OSIGURANJE LICA

1. OSIGURANJE LICA Opšta svojstva osiguranja lica • Osiguranje nama obeštećujući karakter (život, telesni i psihički integritet ne mogu se izraziti novcem). • Cilj osiguranja je isplata u ugovoru utvrđene osigurane sume. • Uslov za ostvarivanje prava iz osiguranja nije materijalni interes.

2. Posebna pravila na kojima se zasnivaju ugovorni odnosi koja proističu iz opštih pravila: • Osigurana suma je bitan elemenat ugovora i ona se isplaćuje kako je ugovoreno ( u celini ili u procentima bez obzira na iznos eventualne štete). • Ne primenjuje se pravila o proporcionalnosti, nadosiguranju ili dvostrukom osiguranju. • Zabranjena je subrogacija osiguravača u prava osiguranika prema odgovornom licu (dozvoljeno kumuliranje naknade štete i osigurane sume). • Osiguranje se može zaključiti na život nekog drugog lica (a ne ugovorača osiguranja) pošto se za zaključenje i dejstvo ugovora ne zahteva imovinski interes.

3. Osigurano lice (osiguranik) 1. Osiguranje lica se može zaključiti na život ili telesni ili psihički integritet nekog drugog lica. (čl. 946 ZOO). 2. Za punovažnost ugovora potrebna je saglasnost osiguranog lica inače je ugovor ništav. 3. Ne može se zaključiti osiguranje za slučaj smrti lica mlađeg od 14 godina ili lica lišenog poslovne sposobnosti. Takav ugovor je ništav i osiguravač je dužan da vrati primljene premije. Ugovor se može zaključiti na život lica strarijeg od 14 godina uz njegov pristanak i pristanak njegovog zakonskog zastupnika (čl. 947 ZOO).

4. OSIGURANJE ŽIVOTA A. Cilj i podela osiguranja života CILJ: I.Obezbeđenje materijalne sigurnosti članova porodice ili drugih lica (korisnika) za slučaj smrti osiguranika. II. Obezbeđenje materijalne sigurnosti ugovorača osiguranja (najčešće po odlasku u penziju). III. Obezbeđenje potraživanja (npr. zaključenje osiguranja života u korist zajmodavca).

5. PODELA: I. Podela s obzirom na rizik obuhvaćen osiguranjem. II. Podela prema načinu zaključenja ugovora. III. Podela prema načinu isplate osigurane sume. IV. Podela prema broju osiguranih lica. V. Ostali oblici osiguranja života.

6. Osiguranje života s obzirom na rizik obuhvaćen osiguranjem • Osiguranje za slučaj smrti Osiguravač plaća korisniku osiguranja ugovorenu suma za slučaj smrti osiguranika. Ovo osiguranje može biti: - osiguranje smrti bez obzira kada se dogodi (na ceo život) - osiguranje smrti nastale do određenog vremena (riziko osiguranje života; “privremeno” osiguranje) - osiguranje nadživljenja

7. Osiguranje na ceo život UO može da se obaveže da plaća premiju ceo život (“osiguranje na ceo život sa doživotnom premijom”) ili do određenog vremena (najčešće do odlaska u penziju, osiguranje na ceo život sa “privremenom” premijom). Neki osiguravači daju mogućnost da UO kada navrši 60 ili 65 godina održi ugovor ili da ga trensformiše u doživotnu rentu.

8. Osiguranje za slučaj smrti do ugovorenog datuma Osiguravač isplaćuje osiguranu sumu ako smrt nastupi do određenog datuma. Ovo osiguranje nema elemenat štednje jer ako je osiguranik još živ do isteka ugovorenog roka osiguravač se oslobađa obaveze isplate osigurane sume. Ovo osiguranje obezbeđuje materijalnu sigurnost za slučaj ranije smrti osiguranika dok npr. njegova deca nisu završila školu, ili dok traje obaveza isplate kredita.

