Međunarodno privatno pravo

1. Međunarodno privatno pravo Element inostranosti Građanskopravni odnosi Sukob zakona i nadležnosti Posebni deo sukoba zakona Prava stranaca

2. Element inostranosti • Građanskopravni odnosi sa elementom inostranosti • Primena tuđeg (stranog) prava, priznanje strane odluke • Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugig zemalja (Zakon o međunarodnom privatnom pravu) • Element inostranosti u subjektu, objektu i pravima i obavezama • Relevantan element inostranosti • Načini regulisanja: direktan (međunarodni propisi – univerzalna pravla i unutrašnji izvori); indirektan – kolizone norme – upućivanje na merodavno pravo

3. Izvori MPP • Kod nas – osim ZMPP, Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi, Zakon o menici, zakon o čeku, izvori koji sadrže norme za prava stranaca • Prednost u primeni imaju bilateralni ugovori u odnosu na multilateralne ugovore i unutrašnje izvore, a multilateralni ugovori u odnosu na unutrašnje izvore • Pravne praznine se popunjavaju načelima zakona, načelima pravnog poretka i načelima MPP

4. Koliziona norma • Pravno pravilo za određivanje merodavnog prava za rešavanje građanskopravnog odnosa sa elementom inostranosti • Sastoji se iz pravne kategorije (opis činjenica, ono na šta se odnosi norma) i tačke vezivanja (činjenice u građanskopravnom odnosu) • Pojedine tačke vezivanja: lex fori, lex nationalis, lex domicilii, lex rei sitae, lex loci contractus, lex loci solutionis, lex loci actus, lex loci delicti commissi, i dr.

5. Izigravanje zakona • Ako se veštačkim stvaranjem ili promenom činjenica, koja je tačka vezivanja neke kn, postiže primena nekog drugog prava a ne onog koje bi bilo merodavno u redovnim okolnostim, radi se o izigravanju zakona (fraus legis) • Kod statusnih, porodičnih, naslednih odnosa • Elementi fraus legis: 1)veštačko stvaranje ili promena tačke vezivanja 2) namera izigravanja zakona 3) izbegavanje domaćih imperativnih normi. • Oblici fraus legis: izbegavanje primene domaćeg imp.prava pred domaćim organima i izbegavanje domaćih normi pred stranim organima (sankcija kod priznanja strane odluke) • Kod nas – član 5. ZMPP (primeniće se pravo koje bi bilo merodavno u redovnim okolnostima)

6. Javni poredak • Efekti primene kn, norme koje su protivne domaćem pravu • Javni poredak – osnovne norme domaćeg prava koje se, u svakom slučaju, moraju zaštititi. Nepostupanje po kn ili nepriznavanje strane odluke • Dva pristupa kod utvrđivanja javnog poretka: a) opšta klauzula, opšti način za definisanje b) enumeracija normi koje obuhvataju javni poredak. Uža kategorija od imperativnih normi. • Važan meritoran efekat – da li vređa javni poredak • Posledice primene javnog poretka – neprimena stranog prava, primena prava lex fori i nepriznanje strane odluke • Kod nas – tri odredbe ZMPP: čl.4. – otklanjanje stranog prava; čl.91. – nepriznavanje strane sudske odluke; čl.99. – nepriznavanje strane arbitražne odluke

7. Saznanje i primena stranog prava • Strano materijalno pravo, a ne procesno • U kontinentalnom sistemu strano pravo se shvata kao prava i sud mora da ga sazna ex officio, a u anglosaks. kao činjenica i dokazuju ga stranke u postupku • Retka primena stranog prava u praksi, zbog nespremnosti sudova i teškog utvrđivanja sadržine stranog prava • Sud se može obratiti strankama, državnim organima, naučnim ustanovama. • Evropska konvencija o obaveštenjima o stranom pravu

