Ekonomičnost

1. Ekonomičnost Pojam ekonomičnosti Izvori ekonomičnosti Poređenje troškova i unapređenje ekonomičnosti

2. Pojam ekonomičnosti • Ekonomičnost je zahtev da se određeni obim proizvodnje ostvari sa najmanjim, ili minimalnim troškovima, što može da se izrazi na sledeći način: min UT = CLL + CKK za dato Q = f (L,K), • Ili, zahtev da se, sa datim troškovima, maksimira obim proizvodnje, što može da se izrazi na sledeći način: max Q = f (L,K), sa datim UT = CLL + CKK, UT – ukupni troškovi L i K –količina rada i kapitala CL, CK – cene rada i kapitala Q = f (L,K) – ukupan proizvod, odnosno proizvodna funkcija

3. Izvori ekonomičnosti • Izvori ekonomičnosti objašnjavaju zašto su neka preduzeća troškovno-efikasnija od drugih • Izvori ekonomičnosti mogu da budu interni i eksterni • Interni izvori ekonomičnosti su uštede, koje nastaju, zbog delovanja faktora, koji su pod kontrolom preduzeća • Eksterni izvori ekonomičnosti su uštede, koje nastaju, zbog delovanja faktora, koji nisu pod kontrolom preduzeća, tj. faktora na koje preduzeće ne može da utiče, ili bar ne bitno

4. Interni izvori ekonomičnosti • Interni izvori ekonomičnosti, koji se nazivaju internim ekonomijama, uglavnom, nastaju kao rezultat: • Povećanja veličine kapaciteta • Povećanja veličine preduzeća • Optimalnog iskorišćenja postojećeg kapaciteta

5. Eksterni izvori ekonomičnosti • Eksterni izvori ekonomičnosti nazivaju se eksternim ekonomijama • Eksterne ekonomije nastaju kao rezultat promena u okruženju preduzeća, kao što su promena tražnje, tehnologije, ili cena inputa, kao i zbog razlika koje su posledica geografske lokacije preduzeća, na primer, lokalnih razlika u cenama inputa, razlika u radnim navikama stanovništva, razlika u transportnim troškovima, ili porezima i doprinosima

6. Interni izvori ekonomičnosti • Najznačajniji interni izvori ekonomičnosti su: • Proizvodno-tehničke ekonomije • Prodajno-marketinške ekonomije • Ekonomije nabavke • Ekonomije skladištenja i transportne ekonomije • Upravljačke ekonomije • Finasijske ekonomije • Ekonomije, koje su rezultat redukcije rizika i neizvesnosti • Ekonomije širine

7. Proizvodno-tehničke ekonomije • Proizvodno-tehničke ekonomije su pad prosečnih troškova, usled povećanja veličine kapaciteta ili veličine preduzeća • Tri glavna izvora proizvodno-tehničkih ekonomija su: • Ekonomije rada • Tehničke ekonomije • Ekonomije zaliha

8. Ekonomije rada • Ekonomije rada ostvaruju se u uslovima proizvodnje velikog obima, a nastaju zbog: • Podele i specijalizacije rada • Ušteda u vremenu i skraćenja procesa rada • Efekta učenja

9. Tehničke ekonomije • Tehničke ekonomije su opadanje fiksnih troškova po jedinici, zbog velikog obima proizvodnje • Tehničke ekonomijepredstavljaju jedan od najvažnjih internih izvora ekonomičnosti

10. Tehničke ekonomije • Tehničke ekonomije nastaju zbog: • Nedeljivosti kapaciteta • Troškova instaliranja kapaciteta i pripreme proizvodnje • Troškova konstrukcije proizvoda i pripreme asortimana • Troškova istraživanja i razvoja i uvođenja novih proizvoda • Troškova obuke i inoviranja znanja • Troškova istraživanja tržišta i promene dizajna proizvoda

11. Ekonomije zaliha • Uloga zaliha je da se obezbedi kontinuitet poslovanja, odnosno da se izbegnu prekidi poslovanja, zbog slučajnih fluktuacija ponude i tražnje • Osnovne vrste zaliha su: • Gotovi proizvodi • Sirovine, tj. osnovni materijal • Komponente • Poluproizvodi, koji se dalje prerađuju, ili isporučuju • Rezervni delovi • Kancelarijski i pomoćni materijal

