1 / 33

Kulturna politika EU Komunikacijska strategija EU prema Srbiji: kako se u Srbiji izveštava o EU?

Kulturna politika EU Komunikacijska strategija EU prema Srbiji: kako se u Srbiji izveštava o EU?. Aleksandra Krsti ć, M.A. Fakultet političkih nauka Decembar 201 3 . Komunikacione aktivnosti EU.

gaura
Download Presentation

Kulturna politika EU Komunikacijska strategija EU prema Srbiji: kako se u Srbiji izveštava o EU?

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Kulturnapolitika EUKomunikacijska strategija EU prema Srbiji: kako se u Srbiji izveštava o EU? Aleksandra Krstić, M.A. Fakultet političkih nauka Decembar 2013.

  2. Komunikacione aktivnosti EU • Demokratski deficit – posledica nejedinstvene komunikacione politike, nedovoljnog učešća gradjana u procesu donošenja odluka • Primeri: problem sa ratifikacijom Ugovora iz Mastrihta, veliko proširenje 2004, neuspela ratifikacija Ustava, kriza u evrozoni, slaba izlaznost na izbore za EP • Neophodnost koherentne komunikacione strategije EU

  3. Interakcija pojedinaca sa institucijama – omogućava identifikaciju sa političkom zajednicom i eventualnu podršku • Komunikaciona akcija, politika: omogućava podršku za primenu zakona i razvoj demokratske političke kulture • Istraživanja potvrdila: komunikacija EK “pati od fragmentacije političkog autoriteta, tehnokratskog ustrojstva” (Meyer, 1999)

  4. Otežavajuće okolnosti • Evropski Savet: rotirajuće predsedavanje, komunikacija u nadležnosti predsedavajućeg EU; ipak, novi Lisabonski ugovor stvorio funkciju predsednika E.Saveta (Van Rompoj) i novu instituciju EU External Action Service (na čelu sa K.Ešton) – nova dimenzija EU diplomatije • E.Parlament: utisak da je nevažan medijima, nezanimljiv, odustvo interakcije sa gradjanima

  5. Najbolja strategija komunikacije • Ona koja šalje proevropske poruke, koja je konzistentna; dugoročni cilj da se EU promoviše kao brend, gradi pozitivan imidž, promoviše evropske vrednosti • Ipak, samo poruke pohvale ne rešavaju demokratski deficit

  6. Dokumenti EU komunikacijske strategije • Početak: nakon negativnog referenduma u Danskoj o Ugovoru iz Mastrihta: napori da se EU približi gradjanima, pokrene javna debata o pitanjima učešća javnosti u donošenju odluka • Generalni direktorat za štampu i komunikaciju nastao od odeljka za komunikacije DG-10 – u nadležnosti predsednika EK

  7. Komunikacija o informacionoj strategiji za evro, 1998: mehanizmi i razlozi za uvodjenje evra • Komunikacijska strategija za proširenje, za period 2000-2006: otvaranje granica EU, zasićenje ili ne, najava aktuelnih pitanja • Informaciona i komunikaciona strategija za EU, 2002: podstiče stvaranje sveobuhvatne evropske politike i komuniciranja

  8. Deklaracija o budućnosti Evrope , 2001 – poziva na široku javnu raspravu o budućnosti EU • Akcioni plan za poboljšanje komuniciranja Evrope, Evropska Komisija 2005: modernizacija službe za komuniciranje, načela: informisanje i slušanje gradjana; lokalno delovanje – prilagodjavanje poruka nacionalnom i lokalnom nivou

  9. Plan D za demokratiju, dijalog i debatu, 2005, bivša komesarka Margot Volstrom: članice da se angažuju zajedno sa gradjanima u debati o budućnosti EU; debata ima fokus na: ekonomskom i socijalnom razvoju EU; proizvodnji privrednog rasta i novih radnih mesta; granicama Evrope i njenoj ulozi u svetu

  10. Bela knjiga o evropskoj politici komunikacije, 2006: cilj da se podstaknu sve zainteresovane strane da iskažu mišljenje o nacrtu Bele knjige i učestvuju u oblikovanju Evrope • Komuniciranje Evrope u partnerstvu, 2007: Evropska komisija pokretač, ishod: zajednička deklaracija sve tri institucije 2008 (daje veću ulogu grupi za informisanje – važno jer potvrdjuje zajedničko opredeljenje institucija da preuzmu odgovornost za informisanje i komuniciranje sa gradjanima)

  11. Komuniciranje Evrope putem audiovizuelnih medija, 2008: prepoznaje se potencijal masovnih medija u promovisanju evropskih vrednosti • Medjutim: informacije o EU putem audiovizuelnih medija zauzimaju samo 10% vremena u evropskim medijima • Stvaranje informacionog deficita!

