1 / 45

3.Sastanak projektnog tima Razvoj metoda za određivanje

3.Sastanak projektnog tima Razvoj metoda za određivanje karakterističnih tačaka kostiju na osnovu rentgen snimka Određivanje karakterističnih delova femura značajnih za ortopedsku hirurgiju i implantologiju Pregled stanja istraživanja u svetu i Srbiji Doc.dr Stojanka Arsic.

moses-sutton
Download Presentation

3.Sastanak projektnog tima Razvoj metoda za određivanje

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. 3.Sastanak projektnog tima Razvoj metoda za određivanje karakterističnih tačaka kostiju na osnovu rentgen snimka Određivanje karakterističnih delova femura značajnih za ortopedsku hirurgiju i implantologiju Pregled stanja istraživanja u svetu i Srbiji Doc.dr Stojanka Arsic Subota, 4.10.2008 Mašinski fakultet Niš

  2. 1.Anatomski prikaz femura • 2.Prikaz strukture femura kao tipične duge kosti (os longum) • Značaj poznavanja strukture femura (adultnog, dečijeg): • - pravilna interpretacija rentgen snimaka ,CT,MRIsnimaka i i sl • istraživanje materijala sa sličnom strukturom – za izradu implantata • 2.Rentgen anatomija femura – prikaz rentgen snimaka i njihova interpretacija • 3.Prikaz femura od strane ortopeda-hirurški aspekti pojedinih delova femura • 4.Implantati femura

  3. FEMURantomski delovistruktura

  4. FEMUR- butna kost DELOVI 1.GORNJI OKRAJAK (extremitas proximalis) “proksimalni femur” 2.TELO ( corpus femoris) 3.DONJI OKRAJAK ( ekstremitas distalis) “distalni femur”

  5. Da bi se načinili implant-modeli pojedinih delova femura potrebno je istražiti i načiniti tzv geometrijski(matematički) model pojedinih delova femura, relevantnih u ortopedskoj hirurgiji Od iiteresa su : -gornji okrajak femura -telo femura -donji okrajak femura

  6. FEMUR- butna kost/ GORNJI OKRAJAK(extremitas proximalis) 1) Caput femoris fovea capitis femoris ( lig. Capitis femoris) 2) Collum femoris 3)Trochanter major 4)Trochanter minor 5)Linea intertrochanterica 6)Crista interttrochanterica

  7. 1.gornji okrajak (ekstremitas proksimalis) tzv“proksimalni femur“ Klinički značaj: -Glava femura (caput femoris) nosi zglobnu glačicu za zglob kuka (art.coxae) i spajase sa acetabulumom, zglbnom čašicom na karličnoj kosti (os coxae) -Glava femura nosi lig.capitis femoris (trofički ligament kroz koji prolazi krvni sud koji ishranjuje glavu i deo vrata femura).Ako se pokida ,naročito kad starijih osoba ,često je potrebno ugradidi veštački kuk (nekroza) -

  8. Vrat femura (collum femoris) – česte frakture, naročito kod osteoporotičnih kostiju (menopauza, poremećaj metabolizma kalcijuma kod nekih endokrinih bolesti i sl.) - Definisali smo geometrijski(matemtički) model vrata femura –klinički značajno zbog adekvatne pozicije šrafova kojima se pričvrščžćuju delovi vrata kod fraktura vrata - trohanteri (veliki i mali) – definisati tzv.“trohanterični region“ gornjeg okrajka(proksimalnog femura) - značaj tzv. kolodijafiznog ugla - značaj tzv. subcapitalnih fraktura - rentgen anatomija proksimalnog okrajka femura

  9. FEMUR- butna kost TELO (corpus femoris) 3 strane facies anterior /prednja facies lateralis/spoljašnja facies medialis/unutrašnja 3 ivice Margo lateralis/spoljašnja Margo medialis/unutrašnja Margo posterior/zadnja ZADNJA IVICA “LINEA ASPERA*

  10. LINEA ASPERA 2 USNE LABIUM EXTERNUM S. LATERALE LABIUM INTERNUM S. MEDIALE U međuprostoru se pripajaju MM. ADDUCTORES U GORNJM DELU daje 3 grane Spoljašnja ( tunerositas glutealis) M, gluteus maximus Srednja ( linea pectinea) M. pectineus Unutrašnja ( nastavlja se napred na Linea intertrochanterica) U DONJEM DELU daje 2 grane idu prema epikondilima ograničavaju facies poplitea