12. Ekonomije zaliha • Zalihe su neophodne, ali koštaju • Troškovi zaliha čine najveći deo troškova proizvodnje i prodaje • Prema tzv. pravilu 80-20, približno 80% prihoda preduzeća dolazi od 20% proizvoda, a samo 20% zaliha čini 80% ukupnih troškova poslovanja

13. Troškovi zaliha • Troškovi zaliha su: • Troškovi skladištenja i održavanja zaliha • Osiguranje protiv krađe i oštećenja zaliha • Porezi i kamate na sredstva u zalihama • Oportunitetni troškovi zaliha, koji su jednaki propuštenoj vrednosti alternativne upotrebe sredstava uloženih u zalihe • Troškovi zastarevanja zaliha, tj. smanjenje vrednosti zaliha, zbog promene dizajna proizvoda, ili zbog tehnološke zastarelosti zaliha

14. Troškovi zaliha • Troškovi zaliha mogu da iznose između 15% i 100% od prodaje, mada su, u najvećem broju preduzeća, troškovi zaliha između 20% i 25% od prodaje • Što je veći procenat prodaje u zalihama, veći su troškovi realizacije proizvoda, pa je ušteda u troškovima zaliha ključna determinanta ekonomičnosti preduzeća

15. Optimalni nivo zaliha • Optimalni nivo zaliha određuje se na osnovu troškova nabavke i troškova zaliha • Optimalni ili minimalni potreban nivo zaliha je proračunati prosek troškova nabavke i troškova zaliha, pri čemu se proračun vrši srazmerno učešću zaliha u ukupnim troškovima proizvodnje i prodaje

16. Optimalni nivo zaliha • Optimalni nivo zaliha je ponderisani prosek troškova nabavke i troškova zaliha srazmerno njihovom učešću u ukupnim troškovima proizvodnje i prodaje

17. Isporuka tačno na vreme • Troškovi zaliha mogu se da smanje, ako potrebni inputi, i gotovi proizvodi stižu tačno na vreme za prodaju i isporuku kupacima • Isporuka ”tačno na vreme” omogućava da se, snižavanjem minimalno potrebnog nivoa zaliha, uštedi na troškovima zaliha • Isporuka “tačno na vreme” je sistem proizvodnje, koji je stvorilo i uvelo japansko preduzeće Toyota, sa ciljem da se nivo potrebnih zaliha smanji na minimum • Isporuka tačno na vreme zahteva koordinaciju svih aktivnosti u čitavom lancu vrednosti od nabavke, preko proizvodnje, do realizacije gotovih proizvoda

18. Isporuka tačno na vreme • Isporuka “tačno na vreme” zahteva blisku saradnju i stalne, svakodnevne, kontakte preduzeća sa dobavljačima, uspostavljanje odnosa poverenja, potpunu koordinaciju poslovnih aktivnosti • Da bi se eliminisali prekidi, zbog kvarova na mašinama, neophodna je preventiva i brzo otklanjanje kvarova • Radnike je potrebno obučiti da održavaju i da popravljaju mašine • Rezultat je smanjenje minimalno potrebnog nivoa zaliha i pad troškova zaliha

19. Ekonomije zaliha • Ekonomije zaliha su proporcionalno manji rast zaliha u odnosu na veličinu proizvodnje i prodaje • Ekonomije zaliha znače manji minimalno potreban nivo zaliha, a samim tim i niže troškove zaliha

20. Prodajno-marketinške ekonomije • Prodajno-marketinške ekonomije preduzeća ostvaruju, zbog: • Ekonomija reklame i promocije • Ekonomija koje su rezultat reputacije preduzeća • Ekonomija koje su rezultat ekskluzivne distribucije proizvoda

21. Ekonomije reklame i promocije • Ekonomije reklame i promocije su pad troškova reklame i promocije, zbog veličine prodaje i veličine tržišta preduzeća • Troškovi reklame su svi troškovi, koji nastaju da bi reklamna poruka bila efektivno primljena • Poruka je efektivno primljena, kada primalac poruke kupi proizvod

22. Ekonomije reklame i promocije • Preduzeće, koje pokriva veće tržište (nacionalno, ili međunarodno)će imati niže troškove reklame od preduzeća, koje pokriva malo tržište (lokalno, ili regionalno) • Pod pretpostvakom da su reklamne poruke podjednako sugesivne, i da se saopštavaju preko medija iste veličine, u isto vreme, veliko preduzeće ostvaruje niže troškove po efektivno primljenoj reklamnoj poruci u odnosu na manje preduzeće, zato što se proizvodi lokalnog, ili regionalnog, preduzeća ne mogu kupiti u svakom mestu, gde se nalaze primaoci reklamnih poruka

