1 / 52

Tema 01 . Uvod u menadžment informacione sisteme - pojmovi

Tema 01 . Uvod u menadžment informacione sisteme - pojmovi. Menadžment informacioni sistemi Profesor dr Boško Rodić, dipl. inž. Pitanja. Uvod – realizacija nastave iz predmeta Definicija informacije Definicija podataka Naučne discipline kao osnova MIS Transformacija podataka u informacije.

simone
Download Presentation

Tema 01 . Uvod u menadžment informacione sisteme - pojmovi

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Tema 01.Uvod u menadžment informacione sisteme - pojmovi Menadžment informacioni sistemi Profesor dr Boško Rodić, dipl. inž.

  2. Pitanja • Uvod – realizacija nastave iz predmeta • Definicija informacije • Definicija podataka • Naučne discipline kao osnova MIS • Transformacija podataka u informacije

  3. 1. Uvod – realizacija nastave iz predmeta 1.1. Program predmeta • 2. Tematski plan

  4. 2.1. Definicija informacije – Evanđelje po Jovanu 1. U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.  2. Ova beše u početku u Boga.  3. Sve je kroz nju postalo, i ništa, što je postalo, nije postalo bez nje.  4. U njoj beše život, i život beše svetlost za ljude.  5. I svetlost svetli u tami, i tama je ne prihvati.

  5. 2.1. Definicija informacije • 1 U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.  • 2 Ova beše u početku u Boga.  • 3 Sve je kroz nju postalo, i ništa, što je postalo, nije postalo bez nje.  • 4 U njoj beše život, i život beše svetlost za ljude.  • 5 I svetlost svetli u tami, i tama je ne prihvati.

  6. Informacijom se bavi relativno nova naukainformaciologija. Informaciologija je opšta nauka o svim informacionim pojavama, mikro i makro dinamičkim procesima bezgranične Vaseljene. Objekat informaciologije jeste objektivna realnost bezpočetne-beskonačne informacione Vaseljene koja egzistira nezavisno od naše spoznaje: unutar, van, između i oko nas, svugde i svagde i koja se pojavljuje kao objekat postojanja i spoznaje. Predmet informaciologije su istraživanja mikro i makro dinamičkih procesa proizašlih u Vaseljeni u interakciji stvarnih i nestvarnih atributa materijalizacije i nematerijalizacije, izvorima anihilacije i autoregeneracije, a takođe, i procesi percepcije, predaje, čuvanja, obrade, vizuelizacije i shvatanja informacije. 2.2. Definicija informacije - informaciologija

  7. Sledstveno, definišući informaciologiju kao opštu nauku, može se zaključiti da su informatika, informologija i dr, samo deo opšte nauke koja obuhvata: informonomiju – nauka o zakonitostima vezanim za informaciju informologija – disciplina o tehnologijama recepcije, telekomunikcije, rutiranja i predaje informacija uz korišćenje neuroreceptornih, kablovskih, radiorelejnih i satelitstkih kanala veze i informatika – oblast znanja, istraživanja i automatizovane obrade alfanumeričkih informacija za opštedruštvene potrebe. 2.2. Definicija informacije - informaciologija

  8. Informacija je podloga za donošenje poslovnih odluka. Međutim, nije svaka informacija koju menadžer dobije jednako vredna i kvalitetna. Prema tome svaka informacija ima svoja svojstva, a glavna su: kvalitet količina vrednost u vremenu. 2.3. Definicija informacije – osnovni atributi

  9. ZAPRAVO, UPRAVLJANJE JE PRETVARANJE INFORMACIJA U ODLUKE 2.4. Definicija informacije – opšta razmatranja

  10. Često se pojmovi podatak i informacija nekritičkipoistovećuju. Podatak je kodirana informacija Informacija je protumačeni podatak 2.4. Definicija informacije – opšta razmatranja

  11. Možemo zapaziti da su svakodnevne potrebe nametnule, a iskustvo izgradilo osećaj za ocenjivanje (gradaciju) saopštenja u pogledu njihove informativnosti. Tako često čujemo: „važna informacija“, „masa informacija“, „nikakva novost“, „senzacionalna vest“, „važan podatak“, „važno saopštenje“ i sl. 2.4. Definicija informacije – opšta razmatranja

  12. Za potrebe obrade podataka informacija može biti definisana kao: opis jednog svojstva koje jedan određeni entitet pređe u određenom vremenskom momentu ili vremenskom periodu. Ova definicija se razlikuje od definicije koja se koristi na području ekonomije. Definicija informacije u ekonomiji ima u prvom redu za cilj da omogući vrednovanje informacije. Zbog toga je informacija: kapacitet povećanja znanja, to je nešto što ukida ili smanjuje neodređenost.Vrednost informacije očito zavisi od toga u kolikoj meri ona povećava naše znanje.U teoriji informacija pod informacijom se podrazumeva verovatnoća da se određeni sistem nalazi u jednom od više mogućih stanja. 2.4. Definicija informacije – opšta razmatranja