8. Saznanje i primena stranog prava • Kod nas – sud po službenoj dužnosti saznaje strano pravo • Član 13. ZMPP. Obaveštenje od Ministarstva pravde, koje nije obavezujuće • Javna isprava o sadržini stranog prava: autetičnost, istinitost, osnovanost, a to su oborive pretpostavke. • Ako je nemoguće saznati strano pravo, onda primena prava po lex fori • Na sudu je teret dokazivanja stranog prava

9. Reciprocitet i retorzija • Ravnopravna saradnja, a retorzija napuštanje saradnje • Određivanje i primena merodavnog prava – ne treba tražiti potpunu simetričnost. Kod nas se u ovoj oblasti ne postavlja uslov reciprociteta • Sukob jurisdikcija – pretpostavka kod priznanja i izvršenja stranih odluka • Prava stranaca – neka prava se uslovljavaju. Relativno rezervisana prava stranaca su uslovljena reciprocitetom. • Oblici reciprociteta – po načinu nastanka i po sadržini • Po načinu nastanka: diplomatski, zakonski, faktički. Najbitniji diplomatski, pa faktički. Zakonski je ređi. • Po sadržini: formalni (kod prava stranaca – nacionalni tretman, izjednačenje domaćih i stranih) i materijalni (prava koja naš državljanin ima u strančevoj državi, i stranac ima u našoj)

10. Pravna i poslovna sposobnost fizičkih i pravnih lica sa elementom inostranosti • Čl.14 ZMPP – lex nationalis za fizička lica; poslovna sposobnost – lex nationali, a lex loci actus ako je nesposoban po lex nationalis • Apatridi – lex domicilii, boravište, lex fori • Proglašenje nestalog lica umrlim – državljanstvo u vreme nestanka (čl.16 ZMPP) • Pravna lica – sistem inkorporacije (osnivanja) i sistem stvarnog sedišta • Pravna lica – naše pravo: član 17. ZMPP – pravo po kojem je pravno lice osnovano i stvarno sedište • Ako ima stvarno sedište u zemlji po čijem je pravu osnovano – onda pravo te zemlje • Ako ima stvarno sedište van zemlje osnivanja – onda će imati državnu pripadnost te zemlje, ako se po tom pravu smatra da ima

11. Međunarodno porodično pravo – zaključenje braka • Lex nationalis bračnih drugova • Ako su različita državljanstva – onda kumulacija – distributivna –svaki b.drug ispunjava uslove po svom pravu • Kod nas – član 32.ZMPP – lex nationalis i dopuna po lex fori – bračne smetnje: raniji brak (dvobračnost), nesposobnost za rasuđivanje i krvno srodstvo

12. Međunarodno porodično pravo – forma braka • Crkvena i građanska forma; punomoćnik, i sl. • Lex loci celebrationis – pravo mesta svečanosti – član 33. • Priznaje se brak zaključen u inostranstvu ako ispunjava formu po pravu te zemlje • Zabrana fraus legis i prigovor javnog poretka • Priznanje na osnovu izvoda iz matičnih knjiga

13. Međunarodno porodično pravo – nevažnost braka • Primenjuje se pravo koje je u vreme zaključenja braka bilo merodavno za materijalne uslove ili formu (zavisno za šta se vezuje uzrok nevažnosti) • Po tom pravu određuje se i krug lica koji mogu pokrenuti postupak • Sve po lex causae • Član 34. – pravo po čl.32. • Rešavanje vremenskog sukoba zakona za nevažnost braka – po pravu merodavnom u vreme zaključenja braka

14. Međunarodno porodično pravo – razvod braka • ZMPP član 35.: 1) pravo države čiji su državljani bračni drugovi u vreme podnošenja tužbe ili zahteva 2) kumulacija – teškoće 3) ako jedan od bračnih drugova ima prebivalište u domaćoj zemlji u vreme podnošenja tužbe ili zahteva – domaće pravo 4) ako jedan od bračnih drugova ima državljanstvo domaće zemlje, iako u njoj nema prebivalište, onda domaće pravo • Supsidijerne tačke vezivanja • Vreme podnošenja tužbe ili zahteva – zbog promenljivosti državljanstva ili domicila