  11. 2.TELO FEMURA (CORPUS FEMORIS) • Klinički značaj: • aplikovanje tzv. spoljanjeg fiksatora (MITKOVIĆ) • -definisanje geometrijskog (matematičkog ) modela tela butne kosti • - frakture tela butne kosti

  12. FEMUR- butna kost /DONJI OKRAJAK(extremitas distalis) Condilus lateralis Condilus medialis fossa intercondilaris Linea intercondilaris Facie poplitea Epicondylus lateralis Epicondylus medialis Facies patellaris

  13. ZGLOBNE POVRŠINE NA GORNJEM I DONJEM OKRAJKU FEMURA Caput femoris Condylus lateraliss Condilus medialis Facies patellaris

  14. PATELLA - sezamoidna kost 2 strane – prednja i zadnja 2 bočne ivice Baza ( bassis patellae) Vrh ( apex patellae)

  15. 3.DONJI OKRAJAK FEMURA tzv. „distalni femur“ • Klinički značaj: • patelarna zglobna površina (facies patellaris)-jedna od zglobnih površina za zglob kolena • -kondilusi femura – spajaju se sa meniskusima i indirektno naležu na gornju zglobnu površinu tibije )jedna od zglobnih površina u zglobu kolena) • -poplitealna površina (facie poplitea) gradi prednji, koštani zid zatkolene jame (fossa poplitea) kroz koju prolaze glavni krvni sudovi i živci (a et v. poplite, N. Ischiadicus)

  16. Struktura kosti • Kosti su organi.Grade ih više tkiva: • koštano(kostno) tkivo • Fibrozno vezivno tkivo • Hrskavica • Vaskularno tkivo (krvni sudovi). • Limfno tkivo • Adipozno(masno) • Nervno tkivo

  17. Sve kosti se sastoje od gustog,čvrstog spoljašnjeg sloja poznatog kao as kompaktna kost i jednog unutrašnjeg sloja spongiozna kost – šupljine slične saću građene od trabekula. • Kost je ekstremno dinamično tkivo !!!! Gore: Odnos kompaktne i spongiozne kosti Dole: Uvećana spongiozna kost.

  18. Razlika između spngiozne i kompaktne kosti

  19. Kompaktna i spongiozna kost pod svetlosnim mikroskopom

  20. Struktura kosti • Koštano tkivo je jedan tip vezivnog tkiva , pa se sastoji od ćelija i izvesne količine ekstracelularnog matriksa • Kostne ćelije: • Osteoblasti • Ćelije koje stvaraju kost • Sintetišu i stvaraju kolagena vlakna i druge organske komponente koštanog matriksa • započinju proces kalcifikacije • Nalaze se i u periostu i u endostu Plave strelice pokazuju osteoblaste. Žute strelice pokayuju koštani matriks koji su oni upravo stvorili

  21. Struktura kosti Žute strelice pokazuju osteocite – oni su okruženi ružičastim koštanim matriksom Plava strelica pokazuje jedan osteoblast u procesu kada od njega nastaje osteocit 2. Osteociti • Maturne(zrele)ćelije kosti. • Osteoblasti koji ostaju zarobljeni sekrecijom matriksa • Dalje ne sekretuju matriks • Odgovorni za održavanje kostnog tkiva Desno, osteocit je “zarobljen”unutar ružičastog matriksa

  22. 3. Osteoklasti • Ćelije koje razaraju kostni matriks – ovaj proces se naziva resorpcija kosti i deo je normalnog rasta kosti ,razvića, održavanja i reparacije • Koncentrisani u endosteumu. • Na strani ćelije koja je okrenuta površini kosti , osteoklasti sekretuju digestivne enzime koji razaraju kostni matriks.Oni pumpaju put spolja jone vodonika da bi stvorili koselo oruženje koje razara matriks .