9. Osiguranje nadživljenja Osiguravač se obavezuje da isplati osiguranu sumu korisniku ako ovaj nadživi osiguranika. Ako umre osiguravač nema nikakvu obavezu ( dok u redovnom osiguranju za slučaj smrti osiguravač je dužan da isplati osiguranu sumu korisniku drugog reda, a ako ovaj nije određen, naslednicima osiguranika).

10. 2. Osiguranje za slučaj doživljenja Osiguranje se zaključuje radi isplate osigurane sume ako osiguranik bude živ u ugovoreno vreme. Vidovi ovog osiguranja su: Osiguranje isplate ugovorene sume za slučaj doživljenja. Osiguravač se obavezuje da isplati osiguranu sumu ako je osiguranik još živ u ugovoreno vreme, bilo da ugovor ističe određenog datuma, ili doživljenjem neke starosti ili istekom određenog broja godina. Ova formula omogućava UO (osiguraniku) da obezbedi određenu sumu u vreme odlaska u penziju (npr. da kupi kuću). Ako on umre pre isteka ugovora osiguravač ne plaća ništa.

11. Osiguranje isplate rente za slučaj doživljenja Ovo osiguranje obezbeđuje isplatu rente ugovoraču osiguranja i može biti: a) osiguranje isplate rente u momentu zaključenja ugovora (UO plaća premiju u momentu zaključenja ugovora, to je u stvari kapital iz koga se isplaćuje renta. Osiguravač ne zna koliko dugo će isplaćivati rentu, jer je njegova obaveza do “doživljenja” UO). U ovom osiguranju je osiguravač izložen riziku da će uplaćena sredstva biti nedovoljna, ali postoji i verovatnoća da će kratko vreme plaćati rentu u kom slučaju uplaćeni kapital ostaje njemu.

12. b) Osiguranje odložne rente Ovo osiguranje za slučaj doživljenja je najčešće. UO želi da mu se renta isplaćuje posle odlaska u penziju. On premiju plaća godišnje dok radi. Ako umre pre odlaska u penziju osiguravač ne duguje ništa.

13. Kontra osiguranje za slučaj doživljenja U osiguranju isplate sume za slučaj doživljenja ili rente za slučaj doživljenja osiguravač se oslobađa obaveze ako UO umre pre isteka ugovora. Da bi se izbegao gubitak premije ugovor može da se zaključi “sa kontra osiguranjem” tj. vraćanjem premije naslednicima ako UO umre pre isteka ugovora. Osiguravač ne ostaje bez ikakve koristi: on jedan deo premije zadržava, a i dobit od plasmana (alea je u činjenici da osiguravač ne zna unapred da li će da isplati osiguranu sumu ili koliku će premiju da vrati).

14. 3. Mešovito osiguranje Ovo osiguranje obezbeđuje osiguranu sumu i za slučaj smrti i za slučaj doživljenja. Vidovi ovog osiguranja su: Obično mešovito osiguranje Ovo osiguranje obezbeđuje isplatu osigurane sume bilo da smrt osiguranika nastupi pre nekog datuma bilo za slučaj da je UO (osiguranik) živ pre isteka ugovora. Ovo osiguranje obezbeđuje materijalnu sigurnost UO u starosti ili njegovim naslednicima ili drugim korisnicima ako ne doživi istek ugovora.

15. Mešovito osiguranje sa fiksnim rokom isplate Ovo osiguranje obezbeđuje plaćanje osigurane sume ugovorenog datuma bez obzira da li je UO (osiguranik) živ ili ne. Osiguravač isplaćuje sumu bilo UO bilo korisniku osiguranja ako ovaj nije živ. Vreme smrti predstavlja aleu ugovora jer tada prestaje plaćanje premije a ugovor nije prestao.

16. Podela osiguranja prema načinu zaključenja ugovora • Individualno osiguranje Ondividualna osiguranja su osiguranja koja se ne zaključuju radi osiguranja većeg broja lica. Ugovor o osiguranju života neko lice može da zaključi tako da je ono i osiguranik i korisnik osiguranja ili tako da je ono osiguranik, a neko treće lice korisnik ili pak da je ono samo ugovorač a različita lica su osiguranik i korisnik.

