora". RACIONALNI AGENT je "bilo šta što se može sagledati kao nešto što percipira svoje okruženje putem senzora i deluje na to okruženje putem efektora“. Russel i Norving (1995.) Prema Hendel-u (1997.)
UMESTO ZAKLJUČKA Razumevanje suštine Bolonjskog procesa ukazuje da je univerzitetska nastava " kreativni centar koverzacije u kojoj učesnici oplemenjuju i generišu nova znanja, veštine i orijentacije i jačaju višedimenzionalnu pismenost i kompetencije ". Učesnici u konverzaciji su ljudski isoftwerski agenti. Nove uloge studenata su da kreativno, dinamično i koaktivno deluju u metodičko-didaktičkim strukturama nastave, sa povećavanom slobodom inicijative u procesno-interakcionom prostoru za holističko učenje i razvoj , a nastavnici imaju glavni zadatak da stvaraju,dizajniraju interakcioni prostor i kontekst nastave sa novom kulturom i strategijama, sa atraktivnim sadržajima i oblicima aktivnosti učenja orijentisanih na efikasan razvoj kompetencija. Nove orijentacije i kultura nastave i učenja, nove strategije obrazovanja operacionalizuju se i u zakonskim i u programskim dokumentima univerziteta, fakulteta i drugih institucija sa širim funkcionalnim, sektorskim i geografskim aspektima .