STANDARDIZACIJA MA ŠINSKIH DELOVA I SKLOPOVA

1. STANDARDIZACIJA MAŠINSKIH DELOVA I SKLOPOVA • Standardi su jednobrazni tehni~ki propisi na nacionalnom i internacionalnom nivou. • Prednosti standardizacije: • poboljšanje kvaliteta proizvoda, • razmenjivosti delova, • pojednostavljenje proizvodnje i procesa konstruisanja, • ni`a cena, • otklanjanje spornih pitanja na relaciji proizvodja~-korisnik proizvoda.

2. STANDARDIZACIJA MAŠINSKIH DELOVA I SKLOPOVA • Postoje: medjunarodni (ISO), regionalni (EN), nacionalni (SRPS, GOST, ASA), granski (gradjevinarstvo, ma{instvo, prerada drveta) i interni (u okviru preduze}a). • Medjunarodna klasifikacija standarda zasnovana na hijerarhijskoj strukturi koja se sastoji od tri nivoa. Prvi nivo obuhvtata podru~je aktivnosti u standardizaciji, npr.: ma{ine i ma{inski elementi za op{tu upotrebu, pretvaranje i prenos energije i toplote, tehnologija papira i sl. Svako podru~je ima dvocifrenu odrednicu, npr.: • 79 TEHNOLOGIJA DRVETA

3. STANDARDIZACIJA MAŠINSKIH DELOVA I SKLOPOVA • U drugom nivou sva podru~ja podeljena su na grupe. Oznaka svake grupe sastoji se iz prethodno spominjane odrednice podru~ja i trocifrenog broja odvojenog ta~kom od nje. Na primer: 79.120 Oprema za obradu drveta • Tre}i nivo je nivo podgrupe. Oznaka podgrupe sastoji se iz oznake grupe i dvocifrenog broja odvojenog ta~kom od nje. Na primer: 79.120.20 Alati za obradu drveta

4. PRINCIPI STANDARDIZACIJE • Standardima se propisuju vrlo različiti tehnički normativi, a osim toga standardi su zasnovani na odredjenom pristupu tj. principu. To može biti: • Standardizacija postupaka i procesa, • Standardizacija fizičkih karakteristika, • Standardizacija dužinskih mera, • Standardizacija mašinskih delova i polufabrikata, • Standardizacija sklopova i konstrukcija.

5. TOLERANCIJE MAŠINSKIH DELOVA I SKLOPOVA • Tolerancije su dozvoljena odstupanja neke veličine ili parametra u odnosu na tačne vrednosti. Standardima su predviđene: • Tolerancije dužinskih mera, • Tolerancije oblika i položaja površina i osa delova i • Tolerancije hrapavosti obradjenih površina.

6. Tolerancije du`inskih mera

9. Tolerancije kvaliteta obradjene povr{ine

12. Optere}enja ma{inskih delova

13. RADNA OPTEREĆENJA MAŠINSKIH ELEMENATA • Mehaničko opterećenje se izražava sistemom spoljnih sila i spregova koje napadaju mašinski deo. Ova radna optere}enja izazivaju napone, a naponi mogu dovesti do deformacija. Napon je unutrašnji otpor u materijalu sveden na jedinicu površine poprečnog preseka. Svakom od naprezanja odgovara odredjena raspodela napona po površini poprečnog preseka.

14. Promene radnih opterećenja: a)statičko, b)harmonijski promenljivo, c) udarno, d)slučajno promenljivo

15. STEPEN SIGURNOSTI MAŠINSKOG DELA • Sigurnost mašinskog dela protiv pojave kritičnog stanja, odnosno protiv loma je obezbedjena ako je radni napon u svakom slučaju manji od kritičnog. Da su radni i kritični napon veličine koje se mogu pouzdano utvrditi, moglo bi se dopustiti da radni napon bude blizak kritičnom. U suprotnom uvodi se stepen sigurnosti definisan kao odnos kritičnog i radnog napona

16. Naponi i deformacije

20. Metode detekcije napona