15. Međunarodno porodično pravo – dejstva braka • Zakonska (imovinska i lična) i ugovorna • Teškoća primene kumulacije različitih državljanstva zbog imovinskih efekata • Naša zemlja – članovi 37, 38 i 39 ZMPP • Ista pravila i kod trajanja i kod prestanka braka • Zakonska dejstva braka: 1) zajednički lex nationalis 2) prebivalište 3) poslednje zajedničko prebivalište 4) lex fori • Supsidijerne tačke vezivanja • Ugovorna dejstva – autonomija volje bračnih drugova izražena kroz izbor merodavnog prava u ugovoru, ako to dozvoljava merodavno pravo po tački vezivanja predviđenoj za zakonska dejstva braka • Ako dozvoljava – pravo po autonomiji volje • Ako ne dozvoljava – pravo po tački vezivanja predviđenoj za zakonska dejstva braka

16. Naslednopravni odnosi sa elementom inostranosti • Princip jedinstvene zaostavštine, po jednom pravu celokupna imovina ostavioca • Zaostavština bez naslednika – naslednik država, lex rei sitae za nepokretnosti, lex nationalis ostavioca za pokretnestvari • Merodavno pravo za nsaleđivanje (i za zakonsko i za testamentalno) – lex nationalis ostavioca u vreme smrti • Testamentalna sposobnost – lex nationalis zaveštaoca u vreme sastavljanja testamenta

17. Naslednopravni odnosi sa elementom inostranosti • Merodavno pravo za sadržinu testamenta – lex nationalis zaveštaoca u vreme smrti • Forma testamenta – punovažnost oblika testamenta – Haška konvencija o sukobu zakona u pogledu oblika testamentalnih odredaba 1961. • Pravila za određivanje merodavnog prava za formu testamenta: 1) mesto sastavljanja testamenta 2) državljanstvo zaveštaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 3) prebivalište zaveštaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 4) boravište zaveštaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 5) lex rei sitae za nepokretnosti 6) lex fori

18. Stvarnopravni odnosi sa elementom inostranosti • Osnovno pravilo – lex rei sitae i kod nepokretnih i kod pokretnih stvari • Više nekretnina – stvarne službenosti – lex rei sitae poslužnog dobra (koje trpi) • Pokretne stvari – mobilni sukob zakona • Dva rešenja - princip stečenih prava (stvaranje “pravnog stanja”) ili ad hoc rešavanje • Stvari u tranzitu – prelazak stvari preko treće države • Lex loci destinationis

19. Menica i ček sa elementom inostranosti • Zakon o menici i Zakon o čeku – ista pravila sukobu zakona • Menična (čekovna) sposobnost, forma menične (čekovne) obaveze i prava i obaveze kod menice (čeka) • Menična (čekovna) sposobnost – lex nationalis izdavaoca. Dve dopune: renvoi i teorija najveće vrednosti. • Renvoi – prihvata se ovaj institut, ali ne dovodi do rezultata • Teorija najveće vrednosti – ako nije sposoban po lex nationalis, onda treba konsultovati pravo zemlje u kojoj je menična obaveza preuzeta – lex loci actus

20. Menica i ček sa elementom inostranosti • Forma menične (čekovne) obaveze – locus regit actum – gde je menična obaveza preuzeta • Prava i obaveze kod menice (čeka) – zakon mesta plaćanja (lex loci solutionis) i zakon mesta preuzimanja (lex loci actus) • Lex loci solutionis – prava i obaveze glavnih dužnika – akceptanta kod trasirane menice i izdavaoca sopstvene menice. Po ovom pravu i mere koje se preduzimaju kod gubitka ili krađe menice ili čeka. • Lex loci actus – ostali, sporedni, dužnici – mesto gde je dat potpis dužnika. Po ovom pravu i rokovi za preduzimanje regresnih zahteva.