  23. Struktura kosti • Kostni Matriks: • Sastoji se od organskih i neorganskih komponenti • 1/3 organskih i 2/3 neorganskih • Organska komponenta se sastoji od nekoliko materija koje sekretuju osteoblasti: • Kolagena vlakna i druge organske materije • one ( naročiti kolagen) omogućavaju gipkost kosti i sposobnost da ostanu otporne na istezanje i uvijanje

  24. 3D prikaz molekula kolagena . Štapićast molekuli leže u jednom kružnom aranžmanu koji služi kao kalup za mineralizaciju kosti.Minerali kosi se talože u šupljinama . • Neorganska komponenta kostnog matriksa • Grade je uglavnom 2 minerala : calcium phosphate i calcium hydroxid. Ova dva minerala međusobno reaguju i formiraju jedinjenja hydroxyapatita. • Kost takođe sadrži i malu količinu magnezijuma ,fluora i natriuma • Ovi minerali daju kostima karakterističnu čvrstinu i sposobnost da trpe pritisak Kolagena vlakna na uzdužnom i poprečnom preseku zauzimaju prostor između tamnih ćelija kosti

  25. Delovi duge kosti(os longum) • Telo(corpus) • 2 okrajka: proksimalni i distalni • Telo(corpus) se naziva diaphysis. • Građeno je od debelog omotača kompaktne kosti koji okružuje centralnu medularnu šupljinu • Kod odrasle osobe , medularna šupljina je ispunjena masnim tkivom -žuta kostna srž. • Okrajci kosti se nazivaju epiphyses • Tanki sloj kompaktne kosti pokriva unutrašnju površinu spongiozne kosti • Zglobne površine na epifizama pokrivene su hijalinom hrskavicom koja se naziva zglobna hrskavica .Ona oblaže okrajke kosti i redukuke frikciju u toku pokreta

  26. Građa duge kosti • Spoljašnja površina cele kosti sem zglobnih površina na epifizama pokrivena je dvoslojnom membranom koja se naziva periosteum. • Spoljašnji fibrozni sloj čini gusto iregularno vezivno tkivo • unutrašnji celularni sloj sadrži osteoprogenitorne ćelije i osteoblaste • Periosteum je bogato snabdeven nervnim vlaknima, krvnim i limfnim sudovima • Oni ulaze u kost preko foramen nutritium koji se nalazi na telu kosti • Periosteum je spojen sa kostnim matriksom preko jakih traka kolagena

  27. Struktura duge kosti • Unutrašnje površine kosti pokrivene su finom vezivno tkivnom membranom koja se naziva endosteum. • Pokriva trabekule spongiozne kosti u medularnim kanalima i oblaže kanale koji prolaze kroz kompaktnu kost • Sadrži i osteoblaste i osteoklaste

  28. Kostna srž • Kostna srž je opšti naziv(termin) za meko tkivo koje ispunjava medularni kanal duge kosti , prostore unutar spongiozne kosti i velike Haversove kanale • Postoje 2 osnovna tipa: crvena i žuta • Crvena kostna srž = tkivo koje stvara ćelije krvi = hematopoietično tkivo • Crvena kostna srž izgleda kao krv ali ima gušću konzistenciju . • Sastoji se od fine mešavine retikularnog tkiva saturiranog nezrelim crvenim krvnim zrncima i rasutim adipocitima Crvena kostna srž i kompaktna kost

  29. Distribucija kostne srži Kompaktna kost i kostna srž • Kod dece, medularni kanal skoro svake kosti je ispunjen crvenom kostnom srži • Kod mladih i srednjovečnih odraslih osoba ,telo dugih kostiju ispunjeno je masnom žutom kostnom srži • Žuta kostna srž više ne stvara ćelije krvi ,iako u slučaju teške hronične anaemije,ona se može transformisati ponovo nazad u crvenu kostnu srž • Kod odraslih osoba, crvena kostna srž se nalazi ograničeno u aksijalnom skeletu ,pektoralnom prstenu i , proksimalnim okrajcima humerusa i femura

  30. Dijagram prikazuje telo duge kosti na poprečnom prreseku.Svaki žuti krug predstavlja jedan osteon. Plavo predstavlja dodatni matriks koji ispunjava prostor između osteona Belo u sredini je medularna duplja. Microskopska struktura kompaktne kosti • Sastoji se od multiplih cilindričnih strukturalnih jedinica koje se nazivaju osteoni ili Haversov sistem • Osteoni su poput jastuka koji održavaju težinu tela a koji su aranžirani paralelno jedan drugom duž uzdužne osovine kompaktne kosti

  31. Osteoni • Svaki osteon se sastoji od jednog cenralnog kanala ,poznatog kao Haversov kanal, koji je okružen koncentričnim slojevima kalcifikovanog kostnog matriksa • Haversovi kanali dozvoljavaju prolaz za krvne sudove ,limfne sudove i nervna vlakna • Svaki od koncentričnih matriksnih “tubusa”(cevi) koji okružuje Haversov kanal naziva se lamella. • Sva kolagena vlakna u pojedinoj lameli idu u jednom pravcu ,dok kolagena vlakna u susednoj lameli idu u suprotnom smeru.Ovo omogućava da kost bolje pruža otpor silama uvijanja.