17. Kolektivno osiguranje Kolektivna osiguranja života su osiguranja kod kojih se jednim ugovorom osigura više lica. Ovo osiguranje zaključuje najčešće poslodavac za svoje radnike ili neko profesionalno ili drugo udruženje za svoje članove, ili npr. banka za svoje klijente. Kod takvih ugovora ugovorač osiguranja je uvek organizacija koja je zaključila osiguranje a radnici, odnosno članovi ili klijenti su osiguranici. Korisnici osiguranja su osiguranici a mogu biti i članovi njihovih porodica zavisno od toga kakvo je osiguranje zaključeno (za slučaj smrti ili za slučaj doživljenja).

18. 3. Osiguranje sa lekarskim pregledom Praktikuje se kada se osiguranje zaključuje sa visokom osiguranom sumom. Može se zaključiti osiguranje sa: - pregledom kog lekara opšte prakse (“mali lekarski izveštaj”) - pregledom kod lekara interniste (“veliki lekarski izveštaj”).

19. 4. Osiguranje bez lekarskog pregleda Praktikuje se kod osiguranja na manje sume i kog kolektivnih osiguranja života. Od toga da li je osiguranje zaključeno sa ili bez lekarskog pregleda može u konkretnom slučaju značajno da zavisi obaveza osiguravača. U ugovoru o osiguranju bez lekarskog može npr. da se predvidi da osiguravač neće biti u obavezi da isplati osiguranu sumu ili njen deo (samo npr. do 50%) ako je smrt nastupila u određenom vremenu po zaključenju ugovora (npr. 6 meseci).

20. III. Podela osiguranja prema načinu isplate osigurane sume • Osiguranje sa isplatom osigurane sume (kapitala) Osigurana suma se isplaćuje odjednom u jednokratnom iznosu. Ovako se može zaključiti i osiguranje za slučaj smrti i za slučaj doživljenja.

21. 2. Osiguranje rente S obzirom na period isplate renta može biti: - doživotna (do kraja života osiguranika) - vremenska (isplata rente ograničena na određeni vremenski period, npr. 10 godina od odlaska u penziju) S obzirom na dospelost (početak isplate) renta može biti: - neposredna (plaća se po zaključenju ugovora) - odložena (plaća se kada osiguranik doživi određene godine starosti)

22. IV. Podela osiguranja prema broju osiguranih lica 1. Osiguranje na jedan život Osiguranje se zaključuje na život jednog lica (bilo ugovorača osiguranja bilo nekog drugog lica uz saglasnost ovoga) 2. Osiguranje na dva života Najčešće ga zaključuju bračni drugovi, bliski srodnici, ortaci. U slučaju smrti jednog od osiguranika osigurana suma se isplaćuje drugom. Ukoliko oba lica dožive istek trajanja suma se isplaćuje i jednom i drugom po polovinu (može se i drugačije ugovoriti).

23. V. Podela s obzirom na promenljivost osiguranih suma i premija 1. Osiguranje sa porastom osigurane sume Ugovorenoj osiguranoj sumi može da se usled dejstva inflacije smanji vrednost. Zato se ugovora osiguranje života sa određenim godišnjim povećanjem sume ( 5%,10%). 2. Osiguranje sa premijom koja se smanjuje Ovo osiguranje je pogodno je za starije ljude čiji prihodi opadaju.

24. B. Rizici isključeni iz osiguranja I. Samoubistvo osiguranika (čl. 949.ZOO). II. Namerno ubistvo osiguranika (čl. 950 ZOO). III. Ratne operacije(čl. 952. ZOO). IV. Ugovorno isključenje drugih rizika (čl. 953 ZOO).

25. Samoubistvo osiguranika Razlozi za isključenje samoubistva je u tome što je samoubistvo čin suprotan javnom poretku, društveno je štetan i moralno neprihvatljiv.

