TREĆA NACIONALNA KONFERENCIJA O AGROBIZNISU Nova agrarna politika – perspektive razvoja u 2012.

1. TREĆA NACIONALNA KONFERENCIJA O AGROBIZNISUNova agrarna politika – perspektive razvoja u 2012. TEMA IZLAGANJA: Uloga i značaj Victoria Logistic krozpodsticanje konkurentnosti

2. VICTORIA LOGISTIKA - UKRATKO • Članica VICTORIA GROUP • Organizuje primarnu proizvodnju uljarica, žitarica, distribuciju repromaterijala, trgovinu, transport i skladištenje svih roba za svoje i potrebe čitave grupe • Tržišni lider u oblasti otkupa i plasmana uljarica i biomase • Najveći pojedinačni otkupljivač pšenice i kukuruza • Izvoznik žitarica, čime smo obezbedili poziciju tržišnog lidera u agrobiznisu Srbije!

3. BROJKE vs SLOVA • Saradnja sa preko 400 zadruga - 25.000 poljoprivrednih proizvođača • Tržišno učešće od 50% suncokreta, 60% soje, 70% uljane repice • Obim transporta preko 2 miliona tona • Uskladišteno preko milion tona robe godišnje • Otkup biomase u 2011. od 100.000 tona

4. ŽILA KUCAVICA VICTORIA GROUP SISTEMA

5. AGRARNA POLITIKA VG i LOGISTIKE • Održavanja komparativnih prednosti i podizanje konkurentnosti

6. PROBLEMI AGROPRIVREDE SRBIJE • Agrotehničke mere • Podsticajne mere države • Veličina poseda • Nedostatak pristupa robnim berzama • Prerađivačka industrija • Pravna nesigurnost

7. PREDNOSTI AGROPRIVREDE SRBIJE Komparativna prednost u odnosu na tzv. razvijeni zapad i ostale delove sveta: • dobar geografski položaj • dobar kvalitet zemljišta • relativno povoljni klimatski uslovi • NON GMO • Blizina tržišta EU • Razvijena logistika i lagan pristup luci Konstanca putem Dunava • Cefta sporazum • SPP

8. NON GMO OAZA • Srbija bez genetski modifikovane soje i kukuruza • Razlog zašto uspešno radimo sa Evropom, Bliskim istokom, Ruskom Federacijom • Razlog zašto smo lideri u plasmanu • Razlog zašto država treba da pomaže NON GMO uzgoj kultura – naša prilika za budućnost

9. NOVA AGRARNA POLITIKA MORA IMATI BAZU U PODSTICAJU FAKTORA KONKURENTNOSTI ŠTA ČINITI?

10. Paorska politika • Prekinuti sa praksom naplate poreza na “katastarski prihod” • Progresivno oporezovati sitan i krupan posed, favorizovati posed veličine oko 100 Ha, postizanje balansa između ekonomski opravdane i socijalno prihvatljive obrade zemljišta • Uvesti knjigovodstvo u poljoprivredna gazdinstva

11. Politika subvencija • Subvencije moraju biti približno jednake onima u zemljama u okruženju • Subvencije moraju pratiti politiku EU, odnosno moraju se odnositi na Ha, grlo goveda, broj svinja ... • Subvencije nisu socijalna kategorija, one moraju imati razvojni karakter, novac uložen u subvencije se izuzetno brzo vraća državi

12. Subvencije kao obavezni element u sebi moraju sadržati niz kvalifikacionih normi kao što su: • Referentni prinos • Normiranu upotrebu veštačkih đubriva • Upotrebu deklarisanog semena • Promet preko licenciranih otkupljivača/trgovaca/prerađivača • Definisati minimalni stočni fond po Ha obradive zemlje • I dr.

13. Subvencije u investicionom delu moraju postojati i biti usmerene na sistemska “uska grla” kao što su: • Navodnjavanje • Intenzivan tov • Neadekvatna klanična industrija • Preradni kapaciteti • Intenzivna poljoprivredna proizvodnja sa prihodom po hektaru preko 10.000 € • I dr.

14. Makroekonomska politika • Omogućiti svim učesnicima nesmetanu trgovinu/izvoz poljoprivrednih proizvoda • Carinsku zaštitu svesti na razuman nivo, onemogućiti drastično veće cene poljoprivrednih prerađevina nego u okruženju (mesne prerađevine, šećer, mlečni proizvodi ...), neprihvatljivo je da domaći potrošači plaćaju nesposobnost prerađivača većim cenama od onih koje prerađivači postižu u izvozu-naterati prerađivače da budu konkurentni • RDRR treba da se brine o minimalnim potrebnim zalihama

15. Sistemske mere • Omogućiti veću pravnu sigurnost • Omogućiti bolje mehanizme za finansiranje poljoprivredne prozvodnje kroz mogućnosti postavljanja efikasnih zaloga na useve, skladišnice, stoku i dr. • Podizati nivo znanja kroz adekvatniji edukativni sistem

16. Zahvaljujem se na pažnji!