1 / 23

EMOCIJE VI Osećanja besa, tuge i radosti

EMOCIJE VI Osećanja besa, tuge i radosti. Kako se manifestuje emocija besa/ljutnje i koju funkciju ona ima?. LJUTNJA/BES. O sećanje koje doživljavamo kada procenimo da se neko neopravdano ponaša na način koji ugrožava neku našu vrednost.

rozene
Download Presentation

EMOCIJE VI Osećanja besa, tuge i radosti

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. EMOCIJE VIOsećanja besa, tuge i radosti

  2. Kako se manifestuje emocija besa/ljutnje i koju funkciju ona ima?

  3. LJUTNJA/BES Osećanje koje doživljavamo kada procenimo da se neko neopravdano ponaša na način koji ugrožava neku našu vrednost. • Ljutnja, na komunikacionom planu, predstavlja zahtev za promenom ponašanja druge osobe. Ponašanje koje proističe iz osećanja ljutnje je agresivnost. • Agresivno ponašanje čine neverbalni i verbalni signali, kao i fizički napad.

  4. LJUTNJA/BES • Neverbalni signali: mrštenje, krivljenje usta, stezanje vilice, odmahivanje, glavom, ispravljanje leđa, stezanje pesnica, ukrućivanje tela, stezanje pesnica... • Postoje i neverbalni signali koji odražavaju pokušaj da se suzbije intenzitet ljutnje ili zaustavi napad: stiskanje usta, izbegavanje gledanja objekta, prestanak govora, povećanje telesne distane prema objektu, itd.

  5. LJUTNJA/BES • U ljutnjijačinaglasavarira u odnosuna normalanintenzitet, bilo da se pojačava, bilo da se smanjuje, ali u obaslučajadrugomeprenosiporuku o opasnosti. • Fizičkinapadkojiproizlaziizljutnje, trebarazlikovati od nasiljakojeproizlaziizmržnje. • Napadljutiteilibesneosobe je usmerennapromenuponašanjadrugeosobe, a ne nanjenobiće. Kada se postignepromena u ponašanju, ljutnjaslabi, a agresivnoponašanje se gasi. • Mržnja, s drugestrane, imazacilj da drugaosobapati, da budeuništena, tako da fizičkadestruktivnost ne prestajekaddrugipromenisvojeponašanje.

  6. LJUTNJA/BES • Kada osoba proceni da bi direktno izražavanje ljutnje i agresivnosti bilo neprihvatljivo, svoje osećanje ona može da izrazi na pasivan način, indirektno – ćutanjem, izbegavanjem, sabotažom zajedničkih aktivnosti, zaboravljanjem, odlaganjem... • Osoba može da usmeri svoju ljutnju na druge ljude, ali i na sebe samu, kada proceni da je svojim ponašanjem sebi ili drugim dragim osobama nanela štetu.

  7. EFIKASNO I NEEFIKASNO IZRAŽAVANJE LJUTNJE • Neefikasno izražavanje ne vodi promeni ponašanja druge osobe, već naprotiv, često pogoršava konflikt. • Principi efikasnog verbalnog izražavanja ljutnje:- verbalna poruka uvek mora biti upućena na ponašanje druge osobe, a ne na njeno biće (»smeta mi kada razbacaš stvari po celom stanu« umesto »neuredan si, aljkav i nemaran«); • - poruka mora biti jasno određena i razumljiva osobi kojoj je upućena (»Razbesnim se kada dođem umorna s posla i zateknem nered u kući« umesto »Na šta to liči, dokle ćete me tretirati kao magarca u ovoj kući«)

  8. EFIKASNO I NEEFIKASNO IZRAŽAVANJE LJUTNJE - pored ponašanjakojeizazivaljutnju, potrebno je označitionoponašanje u kojemdrugitreba da se angažuje (»Kadaodlučiš da se vratiškućiujutru, obavesti me telefonom, da se ne brinem« umesto »Izludeću od brige«) • - svojeutiske i pretpostaketrebaprikazatikaotakve, a ne kaočinjenice o ponašanjudrugeosobe (»Čini mi se da tebinijestalo da se angažuješnaovomprojektu« umesto »Tebebašboliuvozanašprojekat«) • - Porukatreba da je dovoljnosnažna da koddrugogizazoveminimalnuneprijatnostpotrebnuzapromenuponašanja. Ipak, ako je porukapreteranosnažna, drugiće se naljutitizbognepravednosnažneporuke i malo je verovatno da ćepromenitiponašanje.

  9. 1.Setite se neke situacije u kojoj ste imali osećanje besa/ljutnje2. izrazite svoj bes/ljutnju na efikasan način upotrebom principa efikasnog izražavanja ljutnje/besa

  10. Miša Miša ima 3 godine i ljut je... veoma ljut. Crven u licu od plača, on je besan jer mu je drug polomio igračku. Šta ćete Vi učiniti?

