ČULNE EMOCIJE – EMOCIJE KOJE SE ODNOSE NA ČULNO DRAŽENJE

1. PSIHOLOGIJA EMOCIJA VIIČULNE EMOCIJE, EMOCIJE PREMA DRUGIMA, EMOCIJE, SAMOPROCENE, EMOCIJE PROCENE

2. Klase emocija:1. Primarne emocije 2. Čulne emocije – emocije koje se odnose na čulno draženje/čulnu stimulaciju3. Emocije prema sebi – odnose se na samoprocenu4. Emocije prema drugima5. Emocije procenjivanja (humor, lepota, čuđenje..) 6. Raspoloženja

3. ČULNE EMOCIJE – EMOCIJE KOJE SE ODNOSE NA ČULNO DRAŽENJE • Emocionalnidoživljajiprijatnosti i neprijatnostikojinastajudelovanjemfizičkihdražinačula Vrste:1. Fizičkabol2. Odvratnost3. Zadovoljstvo4. Nezadovoljstvo

4. ČULNE EMOCIJE – EMOCIJE KOJE SE ODNOSE NA ČULNO DRAŽENJE • Bol – najvažniji slučaj emocionalnog uzbuđenja koji nastaje intenzivnim fizičkim draženjem • Slabi intenzitet osećaja bola – sporedan za čovekovo „ja“, ne mora izazvati neke emocije • Veći intenzitet bola – javlja se neprijatno emocionalno stanje, a kod krajnje intenzivnog bola dolazi do opšte emocionalne agitiranosti

5. ČULNE EMOCIJE – EMOCIJE KOJE SE ODNOSE NA ČULNO DRAŽENJE • Intenzitet dožiljenog bola u velikoj meri zavisi od razumevanja prirode emocionalne situacije u kojoj se bol javlja • Bolna emocija je često povezana sa strahom • Unutrašnji bol čiji izvor ne znamo može da bude veoma uznemirujući, pogotovo ako smo skloni da mislimo da može imati kobne posledice –npr rak

6. ČULNE EMOCIJE – EMOCIJE KOJE SE ODNOSE NA ČULNO DRAŽENJE • Odvratnost – različite vrste objekata kada se pomirišu, dodirnu ili okuse, izazivaju odvratnost – oštro neprijatno osećanje koje sadrži jaku tendenciju izbegavanja i izrazite osećaje koji nastaju usled telesnih promena kao što su muka ili povraćanje • U našoj kulturi ljigavi objekti – npr puž, teže da izazovu jaku ljigavost • Odvratnost – samo ona primarna emocija koja sadrži bitne telesne senzacije koje nastaju usled muke i sličnih promena • Sklonost da se termin „odvratno“ upotrebljava u jeziku u različitom značenju

7. ČULNE EMOCIJE – EMOCIJE KOJE SE ODNOSE NA ČULNO DRAŽENJE • Nezadovoljstvo – velika, nedovoljno određena klasa neprijatnih emocionalnih doživljaja koji se odnose na ogroman broj draži • Nezadovoljstvo – osećanja averzije, odbojnosti, patnje; osećanja su uglavnom upravljena na negativne objekte • Intenzitet – manje razdraženosti i nerviranje do krajnjeg užasa -prisustvovanje snažnim afektivnim događajima (grozne nesreće, sakaćenje tela, rušenje objekta) • Intenzitet užasa određen je stepenom bliskosti /identifikacije sa drugim ljudima ili objektima (npr voljena osoba koja je u velikoj opasnosti, požar koji uništava našu svojinu itd) • Užas je još više pojačan osećanjem nemogućnosti da se na neprijatan događaj utiče

8. Zadovoljstvo – prijatna osećanja koja kod nas mogu izazvati različiti objekti • Intenzitet – manje prijatnosti, ugodnosti, dopadanja, ekstaze • Radost nije zadovoljstvo • Zadovoljstva su pozitivna uživanja • Izori zadovoljstva su neiscrpni: • prijatne senzacije u telu kada je ono dodirivano, milovano, glađeno • Rezultat percepcije telesnih pokreta i telesnog funkcionisanja (zadovoljsto usled mišićne aktinosti, ritmičke igre, pevanja..) • Osećanja koja su povezana sa umerenim stepenom telesnih potreba (prijatna glad, prijatan umor) • Čulna uživanja povezana sa spoljašnjim objektima, njihovom teksturom – bojom, oblikom, mirisom • Aktivnosti u koje se upuštamo, koje se oko nas izvode i pružaju nam zadovoljstvo – igranje igara, čitanje, baljenje sportom, igranje baleta..

