1 / 34

Odstupanje od Mendelovih odnosa

Odstupanje od Mendelovih odnosa. Interakcije između gena Epistaza. Interakcije između gena. Osobine mogu biti determinisane većim brojem gena. Bejtson i Panet među prvima koji su ovo pokazali u eksperimentima ukrštanja sa živinom. Različite rase kokoši imaju različit oblik kreste.

yen
Download Presentation

Odstupanje od Mendelovih odnosa

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. OdstupanjeodMendelovihodnosa Interakcije između gena Epistaza

  2. Interakcije između gena • Osobine mogu biti determinisane većim brojem gena. • Bejtson i Panet među prvima koji su ovo pokazali u eksperimentima ukrštanja sa živinom. • Različite rase kokoši imaju različit oblik kreste. • Bejtson i Panet su utvrdili da je kresta određena sa dva nezavisno segregirajuća gena R i P, svaki sa po dva alela.

  3. Interakcije između gena • Demonstracija da dva gena koja nezavisno segregiraju mogu determinisati jednu osobinu. • Različite kombinacije gena rezultuju u različitim fenotipovima, najverovatnije usled interakcije njihovih produkata na biohemijskom ili ćelijskom nivou. • Oprez! Odnosi su isti kao u dihibridnom ukrštanju dvostrukih heterozigota, ali je reč o jednoj osobini i pojavi potpuno novih fenotipova koji nisu postojali u P generaciji! P RRpp rrPP RrPp F1 F2 9/16R-P- 3/16R-pp 3/16rrP- 1/16rrpp

  4. Interakcije između gena • Genotipovi i fenotipovi potomstva ukrštanja dvostrukih heterozigota

  5. Epistaza • Ukoliko dva ili više gena određuju neku osobinu, alel jednog od njih može maskiratiekspresiju alela drugog gena. • Gen čiji alel maskira efekat drugog gena se označava kao epistatičan. • Dominantna epistaza – dovoljan je jedan dominantni alel epistatičnog gena da maskira ekspresiju alela drugog gena. • Recesivna epistaza – potrebna su dva resesivna alela epistatičnog gena da bi maskirala ekspresiju alela drugog gena.

  6. Epistaza – nasleđivanje boje ploda tikve Beli prekursor Neophodno cc, Dok C-blokira put P Žuti pigment Neophodno gg, Dok G-blokira put Zeleni pigment ccgg CCGG CcGg F1 Ukrštanje dvostrukih heterozigota daje: F2 12/16C-G-, C-gg 1/16ccgg 3/16ccG-

  7. Epistaza – nasleđivanje boje cveta Lathyrus odoratus • Boja cveta može biti ljubičasta ili bela. • Dva gena C i P čiji aleli nezavisno segregiraju su oba neophodna za sintezu pigmenta antocijanina. • Par recesivnih alela na bilo kom od lokusa onemogućava sintezu pigmenta. P ccpp CcPp CCPP F1 prekursor Produkt gena C Produkt gena P antocijanin 9/16C-P- 7/16C-pp, ccP-, ccpp

  8. Epistaza – nasleđivanje boje cveta Lathyrus odoratus • Neophodni su dominantni aleli na oba gena da bi se biohemijski put sinteze antocijana odigrao do kraja . • Ukrštanje dvostrukih heterozigota daje: prekursor Produkt gena C Produkt gena P antocijanin

  9. Epistaza – nasleđivanje oblika kapsule kod biljke Hoću-neću • Gen B je duplikat gena A sa istom funkcijom. Prisustvo bar jednog dominantnog alela na bilo kom od gena rezultovaće trouglastom kapsulom. P AABB aabb F1 Put blokiran sa aa,bb AaBb F2 A-,-- ili --,B- 1/16 aabb 15/16A-B-, A-bb, aaB-

  10. Tipovi epistaze • Određeni fenotip je obično rezultat procesa koji su kontrolisani sa nekoliko gena. Svaki od gena kontroliše neki od koraka koji zajedno rezultiraju u fenotipu.

  11. Tipovi epistaze • Dominantna epistaza – Dominantni alel jednog lokusa maskira ekspresiju sa drugog. • Dvostruka dominantna epistaza – Dominantni alel sa jednog lokusa, drugog lokusa, ili sa oba maskira ekspresiju određenog fenotipa. • Recesivna epistaza – dva recesivna alela jednog lokusa maskiraju ekspresiju sa dugog lokusa. • Dvostruka recesivna epistaza – dva recesivna alela jednog lokusa, drugog lokusa ili na oba maskira ekspresiju određenog fenotipa. • Komplementarno dejsvo – recesivni par alela jednog genskog lokusa ili drugog lokusa, ali nikako zajedno maskiraju ekspresiju gena sa onog drugog lokusa.

  12. Remećenje Mendelovih proporcija U slučaju epistaze broj fenotipskih glasa se smanjuje jer se pojedine genotipske klase grupišu!