  11. Odgovori na dečiji problem

  12. Ohrabrujem dete da to zaboravi – nije velika stvar... Kupićemo novu igračku Odbijanje emocija, njihovo minimiziranje i skretanje pažnje na nešto drugo Posledice: Deca počinju da zanemaruju ili da se plaše svojih emocija Deca počinju da zanemaruju ili da se plaše tuđih emocija

  13. Pretvaram se da se ništa nije desilo i nadam se da će proći “Neka ide kako ide” ili “Laissez faire”: dopuštenje detetu da ispolji osećanja, ali se dete ne uči da reguliše svoje emocije Posledice: Dete proživljava emocije, ali ih ne razume i ne ume da ih reguliše

  14. Govorim mu da nije u redu da se ljuti – ne treba da bude ljut na svog druga Osuđivanje emocija: “Ne treba da se osećaš na taj način”, roditelji misle da su negativne emocije način da se postigne cilj,da treba kontrolisati emocije Posledice: U detetu raste uverenje da nešto nije uredu sa njim, oseća se usamljeno,gubi samopoštovanje, Ima teškoće da reguliše emocije i rešava probleme

  15. Pokazujem detetu da saosećam sa njim i razgovaram sa njim • Emocionalno podučavanje: Saosećati i voditi • Pet koraka: • Biti svestan dečjih emocija • Shvatati emocionalne trenutke kao “magične” i kao priliku za intimnost i podučavanje • Slušati sa saosećanjem i odobriti osećanja deteta • Pomoći detetu da rečima označi emocije • Pomoći detetu da reši problem uz postavljanje granica Posledice: deca bolje regulišu svoje negativne emocije, imaju bolje odnose sa vršnjacima, uspešnija su u školi, manje oboljevaju od infektivnih bolesti

  16. Budite strpljivi Budite iskreni Izbegavajte preterani kriticizam, ponižavajuće komentare ili ismevanje Izbegavajte da detetu dajete imena koja ga etiketiraju: lenj, sebičan, nerazuman... Pohvalite male uspehe deteta da biste mu podsticali samopouzdanje Budite svesni fizičkih i emocionalnih potreba svog deteta Izbegavajte da se udružite sa “neprijateljem” kada se dete oseća povređenim Osnažite dete dajući mu izbore i poštujući njegove želje

  17. RADOST • Radost se oseća kada procenjujemo da smo zadovoljili neku od svojih najvažnijih želja, odnosno da je snažno afirmisana neka od naših najviših vrednosti. • Osećanje radosti stabilizuje i utvrđuje ono ponašanje koje je dovelo do ostvarenja želje. Radost se može izražavati ritualizovano i pretvoriti u veselje i slavlje, kada se radost deli sa bliskim ljudima. • Osećanje radosti i sreće ljudi pokušavaju da ostvare ne samo ostvarivanjem postavljenih ciljeva i želja, nego ponekad i na načine koji nemaju uporište u realnom životu. • Npr. korištenjem sredstava koja direktno stimulišu mozak i stvaraju osećanje snažnog zadovoljstva ili razvijajući autonomni doživljaj zadovoljstva i sreće potpuno odvojen od dešavanja u stvarnom svetu – oslobađanjem od želja i potreba.

  18. TUGA • Tuga ili žalost se oseća u situacijama u kojima procenjujemo da nepovratno gubimo nešto što nam je vredno – dragu osobu, bilo da ona umre ili nas napusti na neki drugi način, neki predmet ili materijalno dobro, deo tela ili neku svoju telesnu funkciju, socijalni status ili životnu priliku. • Objekat koji se gubi uvek ima pozitivno značenje i važnost. Tuga je po svojoj prirodi hronično osećanje jer ga subjekt održava specifičnim mislima i predstavama o izgubljenom objektu, ili drugim rečima, usled preokupiranosti predstavama o izgubljenom objektu.

  19. TUGA • Tuga ima tri funkcije: • 1) omogućava proradu i razjašnjavanje vrednosnog sistema; • 2) omogućava restrukturaciju vrednosnog sistema i adaptaciju na nove uslove življenja i • 3) služi afirmisanju postojećih socijalnih veza pojedinca. • Osećanje tuge pokreće proeispitivanje našeg vrednosnog sistema kako bismo shvatili šta nam je zaista važno i kako bismo pokušali da to, ako je moguće, povratimo ili u nekoj sličnoj budućoj situaciji tražimo i zadržimo. • Društveni rituali koji prate žalovanje nakon smrti voljene osobe su primer treće funkcije – solidarnost rođaka i prijatelja ima funkciju podrške, utehe, nuđenja ljubavi zajednice i ukazivanja na preostale životne vrednosti.

  20. TUGA • Neadekvatnoreagovanjenagubitaksusreće se kodosobazakoje je izražavanjetugedokazslabosti i niževrednostiilikoje se plaše da bi ihtugapreplavila i pretvorila se u hroničnudepresijuiliihdovela do samoubistva. • Takveosobeprigušujutuguili, što je štetnije, tugunegiraju i time blokirajuprocesžalovanja i odvajanjaisprečavajurazrešenjetuge i novuadaptaciju.

  21. TUGA • Prigušivanjeilinegiranjetuge se ogledaju u sledećimvidovimakontrole: - osećanjeneprijatnosti se suzbijaprijatnostimakrozunošenjehrane, intenzivnimdruštvenimživotom, intenzivnomseksualnomaktivnošću, itd.; - nastajepreokupiranostnekimdrugimsadržajima u vezi s poslom, decomilinečimtrećim, s ciljem da se izsvestiistisnusadržajipovezani s tugom- anestezira se osećanjetugekrozalkohol, drogeilisedativnelekove.

  22. PITANJA KOJA PRATE TEMU Kada nastaje osećanje besa/gneva? U čemu je razlika između besa i mržnje? Nabrojte postulate efikasnog izražavanja besa Kada nastaje osećanje besa kod dece? Regulisanje dečijeg besa Šta označava temper tantrum i kakav je njegov razvojni put Koje su dobiti od postavljanja granica u ponašanju kod deteta? Kada nastaje osećanje radosti? Kada nastaje osećanje tuge? Koje su funkcije tuge?

  23. Navedite stadijume normalnog tugovanja • Ispoljavanje osećanja tuge kod dece • Nabrojte detetove potrebe u procesu tugovanja

More Related