26. Samoubistvo se isključuje iz osiguranja samo za izvestan vremenski period koji sledi od zaključenja ugovora. U našem pravi taj rok je godinu dana. Smatra se da je taj rok dovoljan da osiguranik odustane od namere da sebi oduzme život. Ako do samoubistva dođe u roku od godinu dana osiguravač se oslobađa isplate osigurane sume korisniku osiguranja.

27. 2. Namerno ubistvo osiguranika od strane korisnika osiguranja Osiguravač se oslobađa svih obaveza prema korisniku, ali ne može uvek da zadrži prikupljenu matematičku rezervu. Korisnik koji je namerno prouzrokovao smrt UO (koji je i osiguranik) nema pravo na osiguranu sumu. Ako je osiguranje trajalo najmanje tri godine naslednici UO imaju pravo na matematičku rezervu. Ako je ugovor zaključen na život nekog drugog lica čiju je smrt prouzrokovao korisnik matematička rezerva pripada UO, odnosno njegovim zakonskim naslednicima, ako on nije živ.

28. Uslovi isključenja: - korisnik treba da je namerno izazvao smrt osiguranika - između radnje korisnika i smrti osiguranika treba da postoji uzročna veza

29. 3. Ratni događaji Osiguravači po pravilu isključuju iz osiguranja rizik ratnih događaja (za kratko vreme veliki broj smrti). Rizik se može posebno ugovoriti. Ako je rizik smrti isključen osiguravač je dužan da isplati matematičku rezervu iz ugovora. ZOO u ovom slučaju ne utvrđuje vreme trajanja osiguranja kao uslov ostvarenja prava na matematičku rezervu.

30. C. Prava iz matematičke rezerve • Sniženje osigurane sume (redukcija) (čl. 945. ZOO) • Otkup osiguranja (čl. 954. ZOO). • Predujam (akontacija) osigurane sume ( čl. 955. ZOO). IV. Zalaganje polise (čl. 956. ZOO)

31. Sniženje osigurane sume Sniženje je posledica neplaćanja premije kod ugovora o osiguranju života kod kojih se formira matematička rezerva. Ako su plaćene najmanje tri godišnje premije osiguravač može smanjiti osiguranu sumu na otkupnu vrednost osiguranja.

32. Obaveštavanje UO Osiguravač je u obavezi da obavesti UO o aktuarskom obračunu otkupne vrednosti osiguranja samo na njegov zahtev (većini UO matematički obračun nije razumljiv). Međutim, UO mora biti upoznat već prilikom zaključenja ugovora da će ugovorena suma osiguranja biti smanjena ako ne plati tri godišnje premije (odnosno raskinut ako premije nisu plaćene za tri godine). Kada otkup bude obračunat UO mora biti obavešten o otkupnoj vrednosti osiguranja.

33. 2. Otkup Osiguravač je na zahtev UO dužan da isplati otkupnu vrednost osiguranja ako su dotle plaćene bar tri godišnje premije. Ako je osigurana suma već smanjena on može da zahteva njenu isplatu i time ugovor prestaje. Ako je korisnik drugo lice a ne UO, a prihvatio je da ugovor bude zaključen u njegovu korist, mora se tražiti njegova saglasnost za isplatu otkupne vrednosti.

34. Ugovori u kojima ne postoji pravo na otkup su oni u kojima se ne formira matematička rezerva i gde ne postoji rizik antiselekcije. Otkup je dakle isključen: - U ugovorima koji nemaju matematičku rezervu i u kojima prestanak plaćanja premije dovodi do raskid ugovora: “privremena” osiguranja za slučaj smrti; ugovori kod kojih se isplaćuje renta po zaključenju ugovora - U osiguranjima za slučaj doživljenja gde se formira matematička rezerva ali postoji rizik zahteva otkupa kako se približava vreme isteka ugovorenog roka.