  13. Vezani geni, rekombinacije i mapiranje hromozoma

  14. Vezani geni • Vezanost gena - neki geni su fizički povezani na istom hromozomu, pa se prenose zajedno pri formiranju polnih ćelija. • Rekombinacija – Vezanost nije apsolutna i geni mogu biti razdvojeni prilikom formiranja gameta. • Krosing-over i hijazma – U mejozi je moguće videti hromozome koji razmenjuju delove.

  15. Mejotičke rekombinacije • Mogu da stvaraju haploidne genotipove potomaka koji se razlikuju od haploidnih parentalnih genotipova. • Intrahromozomalne • Rekombinacije gena na homologim hromozomima nastaju krosing-overom nesestrinskh hromatida u mejozi

  16. Mejotičke rekombinacije • Dešavaju se na stupnju 4 hromatide. • Posle replikacije hromozoma.

  17. Odstupanje od Mendelovih odnosa u slučaju vezanih gena • Prate se dve osobine npr. boja cveta i oblik polena. • F1 imaju oba dominantna svojstva. • U F2 generaciji ne dobija se očekivani odnos 9:3:3:1 što se očekuje po nezavisnom raspoređivanju. • Fenotipske klase koje liče na roditelje su zastupljenije od novih rekombinovanih klasa. • Dva gena su na istom hromozomu. 24,3 : 1,1 : 1,0 : 7,1

  18. Odstupanje od Mendelovih odnosa u slučaju vezanih gena • Dominantni aleli su R i L • Resesvini aleli su r i l • Dvostruki hetrozigoti formiraju dva tipa gameta RL i rl • Ukoliko dođe do krosingovera nastaju gameti Rl i rL

  19. Test ukrštanje • Dvostruki heterozigot se ukršta sa dvostrukim recesivnim homozigotom. • U slučaju test ukrštanja kod potomaka se uočava tip gameta. • nezavisnim raspoređivanjem hromozoma u gamete, uvek je rekombinantna klasa zastupljena sa 50%verovatnoće, odnosno, • nezavisno rasporedjivanje daje jednaku verovatnoću parentalnih i neparentalnih gameta u potomstvu. • važi za gene na različitim hromozomima, ali i za lokuse jako udaljene na istom hromozomu.

  20. Test ukrštanje • Dvostruki heterozigot se ukršta sa dvostrukim recesivnim homozigotom. • U slučaju test ukrštanja kod potomaka se uočava tip gameta. • Učestalost rekombinantnog potomstva odgovara učestalosti rekombinantnih gameta. • Kada su dva gena vezana na istom hromozomu proporcija rekombinantnih gameta je manja od 50%. • Učestalost rekombinovanih gamete se koristi kao mera intenziteta vezanosti gena. • U primeru u proseku 18 od 100 hromozoma je imalo razmenu između gena vg i b. • Mapna jedinica, centiMorgan (cM) je jednaka učestalosti rekombinacije u procentima.

  21. Hromozomske i genetičke mape • Vezanostgenanahromozomumože se predstavitigenetičkommapom- linearanrasporedgenadužhromozoma. • razmakizmeđu genaproporcionalanučestalošćurekombinacijeizmedjunjih. • Jedinica razdaljine izmedju gena je cM (centi Morgan) ili m.u (map unit), pri čemu 1m.u.=1% rekombinacije. Fizičke mape predstavljaju potpunu sekvencu DNK hromozoma sa razdaljinama i lokacijama gena merenabrojemnukleotida.

  22. Genetička distanca i fizička distanca • Merenje genetičke distance i konstukcija genetičkih mapa se baziraju na učestalosti c.o. • Dugački hromozomi imaju više c.o. i veću gentičku mapu. • Međutim neki regioni hromozoma su podložniji rekombinacijama pa razdaljine na genetičkom mapama ne odgovaraju u potpunosti fizičkim mapama. Regioni u kojima je c.o. češći su izduženi na genetičkim mapama. • Rekombinaciono mapiranje otkriva redosled gena na hromozomima, ali samo grubu sliku pravog rastojanja između njih.

  23. Rekombinaciono mapiranje sa tri gena • U slučaju restrikcionog mapiranja tri gena moguća su tri redosleda gena. Npr tri gena koji određuju boju tela, boju očiju i oblik krila kod Drosophila: • b pr vg • b vg pr • pr b vg • Dva para fenotipskih klasa su nastale jednostrukim c.o. Jedan par je nastao dvostrukim c.o. • U slučaju dvostrukog c.o. zameni se samo gen u sredini. • Dvostruki rekombinanti su najređi jer je verovatnoća za njihovo formiranje manja nego za jednostruke.