23. Ekonomije reklame i promocije • Veliko preduzeće ima više finansijskih sredstava i može da izdvoji više novca za reklamu u odnosu na manje preduzeće, što mu daje prednost kada pregovara o ceni reklamnog prostora u novinama, odnosno minutaže i vremena emitovanja na TV ili na radiju • Veliki oglašivači dobijaju popuste u ceni, stoga se troškovi reklame povećavaju proporcionalno manje u odnosu veličinu prodaje, odnosno troškovi reklame po jedinici opadaju sa veličinom prodaje

24. Ekonomije koje su rezultat reputacije preduzeća • Niže troškove reklame jednog proizvoda ostvaruje preduzeće, koje ima reputaciju u prodaji drugih proizvoda • Efekat reputacije na prodaju ostalih proizvoda preduzeća naziva se kišobran poznatog imena • Kišobran poznatog imena je važan izvor prodajno-marketinših ekonomija • Kada potrošači koriste informacije iz reklame jednog proizvoda, za stvaranje mišljenja o drugim proizvodima preduzeća, troškovi reklame, po efektivno primljenoj propagandnoj poruci, se smanjuju

25. Ekonomije koje su rezultat reputacije preduzeća • Kišobran poznatog imena smanjuje rizik komercijalnog neuspeha, kod uvođenja novog proizvoda • Potrošači često nisu spremni da kupe nove proizvode, jer nisu sigurni u njihov kvalitet • Kada se utisak o kvalitetu novog proizvoda stvara na osnovu efekta reputacije, onda efekat reputacije ima ulogu poluge, koja olakšava lansiranje novog proizvoda i smanjuje rizik neprihvatanja novog proizvoda

26. Ekonomije koje su rezultat ekskluzivne distribucije • Velika preduzeća imaju ekskluzivne sporazume sa distributerima, koji preuzimaju obavezu servisiranja i održavanja proizvoda • Kada donose odluku o kupovini trajnih potrošnih dobara, kupci posvećuju puno pažnje raspoloživosti rezervnih delova i uslovima servisiranja proizvoda koje kupuju, što velikim preduzećima, koja imaju ekskluzivne sporazume sa distributerima, daje prednost u prodaji • Velika preduzeća ostvaruju prednosti u distribuciji svojih proizvoda, jer se troškovi distribucije povećavaju proporcionalno manje u odnosu na obim prodaje

27. Ekonomije nabavke • Svakom preduzeću su potreba dobra koja nabavlja od drugih preduzeća, tj. dobavljača • Cilj nabavke je da se obezbedi: • Odgovarajuća količina dobara ili usluga • Odgovarajućeg kvaliteta • Na odgovarajućem mestu • U odgovarajuće vreme • Po odgovarajućoj ceni

28. Ekonomije nabavke • Troškovi nabavke osnovnog materijala čine najveći deo troškova nabavke • Kvalitet, cena, mesto i vreme nabavke osnovnog materijala bitno utiču na performanse finalnog proizvoda i mogućnost zadovoljenja ukusa potrošača

29. Ekonomije nabavke • Nabavka otkriva potrebe preduzeća • Zadatak nabavke je da: • Pronalazi izvore ponude, • Pregovara, • Izvrši narudžbinu • Obezbedi isporuku naručenih dobara

30. Ekonomije nabavke • Da bi troškovi nabavke bili niži, potrebno je pažljivo ispitivanje potencijalnih izvora ponude dobara, da bi se izabrao dobavljač, koji nudi najbolje uslove • Izbor dobavljača je veoma značajan, jer cena, kvalitet i pouzdanost isporuke utiče na ukupnu poslovnu aktivnost • Selekcija i izbor adekvatnog izvora ponude dobara, tj. dobavljača, posebno je važna kada se nabavlja osnovni materijal, koji ulazi u sastav finalnog proizvoda

31. Ekonomije nabavke • Da li nabavljati od agenata, velikoprodavaca ili direktno od proizvođača? • Da li nabavljati od jednog, od nekoliko, ili od velikog broja dobavljača? • Odgovor zavisi od konkretne situacije svakog preduzeća

