OPSTI PRINCIPI U LECENJU BOLESTI ZAVISNOSTI

1. OPSTI PRINCIPI U LECENJU BOLESTI ZAVISNOSTI

2. *** • “Zavisnost nije privatna stvar pojedinca i nije samo njegov licni problem” • Problemi koji se javljaju zbog zavisnosti tj.zbog uzimanja PAS ili zbog pijenja alkohola pogađaju i ostale osobe iz porodičnog i socijalnog okruženja zavisne osobe.

3. Savremena istraživanja ukazuju • da individualno lečenje pacijenta, bez uključivanja značajnih osoba iz njegovog okruženja, daje veoma skromne rezultate. • da primena samo medikamenata bez primene i drugih terapijskih metoda takodje daje slabije rezultate

4. Zbog toga.. • neophodno je u lecenju zavisnosti primeniti socijalno-psihijatrijski pristup (ekosistemski, porodicno sistemski), • sa uključivanjem značajnih ličnosti iz okruženja zavisnika, koji bi trebalo da • zameni konvencionalni – cisti medicinski model.

5. ** • uključivanja “znacajnih drugih” obezbedjujeaktiviranjesocijalnog okruzenja pacijenta i članova porodice da zajedno sa »identifikovanim pacijentom« ostvare promenu u individualnim ponačanjima i porodičnim odnosima. • Terapijska formula metaforički se definise kao - »lečenje je promena«. 

6. ODREĐIVANJE VRSTE LEČENJA  • Dijagnostikovanje i tretman alkoholizma i drugih bolesti zavisnosti predstavljanedeljivi kontinuirani proces pre svega proceniti: • - hospitalno • - van hospitalno

7. Uspostavljanje apstinencije je.. ..prvi cilj, preduslov, “po svaku cenu” • Zavisnici od alkohola mogu lakse uspostaviti apstinenciju (sponatno, blagi ili umereni apstinencijalni simptomi) • Zavisnici od opijata- mnogo teze, najcesce je neophodna hospitalizacija - “zaustavljanje krvarenja” - “kupovina vremena”

8. …. • Zavisnici od kokaina, amfetamina, kanabionida – imaju izrazitije psihijarijske tegobe, • Svi zavisnisci mogu imati i teske telesne simptome zbog kojih moze biti neophpdna hospitalizacija

9. U lečenju zavisnosti prednost treba dati vanhospitalnim ili poluhospitalnim  oblicima lečenja. ***

10. zasto? • Hospitalno lečenje je nepovoljnije ne samo zbog visoke ekonomske cene, već i zbog moguće "medikalizacije" i "psihijatrizacije", što može pasivizirati pacijenta, njegovu porodicu i samo osoblje. • Medicinske i psihjatrijske intervencije u hospitalnim uslovima su neizbežne samo u poodmakloj fazi bolesti ili u relativno malom broju slučajeva rane faze sa znacajnim psihijatrijskim ispadima ili telesnim osecenjima.

11. ** • Bilo koji startni oblik lečenja zavisnosti treba da predstavlja samo prvu ili pocetnu fazu kompleksnog lečnja u kojoj treba osigrurati i »ugovoriti« i ostale faze.

12. …. • Pripremno orijentaciona faza • Intenzivna faza • Rehabilitaciona faza • Stabilizaciona – produzna faza

13. Intenzitet apstinenicjalnog sindroma • Najcesce ce pojavljuje kao kriterijum za odredjivanje vrste lečenja - tacna procena njegove težine značajno utiče na određivanje vrste lečenja. - Neki stručnjaci zastupaju stav da je za uspostavljanje apstinencije neophodna hospitalizacija

14. **** • Veština i znanje lekara/terapeuta, • dobra organizacija timova ili ustanova, • olakšavaju dijagnostikovanje, započinjanje i odvijanje adekvatnog lečenja • u svakom obliku ustanove i u svakoj fazi lecenja

15. CILJEVI LEČENJA • SVI zavisnici mogu uspostaviti apstineniciju,neki od njih cak I sponatno; • u zavisnosti od faze bolesti učestalost i dužina trajanja apstinencije je različita (od nekoliko dana do 1-2 meseca). Nakon izvesnog vremena najčešće dolazi do • recidiva i nastavka nekontrolisanog uzimnja PAS ili pijenja.