  13. U vezi sa pojmom informacije, dakle, postoji više definicija. Informacija postoji između čoveka i čoveka, čoveka i mašine, mašine i čoveka, ali i između mašine i mašine. Prema Georgu Klausu (Kibernetika i filosofija, 1963), informacija postoji samo u relaciji čovek – čovek, ljudi su tvorci i nosioci informacija. 2.4. Definicija informacije – opšta razmatranja

  14. Ipak, kibernetski pristup (Vinerov) širi je i prihvatljiviji pa bi informacija bila slanje, prenošenje i primanje podataka ili opštenje pomoću znakova između čoveka i čoveka, čoveka i mašine, mašine i čoveka i mašine i mašine.Uširem smislu, može se prihvatiti da je informacija svaki uticaj bilo kog sistema S1 na bilo koji drugi sistem S2. 2.4. Definicija informacije – opšta razmatranja

  15. Informacija o ishodu eksperimenta sasvim poništava, anulira, neizvesnost – entropiju. Ona je kvantitativno jednaka entropiji kojom je sistem bio okarakterisan pre dolaska informacije. Stoga se nekad informacija naziva negentropija (Claude Shannon, 1949). 2.4. Definicija informacije – opšta razmatranja

  16. U literaturi se u vezi sa informacijom mogu naći još i sledeće definicije: informacija je opis jednog svojstva koje određeni entitet poseduje u nekom trenutku ili vremenskom periodu; informacija je novost koja povećava znanje – inkrement povećanja znanja; informacija je verovatnoća da se sistem nalazi u nekom od mogućih stanja; informacija je i obaveštenje, smanjenje neizvesnosti, ali i sadržaj i značenje poruke. 2.4. Definicija informacije – opšta razmatranja

  17. Mora se, takođe, imati u vidu da je ključni koncept savremenog društva upravljanje znanjem. Nisu više ni roba ni rad osnovni ekonomski resursi već je to znanje, a u osnovi znanja je informacija. 2.4. Definicija informacije – opšta razmatranja

  18. 'Upravljanje u poslovnim sistemima vrši se na osnovu stečenih informacija o potrebama i mogućnostima ostvarenja nekog cilja poslovnog sistema. Drugim rečima,upravljanje je pretvaranje informacija u odluke. Upravljanje je istovremeno obezbeđivanje uslova za sprovođenje odluka. Na ovom mestu uočavamo potrebu poslovnog sistema za uspostavljanjem sistema za obezbeđenje (kvalitetnih) informacija. 2.4. Definicija informacije – opšta razmatranja

  19. Nisu samo jednostavni, pragmatični, razlozi postojanja IS u poslovnom sistemu. IS poslovnom sistemu treba da obezbedi kvalitetne informacije, pre svega tačne i blagovremene (ažurne). Koliko bi bilo sačuvano ljudskih života da je na vreme stigla vest o dolazećoj opasnosti. Vest o cunamiju na obalama Indijskog okeana (Indija, Tajland, Indonezija, Šri Lanka) 26.12.2004. stigla je kasno. Poginulo je skoro 230.000 ljudi. Šta kazati za zakašnjele – nepostojeće informacije o mogućem zemljotresu, poplavi,...? Pravovremene – kvalitetne informacije su odlučivale o pobedi ili porazu u ratu o opstanku ili propasti poslovnog sistema. 2.4. Definicija informacije – opšta razmatranja

  20. Pojmovi podatak i informacija se često koriste kao sinonimi, što nije dopustivo. U prethodnom odeljku su analizirani pojam i svojstva podatka, te je samo naznačeno u čemu se informacija razlikuje od podatka. Rečeno je da je informacija novost ili vest i da je treba tumačiti kao čovekov spoznajni doživljaj poruke, odnosno primljenih podataka.Ako poruka za primaoca ima spoznajnu vrednost ona je informacija. U nastavku će razlika ova dva pojma biti dodatno razmatrana. 3. Definicija podatka

  21. S aspekta sistema za obradu podataka može se reći da je informacija obrađeni podatak, odnosno da je svrha obrade podataka pretvaranje podataka u informacije, ili da sistem za obradu podataka proizvodi informacije. To ne znači da je svaki izlaz iz sistema za obradu podataka informacija. Mera za to je korisnik izlaza sistema za obradu podataka. Na Slici napred ilustrovan je osnovni koncept transformacije podataka u informacije. 3. Definicija podatka