  24. b pr vg b pr vg Rekombinaciono mapiranje sa tri gena b+ pr+ vg+ b pr vg b pr vg b pr+ vg+ 60 860 b pr vg b pr vg parentalni jednostruki c.o. b+ pr+ vg+ b+ pr vg 806 54 b pr vg b pr vg b pr vg+ b pr+ vg 97 4 b pr vg b pr vg jednostruki c.o. dvostruki c.o. b+ pr vg+ b+ pr+ vg 117 2 b pr vg b pr vg

  25. Računanje učestalosti rekombinacija 60+54+4+2 • RF( b-pr ) =X 100 =6% = 6 m.u. 2 000 97+117+4+2 • RF( pr-vg ) = X 100 = 11% = 11 m.u. 2000

  26. Interferenca i koeficijent koincidence • U slučaju mapiranja tri gena moguće je utrvrditi da li su c.o. u susednim regionima međusobno nezavisni. • Ukoliko su dva događaja nezavisna onda je verovanoća odigravanja oba događaja istovremeno jednaka proizvodu njihovih pojedinačnih verovatnoća. • Koeficijent koincidence je jednak količniku dobijenih i očekivanih dvostrukih rekombinanata. • CC=D/O=6/(0,06*0,11*2000)=0,45 • Koeficijent interferencije I=1-CC. • I se kreće od 0-1. O, dva događaja su nezavisna, 1 rekombinacije u susednim regionima su sprečene.

  27. Višestruki krosingoveri • Dva rekombinaciona događaja koja se dese između postmatranih gena mogu poništiti međusobne efekte. • Na većim distancama mogu se maskirati efekti višestrukih razmena.

  28. RF – učestalost rekombinacije RF=broj rekombinanata/ukupan broj potomaka x 100 • Dvostruki CO, • koji uključuje različite hromatide, • može voditi različitim ishodima: • 0 rekombinanata • 50% rekombinanata • 100% rekombinanata

  29. Veza između učestalosti rekombinacija i mapne razdaljine • Postoji razlika između učestalosti rekombinacija i razdaljine između gena (mu). Ne uočavaju se sve rekombinacije. • Odnos učestalosti c.o. i mapne razdaljine je najprecizniji za bliske gene. • U slučaju jako udaljenih gena prava genetička distanca, koja zavisi od prosečnog broja c.o. na hromozomu, može biti veća nego uočena učestalost rekombinacije. • Multipli c.o. se mogu desiti između jako udaljenih gena, i neki od njih ne vode pojavi rekombinantnih hromozoma. • Za gene udaljenije od 20cM sve je veće odstupanje jer je sve veća verovatnoća multiplih c.o. • Odnos između učestalosti rekombinacija i razdaljine između gena. Za mala rastojanja postoji linearni raspored. Za veća rastojanja procenat rekombinacija potcenjuje pravu razdaljinu.

  30. relativne razdaljine i povezanosti gena u odnosu na učestalost rekombinacije razlikaizmeđu učestalostirekombinacije (RF) irazdaljineizmeđu gena. m.u. mere koliko se rekombinacije stvarnodesilo izmedju gena, a RF govori o tome koliko je rekombinacija uočeno. RF=(SCO I + SCO II + DCO)x100/total

  31. mapirajuća funkcija poboljšava tačnost učestalosti rekombinacija (RF) u odnosu na rastojanje • 0,1,2,…idogađaja • mprosečanbrojdogadjaja(srednji broj CO po mejozi) • učestalosti-teklase: (i)=e-mmi/i! • učestalostzai=0 je: (0)=e-mm0/0!=e-m • RF je m/2, polovinaproizvodaonihmejozakojesuimalenajmanjejedan CO u regionu: RF=1/2(1 - e-m ) • mapirajućafunkcija, zakorekciju RF • što je m veće, e-m je manje, a RF dostižemax 50%

  32. primer: • naosnovuukrštanjadobijeni RF=30%. • Koliko je to u stvarim.u.,radaljine? • 0.30=1/2(1-e-m) • 0.60=1-e-m • e-m = 1-0.60=0.40 • iz tablice, za e-m =0.40, korigovanom je 0.90, • RF korigovano je 45m.u. • korekcijarazdaljine:nije 30 m.uveć 45 m.u.

  33. Mitotičke rekombinacije • Kod nekih gljiva, Drosophila • Usled rekombinacija u somatskim ćelijama dolazi do stvaranja grupa ćelija u tkivu koje imaju različit fenotip od okolnih ćelija. Mozaicizam • Redak događaj, oko 1000 puta ređe nego u mejozi • Odigrava se takođe na stupnju 4 hromatide

  34. Mitotičke rekombinacije • Povećana učestalost mitotičkih rekombinacija se sreće nakon delovanja pojedinim mutagenima. • Koristi se za testiranje genotoksičnosti fizičko-hemijskih agenasa. • Dovodi u homozigotno stanje lokuse distalno od CO (deo izmedju CO i kraja hromozoma) i na istom hromozomu, dalje od centromere.

More Related