21. Ugovorni odnosi sa elementom inostranosti • Autonomija volje – korigovanje putem javnog poretka i izigravanja zakona • Merodavno pravo za zastarelost – kao i za glavni pravni posao • Forma ugovora – locus regit actum (lex loci actus) – mesto gde je ugovor zaključen. Ako su nepokretnosti – lex rei sitae • Autonomija volje kod forme ugovora – ako su stranke izabrale jedno pravo, onda može i forma. Neka shvatanje kažu da može i posebno za formu. Međutim, ne kada su u pitanju nekretnine.

22. Ugovorni odnosi sa elementom inostranosti • Merodavno pravo za pojedine ugovore: • Kupoprodaja – lex loci venditoris – domicil dužnika karakteristične prestacije – prodavca – u vreme prijema ponude • Transfer tehnologije – sedište primaoca tehnologije u vreme zaključenja ugovora • Ugovor o radu – mesto rada (gde se obavlja ili gde se obavljao)

23. Ugovorni odnosi sa elementom inostranosti • Bečka konvencija o međunarodnoj prodaji robe 1980. – veliki broj ratifikacija. Unifikacija materijalnog prava. Primenjuje se kada su stranke iz država ugovornica ili kad MPP pravila ukazuju na pravo države ugovornice. • Primena – ugovarači imaju sedište u ugovornici, a sedište arbitraže može biti u ugovornici ili van nje: a) ako jeste onda se primenjuje, b) ako nije onda zavisi od primene kolizionih normi.

24. Vanugovorni odnosi sa elementom inostranosti – građanskopravni delikti • Osnovno pravilo – lex loci delicti commissi • Kod nas – dva shvatanja_ mesto štetne radnje i mesto štetnih posledica. Povoljnije za oštećenog. • Brodovi, vazduhoplovi – ničija zemlja – lex banderae. Teritorija - lex loci delicti commissi

25. Međunarodno građansko procesno pravo – građanski sudski postupak sa elementom inostranosti • Vođenje postupka sa elementom inostranosti – po lex fori • Zakon o MPP i Zakon o parničnom postupku • Na međunarodnu nadležnost se pazi po službenoj dužnosti • Norme o mesnoj nadležnosti primenjuju se i na međunarodnu nadležnost • Norme o nadležnosti su uvek jednostrane (za razliku od kolizionih normi). One ne govore koji je sud nadležan, ako nije domaći.

26. Međunarodno građansko procesno pravo – građanski sudski postupak sa elementom inostranosti • Isključiva nadležnost – samo domaći sud. Predviđa se izuzetno. ZMPP predviđa sledeće slučajeve kod kojih je određena isključiva nadležnost: a) stvarnopravni sporovi na nekretninama u domaćoj zemlji (čl.56 ZMPP) b) bračni sporovi – da je tuženi domaći državljanin i da ima domicil u domaćoj zemlji (čl.61) c) kod utvrđivanja očinstva i materinstva – tuženi dete koje je domaći državljanin i da ima domicil u domaćoj zemlji (čl.64) d) nepokretna zaostavština u domaćoj zemlji (čl.71,72,73) e) čuvanje, vaspitanje i podizanje deteta – tuženi i dete domaći državljani i da imaju domicil u domaćoj zemlji (čl.66) f)davanje dozvole maloletniku za stupanje u brak – ako su oba verenika domaći državlajni, a ako se brak zaključuje u domaćoj zemlji, dovoljno je da je jedan od verenika domaći državljanin (čl.70) g) proglašenje nestalog lica umrlim – domaći državljanin (čl.78) • Konkurentna nadležnost – nadležnost i domaćih i stranih sudova

27. Međunarodno građansko procesno pravo – pojedini instituti • Aktorska kaucija (cautio iudicatum solvi) – obaveza polaganja kaucije za stranca tužioca, zbog izbegavanja parničnih troškova odlaskom u inostranstvo u toku ili nakon završetka spora. Zahtev postavlja tuženi na prvom ročištu ili na ročištu za glavnu raspravu, ali najkasnije do završetka glavne rasprave. Reciprocitet. • Besplatna sudska pomoć (siromaško pravo) – uzajamnost. Uverenje nadležnog organa (poreska prijava ili sl.). • Litispendencija – postupak u više država. Sukob nadležnosti. Prekid postupka. • Uslovi za litispendenciju: a) identitet predmeta i stranaka b) da ne postoji isključiva nadležnost domaćih sudova c)uzajamnost između zemalja u kojima su pokrenuti postupci d) da postoji zahtev stranaka, ne prekida se ex officio