32. Ekonomije nabavke • Prednost jednog izvora nabavke je: • Prioritet u isporuci • Bolji uslovi nabavke, nego ako koristi veći broj dobavljača • Veći popusti u ceni, zbog kupovine veće količine • Popusti u ceni, zbog kupovine veće količine su ekonomije nabavke

33. Ekonomije nabavke • Ekonomije nabavke su uštede, koje nastaju kao rezultat veličine kupovine • Cena po jedinici proizvoda je niža, kada je broj kupljenih proizvoda veći, što kupcima na veliko daje troškovnu prednost nad kupcima na malo • Prodaja iste količine proizvoda jednom kupcu jeftinija je, zato što su fiksni troškovi prodaje (troškovi pisanja ugovora, priprema proizvodnje, isporuka proizvoda) niži kada se prodaje samo jednom kupcu

34. Ekonomije nabavke • Jedan od načina da se ostvare veliki popusti u ceni, zbog kupovine na veliko, koji se, u praksi, sve više koristi, su savezi sa drugim preduzećima i partnerstva sa dobavljačima • Preduzeća se povezuju i prave saveze sa drugim preduzećima, ili sa dobavljačima, da bi kupovinom veće količine ostvarila popuste u ceni • Cilj partnerstva sa dobavljačima je da se troškovi zaliha i upravljanje zalihama prenese na dobavljače, što može značajno da smanji, ne samo troškove nabavke, već i ukupne troškove poslovanja

35. Ekonomije nabavke • Veći broj izvora nabavke daje veću raznovrsnost dobara i bolje uslove nabavke • Dobavljače ne bi trebalo birati samo na osnovu cene, već na osnovu većeg broja kriterijuma, od kojih su najvažniji kvalitet, usluga i cena • Dobavljači, da bi dobili posao, mogu da snize cenu, na račun kvaliteta i ostalih performansi isporuke • Preduzeće treba da ispita sve potencijalne izvore nabavke, a bira se dobavljač koji ispunjava kriterijume preduzeća-kupaca u pogledu kvaliteta, cene, pouzdanosti, transporta, uslova plaćanja, potrebnih garancija isporuke i usluge

36. Ekonomije skladištenja • Sa povećanjem veličine preduzeća, troškovi skladištenja opadaju, zbog geometrijskog odnosa između površine i zapremine skladišta i veličine ulaganja • Troškovi skladištenja opadaju i zbog nedeljivosti kapaciteta skladišta

37. Ekonomije skladištenja • Sa povećanjem kapaciteta skladišta (veći broj spratova) troškovi skladištenja po jednici opadaju, zbog geometrijskog odnosa površine i zapremnine • Sa povećanjem broja skaldišta povećavaju se ukupni troškovi, ali su troškovi po jednici su niži

38. Transportne ekonomije • Ako preduzeće koristi svoja transportna sredstva, transportni troškovi po jedinici opadaju sa veličinom transportnih sredstva, i većim stepenom iskorišćenja njihovog kapaciteta

39. Transportni troškovi • Transportni troškovi zavise od: • Udaljenosti na koju se proizvod transportuje • Odnosa između transportnih troškova i vrednosti robe koja se prevozi • Mogućnosti prenošenja dela transportnih troškova na kupca

40. Transportne ekonomije • Ako preduzeće koristi javni prevoz, ili usluge špeditera, transportni troškovi po jedinici se povećavaju sa distancom • Veliko preduzeće ostvaruje popuste u ceni, zbog veličine transporta • Ukoliko su uštede, zbog popusta u ceni veće od porasta transportnih troškova, zbog veće distance, onda postignute uštede neutrališu rast prosečnih troškova transporta, zbog veće razdaljine

41. Transportne ekonomije • Ako su transportni troškovi zanemarljivi u odnosu na vrednost proizvoda, i ako firma može da prenese transportne troškove na kupca, transportni troškovi po jednici opadaju sa veličinom preduzeća • Ako se transportni troškovi značajno povećavaju sa razdaljinom, ako je udeo transportnih troškova u ukupnim troškovama veliki, i ako ne mogu da se prenesu na kupca, transportni troškovi po jednici rastu na račun ostalih ekonomija obima i veličine

42. Upravljačke ekonomije • Upravljačke ekonomije su opadanje troškova upravljanja, zbog • Podele i specijalizacije upravljanja • Primene naučnih metoda i tehnika upravljanja • Primene informaciono-komunikacione tehnologije i automatizacije funkcije upravljanja