35. 3. Predujam Osiguravač može da prihvati da isplati ugovoraču osiguranja određenu sumu (deo matematičke rezerve) pre prestanka ugovora. Dok otkup dovodi do prestanka ugvora kod predujma ugovor i dalje postoji, premija se i dalje plaća. UO plaća kamatu na odobren iznos predujma jer osiguravač gubi mogućnost da ostvari dobit od plasmana. Ako se kamata ne plati smatra se da je UO zahtevao otkup i ugovor prestaje. Predujam se daje u visini otkupne vrednosti polise. Vraćanjem predujma osiguranje se nastavlja kao što je ugovoreno. Ako se predujam ne vrati pre isteka ugovora osiguravač smanjuje osiguranu sumu za iznos predujma i, eventualno neplaćenu kamatu.

36. 4. Zalaganje polise Polisa može da posluži kao obezbeđenje potraživanja npr. banka može da da zahteva od zajmoprimca da mu preda polisu kao obezbeđenje vraćanja kredita. Da bi zalaganje polise imalo dejstvo prema osiguravaču on mora da bude obavešten: - o tome da je polisa založena - da je založena određenom poveriocu. Poverioci UO imaju takođe pravo otkupa ako potraživanje radi koga je data zaloga ne bude namireno o dospelosti.

37. OSIGURANJE ŽIVOTA U KORIST TREĆIH LICA • Određivanje korisnika(čl. 957. ZOO) Određivanje korisnika je strogo lično pravo UO (ne mogu da ga koriste ni njegovi naslednici ni poverioci). UO može da odredi bilo koje lice za korisnika, a najčešće to čini da bi pružio granciju svom poveriocu ili materijalno obezbedio svoju decu, suprugu ili bliske srodnike. Ako je ugovor zaključen na život nekog drugog lica ovo lice (osiguranik) mora da da pismenu saglasnost na imenovanje korisnika inače je ugovor ništav.

38. 1. Vreme određivanja korisnika i forma. Ne zahteva se posebna forma u kojoj se određuje korisnik niti u kom momentu to mora biti učinjeno. UO može odrediti korisnika u vreme zaključenja ugovora i u samoj polisi, bilo kasnije do smrti osiguranika, preporučenim pismom, dodatkom uz polisu, indosamentom ako je polisa po naredbi, testamentom. Određivanje je valjano i ako osiguravač nije obavešten. Ali, osiguravač se oslobađa obaveze iz ugovora o osiguranju ako u času izvršene isplate nije znao niti je mogao da je korisnik određen aktom koji mu nije dostavljen. Korisnik ima tada pravo da zahteva od lica koje je sumu primilo da mu je vrati. Isto važi kod promene korisnika (čl. 956. ZOO).

39. 2. Način određivanja korisnika: • direktno određivanje sa imenom i prezimenom korisnika • indirektno određivanje je dozvoljeno ako je moguće odrediti identitet korisnika u vreme kada su se ispunili uslovi za isplatu osigurane sume ili rente. Kada su za korisnike određana deca ili potomci korist pripada i onima koji su rođeni kasnije. Ako je kao korisnik imenovan bračni drug onda je to ono lice koje je bilo u braku sa UO u vreme njegove smrti.

40. II. Opozivanje korisnika (čl. 959.ZOO) UO može, sve dok korisnik ne izjavi da prihvata korist iz ugovora, da je opozove. To je, kao i određivanje korisnika njegovo lično pravo. Način opozivanja je isti kao kod određivanja: preporučeno pismo, klauzula testamenta, dodatak uz polisu. Opoziv prečutno rezultira i iz činjenice da je UO zahtevao otkup polise.

41. 1. Opozivanje pre prihvatanja koristi. UO sve do nastanka osiguranog slučaja može da menja korisnika osim ako je ovaj prihvatio svoje imenovanje za korisnika. Korisnik se može opozvati na izričit način, izjavom o opozivu, a može i posredno, na bilo koji drugi način iz koga se može zaključiti da je korisnik opozvan. Novi korisnik stupa na mesto starog. Ako je korisnik opozvan, a novi nije određen, onda je korisnik sam UO. Osigurana suma isplaćuje se bilo njemu, bilo njegovim naslednicima, zavisno od toga da li je zaključeno osiguranje za slučaj smrti ili za slučaj doživljenja.