16. Cilj stručne pomoci i lečenja nije puko prekidanje unosenja “droge” ili alkohola • Prema APA, kada je u pitanju alkoholizam cilj je kompletan prekid pijenja i uspostavljanje trajne apstienencije. • Prema drugima cilj lecenja svake zavisnosti moze biti prevencija recidiva, kada se jednom uspostavi apstinencija. • U svetlu izučavanja mehanizama delovanja novih psihofarmaka, kao cilj lečenja može se postaviti normalizacija funkcionisanja mozga

17. U skladu sa savremenim terapijskim pristupima • uspostavljanje apstinencije i primena psihofarmakoterapije predstavljaju samo preduslov za uključivanje u ozbiljan terapijski proces. • Suština lečenja odnosi se na promenu zavisnickog stila Zivljenja I ponašanja, navika, disfunkcionalne komunikacije, porodičnih i socijalnih relacija, moralnih i etičkih normi.

18. TERAPIJSKI OKVIRI1. Lečenje u ambulantnim uslovima 7-10 dana • - uspostavljanje apstinencije • - simptomatska farmakoterapija • - dodatno laboratorijsko ispitivanje • - rad na dodatnoj motivaciji • - “terapijsku ugovor” • - terapija odrzavanja – duze vremena

19. 2. Dnevna bolnica (parcijalna hospitalizacija) • Opredeljenje za DB oslanja se na potrebu sprovodjenja intenzivne porodicne terapije ili nekog drugog oblika psihoterapije ili socioterapije • uključuje se zavisnik najcesce sa članom/članovima porodice.

20. Osnovni metod rada u DB • Terapijska zajednica • srednja psihoterapijska porodična grupa, koju čini 8-12 porodica. • Dnevni terapijski program traje 6 sati (od 8 do 14 h), grupne seanse 3 sata (2 puta po 90 min). • Ostalo vreme porodice provode u tzv. »domaćim aktivnostima«, socijalizaciji i rekreativnim aktivnostima,kod kuce.

21. Porodici se pomaže da organizuje svoj novi nacin života • Definišu se osnovna pravila: - svakodnevno zajednicko pravljenje plana, - reorganizacija svakodnevnog porodičnog života, - trening komunikacija i dr.

22. FARMAKOTERAPIJSKI MODALITETI - U lečenju alkoholičara 1. Lekovi koji izazivaju averziju prema alkoholu 2. Lekovi koji redukuju želju da se alkohol upotrebljava 3. Lekovi za prolongiranu apstinenciju 4. Simptomatska terapija

23. U lecenju zavisnosti od PAS • Antagonisti opioida (“blokatori”) • Agonosti opioida (“substitucija”) • Simptomatska terapija

24. PSIHOTERAPIJSKI MODALITETI 1. Individualna psihoterapija 2. Grupna psihoterapija 3. Socioterapija - Socioterapijski klubovi lečenih alkoholičara 4. Sistemska terapija alkoholizma 5. Prevencija recidiva (PR)

25. Individualnapsihoterapija • u lečenju zavisnosti primenjuje se najcesce kao dodatna terapija, a mnogo manje kao terapija izbora. • Površinske metode, kao što je suportivna terapija: pri uzimanju podataka, jačanju motivacije, uklapanju u proces lečenja, savladavanju zastoja i kriza

26. Grupna psihoterapija smatra se metodom izbora u lečenju zavisnosti • Najviše primenjivana metoda je multipla grupa porodica; -sistemska grupna porodicna terapaija • Prisutni su brojni drugi oblici grupnog rada: direktivni, edukativni, analitički orijentisana grupna psihoterapija, bihevioralna terapija, transakciona analiza,

