Lara Vuković lara1vuk @ hotmail Institut f ür Slawistik der Karl -Franzens Universität Graz

1. Srpski pogledi iz 90-tih godina XXv. na odnose između srpskog, hrvatskog i bošnjačkog/bosanskog jezika Lara Vuković lara1vuk@hotmail.com Institut für Slawistik der Karl -Franzens Universität Graz Sprachwissenschaftliches SE(BKS )( Die nationale Sichtweise des Verhältnisses zwischen dem Bosnischen/Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen) O.Univ.-Prof. Mag. Dr. Branko Tošović

2. Sadržaj • Pavle Ivić „ Jedinstvo i razjedinjenostsrpskohrvatskog književnog jezika – aktuelni trenutak” • Branislav Brborić „ Trojezičnost ili višejezičnost” • Srđan Janković „ Sociolingvističko određenje bosanskohercegovačkog standardnojezičkog izraza” • Ranko Bugarski „Jezičke razlike”

3. Ivan Klajn „ Leksika: 2.Odnosi među varijantama” • Božo Ćorić „Anatomija naopake hrvatske jezičke politike”

4. Ivić : srpskohrvatski književni jezik – jedan jezik, ali ne i ujednačen • paralela sa engleskim jezikom (u Engleskoj i u SAD) • nejednakosti su gramatičke pojedinosti definisiati –definirati; Rumunija- Rumunjska

5. u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini-srpskohrvatski jezik je cjelina, dok u Hrvatskoj vlada jaka struja koja se zalaže za pravno izdvajanje „hrvatskog književnog jezika”

6. određene varijante istih književnih jezika u raznim zemljama • poređenje srpskohrvatskog sa engleskim, španskim ( nema novozelandskog ili čileanskog jezika) • republički unitarizam

7. republike u kojima se govori srpskohrvatski nisu nacionalno jedinstvene • 4 miliona nosilaca ovog jezika žive van granica matičnih republika svojih naroda. - javljaju se dvojni afiniteti

8. Janković: standardnojezička upotreba na čitavom području srpskohrvatskog jezika nije homogena • varijantne razlike:kronika-hronika, liječnik-ljekar, osebujan – osobit, poduzeće – preduzeće, tlak-pritisak, kolodvor- postaja, sjutra- sutra, nijesam-nisam, zvat ću- zvaću

9. u bosanskohercegovačkom i crnogorskom standardnom jezičkom izrazu su drugačije varijantoidne jedinice • nogomet-fudbal, tvornica-fabrika, dojam-utisak, zrak-vazduh

10. u bosanskom izrazu je neutralizirana varijantna opozicija • istočna i zapadna varijanta • bosanskohercegovačka i crnogorska varijanta

11. Bugarski : pravi problemi u oblasti jezika nastaju ne od sličnosti nego od razlika • postoje razlike unutar jezika koje su ponekad veće od ovih izvan teritorijalnih granica jezika

12. Da li su razlike dobra ili loša stvar? • nesklad između manjinskog stanovništva zabrinutog za sopstveni identitet • jezička getoizacija

13. Klajn: zbližavanje termina srpskog i hrvatskog jezika preuveličavanje razlika, tendenciozno srp. arhiva –hrvat.pismohrana i sl. kroatizmi u srpskoj varijanti : jezikoslovac,

14. brojka, ishod, učinak, latica, svratište, oprost, zdravstvo itd. -riječi koje imaju hrvatski prizvuk, i upotrebljavaju se u Srbiji : mučnina (gađenje), upala (zapaljenje), prigoda (prilika), stupanj (stepen), neboder(oblakoder), hir (kapric), ples(igra), napokon (najzad), dojam (utisak) - centimetar umijesto ranijeg santimetar,

15. prednost latinskog nad francuskim - kroatizmi koji se povremeno upotrebljavaju u srpskim tekstovima: razina, nadomjestiti, oponašati, ustvrditi, iznimno, urota; period srpskohrvatskog jezika je ostavio traga • domovina – otadžbina - vještački obnovljeni hrvatski arhaizmi: vojarna, priopćenje, zemljovid.

16. Ćorić: sinonimski dubleti -dopustiti- dozvoliti, mašta- uobrazilja, novac – para ( Šamija- Lukačić) -par sastavljen od arhaizma, istorizma i jezički aktuelnog člana: lim-pleh, kočiti-bremzati, muka- azab ( Brodnjak)

17. par u kojem je jedan član domaći,a drugi pozajmljenica: bojište – front, metež – haos, čudovište –monstrum ( Šamija- Lukačić) - standardnojezička forma proglašava se hrvatskom a kolokvijalna srpskom: hladan-ladan, pjevačica- pevaljka ( Šamija-Lukačić)

18. neobični parovi: zubalo- gebis, piliti-šagati, doklizati- dosuljati ( Brodnjak) • sinonimska veza jednočlanog i dvočlanog naziva: rugoba- ružna žena ( Šamija- Lukačić)

19. ovako naopako “jezikoslovlje” sreće se kod nedoučenih, primitivnih ljudi • Kritika Snježane Kordić upućene Stjepanu Babiću - svi Sloveni pa i Indoevropljani imaju posvojni genitiv

20. Brborić: “demokratizacija” ne uzrokuje raslojavanje standardnih jezika • jezik je apstrakni sistem znakova koji se ostvaruju u govoru Istine i činjenice danas je bivši srpskohrvatski jezik razložen na srpski, hrvatski i bošnjački/bosanski jezik, a naime može se govoriti o trima bosanskim i

21. izvanbosanskim varijantama istog standardnojezičkog sistema jednoga te istoga standardnog jezika • može se svaki ogranak toga ili kojega drugog standardnojezičkog sistema nazvati jezikom • tri bosanska i hercegovačka jezika

22. štokavština je isti jezik u rodoslovnom i tipološkom smislu, a da li je ona izvorno, genetski, samo srpska, to se ne može dokazati osim ako se uzme mjerilo pars pro toto, da su Srbi većina uvijek bili i prema tome vlasnici genetskog roda.

23. jezički unitarizam • jezički getoizam • insistiranje na simboličkoj funkciji jezika zanemarivanje komunikacijske uloge jezika

24. Literatura • Ćorić 1998: Ћорић, Божо. Анатомија наопаке хрватске језичке политике. – In:Srpski jezik.–Beograd. • Brborić 2001: Брборић, Бранислав. Тројезичност и/лу вишејезичност. –In: Monesland, Svein(odg.urednik). Jezik i demokratizacija.–Sarajevo:Institut za jezik.

25. Literatura • Klajn 1996: Клајн, Иван. Лексика: Односи међу варијантама. –In:Радовановић, Милорад (редактор). Српски на крају века. – Београд: Институт за српски језик САНУ-Службени гласник. • Bugarski 1996: Бугарски, Ранко. Језичке разлике. – In:Српски језик, Београд

26. Literatura • Ivić 1990: Ивић, Павле. Јединство и разједињеност српскохрватског књижевног језика – актуелни тренутак. –In: Ивић, Павле. О језику некадашњем и садашњем. – Београд – Приштина: БИГЗ – Јединство.

27. Hvala na pažnji!!!