42. 2. Opozivanje posle prihvatanja koristi Posle prihvatanja koristi opozivanje nije moguće osim u dva slučaja: a) ako je korisnik pokušao ubistvo osiguranika b) ako je korist dodeljena bez naknade, a steknu se uslovi za opozivanje poklona (velika neblagodarnost korisnika prema UO, ili ako ovaj nema dovoljno sredstava za život).

43. III. Pravni položaj korisnika 1. Prihvatanje prava iz ugovora Pravo korisnika nastaje u momentu njegovog određivanje, a izjava o prihvatanju ima značaj učvršćenja tog prava (UO ne može posle ove izjave da menja korisnika). Izjava o prihvatanju može da se da i posle nastanka osiguranog slučaja (jer korisnik ne mora da zna da mu je namenjena korist iz ugovora o osiguranju). Smatra se da je korisnik odbio namenjenu korist ako posle smrti UO na poziv njegovih naslednika ne izjasni u roku od mesec dana da je prima. Ako korisnik odbije da prihvati korist iz ugovora korist pripada UO.

44. 2. Svojstva prava korisnika Pravo na osiguranu sumu ima samo korisnik bez obzira kada je određen i ima pravo da se direktno obrati osiguravaču da mu isplati ugovorenu korist. Pravo korisnika je određeno po svom domašaju i sadržini ugovorom o osiguranju: UO određuje osiguranu sumu, on izvršava obaveze iz ugovora i održava ga na snazi. Pravo korisnika postoji samo ako postoji ugovor o osiguranju i u granicama koje određuje ugovor.

45. Da bi osiguranik mogao da ostvari svoje pravo iz ugovora o osiguranju treba da budu ispunjeni sledeći uslovi: - da je nastupio osigurani slučaj - da pravo nije opozvano do nastanka osiguranog slučaja - da je korisnik prihvatio korist iz ugovora - da je korisnik nadživeo osiguranika.

46. 3. Raspolaganje pravom korisnika Do nastupanja osiguranog slučaja UO može da raspolaže svim svim pravima iz zaključenog ugovora i da zalaže svoja i korisnikova prava. I korisnik može da ustupi osiguranu sumu pod uslovom da - je prihvatio pravo iz ugovora - se UO (i osiguranik ako je ugovor zaključen na život drugog lica) pismenim putem saglasio sa prenošenjem prava.

47. 4. Prigovori osiguravača korisniku Osiguravač može korisniku da istakne sve prigovore koje ima prema UO po osnovu ugovora o osiguranju (npr. isključenje rizika, neprijavljivanje okolnosti od značaja za ocenu rizika, ništavost ugovora). Prigovore koje ima osiguravač van ugovora o osiguranju ne mogu se istači korisniku (npr. prigovor kompenzacije sa nekim potraživanjem van ugovora). Međutim, osiguravač može da istakne prigovor kompenzacije sa potraživanjem koje ima iz ličnog odnosa sa korisnikom.

48. 5. Položaj više korisnika osiguranja Ako je za korisnika određeno više lica a nije određeno kako će se izvršiti podela osigurane sume zakonsko rešenje je sledeće: - ako su korisnici naslednici ugovorača podela između njih će se izvršiti srazmerno njihovim naslednim delovima - ako korisnici nisu naslednici osigurana suma će se podeliti na jednake delove.

49. 6. Odnosi između korisnika i poverilaca UO Pravo na osiguranu sumu pripada korisniku od momenta zaključenja ugovora. Zato osigurana suma ne ulazi u imovinu UO. Ona pripada korisniku i poverioci UO ne mogu da se iz nje naplate. Izuzetno, ako su premije nesrazmerno velike prema imovini UO njegovo poverioci mogu zahtevati da im se preda premija koja premašuje mogućnost ugovorača.