  22. 3. Definicija podatka • Sistem za obradu podataka Informacija Podatak Ulaz Obrada Izlaz

  23. Neobrađeni podaci imaju malu informacionu vrednost. Oni predstavljaju tek osnovu za upoređivanje s drugim podacima, upoređivanje sa podacima ranijih razdoblja, upoređivanje s podacima o sličnim situacijama, i/ili su osnova za predviđanje budućih vrednosti atributa na koje se odnose. Relativni brojevi povećavaju informacionu vrednost podataka. Da bi podaci dobili informacionu vrednost, mora se izvršiti njihova komparativna i strukturna analiza, vremenskim nizovima podataka uneti potrebnu dinamiku, odvojiti bitno od nebitnog i slično. 3. Definicija podatka

  24. Neobrađeni podaci imaju malu informacionu vrednost. Oni predstavljaju tek osnovu za upoređivanje s drugim podacima, upoređivanje sa podacima ranijih razdoblja, upoređivanje s podacima o sličnim situacijama, i/ili su osnova za predviđanje budućih vrednosti atributa na koje se odnose. Relativni brojevi povećavaju informacionu vrednost podataka. Da bi podaci dobili informacionu vrednost, mora se izvršiti njihova komparativna i strukturna analiza, vremenskim nizovima podataka uneti potrebnu dinamiku, odvojiti bitno od nebitnog i slično. 3. Definicija podatka

  25. Napomena s početka ovog odjeljka, da se pojmovi podatak i informacija često pogrešno koriste kao sinonimi, može se delimično opravdati relativnošću pojma informacije u odnosu na podatak. Nekoliko je razloga za to: 3. Definicija podatka

  26. Da li će podatak biti informacija ili ne, ne zavisi primarno od njega samog, već o primaocu poruke. Za nekoga ko u podatku prepozna sadržaj koji može korisno upotrebiti, podatak će postati informacija, a za nekog drugog neće. Ako je primalac upotrebio informaciju za neku smislenu aktivnost, ona obično time gubi svoju vrednost i opet postaje podatak. 3. Definicija podatka

  27. I kada podatak ima informacionu vrednost, ona s vremenom slabi te ostaje samo podatak. Izlaz iz svakog sistema je ulaz u neki drugi sistem. Informacije koje su izlaz iz sistema za obradu podataka javljaju se kao ulazni podaci u nekom drugom sistemu za obradu podataka. Pri tome treba ipak naglasiti da se to ne dešava bez posredovanja korisnika informacija ili vremenskog pomaka, što i uslovljava prelazak informacije ponovo u podatak. 3. Definicija podatka

  28. 3. Definicija podatka- Langeforsova (Börje Langefors) informaciona jednačina

  29. Svaka osoba ima subjektivni doživljaj stvarnosti Nastojeći da preciznije definiše informaciju Langefors je definisao informaciju preko jednačine preko koje se informacija definiše kao subjektivni kocept – interpretirana poruka: I = i(D, S, t) 3. Definicija podatka

  30. Prema tome, informacija (I) jeste rezultat interpretacije poruke (D) u okvirima prethodnog znanja prijemnika (S). Interpretacija (I) takođe, zavisi i od količine vremena (t) potrošenog za interpretaciju poruke. Interprentacioni proces se definiše kao i. Ova jednačina ukazuje na razliku (vezu) između podataka (D) i informacije (I). Takođe, ona ukazuje na (važne) elemente interpretacionog procesa. Okvir sposobnosti (S) za svaku osobu je jedinstven. Dve osobe će istu poruku interpretirati na različite načine 3. Definicija podatka

  31. Teorija sistema Teorija informacija Teorija telekomunikacija Automatika Kibernetika Neke discipline primenjene matematike Teorija programiranja i programskih jezika Teorija računarskih sistema i Tehnologija njihove izgradnje. 4. Naučne discipline kao osnova za MIS

  32. Директор маркетинга Директор производње Директор развоја Директор финансија Менаџерска димензија ДИРЕКТОР Виши менаџмент Средњи менаџмент Нижи менаџмент

  33. Виши менаџмент Средњи менаџмент Нижи менаџмент Различити нивои менаџмента имају различите потребе за информацијам – информациони ‘’левак’’ Високо-синтетизованиподаци оријентисани на будућност и подршку стратешком планирању Сумарни синтетички подаци, али ипак са довољно детаља који омогућавају ефективну контролу Оперативни свакодневни подаци, са високим нивоом детаљности

  34. Системи за процесирање трансакција – подршка нижем менаџменту Различити термини за исти појам: OIS - Operations Information System TPS - Transaction Processing System EDP - Electronic Data Processing … Намењен за подршку типичног посла нижег менаџмента – Операциона контрола Трансакционо оријентисан Трансакција је догађај који треба забележити