43. Finansijske ekonomije • Preduzeća svoje poslovanje finansiraju iz kredita • Velika preduzeća kredite dobijaju lakše i jefitnije, tj. uz niže kamate i povoljnije uslove vraćanja, nego mala preduzeća • Kod odobravanja kredita banke slede logiku ekonomija obima: što je preduzeće veće, manji je rizik za finansijska sredstva, odnosno što je kredit veći, onda je jeftiniji • Veliko preduzeće, čije je ime poznato u poslovno-finansijskim krugovima, nabavlja kredit po povoljnijim usovima od malog preduzeća, zato što ima više sredstva, koja su garancija za kredit • Finansijske ekonomije su niži troškovi kredita i nabavke kapitala

44. Ekonomije zbog redukcije rizika i neizvesnosti • Tržišni rizik - promena uslova na tržištu (promena ukusa i preferencija potrošača; promena stepena diferenciranosti proizvoda; skraćenježivotnog ciklusa proizvoda; promena tržišne strukture i konkurencije) • Tehnološki rizik - promena tehnologije (pojava novih proizvoda, novih procesa, novih sirovina, ili komponentni) • Rizik promene cena inputa - neočekivana promena cena inputa može značajno da utiču na ekonomičnost i ukupnu efikasnost preduzeća • Politički rizik - neočekivani diskontunuitet, zbog promene vlade ili političke klime u zemlji

45. Ekonomije zbog redukcije rizika i neizvesnosti • Uštede, zbog redukcije rizika i neizvesnosti, zavise od stepena diversifikovanosti preduzeća • Tržišni i tehnološki rizik je manji, ukoliko je stepen diversifikovanosti preduzeća veći, zbog mogućnosti da se gubici na jednom tržištu neutrališu, zbog dobitaka na drugom, ili drugim tržištima • Široko diversifikovane firme izložene su većoj neizvesnosti, zbog neočekivanih reakcija konkurenata na tržištu, jer ne mogu da anticipiraju moguće reakcije konkurenata na svakom tržištu

46. Ekonomije zbog redukcije rizika i neizvesnosti • Veliko visoko specijalizovano preduzeće, koje proizvodi samo jednu vrstu proizvoda i posluje na jednom tržištu, izloženo je većem tržišnom, ili tehnološkom riziku u odnosu na diversifikovano preduzeće, ali manjoj neizvesnosti, zbog neočekivanih reakcija rivala, zato što je dominantno preduzećesa velikim tržišnim udelom i velikom tržišnom moći

47. Ekonomije širine • Ekonomije širine su niži ukupni troškovi proizvodnje, ako se dva, ili više različitih proizvoda proizvodi u istom preduzeću, nego ukoliko se svaki proizvod proizvodi u posebnom, specijalizovanom, preduzeću • Ekonomije širine izražavaju se relacijom UT (Q1,Q2) < UT (Q1, O) + UT (O, Q2)

48. Ekonomije širine • Kada jedno preduzeće proizvodi dva proizvoda, tj. proizvode Q1 i Q2, ukupni troškovi su niži, nego ako jedno preduzeće proizvodi proizvod Q1, a drugo preduzeće proizvod Q2 • Jeftinije je da jedna firma proizvodi proizvode Q1 i Q2, nego da jedna firma proizvodi proizvod Q1, a druga firma proizvod Q2

49. Ekonomije širine • Ekonomije širine nastaju kada se znanje, koje je stečeno u razvoju jednog proizvoda koristi u proizvodnji drugih, povezanih, proizvoda • Primena znanja stečenog u razvoju jednog proizvoda, u proizvodnji drugih proizvoda naziva se efekat poluge bazične kompetentnosti

50. Ekonomije širine • Efekat poluge bazične kompetentnosti sastoji se u tome, što preduzeće ne mora da ulaže u sticanje znanja, koje je potrebno u proizvodnji drugih proizvoda, jer ga već poseduje, tj. steklo ga je u prozvodnji osnovnog, ili bazičnog, proizvoda • Kada znanje, koje je stečeno razvojem jednog proizvoda, preduzeće koristi u proizvodnji drugih, povezanih, proizvoda, ukupni troškovi opadaju, zato što su troškovi sticanja stručnosti, koja je potrebna u proizvodnji drugih, povezanih, proizvoda, niži