28. Međunarodno građansko procesno pravo – međunarodna pravna pomoć • Saradnja sudova. • Dostavljanje – nepravilno dostavljanje može dovesti do odbijanja priznanja strane odluke. • Tri načina dostavljanja: a) ako se radi o stranim državljanima – diplomatski način b) ako se radi o domaćim državljanima – konzularni način c) domicil notifikacije – punomoćnik za prijem pismena • Haške konvencije i Evropska konvencija o obaveštenjima o stranom pravu, centralni organi, agencije za prijem i slanje pismena koje komuniciraju • Zamolnica na jeziku zamoljene države. ZPP predviđa sa prevodom (sa originalom). • Ostali vidovi međunarodne pravne pomoći: izvođenje dokaza, saslušanje stranaka. Procesne radnje po lex fori. Izuzetno po stranom pravu, pazi se na javni poredak domaće zemlje.

29. Priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka – pretpostavke • Strana sudska odluka se izjednačava sa domaćom. Izvršava se strana odluka (njena sadržina), ali mora da postoji rešenje o priznanju. • Pretpostavke – opšte i posebne • Opšte za sve odluke, mogu biti pozitivne i negativne • Pozitivne: 1) Međunarodna nadležnost 2) Pravosnažnost (izvršnost) 3) Uzajamnost – materijalni reciprocitet

30. Priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka – pretpostavke • Negativne: 1) nepoštovanje prava odbrane (dostavljanje) 2) nepostojanje isključive nadležnosti 3) zabrana povrede javnog poretka 4) da ne postoji pravosnažna domaća odluka u istoj stvari 5) da ne postoji već priznata strana odluka u istoj stvari 6) da nije započet postupak u domaćoj zemlji u istoj stvari • Posebne pretpostavke – kod statusnih odluka: 1) domaći državlajni – ako je primenjeno strano pravo, a trebalo je domaće, priznaće se ako to pravo bitno ne odstupa od domaćeg 2) državljani porekla odluke – ne insistira se na uzajamnosti i javnom poretku 3) državljani trećih država – ako ispunjava uslove po pravu države čije državljanstvo ima to lice

31. Međunarodna trgovačka arbitraža • Vrste: ad hoc i institucionalne • Ad hoc za 1 slučaj ( 3 ili neparan broj arbitara) • Institucionalne – stalna organizaciona struktura, tehnički uslovi, pravila postupka • Institucionalne: otvorene i zatvorene. Otvorene – svi privredni subjekti. Zatvorene – članice organizacije koja je osnovala arbitražu. • Izvori normi: 1) autonomija volje stranaka, 2) institucinalna pravila nedržavnog porekla – Model zakon UNCITRAL 1976., 3) državne procesne norme, 4)međunarodni izvori normi: Ženevski sporazum o arbitražnim klauzulama 1923., Ženevska konvencija o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka 1927., Njujorška konvencija o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka 1958., Evropska konvencija o međunarodnoj trgovačkoj arbitraži 1961.

32. Međunarodna trgovačka arbitraža • Arbitražni sporazum: kompromis (spor je već nastao) i kompromisorna klauzula (sastavni deo osnovog ugovora). • Uslovi za punovažnost arbitražnog sporazuma: 1) da je bar jedna o stranaka lice stranog državljanstva 2) arbitrabilnost spora 3) nepostojanje isključive nadležnosti domaćeg suda 4) neparan broj arbitara, ali nije uslov 5) pismena forma 6) domašaj arbitražnog ugovora, koji sproovi mogu da se obuhvate arb.sporazumom • Pravila postupka: pravilnici arbitraža, dopune ako postoje pravne praznine: određivanje od strane stranaka, određivanje od strane arbitara, primena procesnih pravila države u kojoj se vodi postupak