  32. Perpendikularno na Haversove kanale pružaju se Volkmannovi kanali . Oni povezuju krvne sudove i živce u periostu sa onima u Havesovim kanalima i medularnoj šupljini .

  33. Osteoni • Između intaktnih osteona nalaze se inkompletne lamele koje se nazivaju intersticijalne lamellae. One ispunjavaju prostore(šupljine) između osteona ili su ostaci remodelovanja kosti • Postoje takože i circumferentne lamellaekoje se pružaju oko cirkumference tela kosti Postoje i unutrašnje cirkumferentne lamele koje okružuju endosteum i spoljašnje cirkumferentne lamele baš unutar periosta .

  34. Pauku - slični osteociti ispunjavaju male šupljine poznate kao lacunaena spoju lamela . Mali kanali nazvani canaliculispajaju lakune jednu sa drugom i sa centralnim kanalom • Canaliculi omogućavaju osteocitima razmenu hranljivih materija ,krajnjih produkata metabolizma i hemijskih signala između sebe preko intercelularnih spojeva poznatih kao dezmozomi (eng.gap junctions).

  35. Kompaktna kost Haversovi kanali , koncentrične lamele , intersticijalne lamele , lacunae i canaliculi.

  36. Microskopska structura spongiozne kosti • Izgleda loše organizovana u odnosu na kompaktnu kost . • Nema osteone. • Trabeculae su poređane duž položaja pritiska i pokazuju izrazito ukršteno grananje • Trabeculae su građene od nekoliko slojeva ćelija i sadrže nepravilno aranžirane lamele i osteocite međusobno povezane kanalikulusima . • Nema Haversovih ni Volkmanovih kanala!

  37. Klinički sindromi • Osteomyelitis

  38. Kliničke slike • Osteoporosis • Grupa obolenja kod kojih dolazi do resorpcije kosti brže nego što se kost stvara (deponuje) • Masa kosti se smanjuje i kost postaje sve više porozna. • Kompresione frakture pršljenova i frakture femura su česte • Najčešće se viđaju u žena u postmenopauzi jer se kod njih rapidno smanjuje sekrecija estrogena ; Estrogen stimuliše osteoblaste a inhibira aktivnost osteoklasta.

  39. Stanje istraživanja u svetu i Srbiji • Na internetu pretraženi radovi vezani za geometrijske modele gornjeg okrajka femura • sa posebnim osvrtom na vrat femura (zahtev profesora Mitkovića) • -skenirano 15 femura iz kolekcije Instituta za anatomiju, Medicinskog fakulteta u Nišu • - načinjen geometrijski (matematički) model vrata femura (Mr.sci. Miloš Stojković) • radovi uglavnom na : osteoporotičnim kostima – kontrolne kosti zdravih osoba • - razmatrane polne i rasne (etničke ) razlike u strukturi pojedinih delova proksimalnog femura i diskutovan njihov značaj za pojavu fraktura vrata femura

  40. - istraživanja sprovedena na: • - tzv.“suvim modelima kostiju“ – kosti iz anatomskih zbirki • na rentgem snimcima • na CT i MRI snimcima • na ultrazvučnim snimcima • definisani karakteristični geometrijski parametri proksimalnog • okrajka značajni za izradu njegovog matematikog modela

  41. PLAN RADA ZA OKTOBAR • Napisati rad vezan za geometrijski model proksimalnog okrajka • femura i poslati ga za štampu • -Na sastanku projektnog tima odrediti časopis u kojem će rad biti • štampan (R51,R52) • -Definisati parametre za izradu geometrijskog(matematičkog ) • modela tela femura • -Definisati parametre za izradu geometrijskog(matematičkog ) • modela distalnog okrajka femura • Nis,4.10.2008 • Doc.dr Stojanka Arsić

More Related