  35. Виши менаџмент Средњи менаџмент Нижи менаџмент За различите нивое менаџмента развијају се различити типови информационих система ESS – Executive Support Systems - системи за подршку вишем менаџменту DSS - Decision Support Systems - системи за подршку одлучивању MIS - Management Information Systems - менаџмент информациони системи TPS – Transaction Processing System -системи за процесирање трансакција

  36. Шта ради TPS? Прихвата и памти детаље о свим трансакцијама Извештава детаљно о сторнираним трансакцијама Кућни буџет УлазИзлазДатумКатегорија ---------------------------------------------------------------------------- 400 12.11.02. Плата 21 12.11.02. Пијаца 46 13.11.02. Струја 145 14.11.02. Гардероба 34 17.11.02. Култура 200 18.11.02. Хонорар 23 18.11.02. Пијаца ------------------------------------------------------------------------------------------- 600 269 Салдо: 331

  37. TPS: Обрачун плата Подаци о запосленим из одељења Извештаји за менаџмент Информациони ситем за обрачун плата Подаци за државу База података Исплатне листе On-line упити

  38. Типични TPS ВођењеВођењеГлавнаПлате Студентска наруџбискладиштакњигаевиденција КадровскаИстражив. Генерисање иФактуреевиденцијаРаспореди тржиштапраћењенаставе радних налога Налози заПраћење ЦеновницикњижењекаријереИспити Контрола квалитета Продаја/ ПроизводњаФинансије/ ЉудскиОсталомаркетинграчуноводстворесурси нпр. факултет

  39. Менаџмент информациони систем MIS, подршка средњем менаџменту Намењен за подршку типичних послова средњег менаџмента – тактичко планирање и контрола Даје сумарне податке у облику извештаја Извештаји:- периодични - изузетни - по захтеву Извештаји су строго дефинисани и нефлексибилни

  40. Типичан MIS периодичниизвештај Кућни буџет Преглед трошкова по категоријама за новембар2002. ---------------------------------------------------------------------------------- Одећа 17% Превоз 9% Лукзуз и забава 8% Режије 18% Храна 48%

  41. MIS користи податке из TPS TPS Менаџмент информациони системи MIS базе података Продаја Наруџбе Ценапроизвода Извештаји MIS Произв. материјал Изменепроизвода Главнакњига Трошкови Менаџери

  42. Систем за подршку одлучивању, подршка средњем и вишем менаџменту Намењен за подршку одлучивању, одлуке су нетипичне, јединствене, промењљиве и непредвидиве Нуди високо-синтетичке податке, интерне и екстерне DSS је интерактиван и даје ad hoc извештаје Наглашена адаптивност, флексибилност и брз одзив

  43. Одлучивање је ПРОЦЕСDSS мора подржати цели процес Simon-овмодел одлучивања Посматрање Фаза истраживања РЕАЛНОСТ Валидација модела Фаза дизајна УСПЕХ Верификација и тестирање предложеног модела Фаза избора Имплементација решења Неуспех

  44. DSS подржава рад са моделима “Goal-Seek” Пронађи… …начин да биланс буде позитиван на крају месеца, али без смањивања трошковаза храну и режије! Узми у обзир негативне трендове ! “What-If” Шта ако… …се плата не повећа за 20% како је планирано?

  45. Не постоје строге границе између нивоа подршке DSS MIS TPS

  46. Систем за подршку вишем менаџменту ESS – Executive Support System Подршка типичном послу вишем менаџменту, стратешком планирању Нерутинско одлучивање, без прописаних процедура и аналитичих модела који га подржавају ESS користи податке из MIS и DSS, али и много података из екстерних извора ESS не решава проблем, он само нуди опште могућности процесирања и комуницирања

  47. ESS радна станица ESS радна станица • Менији • Графика • Менији • Графика • Комуникације • Процесирање • Комуникације • Процесирање • Интерни подаци • Финансије • Канцел. системи • Моделирање • Анализе • Екстерни подаци • Берза • Интернет • Агенције ESS не решава проблем он само нуди опште могућности процесирања и комуницирања

  48. KWS (Knowledge Work Systems) или за подршку стручном раду Остале класе ИС • OAS (Office Automation Systems) или системи за подршку канцеларијском пословању • Процесирање текста • Менаџмент документа • Електронски календари, именици. • ... • Инжењерске радне станице • Графичке радне станице • ...

  49. ИС су повезани ESS MIS DSS TPS KWSOAS

  50. ИС даје подршку у функционисању ПС • у функционалном смислу • у менаџерском смислу

More Related