33. Međunarodna trgovačka arbitraža • Konstituisanje arbitraže: svaka stranka određuje po jednog arbitara (ili više), a oni se dogovaraju o predsedniku arbitraže. Ako ne odrede, pravilnici imaju rešenja. • Kod ad hoc arbitraža, o takvim situacijama odlučuje generalni sekretar Stalnog arbitražnog suda u Hagu. • Spoljnotrgovinska arbitraža pri Privrednoj komori u Beogradu: ako pravilnik ne sadrži rešenje za postupak, onda stranke ili ZPP. Rokovi nisu strogi. Arbitri sa liste. Mogu i strani van liste, ali predsednik arbitraže samo domaći.

34. Međunarodna trgovačka arbitraža • Primena materijalnog prava:1) kolizione norme države u kojoj arbitraža odlučuje 2) nenacionalne kolizione norme, određuju ih arbitri – lex arbitrii 3) opšti principi pravičnosti – ex aequo et bono 4) autonomno pravo međunarodne trgovine – lex mercatoria 5) više metoda • Pravna sredstva protiv arbitražnih odluka: - tužba za poništaj; - kontrola strane arbitražne odluke u postupku priznanja i izvršenja • Poreklo arbitražne odluke: po ZMPP strane arb. odluke su donesene van teritorije domaće zemlje i ako su donesene na teritoriji domaće zemlje po stranom postupku. Inače, različiti kriterijumi u drugim zemljama: sedište arbitraže, zakon kome su stranke podvrgle spor, itd.

35. Međunarodna trgovačka arbitraža • Priznanje i izvršenje stranih arbitražnih odluka – pretpostavke: 1) nadležnost arbitraže – arbitražni sporazum 2)odluka pravosnažna i izvršna 3) poštovanje prava odbrane 4) poštovanje javnog poretka 5) sastav arbitraže u skladu sa arbitražnim sporazumom 6) prekoračenje ovlašćenja od strane arbitara 7) izreka protivrečna ili nerazumljiva 8) materijalna reciprocitet • Postupak priznanja i izvršenja: mesno nadležan sud, rešenje, žalba višem sudu, treba podneti zahtev, original odluke ili prepis, izvorni arbitražni sporazum

36. Međunarodna trgovačka arbitraža • Njujorška konvencija o priznanju stranih arbitražnih odluka 1958.: nudi mogućnost da stranka traži priznanje ili na osnovu bilaterlanog ugovora ili na osnovu te Konvencije; ograničava razloge zbog kojih se može odbiti priznanje; kad se stranka protivi priznanju, teret dokaza na njoj. • Poništaj domaće arbitražne odluke – tužba, subjektivni (30 dana) i objektivni rok (1 god.). Razlozi: a) ako nije zaključen arbitražni sporazum ili je nepunovažan b) povreda odredaba arbitražnog sporazuma u pogledu sastava arbitraže ili postupka c) nedostatak obrazloženja d) ako je arbitraža prekoračila ovlašćenja e) izreka nerazumljiva ili protivrečna f) ako se stranka osuđujena činidbu koja nije dopuštena g) ako postojeneki razlozi za ponavljanje postupka po ZPP

37. Pravni položaj stranaca • Direktno regulisanje, a ne kolizionim normama • Primena domaćih normi • Apatridi se smatraju kao stranci • Prava po dostupnosti: - opšta (dostupna svima), relativno rezervisana (uslovljena), apsolutna (zabranjena strancima) • Porodičnopravni odnosi – opšte pravo. Uslovljeno kod usvojenja, kada stranac želi da usvoji dete domaćeg državljanstva. Isto i kod starateljstva. • Nasleđivanje – nepokretnosti, uslov reciprocitet • Stvarnopravni odnosi – nepokretnosti, uslov reciprocitet • Obligacionopravni odnosi – ako se odnose na nepokretnosti, onda uslov