9. EMOCIJE PREMA SEBIEmocije koje nastaju poređenjem sopstvenog ponašanja sa postavljenim ciljevima ili standardima ponašanja. • Vrste:Osećanje uspeha i neuspehaOsećanje ponosaOsećanje stidaOsećanje krivice i kajanja

10. Šta je uspeh? • Lična i socijalna merila uspešnosti • Čovek se uglavnom nada uspehu. Neuspehgaiznenadi. Nespeh je uglavnompredvidljiv(osimakonjegovuzroknijeneka «višasila», neštošto ne zavisi od čoveka) • Iuspehje, uglavnom, predvidljiv.

11. EMOCIJE PREMA SEBI – one koje se odnose na samoocenu • Osećanjeuspehapratisubjektivnusamoocenu da je rezultatpovoljan; nepovoljanishodizazivaosećanjeneuspeha • Obe oveemocijesupovezanesasopstvenimnivoomaspiracijei motivompostignuća; to je razlogšto se zadovoljstvozboguspeha i nezadovoljstvozbogneuspeharazvrstavaju u intelektualneemocije. • Osećanjeponosa -javljase uzdoživljajrelativnovisokevrednostisvojeličnostiilisvojeuloge; obrnuto, osećanjesrama/stida javljase uzsvest o sopstvenimnedostacimailinedoličnimpostupcima.

12. EMOCIJE PREMA SEBI • Osećanja ponosa i stida moguda se koddetetajavetekkadse formira psihičko Ja (treća godina); • Najpre se koriste spoljašnji socijalni standardi zavrednovanje ponašanja a kasnije se samoocena vrši na osnovu interiorizovanih standarda o ispravnom/ pogrešnom

13. EMOCIJE PREMA SEBI • Osećanje krivice • Javlja se kod osobe koja doživljava da se ogrešila o moralnenorme ponašanja; prati je "griža savesti„ • Psihoanalitičari je tumače kao oblik samo-kažnjavanja koji se javlja zbog nesvesnih, potisnutih doživljaja koji nisu bili usaglašenisa superegom • Kajanjeje neprijatna emocija koja se javlja kad se sećamo našegponašanja zbog koga nam je "nemirna savest". • Intenzitet ove emocije, vezane za ranijaiskustva, uvećava svest o nemoći da se rđavi postupci isprave

14. Osećanjekrivice- čestomožeosobu voditi u samokažnjavanje, depresivnostilipotpunoporicanjeličneodgovornosti • Osećanjekrivice je izrazautoagresivnogstavapremasebi • Osobakojaproizvodiosećanjekrivicečvrstoveruje da nipoštonijesmela da pogreši u datimokolnostima i da to što je pogrešila/o govori o tome da je ona/on loščovek • U ovakvomverovanjunailazimonadveiracionalnekomponete u mišljenju. Prva je apsolutističkizahtevpremasebi o nepogrešivosti a druga, preteranageneralizacija (akosamlošepostupio to znači da samloščovek)

15. Zdrava alternativa osećanju krivice - osećanje kajanja • Osoba koja se kaje prihvata ličnu odgovornost za sopstvene postupke, ali ne precenjuje svoju odgovornost i negeneralizuje procenu svog ponašanja na procenu celokupne ličnosti • Osoba koja se kaje povodom nekog počinjenog prekršaja razmatra svoje postupke u kontekstu ostalih pratećih događaja, preraspodeljuje odgovornost na sebe i druge učesnike u negativnog događaju, uzima u obzir olakšavajuće faktore i neisčekuje nužno kaznu i odmazdu. • Kajanje je zdrava emocija -omogućava osobi da prevaziđe bol koji prati uviđanje sopstvene greške i ostavlja osobi mogućnost da na konstruktivan način promeni svoje ponašanje u budućnosti ili pokuša da nadokandi štetu.