27. SOCIOTERAPIJSKI KLUBOVI LEČENIH ALKOHOLIČARA Osnovni zadatak KLA je da osigura potpunu i trajnu apstinenciju. • U klubu se unapredjuju interprsonalne komunikacije i aktivnosti. kojima se obogaćuje kvalitet života zavisnika i njihovih porodica • Po svojoj dinamici klub je velika terapijska grupa u kojoj se pod zastićenim uslovima odvija grupna dinamika po principima terapijske zajednice i grupne terapije.

28. Socioterapijski klub • može biti organizovan kao socioterapijski klub u okviru ustanove za lečenje alkoholizma i imati angažovanog terapeuta, • ili može biti organizovan nezavisno od zdravstvene institucije, unutar lokalne zajednice (sa profes.terapeutom) • U lokalnoj zajednici mogu se organizovati klubovi u formi grupa samopomoći, koje nemaju profesionalnog terapeuta.

29. …. Specificnosti rada i edukacije terapeuta bolesti zavisnosti

30. PREDUSLOVI • Premoscavanje izmedju medicine i socijalne patologije=socijalna psihijatrija • Odvajanje od medicinskog modela • Lecenje ponasanja

31. Principi terapijske zajednice • Trenutno i neposredno ukljucenje zdravog dela licnosti pacijenta u “lecenje” ponasanja • Ucenje novih oblika ponaaanja • Zajednistvo i povinovanje grupi • Jednak odnos prema svim

32. Koncepcija porodicnog lecenja zavisnosti • Bez etioloskih analiza • Bez velike analize strukt.licnosti • Usmeravanje na ODNOSE • Faktori odrzavanje • Ucestvuju I o stali clanovi porodice • Individualni oblici rada - minimalno

33. Poznavanje izmenjene licnosti zavisnika • Relacioni aspekti dijagnoze poremecaja licnosti • “zavisnicko ponasanja” • Devijacije karaktera • Manipulacije • Besmislene lazi

34. Zavisnicki sistem • Obogacivanje i prevazilazenje svih znanja iz individ. i grup.terapije • Nastaju veoma slozene terapijske situacije(terapeut-clan sistema -pacijent) • Smetnje u terapiji • Smetnje u odnosima • Sistem “stiti” pacijenta

35. Osnovna terapijska svojstva licnosti • Primena principa osnovnog poverenja (svaki covek misli sebi dobro,hoce da se leci i da se oslobodi bolesti) Zavisnici “milion puta” nisu odrzali obecanje Terapeuti se odredjuju iskljucivo prema onom sto se kroz neposredno ponasnje i odnose potvrdjuje kao pacijentovo povinovanje principima lecenja

36. Uobicajne crte licnosti uspenog psioterapeuta • nedirektivni terapeut • umereno direktivni terapeut • Neposesivna toplina • Empatija • Genuinost

37. Osnovne postavke lecenja • Svi pacijenti su jednaki, od svih se trazi isto – apstinencija • nema lecenja, ako nema apstinencije • Na startu postoje obelezja direktivnosti, naredbe,ali i podrske • Kad se uspostavi apstinencija:dopusta se pravljenje razlilka

38. Neposesivna toplina i empatija • Mogu da budu stetne u TH.zavisn.sist. • TH.-ut u osnovi treba da ih poseduje • Uvid, trajnu opreznost,kontrolu i doziranje u ispoljavanju topline i empatije

39. Genuinost (odgovornost,iskrenost, posvecenost, samopouzdanje) • Uz odredjeno podredjivanje primenjenoj metodi lecenja Kriticka tacka: • ispoljavanje energetskog naboja i agresije • “na ponasanje,ne na licnost”

40. Terapijski tim • Kljucni faktor u podsticanju i odmeravanju terapijskih intervencija • Timski sastanci • Analiza kontratransfera Edukacija -neposredna,iskustvena