  12. Izboriza EP • 2004 “Eurogap” između starih i novih članica: 55,6% glasalo u starim, 31,19% u novim U Poljskoj anketa te godine: 49% ispitanika nije znalo kada su sledeći izbori za EP • 2009 54% glasalo u starim, 22,93% u novim državama EU

  13. Kampanjazaizboreza EP 2014

  14. Onlajnpromocija (obuhvata 158.6 milionaljudi)

  15. Najvažnije teme u promotivnim aktivnostima za izbore EP: • Zapošljavanje • EU u svetu • Novac • Kvalitet života • Ekonomija

  16. Posteri • OOH kampanja • Video materijali • Društvene mreže • Infografika

  17. Novi Parlament, novi predsednik EP • Outcome: izbor nove Komisije i novog predsednika EK (Jun-Novembar 2014)

  18. Komuniciranje EU i Srbija • Važan instrument dobijanja podrške za dalji proces EU integracija • Samo dobro informisan gradjanin može da donese odluku • Proteklih godina: nizak kvalitet i sporadičnost u javnim raspravama o EU integracijama Srbije • Brošure, leci, web sajtovi, radionice, kvizovi - nedovoljno

  19. Posledice nedovoljne komunikacije: prekid pregovora Vlade Srbije i EU – 44% gradjana nije znalo da su pregovori prekinuti • Nova Strategija komunikacije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj Uniji, 2011 (stara iz 2004) • Stvaranje mitova i prenošenje putem medija: u EU zabranjena je proizvodnja kajmaka i čvaraka; deca u EU su prepuštena uticaju ulice; penzioneri u EU umiru usamljeni itd.

  20. Nivo podrške evrointegracijama opada kako proces pristupanja odmiče • Gradjane zanimaju konkretne koristi i kada se o tome izveštava u medijima, npr: ukidanje viza dovelo do porasti podrške gradjana za EU, ali samo u periodu od mesec dana • Istraživanja javnog mnjenja: trend opadanja podrške gradjana Srbije – 51% podržava nastavak integracija, 32% pozitivno reaguje na proces, 43% ne bi imalo korist od članstva

  21. Tri najveća straha gradjana Srbije: članstvo će doneti mnogo problema poljoprivrednicima; ulazak u EU će mnogo koštati zemlju; gubitak identiteta i sopstvene kulture • Ostali strahovi: gubitak socijalnih beneficija, smanjena upotreba srpskog jezika, gubitak uticaja malih zemalja članica i kraj domaće valute

  22. 79% uopšte nisu informisani o fondovima EU • O najvećim donatorima Srbije od 2000.: 41% kaže da je to Rusija, 39% Japan, 32% EU – stvarnost je drugačija – EU ukupno dala skoro 79% ukupne razvojne pomoći Srbiji od demokratskih promena do 2010 (najveći pojedinačni donator je Nemačka)

  23. Istraživanje BBC World Service Trust • Analiza sadržaja 38 medija (štampa, TV, radio, internet): izveštavanje u Srbiji previše zvanično, fokusira se na proces i procedure, neatraktivno, nerazumljivo, protokolarno, nedovoljno u ličnoj perspektivi gradjana Srbije • Mediji izveštavaju o EU kroz političke i ekonomske priče, isključivo protokolarno; manje od 3% priča fokusirano na pitanja poljoprivrede – stvaranje mitova i predrasuda

  24. Daje se samo jedna strana – i to pozitivna; medijski sadržaji krajnje pozitivni prema EU: 46% TV, 49% štampe, 58% radijskog sadržaja izveštava pozitivno o EU, nema kritičkog osvrta, sve ostalo je neutralno • Zaključak BBC-jevog istraživanja: izveštavanju o EU u Srbiji nedostaje balans, predstavlja se jedna perspektiva, i to politička

  25. Evropske teme iz perspektive novinara lokalniih medija u Srbiji (Krstić, Milojević, 2013) • u Srbiji postoji oko 130 regionalnih i lokalnih televizija, preko 300 regionalnih i lokalnih radio stanica, 323 izdavača štampanih medija i 107 internet medija. • Za razliku od prethodnih istraživanja u Srbiji, koja su bazirana na analizi sadržaja, ovde se predstavljaju rezultati ankete sa novinarima iz lokalnih medija. (Uzorak nije formiran statistički prema ukupnom broju lokalnih medija u Srbiji, već se nastojalo da se istraživanjem obuhvati što više teritorijalnih jedinica u zemlji. Tako je uključen 41 medij iz dvadeset pet gradova i opština. Obuhvaćeni su svi tipovi medija. Anketa je obavljena sa 60 novinara.)

  26. Evropske teme iz perspektive novinara lokalniih medija u Srbiji (Krstić, Milojević, 2013) • 82% izveštava o EU integracijama Srbije u svojim lokalnim medijima. Najveći broj novinara povremeno izveštava o evropskim temama, iako ima i onih koji se nikada u karijeri nisu bavili tom tematikom

  27. Evropske teme iz perspektive novinara lokalniih medija u Srbiji (Krstić, Milojević, 2013)

  28. Evropske teme iz perspektive novinara lokalniih medija u Srbiji (Krstić, Milojević, 2013)

  29. Izvori informacija o EU u Srbiji • Sajt Kancelarije za evropske integracije www.seio.rs • www.EurActiv.rs - prati pripreme za pristupanje Srbije, aktuelne informacije; ipak – uzan krug čitalaca • EU info centri širom Srbije – ipak, nedovoljno korišćeni, nedovoljno posećeni

  30. Literaturazaispit • Ruk, Ričard (2011): Evropskimediji u digitalnomdobu, Clio, Beograd (poglavlja 1. i 4.) • Crnobrnja, Stanko (2010): Estetikatelevizijeinovihmedija (poglavlje 6. „Multimedija“, 250-289.strane), Clio, Beograd • Prajs, Stjuart (2011): Izučavanjemedija(poglavlje 6. „Popularneforme: televizija, radio itehnologija“, 464-593.strane), Clio, Beograd • PREZENTACIJE SA PREDAVANJA A.KRSTIĆ

  31. HVALA! aleksandra.krstic@fpn.bg.ac.rs

More Related