16. EMOCIJE PREMA DRUGIMAPozitivne:- ljubavNegativne- ljubomora- zavist- mržnja

17. EMOCIJE PREMA DRUGIMA • Emocijekoje se odnosenadrugeljudesu: ljubav, ljubomora, mržnja, prezir,zavist, sažaljenje, divljenje, strahopoštovanje. • Kreči Kračfilddaju "mapu" emocionalnihodnosapremadrugimljudima; to sukompleksnedispozicije - sentimenti: trajniafektivni ikonativniodnosipremapoznanicima

18. EMOCIJE PREMA DRUGIMA

19. EMOCIJE PREMA DRUGIMA • Ljubav je sentiment koji sadrži osećanje naklonosti, nežnosti i privrženosti premaosobi koja nas privlači, sa kojom se naše Ja u velikoj meri identifikuje • Kod dece senaklonost za odrasle (majku) javlja u prvoj godini, a za drugu decu početkom drugegodine • Uspeh osobe prema kojoj gajimo naklonost, a procenjena je kao superiornijaod nas, izaziva osećanje divljenja; neuspeh osobe, koja nam je simpatična, a procenjena kao inferiornija od nas, izaziva osećanje sažaljenja

20. EMOCIJE PREMA DRUGIMA • Mržnjaje sentiment u čijoj su strukturi osećanja nenaklonosti, averzije i odvratnosti • Međutim, da su to jedine komponente one bi dovele do reakcije izbegavanjaobjekta mržnje • Činjenice ukazuju da je MRŽNJA emocija koja u sebi sadrži i težnju za pristupanjem objektu mržnje sa destruktivnim namerama. • Sledeća njena odlika je relativnatrajnost, jer mrzimo samo psihološki blisku osobu (koja je u našem životnom prostoru)

21. EMOCIJE PREMA DRUGIMA • Kreč i Kračfildsmatraju da se najintenzivnijemrziosobakoja je sličnihsposobnostikaoštosunaše, sličnapomnogimdrugimosobinamaali se od nasrazlikujeponekimkritičnimnegativnimosobinama i uz to "opasno" ugrožavanašeciljeve • Istiautoriukazujuda superiornijaosoba, koja je objektnenaklonosti, izazivaosećanjezlobe,a Inferiornijapreziriomalovažavanje

22. EMOCIJE PREMA DRUGIMA • Ljubomora • - sentiment koji se javlja kao reakcija na realnu ili zamišljenu opasnost da će voljeni objekt biti izgubljen jer se pojavio rival kome je upućena naklonostvoljene osobe • Kod dece se javlja polovinom druge godine • Jedna od situacija koja izaziva ljubomoru je novorođena beba kada se obično pažnja roditeljapremešta na novorođenče. • Ljubomorno dete reaguje otvoreno (fizička ili verbalnaagresija) ili prikriveno (regresija, strahovi, mucanje, enureza); skrivene reakcije sunesvesne. • Produžena ljubomora je jedan od simptoma emocionalne nezrelosti

23. EMOCIJE PREMA DRUGIMA • Zavist • je negativnaemocijakoja se kodličnostijavlja u situacijikadaopažadanjojpsihološkibliskaosobaposedujeiliostvarujeneštozačime i samažudi • Intenzitetzavistiuvećavajučiniocikojismanjujunjenešanse: • akoje u pitanjuredakobjekt, • ako jenepravednostečen, • akose radi o osobikojaimacentralnomesto u njenomživotnomprostoru.

24. EMOCIJE PROCENE • Estetska osećanja • Estetskomemocijom je obuhvaćen kompleks emocionalnih doživljaja lepog koje izaziva objekt ilisituacija koju posmatramo ili smo posmatrali • Nalazi ukazuju da je estetski ukus vaspitljiv i da se standardi lepog i ružnog menjaju, međutim, individualni estetski doživljajčesto zavisi i od trenutnog psihofizičkog stanja • Čuđenje i divljenje – objekti koji se doživljavaju kao moćni, veliki, misteriozni.. • Religiozni doživljaji • Usamljenost

25. PITANJA KOJA PRATE TEMU • Koje emocije čine tzv.čulne emocije • Osećanje bola • Osećanje odvratnosti • Osećanje nezadovoljstva • Osećanje zadovoljstva • Nabrojte vrste emocija prema sebi • Osećanje uspeha i neuspeha • Osećanje ponosa • Osećanje srama/stida i krivice • Osećanje kajanja • Navedite zdrave komponente osećanja kajanja

26. Nabrojte emocije prema drugima • Pojasnite kada nastaje mržnja • Osećanje ljubavi • Šta je suština teorije afektivne vezanosti? • Osećanja ljubomore kod dece • Nabrojte i pojasnite emocije procene

27. HVALA NA PAŽNJI